+ + + EKSKLUZIVNO + + + KOSMO u Visokom na

pragu istine bosanskih piramida

REPORTAŽA Uživo sa prve Povorke ponosa u BiH.

KOKOSMO10 / 2 019 | I Z D A N J E B R . 10 7 | N A Š N A J T I R A Ž N I J I M A G A Z I N U A U S T R I J I | W W W. K O S M O . AT

Öste

rrei

chis

che

Post

AG.

MZ

09Z0

3799

0 M

700.000 Wir freuen uns über rund

Quelle: ÖWA (Stand August 2019)

LeserInnen auf unserer Webseite

Einfach informieren, einfach anmelden.www.gis.at

VON GANZEM HER ZEN DANKE.

Danke für Ihren Beitrag.

Unbenannt-3 1 17.09.2019 15:47:29

KULTURAHrvoje Klasić. U intervjuu sa hrvatskim istoričarem govorili smo o opasnosti nacionalizma na Balkanu i u dijaspori.

KUHINJARahat lokum. Najslađa turska poslastica davno je osvojila ceo Balkan, a mi vam predstavljamo savršen recept za kafe-pauzu!

40

STARS

REPORTAŽA

IZOBRI

U ekskluzivnoj reportaži vam otkrivamo ostatke rimskog Beča po kojima hodate svaki dan.

24 Beč u rimsko doba

Kontroverzne piramide u Visokom ne prestaju da izazivaju pažnju javnosti. Postoje mnoge teorije o njima, a mi vas vodimo direktno u njihov centar i otkrivamo šta se sve tamo nalazi.

32 Piramide u BiH

Jedan od najvećih umetnika našeg glumišta govori o svojoj karijeri.

42 Intervju:Ljubomir Bandović

ZDRAVLJEBradavice. Mogu biti male, velike, glatke, ispupčene, benigne, a mogu da stvore i ozbiljnije probleme. Na vreme prepoznajte koji tip imate!

38

SPECIJALSeniori. Život u starijim godinama može biti pravo uživanje ako znate koje mogućnosti i beneficije imate.

20

POLITIKAPeter Hanke. Razgovarali smo sa bečkim sekretarom za finansije o smanjenju nezaposletnosti i predstojećim parlamentarnim izborima.

14

KARIJERAFUNIVIA. Želite promenu posla ili stručno savetovanje? FUNIVIA je onda pravo mesto za vas! Tamo dobijate pun servis potpuno besplatno.

18

SPORTSportske škole. Predstavl-jamo vam škole specijalizovane za sport. Kombinacija obra-zovanja i sportskih aktivnosti kod mladih više nije problem.

58

Od dana kada je najavljena, prva bosanskohercegovačka povorka ponosa izazvala je podeljene, žestoke, homofobne reakcije. Iako je sarajevski Pride zadnja prva Povorka ponosa u regionu i Evropi, prošla je bez ijednog incidenta.

28 Povorka ponosa

STARSRazvod. Da se poznati razvode, nije nikakva novost. No, ove godine je naša estrada zabeležila rekordan broj raz-voda. Otkrivamo vam ko!

KOSMO 03

REPORTAŽA

44

Foto

s: L

uka

Ček

ić, A

rmin

Kar

adža

,Med

iha

Adr

ović

, Sta

dtar

chäo

logi

e W

ien

48

INTEGRACIJAPalijativna nega. Leena Pelttari, direktorka Austrijskog saveza hospisa objašnjava ulogu i značaj palijativnog zbrinjavanja.

10

Einfach informieren, einfach anmelden.www.gis.at

VON GANZEM HER ZEN DANKE.

Danke für Ihren Beitrag.

Unbenannt-3 1 17.09.2019 15:47:29

AUTO-MOTOZima. Uz stručne savete tima iz ÖAMTC-a vaši četvorotočkaši vas tokom zime neće izneveriti. Vozite bezbrižno i bezbedno.

60

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

KOSMO04Sin doveo zeta u kuću — nemoguća misija na Balkanu?

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

MISTERIJA. Piramide u Visokom (Bosna i Hercegovina) već niz godina izazivaju burne diskusije u društvenoj javnosti i medijima u kojima učestvuju i mnogobrojni intelektualci. Svi oni imaju dobre argumente, kako za potkrepljivanje teorije o tome da se, kada je riječ o brdu u Visokom, zapravo radi o drevnoj piramidi, tako i za pobijanje te teorije. Mnogi se, međutim, slažu da ipak postoji neka posebna energija koja zrači tim područjem. Pitali smo naše čitaoce u šta vjeruju.

Ne mislim da je toliko ne-vjerovatno da je u pitanju piramida. Svi znamo da ši-rom Evrope postoje ostaci starih civilizacija, pa zašto onda ne bi postojali i na na-šim prostorima, tj. u Bosni i Hercegovini?

Iskreno, mislim da je malo vje-rovatno da se zaista radi o pira-midi. Prije će biti da je u pitanju opet pokušaj pojedinaca da na bilo koji način dođu do para i slave. Ukoliko se, ipak, radi o piramidi, nemam povjerenje da će se održavati na pravi način.

Sabina Bergmann (58),cvjećarka

Više vjerujem u teoriju da se radi o piramidi nego o nekoj tekovini vanzemaljaca kao što pričaju mnogi. Lično bi mi bilo drago da je istina što govori dr. Osmanagić jer bi onda i jedno malo mjesto poput Visokog imalo razvijeniji turizam.

Piramide u

Lejla Begić (26),ekonomistica

Nisam se mnogo upuštao u te teorije o brdu kod Visokog jer su u BiH sumnjive mnogo očiglednije stvari, a kamoli one koje se teško mogu dokazati. Šta god da je istina, dobro je ako od toga može profitirati i država, a ne samo pojedinici.

Amar Delić (47),agent za nekretnine

Sanja Jovović (24),studentica

Pitam se kada će samoprozvane političke i intelektualne elite prestati da lažu narod i da skre-ću pažnju sa tema koje su mno-go bitnije poput zdravstvenog i školskog sistema i boljih plata. Mladi sve više odlaze, a mi po-lemišemo o svjetskim čudima.

Bogdan Perović (50),moler

Evropa je kontinent starih civi-lizacija, a posebno Balkan. Si-gurna sam da se radi o piramidi koju su sagradile neke stare kulture, a koju je tokom godina prekrila trava. Ako bliže pogle-damo, malo je čudno da jedno obično brdo ima takav oblik.

Šefika Klasić (72), penzionerka

Bosni i Hercegovini

Prošle godine sam obišao na-vodne piramide poslovno, te me je to podstaklo da se malo više informišem o njima. Po-gledao sam nekoliko priloga i TV-diskusija i moram reći da nisam ubijeđen da se radi o bilo kakvoj piramidi.

Benjamin Mirvić (28), fotograf

Postoje stručnjaci koji mogu dokazati da li se radi o pravoj piramidi ili o nekoj drugoj vrsti drevne građevine. U svakom slučaju mislim da malo promo-cije BiH, a posebno gradića koji nije preterano razvijen, može doprinijeti ekonomiji.

Jovana Milak (30),farmaceutkinja

KOSMO 05

Foto

s: zV

g.

Red

aktio

n: D

ušic

a Pav

lovi

ć

„Na šakama i stopalima je čulo dodira najrazvijenije . Šake su moje oči i

moja duša — njima stvaram sve što vidim u svojoj okolini i oblikujem sve što

osećam. Nema lepšeg osećaja od osećaja stvaranja i pretapanja

unutrašnjeg sveta u spoljašnji ”, kaže Milica Popov (41), umetnica.

Priče migranata u Beču čitajte na: www.facebook.com/KOSMOMagazin Foto

: zVg

. R

edak

tion:

Duš

ica P

avlo

vić

KOSMO06

Foto

: zVg

. R

edak

tion:

Duš

ica P

avlo

vić

D A M I T A U S D E M N E B E N E I N A N D E R E I N M I T E I N A N D E R W I R D

Gute Nachbarschaft. Bessere Gemeinschaft. Unser Gemeindebau.

En

tgel

tlic

he

Ein

sch

altu

ng

Seit 100 Jahren steht der Wiener Gemeindebau für leistbares Wohnen. Gemeinsam arbeiten unsere Mitarbeiterinnen und Mitarbeiter tagtäglich daran, dass das auch so bleibt. Deshalb sind wir auch sieben Tage die Woche für Sie erreichbar. Und zwar rund um die Uhr.

Tel.: 05 75 75 75 www.wienerwohnen.at

WienerWohnen_3Flight_Anz_200x280 RZ.indd 1 27.09.19 13:56

KOSMO08

HC Strache — partija mu plaćala privatne troškoveBivši šef Slobodarske par-tije Austrije se već od skan-dala na Ibici neprestano na-lazi u žiži javnosti. Nedavno su isplivale informacije da je dulje vrijemene koristio no-vac FPÖ-a u privatne svrhe.

Između ostalog, dobijao je 2.500 eura mjesečno od svoje partije kao dodatak za kiriju. Zatim je kupio skupocene brendirane torbe za svoju suprugu. Nije on jedini visoki političar iz te partije koji se tereti za zlopotrebu partijskog novca.

Greta Thunberg — dobitnica alternativne Nobelove nagradeMlada Šveđanka se već nekoliko godina unazad zalaže za zaštitu okoliša i važi za jednu od najutje-cajnijih aktivistica iz ove oblasti. Nedavno je 16-godiš-njakinja održala govori ispred Ujedinjenih naroda, koji je krasio naslovnice najvećih medija diljem svijeta i koji je izazvao brojne reakcije svjetskih političkih lidera. Zbog toga i brojnih drugih Gretinih akcija je žiri Right-Liveli-hood-Awarda odlučio dodjeliti joj ovu prestižnu nagradu. Dodjela odlikovanja biti će u prosincu ove godine.

JUNAK LUZER

SVE I S VAŠTA

Foto

s: iS

tock

phot

os

Parlamentarni izbori u Austriji 2019.Preliminarni rezultati uključujući glasove putem pošte (bez glasaških kartica – Wahlkarten)

*Izvor: APAGrafika: KOSMO

Rezultati iz 2017. godine Izlaznost:75,1% (2017: 80%)

FPÖ Grüne NEOS JetztSPÖ

37,5%

21,2%16,2% 13,8%

8,1%

1,9%

ÖVP

+6,1 -5,6 -9,8 +10,0 +2,8 -2,6

Mandati u Nacionalnom savjetuPreliminarni rezultati uključujući glasove putem pošte (bez glasaških kartica)

*Izvor: APAGrafika: KOSMO

Više nezastupljeno:Liste Jetzt (2017: 8)

ukupno 183

ÖVP71+9

SPÖ40-12

FPÖ31-20

Grüne26+26

NEOS15+5

692.847je broj registriranih automobila u Beču – više od kompletne Estonije.(Izvor: MA 23/„Wien in Zahlen”)

BROJ MJESECA

ovim rečima je Predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić po prvi put nagovjestio da postoji mogućnost da Srbija prizna nezavisnost Kosova. U svom govoru je dodao da se može o svemu diskutirati ukoliko postoji mogućnost kompromisa. Dosadašnji stav beo-gradske politike bio je da se nezavisnost bivše južno-srpske pokrajine nikada neće priznati.

„Srbija ne može da prizna nezavisnost Kosova bez kompro-misnog rešenja”,

CITAT MJESECA

Nizozemska je 2013. stavila katanac na 19 zatvora, jer ova zemlja nema dovoljno kriminalaca da ih napuni tj. samo 11.600 zatvorenika.

Iako je ovim potezom 2.000 ljudi ostalo bez posla, od kojih je samo 700 raspoređeno na druga radna mijesta, trend gašenja zatvora prati stalan pad broja izvršenih krivičnih dijela još od 2004. Prema tumačenjima tamošnjih stručnjaka, postoji mnogo faktora koji su uticali na takav trend, između ostalih, opušteniji zakoni vezani za upotrebu narkotika, fokus na reha-bilitaciji umesto na kazni i forsiranje nošenja elektronskih nanogica kako bi osobe mogle da ponovo uđu u sistem.u državi koja ima 17 miliona stanovni-ka, postoji samo 11.600 zatvorenika.

NIZOZEMSKA:Katanci na zatvorima

KOSMO 09

IZNENADAJUĆI REZULTATI: Preli-

minarni parlamentarni izbori u Austriji

održani su 29. septembra. ÖVP-ova

pobjeda je bila za očekivati, no prognoze

nisu mogle predvidjeti toliko veliki porast

glasova. Zeleni (Die Grünen) su također

priredili veliko iznenađenje ponovnim

ulaskom u parlament. Najviše glasova su

izgubile stranke SPÖ i FPÖ. Sad je na Se-

bastijanu Kurzu da formira novu vladu, a

preostaje mu nekoliko opcija za koaliciju.

MATEMATIKA:Nerješiv test

LSD: Protiv dosade

Na brodu se nalazi 26 ovaca, 10 koza i ka-petan. Koliko godina ima kapetan broda?

Ovako je glasio zadatak iz matematike za

učenike petog razreda osnovne škole u Nančongu, kineskoj pokrajini Sečuan. Đaci su dobili da riješe nemoguć zadatak, koji se ubrzo porširio po svim društve-nim mrežama. Neki su davali duhovite odgovre, a neki su vjerovali da se može riješiti logičkim razmišljanjem. Fotografije testa objavljene su u kineskom dnevnom portalu „The Paper”, na kojem su ljudi pisali najrazličitija, smiješna riješenja.

Tinejdžer iz Missourija je optužen da je stavljao LSD u piće kolegama sa posla.

Kao razlog za ovaj nevjerovatan čin, 19-godišnjak navodi da je kolegama sa posla ubacivao jaku halucinogenu drogu LSD u kafu jer ih je smatrao dosadnima i nezanimljivima. Kako prenosi britan-ski portal „The Sun”, mladić je sve pri-znao policiji i rekao da je u pitanju samo

pokušaj da popravi raspoloženje svojih sa-radnika. Trenutno mu preti nekoliko kazni zbog omamljivanja kolega i posedovanja narkotika. Fo

tos:

iSto

ckph

otos

INTEGRACIJA

Foto

s: K

OSM

O

INTEGRACIJA

KOSMO10

KOSMO: Palijativno zbri-njavanje veoma je važna tema. Uprkos tome, mnogi uopšte ne znaju šta ona podrazumeva. Možete li nam objasniti taj termin, kao i ciljeve i zadatke palijativnog zbrinjavanja?Leena Pelttari: Reč „palija-tivno” dolazi od latinske reči „pallium” što znači „zaštitni mantil”. Slikovito rečeno – pacijenti se štite i čini se sve da im se smanje bolovi. Mnogi ljudi pogrešno misle da se palijativno zbrinjavanje primenjuje tek u terminal-

Palijativno zbrinjavanje: sigurno i u dobrim rukama

noj fazi bolesti. U suštini, ona se primenjuje odmah kada osoba dobije dijagnozu neke neizlečive ili složene bolesti. Palijativno zbrinja-vanje je sveobuhvatna nega s ciljem ublažavanja bolova i podizanja kvaliteta života što pokazuju mnogobrojne studije i u slučajevima agre-sivnih bolesti. No, produžetak života po svaku cenu nije cilj. U Austriji uvek govorimo o hospisu i palijativnom zbri-njavanju jer ove dve grane čine jednu celinu.

Od kad postoji palijativno zbrinjavanje u Austriji?Naš Savez postoji već 26 godina, a palijativno zbrinja-vanje u Austriji je uvedena pre 30 godina. Caritas je bila prva organizacija koja je imala hos-pis timove. Prema podacima iz 2017. postoji ukupno 336 ustanova za hospis i palijativno zbrinjavanje odraslih – 172 hospis tima, 57 palijativnih kon-zilijuma, 54 mobilna palijativna tima, 42 jedinice za palijativno zbrinjavanje, 11 stacionarnih hospisa i četiri dnevna hospisa.

Na koji način palijativna medi-cina doprinosi poboljšanju kvaliteta života pacijenata?Pre svega se pacijentima olak-šavaju bolovi. U 98% slučajeva bolovi nestaju zahvaljujući

savremenim terapijama i leko-vima protiv bolova. Osim toga, palijativno zbrinjavanje radi na suzbijanju simptoma poput umora i mučnina koji se javljaju zbog terapija, a koji umnogome otežavaju život. Zbog toga pali-jativno zbrinjavanje značajno poboljšava kvalitet života. Kod palijativnog zbrinjavanja uklju-čen je ceo multidisiciplinarni tim – lekari, medicinski tehni-čari, socijalni radnici i volonteri jer se ne radi samo o pacijentima, već i o njihovim porodicama kojima je pomoć, a pre svega psihosocijalno savetovanje i podrška, neophodna. Zbog toga su hospis i palijativno zbrinjava-nje nerazdvojni.

Kakva je situacija sa palijativ-nim zbrinjavanjem u Austriji?U Austriji postoji osnovno i specijalizovano palijativno zbrinjavanje za odrasle. Pod

Teme neizlečivih bolesti psihički su veoma teške, zbog čega mnogi ljudi na sam njihov pomen okreću glavu. Mag.a Le-ena Pelttari, Msc, direktorka Austrijskog saveza hospisa „Hospiz Österreich” objašnjava šta zapravo znači hospis i palijativno zbrinjavanje i zbog čega je važno informisati se o tome na vreme.

osnovnim palijativnim zbri-njavanjem se podrazumeva zbrinjavanje pacijenata, kako u bolnicama, tako i u ostalim ustanovama medicinske i soci-jalne zaštite. Specijalizovano palijativno zbrinjavanje je za pacijente u kompleksnim situ-acijama bolesti i obuhvata šest hospis ponuda. Samo jedinice za palijativno zbrinjavanje dobijaju redovno finansiranje od strane države. No intenzivno radimo na tome da se situacija promeni. Moto palijativnog zbrinjavanja u Austriji je – pravi pacijent, u pravo vreme, na pravom mestu, sa pravim zbrinjavanjem. Dru-gim rečima – svako treba da bude zbrinut na način na koji je njemu potreban. Ovako jasan sistem ne postoji ni u jednoj drugoj državi osim u Austriji.

Piše: Dušica Pavlović

Foto

s: K

OSM

O

sigurno i u dobrim rukama

Leena Pelttari, direktorka Austrijskog saveza hospisa, naglašava važnost informisanja pre nastupanja bolesti.

KOSMO 11

Čak je i Evropska asocijacija za palijativno zbrinjavanje (EAPC) preuzela ovaj koncept u svoju belu knjigu. U Austriji su hospis i palijativno zbrinjavanje na visokom nivou jer su obim i kvalitet definisani od strane Ministarstva zdravlja Austrije i to je jedan ogroman plus za ovu zemlju i dobra podloga za razvoj u ovoj oblasti koji smo imali proteklih godina. Između 10% do 20% pacijenata treba specijalizovano palijativno zbrinjavanje. Ljudi često misle da je palijativno zbrinjavanje samo za odrasle, no, nažalost, teškim i neizlečivim bolestima pogođena su i deca. U Austriji imamo sistem za zbrinjavanje dece sličan onome za odrasle.

Pre devet godina smo prepo-znali potrebu da razvijemo ovu oblast. Sada imamo 30 ustanova u Austriji. Situacija je prilično dobra, ali i ovde nedostaje redovno finansiranje.

Šta Savez može učiniti kako bi podigao tu svest i proširio spektar svojih usluga u oblasti palijativnog zbrinjavanja?U međuvremenu tema nije toliki tabu kao pre 20 godina. Na našoj internet stranici www.hospiz.at mogu se pronaći sve relevantne informacije. Ipak, svest o ovome treba da bude mnogo viša. Sada je najvažnije obezbediti redovno finansiranje za sve palijativne ustanove kako bi bile dostupne svim ljudima.

Što se tiče osnovnog zbrinjavanja u svim ustanovama medicinske i socijalne zaštite, neophodno je mnogo veće znanje o ovoj temi. Iz tog razloga Savez sprovodi projekat edukacije u staračkim domovima i domo-vima za negu, u okviru kojih se medicinski kadar obučava za rad sa teško obolelim i umiru-ćim pacijentima. U Austriji ima 800 domova za negu, a projekat je sproveden u 140. Osim toga, 1999. smo pokrenuli studije na Paracelsus Medicinskom Uni-verzitetu u Salzburgu zajedno sa obrazovnim centrom St. Virgil. Trenutno imamo 157 diplomaca sa titulom Master of Science in Palliative Care. Ovaj smer phađaju doktori, medicin-ski tehničari, negovatelji itd.

Palijativno zbrinjavanje je na Balkanu veoma nerazvijeno. Da li znate kakva je situacija u tamošnjim zemljama i da li imate saradnju sa njima?Imamo saradnju sa Centrom za

palijativno zbrinjavanje i palija-tivnu medicinu „BELhospice” iz Beograda. Ova saradnja je ostvarena zahvaljujući našem dugogodišnjem partneru, Erste Bank, koja nas više od 10 godina podržava u domenu volontira-nja. Jedan radnik Erste Banke poreklom iz Srbije inicirao je ovu saradnju. U bolnicama u Srbiji postoje odeljenja za palijativno zbrinjavanje, ali je potrebno još mnogo toga ura-diti. Kolege iz „BELhospice” su bile u stručnoj poseti kod nas i obišli su naše ustanove, a Mij-odrag Bogićević, rukovodilac službe za palijativno zbrinja-vanje, priključio se evropskom Forumu za volonterski hospi-sni i palijativni rad koji sam osnovala pre šest godina i sada je član upravljačke grupe za volonterski rad. Zaista se tru-dimo da integrišemo Srbiju

u internacionalnu mrežu za palijativno zbrinjavanje.

Planirana je brošura za palija-tivno zbrinjavanje u Austriji na bosanskom, hrvatskom i srp-skom jeziku. Možete li nam reći nešto više o ovome?Brošura se zove „Begleiten bis zuletzt” („Zbrinjavanje do samog kraja”) i namenjena je članovima porodice teško obo-lelih osoba. Bavi se konkretnim pitanjima kao što su – šta da radim u slučaju otežanog disa-nja, temperature itd. Radi se o

jasnim informacijama, koje su veoma korisne. Brošura postoji već 15 godina, a njeno štampa-nje finansira Erste Bank kako bi svima besplatno bila dos-tupna. Trenutno se prevodi na bosanski, hrvatski i srpski i biće objavljena u dve verzije – jedna za zemlje Balkana, prilagođena tamošnjim sistemima hospisa i palijativnog zbrinjavanja i jedna vezana za sistem u Austriji jer ovde živi mnogo ljudi iz bivše Jugoslavije. Za njih je od velike važnosti da se informišu o strukturi hospisa i palijativnog zbrinjavanja u Austriji i da razu-meju sistem i svoja prava.

KontaktHospiz ÖsterreichUngargasse 3/1/18+43 1 803 98 69dachverband@hospiz.atwww.hospiz.at

PRAVIpacijent u pravo vreme na pravom me-stu sa pravim zbrinjavanjem.

Hospis i palijativno zbrinjavanjeZahvaljujući razvijenom i preglednom sistemu, Austrija je vodeća u Evropi kada je reč o hospisu i palijativnom zbrinjavanju.

*Izvor: Dachverband Hospiz Österreich (2017)

palijativna konzilijuma

jedinice za zbrinjavanje

stacionarna hospisa

dnevnahospisa

mobilnapalijativna

tima

168

54 5742

114

336ustanova za palijativno

zbrinjavanje

hospis tima

Brošura o palijativnom zbrinjavanju u Austri-ji je uskoro dostupna i na našim jezicima.

Grafika: KOSMO

- putna isprava umrlog lica. Ukoliko preminula osoba nije u posedu putne isprave, potreb-no je priložiti dokaz o bosan-skohercegovačkom državljan-stvu (uverenje o državljanstvu ili rodni list sa naznakom BiH državljanstva),- izvod iz matične knjige umr-lih na međunarodnom obrascu koje izdaje nadležni organ Re-publike Austrije,

- dokument za umrle osobe koji izdaje nadležni organ Republi-ke Austrije,- potvrda lekara mrtvozornika o uzroku smrti,- potvrda o osiguranom grob-nom mestu u BiH,- podaci o vozilu, vozaču, i mestu prelaska granice u

BiH. Ukoliko je uzrok smrti umrle osobe bila zarazna bo-lest, potrebno je priložiti od-govarajući dokument lekara sa dijagnozom uzroka smrti na latinskom jeziku. Obzi-rom da je u ovom slučaju ne-ophodno tražiti saglasnost nadležnog organa iz BiH za izdavanje sprovodnice, nagla-šavamo da se sprovodnica u ovim slučajevima neće izdati dok diplomatsko-konzularno predstavništvo (DKP) za to ne dobije odgovarajuću sagla-snost iz BiH. U BiH je mo-guće sahraniti i lice koje nije državljanin BiH. Sprovodnica se u ovom slučaju takođe iz-daje nakon pribavljanja odgo-varajuće saglasnosti iz BiH i uz prilaganje gore navedenih dokumenata.

HrvatskaOsim obrasca koji rodbina pre-minulog ili pogrebno preduze-će koje organizuje prevoz ispu-njava u diplomatskoj misiji ili konzularnom predstavništvu, zahtevu je potrebno priložiti sedeće:- izvod iz matične knjige umr-lih na međunarodnom obrascu (prema pravilima Bečke kon-vencije),

MOJE PRAVO

TROŠKOVIza prevoz umrlih zavise od udaljenosti zemlje u koju se prevozi.

Foto

s: iS

tock

phot

os

Prevoz preminulih osoba u inostranstvo vezano nije ni-malo jednostavno ni jefitno. U zavisnosti od odredišta postoje različiti birokratski propisi i problemi. U slede-ćim redovima vam predstav-ljamo najvažnije zakonske propise za prevoz preminu-lih lica. Pod prevozom umrlih osoba podrazumeva se njihov tran-sport od mesta smrti do mesta sahrane. U većini slučajeva prevoz obavlja ovlašćeno po-grebno preduzeće jer je tran-sport mrtvih dozvoljen samo u, za te svrhe, posebno odre-đenim vozilima. Transport se može obaviti drumskim sao-braćajem, železnicom, vode-nim i vazdušnim saobraćajem. Iz Austrije se prevoze strani državljani koji su iznenada preminuli tokom odmora u ovoj zemlji i Austrijanci koji imaju porodičnu grobnicu u inostranstvu.

TroškoviVisina troškova za prevoz umrlih se razlikuje u odno-su na udaljenost odredišta i uglavnom se kreće između 3.000 i 6.500 evra.

Neophodna dokumenta za prevoz preminulih Iako je Austrija jedna od ret-kih zemalja koje su potpisale Evropski sporazum o prevozu umrlih osoba, mnoge zemlje to nisu učinile zbog čega je prevoz umrlih i dalje veoma komplikovan. Koja dokumen-ta su vam neophodna, određu-je zemlja u kojoj pokojnik tre-ba biti sahranjen. Za transport u BiH, Hrvatsku i Srbiju zah-tev za sprovodnicu tj. prevoz umrle osobe podnosi rodbina preminulog ili predstavnik pogrebnog preduzeća opu-nomoćen od strane porodice umrlog. Zahtev se podnosi u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje, u kojoj se obavlja sahrana, u ino-stranstvu.

Bosna i HercegovinaNa internet stranici Ambasa-de BiH u Nemačkoj možete pronaći zahtev za prenošenje posmrtnih ostataka u BiH. Svi koji prevoze umrle u BiH moraju popuniti dva zahteva: jedan za prenos u BiH, a drugi za entitete (Federacija ili Repu-blika Srpska) ili Brčko Distrikt. Pored zahteva, neophodna su sledeća dokumenta:

Prevoz umrlih osobaPrevoz umrlih osobau inostranstvo

KOSMO12

Foto

s: iS

tock

phot

os

Zbog visokih troškova za prevoz umrlih, savetuje se sklapanje osigu-ranja koje pokriva ove slučajeve.

- lekarsku potvrdu o smrti s na-znakom uzroka smrti (dokaz da se ne radi o zaraznoj bole-sti),- dokaz o državljanstvu premi-nule osobe,- pasoš ili osobnu iskaznicu preminule osobe, koja će se u diplomatskoj misiji ili konzu-larnom predstavništvu poni-štiti (ukoliko je hrvatski držav-ljanin posedovao pasoš),- odobrenje (Leichenpass) za prenos umrle osobe iz države iz koje se umrla osoba prenosi,- podatke o prevozniku (po-grebno preduzeće): lični po-daci vozača, broj pasoša, re-gistarske oznake vozila; ako će u vozilu koje će prevoziti telo preminule osobe biti i neko od rodbine preminulog, potrebni su i njegovi podaci: ako će telo biti otpremljeno avionom, po-trebni su podaci o broju leta, avio-kompaniji i aerodroma na koji avion sleće, odnosno prevoznom sredstvu na koji će

prevoz tela preminule osobe biti nastavljen i podatke o gra-ničnim prelazima te ko će telo preuzeti. Ako je reč o stranom državljaninu za kojeg se traži ukop u Hrvatskoj potrebno je priložiti i potvrdu (pisani do-kaz) groblja (ili župe) u kojem je naznačeno mesto pokopa/ukopa, tj. dokaz o grobnom mestu. Prenos urne s pepelom umrle osobe obavlja se bez sprovodnice, ali je potrebna potvrda krematorijuma. SrbijaDa bi se dokumentacija za prevoz pokojnika kompletira-la, neophodno je da porodica obezbedi:- pasoš preminule osobe,- zahtev rodbine ili pogreb-nog preduzeća ovlašćenog za

Zahtev za sprovodnicu radi prevoza umrlih lica se podnosi u konzulatu države odredišta.

transport posmrtnih ostataka u kome će, pored ostalog, biti navedeno gde će se sahrana obaviti i kojim putem će biti izvršen transport,- izvod iz matićne knjige umr-lih izdat od nadležnog organa zemlje prijema,- izveštaj lekara o uzroku smrti,- sprovodnica, odnosno do-zvola za prenos tela u inostran-stvo, izdata od strane nadlež-nog organa zemlje prijema (Leichenpass),- potvrda o obezbeđenom grobnom mestu u Republici Srbiji ukoliko se radi o stra-nom državljaninu,- ukoliko je lice preminulo od kuge ili velikih boginja, spro-vodnica se izdaje po pribav-ljenoj saglasnosti Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Sa-

glasnost pribavlja diplomatsko-konzularno predstavništvo Re-publike Srbije. Za prenos urne u Srbiju takođe je potrebno pribaviti sprovodnicu. Prilažu se sva gore navedena dokumen-ta, kao i potvrda o kremaciji.

Entg

eltl

ich

e Ei

nsch

altu

ng

B

MD

W/A

dob

e St

ock

Du weißt noch nicht so genau wohin nach der Schule? Zahlreiche Angebote können dich bei der Entscheidung unterstützen. Besuche einfach ein Berufsinformationszentrum oder schau auf www.berufskompass.at vorbei. Und eine individuelle Begleitung während der Lehre nur für dich persönlich bietet das kostenlose Lehrlingscoaching. Infos unter: www.lehre-statt-leere.at

Lehre kann mehr!Entdecke die Chancen und Vielfalt einer Lehrausbildung

INTERVJU. Razgovarali smo sa bečkim se-kretarom za finansije, privredu, digitaliza-ciju i internacionalna pitanja o smanjenju nezaposletnosti, poboljšanju gradskog prevoza, kao i o predstojećim izborima.

Piše: Manuel Bahrer

KOSMO: Da li sebe u ulozi gradskog sekretara više doživljavate kao menadžera ili političara?Peter Hanke: Kao oba. Dvade-set pet godina sam radio u Wien

Holdingu tako da mi je tema ekonomije veoma bliska i

to ne poričem. Upravo suprotno – pokušavam da je iskoristim na naj-bolji način u politici i da savesno pratim svoje ciljeve.

Niste tipičan političar. Kako izlazite na kraj sa političkom sva-kodnevicom? Da li ponekad želite brže sprovođenje odluka?Svako želi brže donošenje odluka. Mislim da se i Vi u Vašoj branši, kao i mi u politici, susrećete s time da se odluke donose presporo. Ipak, politika je veoma zanimljiva oblast jer se u njoj pri-

menjuju drugačiji pristupi za različite

procese. Osim toga, kao političar radim sa

potpuno drugačijom ciljnom grupom. Sve to

zahteva dosta vremena i

POL IT IKA

Foto

s: iS

tock

phot

o

14 KOSMO

energije koju moram uložiti u ovoj godini. Možda ja nisam tipičan primer političara, ali imam izuzetno dobar tim sa kojim istovremeno radim na više tema. To nekada predstavlja iza-zov, ali u isto vreme je i zabavno. Uvek treba da prođe određeno vreme kako bi se čovek navikao na nove stvari i poslednjih 15 meseci sigurno spadaju u najteži period u mojoj karijeri.

U Beču počinje projekat za 500 nezaposlenih osoba preko 50 godina. Na koji način se ovoj ciljnoj grupi može olak-šati ponovno stupanje u radni odnos?U poslednjih nekoliko meseci možemo primetiti pozitivan razvoj na bečkom tržištu rada tj. manju stopu nezaposlenosti u odnosu na prethodnu godinu. U avgustu je stopa nezaposleno-sti bila manja za 5% u odnosu na prošlu godinu, ali primećujemo i blago povećanje stope nezapo-slenosti kod grupe ljudi preko 50 godina. Ovoj generaciji moramo pomoći jer se radi o ljudima koji su decenijama privređivali na tržištu rada u Beču. Ovim novim projektom pokušavamo ponovo da im damo novu šansu. Sa preko 12 miliona evra i u saradnji sa AMS-om i Fondom za podsticanje profesionalnog razvoja zaposlenih (WAFF) 500 ljudi koji su nezaposleni najma-nje tri meseca dobija mogućnost

„Beč će 2020. ostati crven”

o izgradnji infrastrukture. To će, naravno, i dalje ostati tako, ali moramo štedeti u onim segmentima u kojima to sebi možemo priuštiti. Privreda se tako razvija da možemo dostići deficit od 0% i to je moj najveći cilj.

Kakav će efekat na Beč imati predstojeći parlamen-trni izbori?Parlamentarni izbori su na državnom nivou, a nakon godinu dana nas očekuju lokalni tj. pokrajinski izbori. U Beču smo dali sve od sebe i borili se za svaki glas. Sada se fokusiramo na narednu godinu i uradićemo sve što je u našoj moći da zajedno sa gradona-čelnikom Beč pozicioniramo na ono mesto, na kojem je već i na kojem treba da bude: naj-bolji grad za život i omiljena turistička destinacija. Imamo ogroman broj best practice primera i treba da nastavimo da radimo na tome da ovaj pozitivan trend održimo. Zbog toga radim sve kako bih grado-načelnika podržao na najbolji mogući način.

Da li mislite da će Beč 2020. godine ostati crven? Da, siguran sam da ljudi koji žive u Beču osećaju da su u dobrim rukama. Svako ko napusti ovaj grad na par dana raduje se da se vrati i ovaj osećaj kod ljudi treba da negu-jemo. Siguran sam da će se to pokazati i na izborima.

PREVOZS-Bahn će imati slične intervale po-put U-Bahna.

„Beč u više različitih oblasti prednjači u odnosu na ostale evropske gradove.”

da ponovo stupe u radni odnos. Projekat traje do kraja 2020. godine i time neće imati samo kratkoročan, već dugoročan efekat.

Kakva je situacija sa mladima nezaposlenima u Beču?Kod mladih je zabeležen izu-zetno dobar razvoj. Samo u prošlom mesecu se stopa neza-poslenosti kod do 25 godina starosti smanjila za 12%. No, dobro obrazovanje je ključno za posao. Pitanje naknadnih sticanja diploma o završenom zanatu je naš glavni fokus, kao i WAFF-a. Mnogi tek kasnije u svom životu shvate da žele stručno da se usavrše u određenoj oblasti. Zbog toga zajedno sa AMS-om i WAFF-om nudimo povoljne mogućnosti da naknadno završe neophodno obrazovanje

Nedavno ste bili u Beogradu. Da li je poseta bila bilateral-nog ili privrednog karaktera?U pitanju je bila privredna poseta. Izuzetno sam zadovo-ljan što smo je organizovali jer je glavni povod posete bila oblast Smart City. Tokom posete smo razmenili dragocena iskustva po ovom pitanju. Ovo je oblast u kojoj Beč definitivno prednjači u odnosu na ostale evropske gradove. To nas čini jedinstve-nim partnerom i omogućava nam da još više nego do sad ula-žemo u Beograd. Razgovarali smo o svim temama vezanim za

infrastrukturu. Beč se do sada pokazao kao pravi primer grada sa razvijenom svesti o životnoj sredini i s obe strane postoji ogromno interesovanje za sarad-nju. Ovde se ekonomija susreće sa politikom na pravi način.

Rekli ste da će S-Bahn linije od sledeće godine saobra-ćati u istim intervalima kao i U-Bahn linije? Kako ovo pla-nirate da ostvarite i da li se to odnosi samo na linije u okviru zone Beča?Zajedno sa Ministarstvom za

saobraćaj, inovacije i tehno-logiju i pokrajinama Donjom Austrijom i Burgenlandom napravili smo dogovor i složili se da ovakav sistem saobraćanja treba da se omogući jer postoji preko 20.000 ljudi koji svakod-nevno putuju u Beč i njima se treba omogućiti efikasnije puto-vanje. Iz tog razloga je uvođenje redovnijih intervala za vozove krucijalno. Uložićemo mili-one evra kako bi se ova opcija omogućila od 2020. To znači da će od sledeće godine vozovi od Meidlinga do Floridsdorfa saobraćati u istim intervalima

KOSMO 15

kao i U-Bahn. S tim u vezi moramo da razmišljamo koja ulaganja u železničke stanice su neophodna. Ovaj proje-kat će rezultovati proširenjem mreže javnog saobraćaja od 25%. Dodatnih devet miliona kilometara možemo ponuditi Železnicama Austrije (ÖBB).

Dostizanje deficita od 0% u 2020. godini u Beču je Vaš glavni prioritet. Gde postoje izazovi da se ovo ostvari? Tema finansija spada u moje glavne obaveze jer sam godi-

nama u upravnom odboru Wien Holdinga bio zadužen za pitanja finansija.. Po ovom pitanju imamo jasan plan za Beč i situacija se trenutno tako razvija da uskoro ne bi trebalo da bude dodatnih zaduživa-nja. Ovo je moj najvažniji

cilj. No, uvek podvlačim da ovo ne želim da ostvarim na isti način kao drugi – da šte-dim na investicijama, već da razumno raspolažemo finan-sijama i odbijemo projekte i ponude koji nam nisu neop-hodni. Preko 2,5 milijardi evra godišnje Beč ulaže u pri-vredu, a posebno kada je reč

„Siguran sam da ljudi koji žive u Beču osećaju da su u dobrim rukama”, kaže Hanke.

„Možda ja nisam tipičan primer političara, ali imam izuzet-no dobar tim koji uspeva paralelno da radi na više tema.”

ostati crven”

16 KOSMO

DONJA AUSTR IJA

Foto

s: N

LK P

feiff

er, i

Stoc

kpho

tos

Vlada pokrajine je krajem septembra dala zeleno svetlo za sprovođenje plavo-žute strategije priuštivog stanovanja.

Projekat obrazovanja koštao je 46 miliona evra, omogućio je 7.000 obrazovnih mesta i 5.200 osoba je dobilo diplomu.

Otvaranje terminala za 80 kontejnera sa vatrogasnom opremom dokazuje visok nivo bezbednosti u pokrajini.

24.9.2019. ove godine je plavo-žuta strategija sta-novanja koja omogućava priuštivo stanovanje za mlade familije dobila ze-leno svetlo od strane vlade pokrajine. Od 1. oktobra se krenulo sa merama za sprovođenje strategije.

Glavni ciljevi plavo-žute stra-tegije za priuštivo stanovanje su povećanje visine kredita za subvencionisane stanove za

Bolje poslovne mogućnosti za mlade i više radne snage za priveredu – ovo su ciljevi projekta za obrazovanje koji se nastavlja i u 2020. godini.

„Početkom ove godine smo pokrenuli najvećih projekat za stručno usavršavanje koji je ikada postojao u Donjoj Austriji. U njega se uložilo 46 miliona evra od strane po-krajine, AMS-a i evropskih socijalnih fondova i uspeli

Sigurnosni i vatrogasni centar u Tullnu upriličio je svečano otvorenje novog terminala za kontejnere sa najboljom vatrogasnom opremom. Tim povodom su stanovnici pokrajine mo-gli da uživaju u predstavlja-nju delatnosti vatrogasaca.

U razgovoru sa medijima predsednica pokrajine Jo-hanna Mikl-Leitner istakla je visok nivo Donje Austri-

Potvrđena plavo-žuta strategija stanovanja

Projekat obrazovanja se nastavlja u 2020.

Otvoren terminal savatrogasnom opremom

mlade na 10.000 evra, kao i novčana jedokratna pomoć za prvo dete u iznosu od 10.000 evra. „Za projekte sanacije i izgradnje u mestima koja važe za seoske centre obezbe-đujemo kredite u iznosu od 12.000 evra”, istakao je pokra-jinski sekretar za stanovanje, Martin Eichtinger. Osobe is-pod 35 godina mogu podne-sti zahtev za subvencionisane stanove za koje je neophodna uplata do maksimum 4.000

smo da omogućimo 7.000 obrazovnih mesta za mlade. Čak 5.200 osoba je do sada imalo korist od ovog pro-jekta”, istakla je predsednica pokrajine Johanna Mikl-Leit-ner u radio-emisiji „Nie-derösterreich im Gespräch”. Predsednica je dalje saopštila da broj zaposlenih raste, sto-pa nezaposlenosti opada, te da je to pravi pokazatelj da se ovaj projekat razvija u do-brom smeru. Iz tog razloga

je u borbi protiv prirodnih katastrofa, a novi terminal, prema njenim rečima, još više potkrepljuje tu činjeni-cu. Predsednica se zahvalila svim profesionalnim i do-brovoljnim vatrogascima bez kojih visok nivo bezbednosti u Donjoj Austriji ne bi bio moguć. Upravo iz ovog ra-zloga Mikl-Leitner ističe da je neophodno ulagati u vatro-gasnu opremu i da je „svaki uloženi evro u to najbolja in-

evra. Trenutno se oprema pre-ko 630 stanova, a već 1.664 su odobrena za useljenje. Osim pomoći mladim familijama i izvođači radova će u buduć-nosti imati olakšice. „Svi pri-

je planirano njegovo dalje sprovođenje i u narednoj go-dini. Za projekat će se 2020. godine izdvojiti 46 miliona evra. Projekat se bazira na tri stupca: sedam obrazovnih

vesticija.” Broj dobrovoljnih vatrogasaca raste iz godine u godinu, pa se značajno pove-ćao i broj žena u tim jedini-cama. Trenutno 6.500 žena svojim dobrovoljnim anga-

vatni izvođači radova mogu zatražiti subvencije za sanira-nje i renoviranje napuštenih objekata poput bioskopa, ad-ministrativnih zgrada, ili go-stionica”, istakao je Eichtinger.

ustanova sa 4.600 obrazov-nih mesta za mlade ispod 25 godina, 248 mesta za završa-vanje zanata i 2.050 eduka-tivnih radionica koje obuča-vaju mlade za praktičan rad.

žmanom doprinosi sigurnosti pokrajine na različitim funk-cijama. Novootvoreni termi-nal može da primi 80 velikih kontejnera sa najsavremeni-jom vatrogasnom opremom.

DIE GRÖSSTE SPRACHSCHULE WIENSwww.vhs.atBildung

und Jugend

Diane,Projektkoordinatorin

Foto

: Joh

anne

s Zi

nner

Verbessern Sie Ihre Sprachkenntnisse oder lernen Sie eine neue Sprache. An den Wiener Volkshochschulenwählen Sie aus über 40 verschiedenen Sprachen.

Die Welt verstehen, Sprachen lernen!

N akon dugogodišnjeg iskustva u oblasti con-sultinga Aleksandar

Đorđević je odlučio da se priključi firmi FUNIVIA kao ekskluzivan partner i ekspert za executive search & headhunting. Filozofija firme je stvaranje novih i inovativnih mogućnosti na tržištu rada koje dovode do izuzetnih rezultata i uspeha

ciju. Osim toga, nudimo savetodavne i informativne razgovore sa ljudima koji još uvek nisu sigurni da li bi promenili posao. Takvi razgovori služe da se kandi-datima predstave trenutne mogućnosti na tržištu rada kako bi bolje mogli da osmi-

sle svoju budućnost i da definišu svoje poslovne želje. Još jedna velika prednost je ta

KARIJERA

CONSULTING. Firma FUNIVIA, polako ali si-gurno osvaja austrijsko tržište u oblasti con-sultinga. Zahvaljujući njenoj širokoj mreži partnera i stručnim savetovanjima, osobe u potrazi za novim poslom preko FUNIVIE mogu ostvariti svoje poslovne želje.

FUNIVIA — vaš sledećiPiše: Dušica Pavlović

poslovni korak

18 KOSMO

u kratkom vremenskom periodu.

Koja je vaša ciljna grupa?Aleksandar Đorđević: Tre-nutno radimo sa ljudima koji se nalaze na vodećim tj. menadžerskim pozicijama, imaju dugogodišnje isku-stvo i žele da promene firmu tj. dalje da napreduju ili pro-mene radno okruženje.

Na koji način povezujete prave f irme sa pravim kandidatima? Povezivanje firmi sa ljudima je čitav jedan proces, koji se sastoji iz više faza. Sve naše klijente, kako firme, tako i kandidate, pra-timo od početka do kraja tog procesa tj. do stupanja u radni odnos. Kandidati nemaju nikakav pritisak da

prihvate poslove ukoliko ne žele i nemaju nikakvu oba-vezu prema nama kao firmi, već mi imamo određene ugo-vore sa poslodavcima. Svaki kandidat dobija pun servis kada je reč o savetovanju i coachingu.

Šta je to što FUNIVIU odvaja od ostalih firmi u ovoj oblasti?Osobe koje hoće da promene posao imaju veliku prednost

kod nas jer mi uzimamo u obzir sve njihove želje i trenutnu životnu situa-

FUNIVIASvaki kandidat dobija pun ser-vis kada je reč o consultingu.

FUNIVIA potpuno besplatno nudi savetovanja oko promene posla i napredovanja u karijeri.

Foto

s: zV

g., K

OSM

O

i javljamo im se kada nađemo adekvatnu ponudu za njih. Nije nam cilj da bilo koju firmu spojimo sa bilo kojim kandidatom, već se zaista tru-dimo da firmama pronađemo profil ljudi koji traže, kao i da kandidatima pronađemo uslove rada koji im odgova-raju tj. želimo da stvorimo win-win situaciju.

Koji su vam dalji planovi?Hr vatska od jula 2020. dobija otvoren pristup trži-štu rada, tako da nam je cilj za narednu godinu da njihovim državljanima omo-gućimo stručno savetovanje za pronalaženje posla. To podrazumeva da ćemo i mi proširiti naše sfere specija-lizacije jer ćemo, početi da radimo i sa početnicima.

Kontaktwww.funivia.atoffice@funivia.at+43 1 23 50 572-30Handelskai 388/741

firmom, pravimo sastanak sa kandidatom na kojem se radi detaljna analiza toga, zašto nije došlo do potpisi-vanja ugovora. Ovde se ne radi o traženju krivca, već o tome da u budućnosti poboljšamo stvari koje se mogu poboljšati. Podaci kli-jenata uz njihovu saglasnost ostaju u našoj bazi podataka

što mi kontaktiramo željene firme u ime naših kandidata i time automatski stvaramo profesionalniju bazu za raz-govor između njih i firme. Zahvaljujući saradnicima u menadžmentu imamo dugo-godišnje, kvalitetne kontakte sa mnogim firmama u razli-čitim branšama. Osim toga konstantno proširujemo našu mrežu klijenata i negujemo našu saradnju. Upravo zbog toga kandidati preko nas imaju veliku šansu da dobiju razgovor za posao. U kon-stantnom smo kontaktu sa potencijalnim poslodavcima i poznajemo njihove potrebe i želje, kao što poznajemo potrebe i želje naših kandi-data Prema svim klijentima negujemo iskren i otvoren odnos i dijalog. Mnoge firme u oblasti consultinga vrše pri-tisak na kandidate da potpišu ugovore sa poslodavcima. Mi to ne radimo jer ne želimo da bilo koja strana bude neza-dovoljna svojom odlukom. Sreća naših klijenata je na prvom mestu i samo na taj način mogu svi da prosperi-raju. Osim toga, FUNIVIA ima veliki plus što koristi inovativne medijske kanale kako bi došla do željenih kandidata.

Koje sve branše pokrivate?Pokrivamo više branši, ali

smo definitivno specijali-zovani u oblasti ljudskih resursa , računovodstva , finansija i građevine.

Koje su prednosti tra-ž e n j a p o s l a p r e k o c o n s u l t i n g f i r m e ? U današnjem, užurbanom vremenu ljudi rade po ceo dan i nemaju vremena da se posvete traženju posla i razmišljanju na koji način

„Nije nam cilj da kandidate spojimo sa bilo kojom firmom, već da nađemo najbolje za njihove potrebe.”

da naprave pozitivne pro-mene u svom životu. Mi im u tome pomažemo i zahva-ljujući našem stručnom savetovanju i komunikaciji u mogućnosti smo da pro-nađemo najbolje rešenje za njihovu budućnost. Isto tako, ni firme nemaju vremena da intenzivno traže kandidate. Uglavnom su u pitanju firme koje npr. imaju ogromne pro-jekte koji ne mogu da čekaju novog tim lidera. Mi preuzi-mamo ceo recruting proces umesto njih i preko naše baze ljudi možemo da im predsta-vimo najbolje kandidate. Na taj način poslodavci značajno skraćuju vreme traženja ade-kvatnog kandidata. Osim toga, mnoge firme dolaze

u nezgodnu situaciju kada preuzimaju radnu snagu od drugih firmi iz iste branše. Traženjem radne snage preko nas izbegavaju „nezdravu” konkurenciju, a dobijaju savršene kandidate.

Šta se dešava ukoliko za nekog kandidata ne možete naći adekvatan posao?Ukoliko ne dođe do potpi-sivanja ugovora sa prvom

KOSMO 19

„Zahvaljujući našoj širokoj i čvrstoj mreži par-tnera, kandidati imaju velike šanse za posao.”

Banjsko lečenje i rehabilitacija

Za banjsku rekreaciju i re-habilitaciju koje plaćaju ili subvencionišu institucije socijalnog, odnosno zdrav-stvenog i penzionog osigu-ranja, moraju postojati oz-biljne medicinske indikacije.

Zahtev mora biti obrazložen od strane ordinirajućeg kućnog lekara, a formulari se mogu dobiti kod svih zdravstvenih osiguranja, uključujući i regi-onalne poslovnice, kao i kod mnogih lekara opšte medici-ne. Zavisno od zdravstvenih potreba pacijenta, institucije penzionog osiguranja odluču-ju o načinu, trajanju i mestu banjskog lečenja. Visina obave-zne dnevne participacije, koju uplaćuje osiguranik, zavisi od njegovih bruto mesečnih pri-manja. Osobe koje su korisnici

SPEC IJAL

20 KOSMO

socijalne zaštite i oslobođene su obavezne participacije za le-kove na recept (Rezeptgebühr) ne moraju plaćati dnev-nu nadoknadu za banju.

AllandOvaj centar se nalazi nedaleko od Badena, oko 2,5 km izvan sela. Medicinski tim je foku-siran na rehabilitaciju nakon akutne bolesti ili bolničkog lečenja. Cilj je da se pacijenti obuče i motivišu da na različi-te načine pozitivno promijene način života. Kroz individu-alne terapije, pruža im se po-drška u vraćanju prvobitnog zdravstvenog stanja. Klinika je specijalizovana za pacijen-te sa Diabetes mellitus tip 1 i tip 2, bez i sa komplikacijama organa, za slučajeve gojazno-sti (prekomjerna težina do

krvarenja, operacija na moz-gu, sa mijelitisom, multiple sklerozom i Parkinsonovom bolešću, a takođe i oboleli od karcinoma nakon operacija, hemoterapija, zračenja i tre-tmana matičnim ćelijama.

Bad TatzmannsdorfNalazi se u južnom Burgenlan-du, a poznat je pre svega zbog svojih brojnih termalnih izvo-ra. U ovu banju pacijenti dola-ze na oporavak nakon akutnog koronarnog sindroma/infarkta miokarda, nakon srčane kate-terizacije i implantacija stenta, nakon operacije bajpasa, ve-likih zalizaka, pacemakera i/ili implantacije defibrilatora, ablacije izazvane aritmijom, takođe nakon transplantacije srca, hronične slabosti srčanog mišića i plućne hipertenzije.

200kg), metaboličkog sindro-ma i periferne arterijske bolesti. Pacijentima se nudi i program za odvikavanje od duvana.

Bad SchallerbachGrad Bad Schallerbach se nalazi u Gornjoj Austriji. Klinika je specijalizovana za pacijente kojima je potrebna rehabilitacija nakon opera-cija degenerativnih bolesti zglobova (kuka, kljena, rame-na…), stabilizirajućih opera-cija kičme, diskusa, preloma kostiju itd. Takođe, odlični rezultati se postižu u radu sa pacijentima koji pate od de-generativnih bolesti zglobova i kičme, od inflamatornog zgloba, reumatoidnog artri-tisa, spondilitisa itd. U ovaj centar odlaze pacijenti nakon moždanog udara, množdanih

KOSMOV SPECIJAL ZA SENIORE

Foto

s: iS

tock

phot

os

KOSMO 21

imaju samo minimalna pri-manja. Mobilni pasoš mogu dobiti punoletne osobe sa prebivalištem u Beču, ako su austrijski državljani, ili su izjednačeni sa njima, čija ukupna primanja ne prelaze zakonom predviđenu sumu za minimalni standard. Po-red zahteva, treba priloži-ti dokumente o mesečnim primanjima svih članova zajedničkog domaćinstva na kojima je vidljiva neto suma, dokaz o porodičnom dodat-ku ili invaliditetu i lična do-kumenta.

Kulturni pasoš Izdaje se na godinu dana, a ljudima sa niskim primanjima omogućava dobijanje finansij-ski povoljnijih, ili čak besplatnih ulaznica za razne kulturne mani-festacije u gradu. Zahtev mogu podneti osobe koje žive ispod granice siromaštva, koje dobijaju socijalnu pomoć i minimalnu penziju, kao i izbeglice. Ovaj pasoš se može dobiti u Crvenom krstu, Caritasu ili kod dužničkih savetnika.

Hrana na točkovimaKada kupovina hrane i kuva-nje postanu problem, Fonds Soziales Wien (FSW) kući

dostavlja gotove obroke. Od dogovora sa korisnicima i od njihovih potreba, zavisi da li će to biti svih sedam dana u sedmici, ili ređe. Isporučilac određuje cenu hrane, za koju

korisnici sa minimalnim pri-manjima izdvajaju max. 1,52 evra po dnevnom obroku, a ostatak preuzima FSW, zavisno od primanja, visine stanarine i obima potrebnih usluga.

Finansijska podrškaUkoliko imaju niska, ili uopšte nemaju primanja, žene starije od 60 i muškarci od 65 godina, Magistratu 50 mogu podneti zahtev za trajnu finansijsku pomoć, sa ciljem plaćanja troškova stanovanja. Pravo na ovaj vid podrške imaju austrij-ski državljani, EU građani pod određenim uslovima, lica koja su stekla azilantski status, kao i državljani trećih zemalja koji poseduju dugoročnu ili trajnu boravišnu dozvolu. Pomoć odgovara iznosu penzije sa kompenzacijskim dodatkom

i daje se 14 puta godišnje. Nadležnima se prilažu lična dokumenta, dokazi o pri-hodima, stanarini i drugim rashodima, kao i o imovini podnosioca zahteva.

PODRŠKAza socijalno ugrožene obu-hvata pokriva-nje troškova stanovanja.

Mobilni pasošOvaj dokument podstiče mobilnost socijalno ugrože-nih stanovnika Beča, a za-htev se podnosi Magistratu 40. Taj dokument starijim ljudima daje pravo na: po-voljnije cene raznih kurseva koji se organizuju u Wiener Volkshochschulen, kupovi-nu u socijalnim trgovinama u Beču, jeftinije ulaznice za gradske bazene, povoljnije godišnje karte za gradske biblioteke, jeftiniji javni pre-voz, niže cene za izlete i od-more, koje organizuju bečki klubovi penzionera. Na mo-bilni pasoš pravo imaju: - Korisnici socijalne pomo-ći (Mindestsicherung), od-nosno pomoći za plaćanje stanarine (Mietbeihilfe) od

Delu stanovnika odlaskom u penziju drastično se uma-njuju mesečni prihodi, pa im Grad Beč aktivno pomaže kroz različite socijalne programe.

strane MA 40, - primaoci minimalne pen-zije,- penzioneri/ke koji dobijaju dodatak na penziju,- osobe koje su ostvarile pra-vo na starosnu penziju kao i udovci/ce (žene od 60. i muškarci od 65. godine sta-rosti),- osobe sa invaliditetom, koje se penzije nasledile od rodi-telja,- osobe koje su u dostigle starost za penziju, a žive od pomoći čija visina ne prelazi neto iznos dodatka na pen-ziju.- ljudi koji žive u penzioner-skim ili u domovima za negu starih, kao i ustanovama za zbrinjavanje osoba sa inva-liditetom, pod uslovom da

Grad podržavaseniore

Zahvaljujući raznovrsnim ponudama grada Beča za penzionere, ugrožene osobe provode pristojnu starost.

Aktivni parkovi,a u Beču ih ima jedanaest, pružaju izvan-redne mogućnosti za druženja i rekreaciju seniora. Kretanje kroz igru i vežbanje, kako za početnike, tako i za napredne učesnike, promovišu zdravlje uz zabavu. Uz pomoć specijalnih sprava za treninge poboljšavaju se pokretljivost, ravnoteža i koncentracija,

a table za vežbanje memorije, sa razli-čitim zadacima ova mesta čine još

atraktivnijima. Informacije o aktivnim parko-

vima u Beču mogu se dobiti putem telefona 01/40 00

– 80 42 ili na stranici: www.wien.gv.at.

Nordijsko hodanje (Nordic Walking) je jedan od najboljih oblika sportskog angažovanja seniora jer stimuliše cir-kulaciju i podiže kondiciju, pa ga lekari uveliko preporučuju. Ovaj vid rekreacije može se upražnjavati tokom cele godine, ne zahteva skupu opremu i predstavlja trening celog tela. Sve staze koje održava Magistrat 49 su dobro obeležene, uredno održavane i obezbeđene, a do njih se jednostavno stiže javnim prevozom. Na naročito lepim mestima postavljeni su stolovi i klupe za odmor. Gradske pešačke staze označene su strelicama koje pokazuju smer. Osim Stadtwanderweg 1a – Leopoldsberg i Stadtwanderweg

Grad Beč obiluje raznovrsnom ponudom za rekreaciju starijih osoba. Uz do-bru volju i želju za kretanjem i sportskim sadržajima, prilagođenim seniori-ma, svako se može naći u odgovarajućim aktivnostima. Finansijske olakšice čine da se seniori gotovo ničega ne moraju odricati.

Starenjeu pokretu

22 KOSMO

SPEC IJAL

9 – Prater, sve druge vode u smeru kazaljke na satu. Ove staze se lako prona-laze na mobilnoj mapi grada, uz pomoć pametnih telefona, pa je snalaženje vrlo jednostavno.

Rekreacija u vodi penzionerima starijim od 62 godine u pojedinim bečkim bazenima po povoljnim uslovima je dostupna od oktobra do aprila, a obuhvata plivanje i gimnastiku. Neop-terećeni sopstvenom telesnom težinom, jednom sedmično seniori uz evergreen muziku u vodi rade ritmičke vežbe, koje im pokazuju iskusni instruktori. Koristeći mogućnost plutanja na površini, otpor koji voda pruža pri pokretima i spon-

tanu masažu, program koji traje oko 20 minuta, efikasan je za održavanje dobre figure, držanja tela i fleksibilnost. Ovo zabavno vežbanje omogućava pokrete bez pritiska i bolnih mišića.

U Beču ima 11 aktivnih parkova za rekreaciju seniora.

Nordijsko hodanje stimuliše cirku-laciju i podiže kondiciju.

Od oktobra do aprila seniori jed-nom nedeljno mogu vežbati.

Foto

s: iS

tock

phot

os

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

Me đ u m n o -gim državama postoje dogovori

i određena pravila u obla-sti penzionog osiguranja, kako bi osobe koje su radile i u Austriji i u inostranstvu mogle da uživaju punu pen-ziju. Ukoliko je neka osoba stekla radni staž u više država, svaka država mora za sebe da proveri da li su ispunjeni uslovi za ostvarivanje prava na penziju. S tim u vezi jedna osoba može da ostvari pravo na penziju u više država za različite vremenske periode. Tokom ispitivanja da li je osoba stekla pravo na austri-sjku penziju, godine rada u različitim državama se pod određenim uslovima mogu računati kao jedan radni staž. Međutim, za određiva-nje visine penzije u obzir se uzima samo radni staž stečen

Broj osoba koje su pravo na penziju ostvarile radnim sta-žom, kako u Austriji, tako i u inostranstvu je u konstantnom porastu. (Napomena: u radni staž ulaze godine rada koje se računaju za ostvarivanje penzije).

u Austriji. Kada osoba ima prebivalište u Austriji, uglav-nom znači da je u toj državi i zdrvastveno osigurana i da za zdravstveno osiguranje plaća doprinos u iznosu od 5,1% bruto penzije. Ukoliko ta osoba dobija penziju od još jedne zemlje pored Austrije (u kojoj postoje prethodno pomenuta pravila u obla-sti penzionog osiguranja), mora i od te penzije da plati određen doprinos za zdrav-stveno osiguranje. Ukoliko penzioner, koji prima austrij-sku penziju, promeni svoje mesto prebivališta, mora da obrati pažnju na sledeće:

- Neophodno je što pre prijaviti promenu mesta prebivališta,- neophodna je promena žiro računa u zavisnosti od zemlje prebivališta. Za to su predvi-

ukoliko se osoba preseli u inostranstvo.- za isplatu penzija, penzioneri koji borave u ino-stranstvu morjau da dostave potvrdu o životu koju treba da potpišu i overe u nad-ležnoj ustanovi (ambasada ili institucija koja je nosilac socijalnog osiguranja) jed-nom godišnje.

Državni fond za penzijsko osiguranje (PVA) nudi indi-vidualna savetovanja u svim pokrajinama. Više informacija možete dobiti na: www.pensionsversicherung.at

Trenutno stanje vašeg penzijskog računa možete proveriti na: www.neuespensionskonto.at

đena različita pravila unutar Evropske unije (EU) i van EU,- zdravstveno osiguranje, prema pravilu, nije obez-beđeno za penzionere koji žive van Austrije. Međutim, postoje posebna pravila kada je reč o državama Evropske unije i državama sa kojima Austrija ima bilateralni spo-razum,

- posebna pažnja se treba obratiti na poreze koji važe u državi prebivališta,- ukoliko imaju zakonsko prebivalište u Austriji, pen-zioneri ostvaruju pravo na novčanu podršku od države u slučaju da njihovi ukupni prihodi (penzije i ostali pri-hodi) leže ispod granice za minimalnu penziju propisane zakonom. Ovo pravo se ukida

Rad u inostranstvu – kako ostvariti pravo na penziju?

PVA nudi individualna savetovanja oko ostvari-vanja prava na penziju u svim pokrajinama.

Jedna osoba može da ostvari pravo na penziju u različitim državama.Fo

tos:

PVA

REPOR TAŽA

KOSMO24

VINDOBONA. Ispod raskošnih, carskih zgrada prvog becirka nalazi se čitav jedan grad. Zahvaljujući ekspertizi Gradske ar-heologije „skidamo” za vas slojeve današ-njeg Beča i otkrivamo rimsku Vindobonu.

Otkrijte rimski Beč —Vindobonu

Piše: Dušica Pavlović

V indobona je bila deo rimske pro-vincije Panonija, čiji je regionalni administrativni centar bio Karnun-

tum (u današnjem okrugu Bruck an der Leitha). To je bio vojni logor (kamp) sa pripojenim logorskim predgrađem (cana-bae) i civilnom naseobinom. Dunav je predstavljao granicu Rimskog carstva, a Vindobona je bila deo panonskog sistema odbrane koji je obuhvatao i logore Kar-nuntum, Brigetio i Akvinkum. Mesto za stacioniranje posebne legije trebalo je Vindobona konačno da postane pod carem Trajanom (98–117) u toku ojača-vanja limesa. Na ulicama Beča se još uvek

Foto

s: St

adta

rchä

olog

ie W

ien

/ 7re

ason

s, Sc

reen

shot

/ww

w.w

ien.

gv.at

, Sta

dtar

chäo

logi

e Wie

n/M

artin

Mos

ser,

Stad

tarc

häol

ogie

Wie

n

RENNWEG U rimsko doba je ovo područje bilo centar civilne naseobine.

delimično može prepoznati simetrično uređenje vojnog kampa tipično za stan-dardizovane rimske kampove: Graben, Naglergasse, Tiefer Graben, Salzgries, Rabensteig, Rotenturmstraße. „Javno se mogu posetiti iskopine na trgu Michae-lerplatz, kuće rimskih tribuna logora, kao i kanalizacija na prostoru današnjeg sedišta vatrogasne službe Am Hof (trenutno još uvek zatvoreno – biće renovirano). Dalja važna iskopavanja za istraživanje bila su 1982/83. na trgu Wildpretmarkt, od 1995. do 1998. na trgu Judenplatz, od 2007. do 2009. na trgu Am Hof, serija iskopavanja na Rennwegu (rimska civilna

naseobina), kao i iskopavanja u Ste-inergasse u Hernalsu 2012. i 2017. (rimska legionarska ciglana)”, otrkiva nam Dr. Martin Moser, arheolog iz bečke Gradske arhe-ologije. Kosu granicu kampa duž današnje ulice Salzgries verovatno je iskrivilo snažno izlivanje Dunava u 3. ili 4. veku te je značajan deo logora erodirao. Samo ime „Gra-

ben” potiče od odbrambenog šanca prvog srednjovekovnog grada, koji se

nadovezuje na rimski logorski šanac. Pretpostavlja se da su barem delovi

zidova stajali još u srednjem veku. Prvi pomeni Vindobone javljaju se kod geo-grafa Ptolomeja u njegovoj Geografici i istoričara Aurelija Viktora, prema čijem izveštaju je car Marko Aurelije navodno umro u Vindoboni 17. marta 180, dok se nalazio u pohodu na germanska ple-mena. Danas se u blizini Hoher Markta u Beču nalazi ulica Marka Aurelija. „Još od renesanse (15/16. vek) postoje priče o otkrićima iz rimskog perioda u Beču. Međutim, rimski Beč (Vindobona) siste-matski se istražuje tek od kraja 19. veka, od kada je pre svega u unutrašnjem gradu nastupio ogroman bum u izgradnji”, kaže Dr Mosser. U unutrašnjosti kampa posto-jale su administrativne zgrade i zgrade koje su bile neophodne za javni život. Neke od njih želimo da predstavimo u narednim redovima.

Zid vojnog kampaZid kastela imao je debljinu 1,50 m i sastojao se od drobljenog kamena, poput kvadrova. Sa spoljašnje strane bio je ukra-šen bosažom i u gornjem delu ojačan zupcima. Veliki delovi zidina kastela stajali su uspravno još do duboko u srednji vek, kako je to u 13. veku pripovedao hroničar

25KOSMO

Foto

s: St

adta

rchä

olog

ie W

ien

/ 7re

ason

s, Sc

reen

shot

/ww

w.w

ien.

gv.at

, Sta

dtar

chäo

logi

e Wie

n/M

artin

Mos

ser,

Stad

tarc

häol

ogie

Wie

n

Vojni kampRimska vojska je od prvog veka pre nove ere (od vremena cara Avgusta) bila organizo-vana u legije i pomoćne trupe.

Legije su činili rimski građani koji su bili raspoređeni u oko 30 vojnih kampova u različi-tim provincijama. Vojni rok je trajao 20 godina. Prostor veličine 22 hektara u rimskom Beču (na području današnjeg prvog becirka) bio je dom za 6.000 vojnika u periodu od kraja prvog veka pre Hrista, pa sve do trećeg veka posle Hrista. Promenom vojnih i političkih

Predgrađe vojnog kampa (canabae legionis)Naseobina koja se razvijala oko vojnog kampa i pod njegovom vojnom upravom Rimljani su nazivali canabae legionis.

Na prostoru predgrađa vojnog kampa živeli su trgovci, zana-tlije i gostioničari, kao i članovi porodice vojnika . Tokom drugog veka nove ere ovo predgrađe se razvilo u jedno od najvažnijih naselja sa glavnim trgom, hramovima i kupatilima dok stanovništvo nije počelo da ga napušta krajem trećeg

GrobljaVan svojih naseobina Rimljani su gradili groblja koja su se nalazila pored glavnih ulica koje su vodile iz naseljenih područja. Rimljani su prvobitno spaljivali svoje mrtve i sahranjivali njihove ostatke na mestima koja su uglavnom bila obeležena nadgrobnim pločama, ili u slučaju bogatijih porodica – nadgrobnim građe-vinama. Od trećeg veka nove ere se tela mrtvih više nisu spaljivala, već su se ukopavala u sarkofazima, opečnim pločama ili u kamenim sanducima.

Civilna naseobinaPored canabae legionis nalazila se još jedna naseobina van vojnog kampa.U ovoj naseobini je živelo civilno stanovništvo, kao i ljudi koji su se doseljavali iz drugih rimskih gra-dova. U ovoj nasobini su se, kao i u predgrađu vojnog kampa, nalazile terme i drugi gradski objekti.

odnosa, menjao se i areal voj-nog kampa. Tako je u četvrtom veku nove ere vojni kamp bio tvrđava sa civilnim i vojnim stanovništvom, a već u petom veku je bila napuštena.

veka. Tokom četvrtog veka se predgrađe pretvorilo u rim-sko groblje i ostalo je potpuno napušteno.

VINDOBONA

Zelene površine — groblja

Narandžasta površina — predgrađe vojnog kampa

Crvena površina — centar vojnog kampa

Braon površina — ciglana vojnog kampa

Tamnoplava površina — civilna naseobina (centar)

Svetloplava površina — civilna naseobina (predgrađe)

Iskopine na trgu Am Hof: osta-ci zida rimskog vojnog kampa.

Rimske iskopine iz 1991. go-dine na trgu Michaelerplatz.

Rimska pronalazišta u Beču

REPOR TAŽA

KOSMO26

zapadnim, severnim i istočnim delovima zidina jedva da se arheološki može posve-dočiti postojanje malog broja ovih kula. Na adresi Am Hof Nr. 9 (gde se danas nalazi sedište vatrogasne službe) mogu se primetiti ostaci zapadnog zida dimen-zija 2,90 m x 1,90 m i unutrašnjeg šanca dubine 3 m. Duž Naglergasse mogu se na tri mesta lokalizovati ostaci južnog zida. Otkriće fragmenata polustubova, tj. Pilastera, monumentalnih natpisa i jedan vojni reljef (Ertlgasse) upućuje na zaklju-čak, da su kapije sa lučnom fasadom bile ukrašene. Mesto tri od četiri kapije bilo

je osigurano iskopanim odbrambenim tornjem. Postojale su severna kapija (porta praetoria), južna kapija (porta decumana), zapadna kapija (porta prin-cipalis sinistra) i istočna kapija (porta principalis dextra).

KupatilaOgromno vojno kupatilo okvirne veli-čine 100 m x 66 m bilo je smešteno u

Gutolf von Heiligenkreuz. Posebno su na zapadu i jugu zidovi i kapije bile dobro očuvane, kao što se na osnovu današnjih ulica s nizovima kuća može prepoznati. U isto vreme su na prostoru kampa i u njegovoj okolini nastajale nove gradje-vine. U to se ubrajaju ckrva manastira Schottenkloster (od 1155) i zgrada koja je prethodila Stephansdomu (od 1137) izvan njegovih zidina. Nakon prvog većeg proširenja grada pod vojvodom Leopol-dom V oko 1200 (što je delimično bilo finansirano i novcem od otkupa i pušta-nja Ričarda Lavljeg Srca) zid kampa je u

potpunosti srušen. Kameni materijal koji je pri tom otpao, a u kome su još bile sadr-žane brojne spolije iz vremena srednjeg carstva, upotrebljen je za ispunjavanje rimskog šanca ili za neke druge gradjevine (Stephansdom).

Kule i kapijeZidine su bile ojačane kvadratnim zidovima postavljenim u sredini. Na

Južna kapija se nalazila na području Naglergasse-Tuchlauben, istočna — Kramergasse/Ertlgasse i zapadna — Hohen Brücke/Wipplingerstraße.

Rekonstrukcija jedne kasarne u jednom rim-skom vojnom kampu. Kapazitet: do 80 vojnika.

Glavna ulica vojnog kampa (via principalis), koja se protezala od njegovog istočnog do zapadnog kraja, delila je areal na dve polovine: severnu polovi-nu (praetentura) i nešto veću, južnu polovinu (retentura).

Rekons t ruk -cija rimskog kupatila iz Vindobone.

Rekonstrukcija prinicipie. Ona je predstav-ljala zgradu uprave i glavne komande vojnog kampa i nalazila se u njegovom centru.

prostoru koji je bio namenjen za stražare tvrđave koja se nala-zila na prostoru današnje Ulice Marc-Aurel-Strasse i trgova Ruprechtsplatz i Hoher Markt. Sudeći po pronađenim ostacima, kupatilo se koristilo do pozne antike. Sadržalo je, kako toplu, tako i hladnu vodu, saunu (suda-torium) i dvorište.

ValetudinariumValetudinarium (bolnica) nalazila se na severno-istočnoj strani vojnog kampa. Prema otkrićima gradskog arheologa Alfreda Neumanna iz 20. stoleća, bolnica se nalazila na području današnje ulice Salvator gasse. Neumann svoju teoriju o postojanju bolnice na tom području zasniva na osnovu prona-đenog ostatka oltara koji je bio sagrađen u čast bogovima Jupitera, Apolona, Sirone i Asklepija. Na ovom području je, takođe, otkrivena jedna antička otpadna jama, u kojoj je pronađeno nekoliko bolničkih uređaja.

PrincipiaJužni deo vojnog kampa činila je glavna vojna zgrada – principia. U njemu se nalazila hala za obuku vojnika (bazi-lika), prostorije uprave vojnog kampa te prostor u kojem su se čuvale vojne zastave i simboli legije. Sa bočnih strana i severno od dvorišta bile su smeštene oružarnice (armanmentaria). A na južnoj, zapadnoj i istočnoj strani dvo-rišta nalazila se uprava vojnog kampa (officia).

TribuniReprezentativne, u rimskom stilu izgra-đene zgrade generalštaba za pripadnike rimskih tribuna bile su smeštene na današnjem trgu Hoher Markt i duž ulice Wipplingerstraße odmah uz ivicu tadašnje ulice via principalis, a pokri-vale su površinu od oko 2.000 do 3.500 kvadratnih metara. Red kuća (scamnum tribunorum) imao je dimenzije 40 m x 50 m i prvobitno se sastojao od šest višefaznih objekata.

KasarneOstaci kasarni iskopani su na različitim lokacijama u Beču: Am Hof, Judenplatz, Ruprechtsplatz, Bauernmarkt, Bogner-gasse, Seitzergasse i Wildpretmarkt. Na trgu Wildpretmarkt je po prvi put bilo moguće videti stvarni obim i veličinu jedne rimske kasarne. Radi se o dvostru-

koj kasarni veličine 60 m x 35 m, dugog pravougaonog oblika sa jednim spra-tom i hodnikom širine 7,5 metara. Bile su izgrađene od kamena, drveta i cigle sa skeletnim rasporedom. Tu su bile smeštene vojne legije od po 80 vojnika (centuria). Vojnici su bili podeljeni po prostorijama i po grupama od po osam vojnika (contubernia). Svaka ta prosto-rija sadržala je dnevni boravak, prostor za spavanje i kuvanje (papilo) te ostavu za oružje (arma). Smeštaji prve kohorte su već u svojoj prvoj fazi gradnje, kao i glavna zgrada legije, sagrađene od cigli. „Arheolozi iz Gradske arheologije siste-matski beleže sve istorijske iskopine, bez obzira da li se radi o rimskim ili nekim drugim. To znači da se bagerima pažljivo uklanjaju slojevi modernih građevina i onda se ručno (lopatama i grabuljama) oslobađa tj. čisti arheološka struktura (zidine, jame, grobnice itd.). Oslobo-đene strukture dobijaju svoj serijski broj, fotografišu se, mere i opisuju. U međuvremenu se ovo sve dokumentuje digitalnim putem. Nakon što se jedan sloj dokumentuje, on se skida, a potom se prelazi na drugi sloj, sve dok se ne dođe do geološkog sloja zemlje. Rim-ski muzej na Hoher Marktu je ispostava Muzeja Grada Beča u kojem su izloženi najvažniji ostaci rimskih građevina iz Beča. No, postoje hiljade rimskih obje-kata koje se čuvaju u depou Muzeja Grada Beča prema najsavremenijim kriterijumima za očuvanje istorijskih građevina. Prilikom iskopavanja se sve iskopine čuvaju, zatim naučno obrađuju od strane eksperata iz Gradske arheo-logije i skladište u depou. Posebno lepi ili naučno vredni elementi se ponekad odmah izlažu u Rimskom muzeju, a ponekad su deo specijalnih izložbi ili deo stalne postavke Muzeja Grada Beča”, objašnjava Dr. Mosser.Više informacija o Gradskoj bečkoj arheologiji možete naći na: www.stadtarchaeologie.at

OSTACIVindobone se mogu naći u Rimskom muzeju grada Beča.

Rekonstrukcija rimskog generalštaba (tribu-na), u kojoj su bili smešteni rimski oficiri.

Foto

s: St

adta

rchä

olog

ie W

ien

/ 7re

ason

s

KOSMO 27

Rekonstrukcija južne kapije, koja se nalazila na području Naglergasse-Tuchlauben.

REPOR TAŽA

KOSMO28

PARADA. Od dana kada je najavljena, prva Povorka ponosa u BiH izazvala je podijeljene, ali i žestoke homofobne reakcije. Iako je sarajevski Pride zadnja prva Povorka ponosa u re-gionu i Evropi, prošla je bez ijednog incidenta.

Fotografije: Mediha AdrovićPiše: Mediha Adrović

1. Povorka ponosa u BiH

ima izac’!има изаћ’!

29KOSMO

zaštite ljudskih prava, skrećemo pažnju na to da nam nije poznato da su u našem društvu zabilježene pojave uskraćivanja prava nekoj od tih osoba (pripadnika tzv. LGBT-populacije) u domenu pru-žanja medicinske i zdravstvene pomoći, obrazovanja, zaposlenja i slično i da pred zakonom uživaju sva prava kao i svi ostali građani”, istakli su iz Udruženja „Mladi muslimani”. Neposredno prije održavanja prve bosanskohercegovačke povorke ponosa održan je protuskup u organizaciji Ini-cijative „Iskorak” koja za sebe tvrdi da baštini tradicionalne muslimanske vrijednosti.Muhamed Kabahija iz ove inicijative rekao je kako LGBTIQ skup predstavlja nasilje manjine nad većinom.„Radi se o velikom grijehu koji se čini u našem gradu, radi se o teroru manjine nad većinom. Jutros kad sam dolazio ovamo pola grada je blokirano. Zbog čega? Zašto ovi građani to da trpe? Kao da dolaze Trump i Putin skupa. To je sramota”, kazao je Kabahija.

Iako su događaji u vezi sa Povorkom ponosa u Sarajevu, kao i skupovi protiv Povorke, generalno, prošli bez incide-nata te pokazali da je u BiH moguće raspravljati i u vezi sa osjetljivim temama uz visok stepen tolerancije i spremnosti na prihvatanje drugačijeg, ni ovi događaji, nažalost, nisu mogli Fo

tos:

Med

iha A

drov

ić

PROTUSKUP održan je dan prije Povorke ponosa u Bosni i Hercegovini.

A ko se prisjetimo naših susjeda u Beogradu, Zagrebu, Splitu, gdje su povorke ponosa bile popra-

ćene nasiljem, demoliranjem grada i pokušajima linča organizatora i sudio-nika Pridea, ovaj bosanskohercegovački treba smatrati uspješnim. Inače, povorke ponosa su jedan od rijetkih događaja u godini kada LGBTIQ-osobe više nisu nevidljive, izolirane i neprepoznatljive.Prisjetimo se, među prvim državama bivše Jugoslavije koje su organizovale Pride bile

su Slovenija i Srbija (2001. godine), a potom su slijedile Hrvatska (2002.), Crna Gora i Albanija (2013), Kosovo (2017), dok je Sjeverna Makedonija Pride održala ove godine u junu.

Osuda i podijeljene reakcije Ali, krenimo redom. Dan ranije, prije prve bosanskohercegovačke povorke ponosa održan je tzv. dan tradicionalne porodice u organizaciji Udruženja građana „Svje-tlo”. Mirnom šetnjom ispred Vječne vatre u znak protesta protiv povorke ponosa u Sarajevu okupilo se nekoliko stotina ljudi, koji su kasnije krenuli prema Trgu BiH. Transparenti poput „Zna se šta je ključ, a šta brava”, „Bez djece – bez ruku”, „Zašto se ne poštuje volja većine”, samo su neke od parola koje su nosili prisutni.Ahmed Kulanić, g lasnogovornik manifestacije, naglasio je da se ovom manifestacijom želi poslati dostojan-stvena poruka da se u našem društvu više pažnje treba posvetiti porodici.„Ovo društvo u potpunosti treba da vred-nuje porodicu i njene vrijednosti. Jedini ispravan brak je onaj između muškarca i žene”, ističe Kulanić. I udruženje „Mladi muslimani” su reagovali i nazvali prvu povorku ponosa u BiH „paradom srama”.„Pozivamo organizatore Parade i nji-hove podržavaoce da prestanu plasirati teze o ugroženosti tzv. LGBT-osoba u našem društvu. Prihvatajući potrebu

Zastave duginih boja vihorile su se Sarajevom, a Povorka se kretala gradom bez ijednog incidenta.

„Jedini ispravan brak je onaj između muškarca i žene”, navode u „Svjetlu”.

има изаћ’!

„Ponosan sam na Sarajevo”, istakao je poznati pjevač sevdalinki, Božo Vrećo.

U Sarajevu se nije samo šetalo za prava LGBTIQ-osoba, već i za prava svih drugih manjina.

„Danas mi svi — lezbejke, gejevi, trans i queer osobe postajemo vidljivi.”

KOSMO

COVER

30

proći bez novog slučaja napada na pred-stavnike medija. Tokom ovog protuskupa napadnut je reporter N1 televizije koji je izvješta-vao o tom događaju. Za sada nepoznata osoba prišla je reporteru navodeći da je nezadovoljna njegovim izvještavanjem te fizički nasrnula na njega. Uz brzu asistenciju policije sve je riješeno.Inače, prvu bosanskohercegovačku povorku ponosa pratilo je jako obe-zbjeđenje. Više od hiljadu policajaca i dodatnih zaštitarskih agencija, obe-zbjeđivalo je rutu od Vječne vatre do

zgrade državnih institucija BiH gdje je završavala povorka.

Sloboda, ljubav, solidarnostPo prvi put glavnom ulicom Sarajeva vihorile su se zastave duginih boja. Povorka ponosa pod sloganom „Ima izać’” slavila je različitost, toleranciju, borbu protiv diskriminacije i jednaka ljudska prava za sve.Više od nekoliko hiljada osoba okupilo se u središtu Sarajeva i u povorci prošlo središtem grada noseći natpise „Više volim nego što se bojim”, „U jedinstvu je snaga”, „Solidarnost”. Organizatori su istakli da se šetalo ne samo za prava LGBTIQ-osoba, nego i za prava svih drugih manjina koje su diskrimisane i ugrožene.Brojne poznate

ličnosti podržale su prvu povorku ponosa u BiH. Jedan od njih je i Božo

Vrećo, izvođač sevdalinki, koji se vratio ranije s odmora kako bi prisustvovao povorci u Sara-

jevu. Ističe da je divan osjećaj biti dio prve povorke ponosa.

„Ovo je pobjeda ljubavi nad svim konzervatizmom

i ponosan sam na Sarajevo i tih preko 3.000 ljudi koji su bili na ulicama boreći se za svoja prava da budu prihva-ćeni i da imaju pravo izbora i mogu voljeti i živjeti s kim žele. Prihvatanje sebe i slobode kao takve. Sarajevo je grad

tolerancije, ljubavi i jedinstva danas. Izlazak iz tame u svjetlo i naznaka da se možemo orga-

nizovati oko svega sto vrijedi. Ponosan sam i sretan zbog takve slike o BiH danas”, naglašava Vrećo.

Bosanskohercegovačka rediteljica Jasmila Žbanić, ističe da je ovo važan dan za građanke i građane BiH, a kao građanka Sarajeva osjeća potrebu da se zahvali organizatoricama i organizato-rima povorke ponosa u BiH.

SOLIDARNOST. Povorka ponosa pod sloganom „Ima izać’” slavila je različi-tost, toleranciju, borbu protiv diskriminacije i jednaka ljudska prava za sve.

Jasmila Žbanić, rediteljica: „Hvala svim građankama i građanima BIH koji su podrža-li pravo da se bude drugačiji.”

„Kako inteligentno, profesionalno i dostojanstveno ste obavili ovaj rizičan i težak zadatak za sve nas. Hvala vam! Hvala Vladi Kantona Sarajevo – bez vas bi sve ovo bilo nemoguće. Hvala poli-ciji koja nam je dala osjećaj potpune sigurnosti. Važnu ulogu, da sve prođe kako treba, imala je Islamska zajednica i njeno rukovodstvo. Učinili su maksi-mum da pacifiziraju atmosferu. Veliko hvala i svaka čast! Hvala medijima koji su bili profesionalni. Ambasadama koje su bile podrška. I na kraju najviše hvala svim građankama i građanima BiH koji su podržali pravo da se bude drugačiji, pravo da se otvoreno bude ono što jesi. Danas sam vidjela divne ljude iz Sara-jeva, Prijedora, Banja Luke, Mostara, Stoca, Foče, Trebinja. Hvala prijate-ljima iz Beograda, Zagreba, Berlina, Amsterdama koji su bili u Sarajevu s nama.Danas su: LGBTIQ-osobe, nevjernici, vjernici, tradicionalne poro-dice hodali i bili zajedno. Nikome nije smetalo što je svako od nas svoj i dru-gačiji”, istakla je Žbanić.

„Postojimo i nikoga ne ugrožavamo!”Uz zvuke bubnjeva, te pjevanjem antifa-šističke pjesme „Ay Carmela”, povorka je stigla do zgrade zdržavnih institucija BiH gdje su se obratili organizatori. Na Trgu BiH, u kratkom obraćanju okupljenima, organizatori su poručili da se svakodnevno bore za svoja prava, često bivaju verbalno i fizički napadani. „Danas mi svi – lezbejke, gejevi, trans i

Uz zvuke bubnjeva i stihove pjesme „Snijeg pade na behar na voće, neka ljubi ko god koga hoće” povorka je stigla do Zgrade zajedničkih institucija BiH.

„Neka se sloboda i ljubav šire. To je naš san”, poručila je jedna od orga-nizatorki povorke, Lejla Huremović.

SOLIDARNOST. Povorka ponosa pod sloganom „Ima izać’” slavila je različi-tost, toleranciju, borbu protiv diskriminacije i jednaka ljudska prava za sve.

queer osobe postajemo vidljivi. I obeća-vamo da ćemo se boriti za naše živote, koji ne mogu biti između četiri zida, mi smo toliko nevidljivi da nas čak i porodice ignorišu. Ovaj izlazak nam daje snagu da će svima biti bolje i, evo, postojimo i nikoga ne ugrožavamo. U školi ili na fakultetu ne možemo da kažemo koga volimo. Na poslu, ako ga uopšte imamo, primoravaju nas da ne govorimo o našim životima. Želimo da gradimo društvo nenasilja, zajedništva, podrške, gdje niko neće morati ograničiti život na četiri zida i gdje se niko neće bojati da prijavi nasi-lje koje doživljava ili kojem svjedoči. Ova Povorka daje snagu i nadu da se može desiti promjena. Neka se sloboda i ljubav širi. To je naš san. I imamo hra-brosti da se borimo za to. I hoćemo – u ime mira, ljubavi i slobode”, poručila je prisutnima Lejla Huremović, članica organizacijskog odbora prve bosansko-hercegovačke Povorke ponosa. Istaknuto je da ova povorka treba služiti kao primjer zaštite prava LGBTIQ-osoba od strane institucija, te se nadaju da neće ostati na ovome.„Dugo sam razmišljao kako da vam se obratim. Ne samo zbog vas koji ste tu nego i zbog svih onih koji zbog diskri-minacije nisu mogli da nam se priključe. Nas gejeve, lezbejke trans, i druge osobe,

diskriminišu, oduzimaju nam prava, udaraju nas i pojedine institucije nas stigmatizuju i čak odvode na prisilna liječenja. Napominjem da je sloboda izražavanja ljudsko pravo koje nama žele oduzeti. Od danas zahtijevamo društvo u kojem ćemo se zajednički suprostaviti

izolaciji mržnji i homofobiji”, dodao je jedan od članova organizacij-skog odbora, Branko Ćulibrk. Na kraju obraćanja je poručio „smrt fašizmu.” Nakon oficijel-nih govora, muzičar Damir Imamović, izveo je sevdalinku „Snijeg pade na behar na voće”, čiji je nastavak stihova „Neka ljubi ko god koga hoće”, odjekivao Trgom BiH. Za kraj je izveo poznatu interna-cionalnu antifašističku himnu „Bella ciao”. Istina je da je prva bosanskoherce-govačka povorka ponosa istorijska i da je završila bez ijednog incidenta. Među-tim, ova povorka nije riješenje problema LGBTIQ-populacije. Za to će se morati boriti i naredna 364 dana.Ono što je evidentno je da povorka ponosa, postala ključno pitanje koje je zasjenilo i desetomjesečne „napore” for-

miranja vlasti u BiH. Povorka se završila, vlast i dalje nije formirana, niti je izvjesno kada će. Već od sutra možemo nastaviti sa dnev-nopolitičkim pitanjima uz nezaobilazno vrijeđanje na nacionalnoj osnovi. U tome smo nenadmašni.

31KOSMO

POVORKA ponosa nije konačno riješenje problema LGBTIQ populacije.

Foto

s: M

edih

a Adr

ović

REPOR TAŽA

KOSMO32

MISTERIJA. Mnogi je još ne priznaju, a mnogi strastveno pohode ovaj arheološki spomenik sa željom da ih dotakne mistika historije. Tako se i magazin KOSMO zaputio u grad kože i su-hog mesa, dvadesetak kilometara od Sarajeva, kako bismo razgovarali sa bosanskim Indiana Jonsom — dr. Semirom Osmanagićem.

PIRAMIDE U VISOKOM —NAJSTARIJENA SVIJETU?

Piše: Mediha Adrović

Foto

s: zV

g.

33KOSMO

Foto

s: zV

g.

Foto

:

COVER

KOSMO34

Foto

: Arm

in K

arad

za

Najveće, najstarije i superiorne piramide, poput onih u BiH, bile su energetske mašine koje su davale besplatnu energiju.

I straživač i pisac dr. Semir Osmanagić od 2005. godine važi za najkontrover-znijeg antropologa današnjice zbog

naučnog projekta istraživanja „Bosanske doline piramida” u Visokom.Naime, on je 2005. godine svijetu obzna-nio teoriju o otkriću najstarijih piramida na svijetu u Visokom, i od te godine vodi istraživanja na ovom lokalitetu. Ali i bije bitku. Srdačno nas je pozdravio i odmah smo krenuli sa šljemovima na glavi u tajne tunele drevnih civilizacija.

Kaže nam da su sistematskim naučnim radom dokazali da je riječ o kompleksu od pet piramida (Bosanske piramide Sunca, Mjeseca, Zmaja, Zemlje i Ljubavi), nekoliko tumulusa (vještačkih konusnih uzvišenja) i prahistorijskoj podzemnoj mreži tunela i prostorija, čija smo dva ulaza otkrili (Ravne i KTK). „Bosanska piramida Sunca je, ispod nanosa zemlje i vegetacije, prekrivena vještačkim betonskim blokovima koji, prema analizama sedam instituta za materijale iz Italije, Francuske, Češke, Slovačke i BiH, ima bolje karakterstike od naših betona u XXI stoljeću (veća čvrstoća i manja poroznost). Orijentacija stranica piramide prema sjeveru, s greš-kom od 0 stepeni, 0 minuta i 12 sekundi, je preciznija od orijentacije egipatskih,

kineskih ili peruanskih piramida, a prema mjerenjima državnog Geodetskog zavoda. Starost piramida je odredio kijevski Institut za radiokarbonsko datiranje na osnovu organskog materijala, fosilizira-nih listova, pronađenih između betonskih blokova i iznosi 29.200 +/- 400 godina. Američki astrofizičar dr. Paul La Violette je prilikom posjete Visokom, na osnovu radiokarbonskog datuma, odredio pre-cizni kalibrirani (kalendarski) datum od 34.000 godina, što kompleks piramida u Bosni čini najstarijim poznatim gra-đevinama na svijetu. Timovi fizičara, elektroinžinjera, te inžinjera zvuka i

telekomunikacija iz Italije, Njemačke, Hrvatske, Finske i Srbije su, nakon niza mjerenja, utvrdilli da piramide generiraju specifična energetska polja i zračenja. Mi smo pioniri u svijetu u izučavanju svrhe piramida, odbacujući bajkice da su egipatske piramide gradile desetine hiljade robova kao grobnice faraona, a latinoameričke kao mjesta žrtvovanja. Najveće, najstarije i superiorne piramide bile su energetske mašine koje su davale čistu i besplatnu energiju, vrlo specifične frekvencije elektromagnetizma, električ-nih polja, orgonske energije, ultrazvuka i negativne ionizacije, koje su imale funkcije komunikacija na velike daljine, beneficije po čovjekovo zdravlje, dug život, imunitet, unaprijeđenje moleku-larne strukture vode i hrane, čišćenje

zraka, unaprijeđenje bioenergetskog omo-tača (aure) oko tijela, razvoja duhovnih čula koja su omogućavala razvoj svih mentalnih potencijala do maksimuma.Sve ono što nam je u životu bitno, donosile su energije piramida. Ako nas danas arhe-olozi i egiptolozi ne razumiju (jer ih niko ne uči o stvarnoj svrsi piramida u školama), za 20 ili 50 godina će ići našim stopama,” ističe Osmanagić. „Na Bosanskoj piramidi Sunca imamo 20 većih arheoloških sekcija (sondi), a kupovi-nom vlastitih parcela u podnožju piramide od 2017. do 2019. i dalje otvaramo vrlo značajne površine piramide. Na Bosanskoj piramidi Mjeseca smo otvorili 64 sonde dokazujući da je riječ o unikatnoj terasastoj piramidi gdje su graditelji oblikovali ploče pješčara i slagali ih u terase. Između terasa su koristili glinu kao vezivni i građevinski materijal, koja je objektu davala fleksibilnost u slučaju zemljotresa, ali i vodootpornost, termičku i zvučnu izolaciju. Na vrhu Hrama Majke Zemlje otkrili smo ostatke dva neo-litska naselja koja nam govore da su dugo nakon napuštanja piramida ovi prostori bili interesantni za čovjeka. Graditelji su kori-stili elemente sakralne geometrije kao i u Egiptu. Kod tzv. Keopsove piramide imamo primjenu jednakostraničnog trougla (stra-nice piramide) te broja pi (3.14) i broja fi (1.618) koji su iracionalni brojevi. U slučaju Bosanske doline piramida također imamo jednakostranične trouglove na Bosanskoj

Ekipa časopisa KOSMO imala je priliku da u Visokom obilđe tajne tunele drevnih civilizacija.

PODZEMLJE. Fascinantna prethistorijska mreža podze-mnih tunela „Ravne” pruža se desetinama kilometara.

Mega-keramički blokovi unutar tunela „Ravne” boljeg su kvaliteta nego bilo koji u 21. stoljeću.

Foto

:

KOSMO 35

Foto

: Arm

in K

arad

za

piramidi Sunca, ali i jednakostranični tro-ugao kojeg formiraju tri piramide (Sunce, Mjesec, Zmaj) s međusobnom udaljenošću od 2.180 metara između njihovih vrhova. Na primjeru Bosanske piramide Sunca graditelji su koristili kvadratni korijen iz dva i tri, čiji su rezultati također iracionalni

brojevi. Za drevne narode iracionalni bro-jevi su bili živi, a kada ih ugrade u piramide poruka je bila da su i piramide (energetski) žive”, naglašava Osmanagić.Ističe da će i dalje nastaviti iskopavanja, laboratorijske analize, radiokarbonska datiranja i ener-getska mjerenja s još većim intenzitetom.

Najaktivnija arheološka lokacija na svijetuSvake godine stotine volontera, istraživača i radnika učestvuje u arheološkim iskopa-vanjima i multidisciplinarnim naučnim mjerenjima. „Do sada su arheološki pro-jekti u Egiptu, Kini, Peruu ili Meksiku uglavnom trajali 15 do 30 dana godišnje s jednim arheologom i 15-ak radnika. U Visokom aktivno se radi svih dvanaest

mjeseci godišnje. Samo u posljednjih deset godina u Visokom je bilo više od 3.600 volontera iz 63 zemlje, sa šest kontinenata. Nikada ovakav entuzijazam i otvorenost u svijetu arheologije nije zabilježen. Ovo je projekt koji zauvijek mijenja svjetsku historiju, a dolazi iz srca BiH. Umjesto

priča o Bosni kao zemlji rata, nasilja, ratnih zločinaca, korupcije, neimaštine, odlaska mladih i obrazovanih, dakle samo nega-tivnih informacija, mi mijenjamo imidž u zemlju piramida, istraživanja, volontera, turizma, pozitivne energije. Prije 15 godina u Visokom je bilo bukvalno nula turista. Zahvaljujući našoj promociji širom svijeta, svake godine privučemo nekoliko desetina hiljada turista u Visoko iz 160 zemalja svi-jeta”, zaključuje Osmanagić.

“Mi smo vijesnik dolaska novih vremena u nauci i historiji”Javnost u BiH i svijetu poprilično je podi-jeljena kada je riječ o ovom fenomenu. Osmanagić tvrdi da su visočke piramide dokaz alternativne historije, zbog koje će se

mijenjati vijekovima stare knjige.„Domaća i svjetska javnost jesu polarizi-rane u pogledu bosanskih piramida. Oni koji nas posjete nemaju nikakvih sumnji da je u Visokom ’nešto veliko’, odnosno da je očigledno da je ’inteligentna ruka pravila ovaj kompleks’. Naravno, još uvi-jek je veliki broj ljudi programiran i misli da je svijet počeo prije 6.000 godina sa Sumerom, da su piramide grobnice, i da su prije toga živjeli divljaci u pećinama. Vrijeme će pokazati istinitost naših tvrd-nji da je povijest čovječanstva ciklična i da je samo u posljednih 100.000 godina bilo šest ciklusa u kojima su civilizacije dosti-zale vrhunce, a onda nestajale u globalnim katastrofama. Jasno, promjena svjetske naučne paradigme mnogima ne odgovara i nastoje sačuvati status quo. Sve njihove knjige, doktorske disertacije i profesorska zvanja padaju u vodu i grčevito se trude da nas zaustave, napadaju, bojkotuju, pri tome koristeći moćne medijske instrumente kao

Osmanagić: „Nikada ovakav entuzijazam i otvo-renost u svijetu arheologije nije zabilježen.”

RADOVI. U Visokom aktivno se radi svih dvanaest mjeseci godišnje. Samo u posljednjih deset godina u Visokom je bilo više od 3.600 volontera iz 63 zemlje.

Turisti u posjeti Bosanskoj piramidi Sunca koja je prekrivena geopolimernim, betonskim blokovima.

0° 00’ 12’’je greška orijentacije Bosanske piramide Sunca čime je preciznija od orijentacije egipatskih, kine-skih i peruanskih piramida.

COVER

KOSMO36

Mnogi naučnici različitih profesija i iz različitih zemalja do-kazali su značaj visočkih piramida kroz svoja istraživanja.

što su Wikipedia ili TV-kanal Nacionalne geografije. ’Službeni naučnici’ nisu nikada došli u Visoko, a govore kako je tamo sve ’prirodno’. To su njihova mišljenja i kao takva su irelevantna u nauci. Vodeći svjet-ski stručnjaci za piramide koji su došli u Visoko ipak su dali punu podršku istraži-vanju bosanskih piramida kroz šest naučnih konferencija i 120 izvještaja. Ruski graditelj piramida Valery Uvarov razumije sve ele-mente koje su koristili graditelji priamida u Bosni. Profesor Konstantin Korotkov s Univerziteta iz Sankt Peterburga, izumitelj aparata za mjerenja uticaja energija piramida na čovjeka, ostao je zapanjen blagotvorno-šću energija bosanskih piramida. Američki istraživač egipatskih piramida, dvostruki doktor nauka J.J. Hurtak, izjavio je nakon posjete Visokom, da će ’egiptolozi morati mijenjati definiciju piramida zbog otkrića u Bosni’. Egipatski trostruki doktor arheo-loških nauka Nabil Swelim postao je poznat po svojoj izjavi da je ’Keopsova piramida najveličanstvenija na svijetu, ali Bosanska piramida Sunca je najveća na svijetu’. Egipatski geolog dr. Aly Barakat još je 2006. godine, nakon 42 dana istraživanja u Visokom, ustvrdio u svom naučnom izvještaju da su bosanske piramide ’100 posto vještačke građevine’. Vodeći ruski

geofizičari, profesori Oleg Khavroshkin i Vladislav Tsyplakov sa Šmitovog instituta u Moskvi su nakon dvogodišnjeg mjerenja i analiza zaključili da se ’bosanske i egipatske piramide podudaraju u obliku, geometriji i seizmičkim vrijednostima’, te da se ’280 metara ispod Bosanske piramide Sunca nalazi mreža tunela’. Američki arheolog prof. dr. Ezra Zubrov nam je u Visokom poručio da ’moramo pronaći ko je gradio bosanske piramide i tunele, i kada su oni građeni’. O bosanskim piramidama se pišu diplomski i magistarski radovi. Jedna škola u Norveškoj predaje učenicima o bosanskim piramidama nakon što se njeni profesori posjetili Visoko. Za razliku od svih drugih arheoloških projekata u svi-jetu, u našem slučaju nezavisni i svi ostali istraživači su dobrodošli i mi ohrabrujemo druge da vrše analize uz samo jedan uslov: da rezultate podijele s nama, kako bi ih mi mogli podijeliti sa svijetom. Mi smo vjesnik dolaska novih vremena u nauci i historiji”, dodaje Osmanagić.

Veliki broj turista iz cijelog svijetaSvijet prethistorije se otvara pred očima radoznalih, naglašava nam kroz razgovor Osmanagić, a pored kako kaže piramida, tu je i Arheloški park „Ravne 2”, kojeg također pohodi stotine hiljada turista svake godine iz cijelog svijeta, svih kon-

tinenata. Park je utočište svim onima željnih edukacije o drevnim fenomenima ili jednostavno opuštanju u porodičnom okruženju. Kroz Fondaciju „Arheološki park” Bosanska piramida Sunca razvija

se nekoliko vidova turizma. „Fondacija razvija nekoliko vidova turizma: arheološki, ljekoviti, volonterski i duhovni. U proteklih nekoliko godina kupili smo 65.000 kvadratnih metara zapuštenih, močvarnih parcela. Isušili smo ih, uredili šumu, zasadili travu i napravili najljepši park na jugu Europe. U parku ’Ravne 2’ je veći broj donacija iz svijeta, od megalitnih blokova s umjetnič-kim uklesanim simbolima, do spiralnih botaničkih vrtova, energetskih kamenih instalacija, parka kamenih kugli, rekreacij-

skih staza i dječjih igrališta, bini za koncerte i meditacije, ukratko oaza duhovnog mira. Tu održavamo aktivnosti za jačanje timova, uz već postojeće meditacijske i yoga retreate te edukacijske posjete ekskurzija. Uvodimo

34.000

3.600

2.180

godina je star kompleks piramida u Bosni

volontera iz 63 zemlje sa 6 kontinenata je bilo u Visokom

metara su međusobni udaljeni vrhovi piramida

Megalitni blokovi sa umjetnički uklesanim simbolima u arheološkom parku „Ravne 2” su donacija iz cijelog svijeta. Park je utočište svima onima koji su željni znanja.

Semir Osmanagić i Mediha Adrović na mjestu susreta i druženja ljudi.

Foto

: Arm

in K

arad

za

nove standarde i stvaramo atrakcije kako bi privukli i što duže zadržali goste iz čitavog svijeta”, kaže Osmanagić.

„Borba za naučnu istinu”„Od početka projekta, i kada sam bio jedini učesnik u istraživanju, a osobito nakon osnivanja nevladine, neprofitne Fondacije ’Arheološki park: Bosanska pira-mida Sunca’, vrlo smo aktivni u medijskoj

promociji. Doveli smo u Visoko najveće svjetske medije kao što su CNN (bili smo Breaking News dva dana u 2006.), ABC, CBS, BBC, ’Italia Uno’, ’Rai Due’, NTV iz Moskve, ZDF i mnoge druge regionalne i nacionalne televizije. Jedini smo projekt s Balkana o kome su snimljeni dokumentarci za ’History Channel’, kanal ’Nacionalne geografije’, ’Discovery Channel’, ’Science Channel’ i druge svjetske televizije. Naš tim godišnje snima video zapise novih otkrića za youtube, šaljemo newslettere na e-mail adrese dva miliona primalaca, naši socijalni mediji (nekoliko web i FB stranica) objavljuju dnevne vijesti iz Viso-kog za desetine hiljada naših pratilaca. Režiseri iz Amerike, Njemačke, Kanade, Švicarske, Hrvatske, BiH i drugih zemalja snimaju dokumentarne i dugometražne filmove o bosanskim piramidama. Gdje god se pojavim, bilo da je riječ o Americi, Indiji, Vijetnamu, Sloveniji, Norveškoj ili Bugarskoj, ljudi me prepoznaju i izraža-vaju poštovanje u našoj borbi za naučnu istinu. Još uvijek sam ja najveći pojedi-načni donator istraživanja, preko svoje firme u Houstonu (Teksas), ali danas se Fondacija veći dio godine samofinansira

kroz turizam. Mi dovodimo goste, ali ih dočekujemo kroz našu razgranatu vodičku službu. Imamo čitav niz jed-nodnevnih i višednevnih programa posjete piramidama, ali i prodaju knjiga, suvenira, organizaciju konferencija, ali i posjete drugim intrigantnim lokacijama kao što su kamene kugle u Zavidovićima, megalitnoj lokaciji Daorson kod Stoca, stećcima i sl. S državnim institucijama na kantonalnom i općinskom nivou imamo odlične odnose, sporazume o partnerskoj saradnji, sve potrebne dozvole za rad, ali odavno ne tražimo nikakvu financijsku pomoć. Mi sami stvaramo nove vrijedno-sti, a kroz turizam pomažemo lokalnoj i široj zajednici”, završava Osmanagić.

Megalitni blokovi sa umjetnički uklesanim simbolima u arheološkom parku „Ravne 2” su donacija iz cijelog svijeta. Park je utočište svima onima koji su željni znanja.

Semir Osmanagić i Mediha Adrović na mjestu susreta i druženja ljudi.

Osmanagić: „Sami stvaramo nove vrijednosti, a kroz turizam pomažemo lokalnoj i široj zajednici.”

Foto

: Arm

in K

arad

za

Gabriel B.HR-Verantwortlicher bei starlim//sterner

kennt die Vorteile von Arbeitskräften 50+

Be

za

hlte

An

ze

ige

UN

IQU

E/G

raylin

g

WER AUF EINE LANGE ERFAHRUNG ZURÜCKBLICKT, SIEHT EINFACH

AMS ON TOUR 16.09. – 18.10.2019

Kosmo 200x140mm abf

Denken Sie bei der Einstellung von Arbeitskräften 50+ weiter und setzen Sie auf Kompetenzen und nicht aufs Geburtsdatum. Für erfahrene Arbeitskräfte gibt es dazu passende Förderungen. Wir sind wieder verstärkt ON TOUR zu Unternehmen und beraten über die vielfältigen Angebote des AMS. Gerne informieren wir auch Sie #weiter! Ihr Arbeitsmarktservice Wien. unternehmen.ams.at

od mesta pojavljivanja, zavisi vrsta bradavica.

Obične bradaviceMogu se pojaviti bilo gde na telu, mada najčešće na vrho-vima prstiju, na kolenima i stopalima. Kružnog su oblika, čvrste i grube povr-šine. Stručnjaci tvrde da svako oštećenje kože može voditi stvaranju novih bradavica, naročito nakon mehaničkog pilinga.

Končaste bradaviceIzgledaju kao duguljasti, hra-pavi končići koji rastu iz jedne baze. Karakteristična mesta za njih su oči, usta, vrat, kao i sva polja na licu.

Zaravnjene bradaviceKarakteristične su za celu povr-šinu lica. Moraju biti uklonjene značajno pliće nego obične bradavice. Nakon uklanjanja neophodno je dati lokalnu terapiju kako se sve promene ne bi vratile.

KondilomiJavljaju se oko pubične regije i na genitalijama, a prenose se polnim kontaktom i veoma su

zarazne. Kondilomi su obično boje kože ili roze, mogu biti ravne, podignute ili hrapave površine. Žene koje ih imaju osećaju svrab i peckanje, oset-ljive su u genitalnom predelu.

Bradavice na stopalima — mozaičnePojavljuju se na površini kože kojom gazimo, a kako trpe pritisak celog tela, mogu biti veoma bolne, što ometa hod. Dešava se da ih pacijenti ne razlikuju od kurjeg oka, pa se dosta kasno javljaju za pomoć dermatologu. S vremenom od ovih bradavica se na stopalima stvara mozaik, odnosno ploče koje se brzo šire i teško se leče jer se nalaze preduboko u koži.

Bradavice oko noktaPojavljuju se kao otvrdnuće kože oko nokatne ploče sa nejednakim ivicama. Mogu oštetiti zdrav rast noktiju i pot-puno izdići ploču nokta. Pri lečenju, veoma je teško izabrati metodu nakon koje neće ostati trajno oštećenje izgleda nokta.Mekane bradavice – fibromiTo su izrasline na koži, odnosno dobroćudni tumori vezivnog tkiva koji nisu opasni za zdrav-

KOSMO38

ZDRAVLJE

Foto

s: iS

tock

phot

os

PREVENCIJA: Izbegavajte mesta na kojima se može dobiti HPV-virus!

IZRASLINE NA KOŽI. Bradavice izaziva huma-ni papiloma virus (HPV). Mogu biti svetle kao okolna koža, ali i tamnije boje, ispupčene, u nivou kože ili čak glatke, što zavisi od njihovog tipa i lokalizacije na telu pacijenta.

B radavice se dosta često pojavljuju na koži dece i odraslih. U odnosu na

okolnu kožu su grube, a često na površini imaju tamne tačke, koje su zapravo završeci krvnih sudova. Bradavice mogu biti obične (vulgarne), zaravnjene, končaste, mozaične i polne. Najčešće se nalaze na prstima šaka, uz nokat i na nadlani-cama. Ukoliko smo skloni grickanju noktiju ili nekom drugom obliku mikropovre-đivanja kože na šakama, veće su šanse da se na tim mestima pojave bradavice. Zbog pri-tiska prilikom hodanja, na stopalima su one u nivou kože. Mogu se javiti bilo gde, a kod dece su najčešće postavljene na licu. Gotovo da je pravilo da se kod odraslih muškaraca najče-šće nalaze u regiji brade, a kod žena na nogama.

Bradavice su prelazneBradavice se prenose direktnim i indirektnim kontaktom, a vreme inkubacije ponekad traje i po nekoliko meseci. Ljudi sa oslabljenim imunite-tom skloniji su infekciji koju izaziva humani papiloma virus (HPV), a od njegovog tipa, kao i

Piše: Vera Marjanović

Bradavice na kožiizaziva virus

lje. Na koži izgledaju kao mekani, ispupčeni čvorići, te predstavljaju isključivo estetski problem. Najčešće se pojavljuju na vratu ili na pregibima kože (pazuh, zadnji deo kolena), a ako se ne tretiraju na vreme, počinju se množiti i rasti.

Kako se bradavice leče i uklanjaju?Izbor terapije zavisi od vrste bradavica, kao i starosne dobi pacijenta. Postoji čitav niz

Radio-talasi Ovim postupkom ne uklanja se samo gornji sloj kože, već i koren kondiloma, pacijent ne oseća bol, a na epitelu ne ostaju ožiljci.

Tečni kiseonik Ovo je veoma popularna metoda jer je efikasna i sigurna. Njome se eliminišu i koreni bradavica, a nema opasnosti od krvarenja i infekcija, dok se kra-sta koja ostaje gubi najkasnije za dve sedmice.

LaserMetoda je bezbolna, na koži nema oštećenja u obliku oži-ljaka. Laserom se blokiraju mikroskopski kapilari u bradavicama, pa se sve odvija

Foto

s: iS

tock

phot

os

Ako se javljaju infekcije, ako bradavica raste i pravi probleme, treba se javiti dermatologu.

različitih terapija za tretiranje bradavica. Kako mnoge brada-vice ne ometaju ljudski život, odlazak lekaru nije na listi pri-oriteta. No, ako je kozmetička smetnja baš izražena, ako se javljaju infekcije, ako bradavica raste i pravi probleme pri hoda-nju, treba se javiti dermatologu. Postoji čitav niz različitih tera-pija za tretiranje bradavica:

ElektrokoagulacijaOva metoda se smatra jednom od najsigurnijih i najefikasnijih.

Bradavica se tretira elektrodom koja se pod uticajem struje visoke frekvencije greje do vrlo visoke temperature. Nakon tre-tmana ostaje suva krasta, koja nestaje u roku od 14 dana.

TERAPIJAzavisi od vrste bradavica i dobi pacijenta.

MEHR SERVICEMEHR NEWSMEHR BURGENLAND

entg

eltli

che

Eins

chal

tung

B U R G E N L A N D K O M P A K T

NEWSLETTER

Erfahren Sie laufend die wichtigsten News des Landes Burgenland zu

Serviceangeboten, Förderungen, Events und Politik.

Anmeldung unter www.burgenland.at/newsletter

/LandBurgenland /land_burgenland

bez krvarenja. S obzirom da se ovaj postupak obavlja ste-rilnom opremom, bradavice se na tretiranom mestu više ne pojavljuju.

Hirurška intervencijaPristupa joj se samo u slu-čaju kad je promena na koži velikih dimenzija. Nažalost, na mestu intervencije ostaje ožiljak, a nema garancije da papiloma virus neće ponovo ući u krv.

Hemijska terapijaPonekad uobičajene metode nisu dovoljno efikasne, pa se koriste kiselinski rastvori ili posebni lekovi. Ovi tretmani se moraju ponavljati najma-nje šest puta.

Važno!Ljudi često za uklanjanje bra-davica pribegavaju narodnoj medicini. Iako se mnogi zaklinju u efikasnost tih

metoda, a ima ih puno, bolje je zatražiti pomoć dermatologa.

Prevencija Najbolja prevencija za pojavu bradavica je izbegavanje mesta na kojima se može dobiti HPV-virus, a to su javni tuševi i bazeni, a peškir ne treba deliti sa drugima. Ukoliko su bradavice stare do godinu dana, obično su zarazne u slučaju direktnog dodira, pogotovo ako je koža ošte-ćena. Veoma je važno voditi računa o higijeni tokom sek-sualnih odnosa zbog opasnosti od pojave kondiloma.

Foto

s: iS

tock

phot

o

KUHINJA

KOSMOKOSMO40

RAHAT LOKUM. Poslastica

iz Turske, koja je donedav-

no bila obavezna uz šoljicu

domaće kafe, i dalje je pravi

delikates među poslasticama

širom Balkana. Nastala u 18.

veku, izvorno se pravila sa

ukusom ruže, limuna i pomo-

randže, a danas ima bezbroj

varijacija.

Srećnizalogajcic

Piše: Dušica Pavlović

Težina pripreme: • • • • •Trajanje pripreme: 20 minuta

Sastojci:• 1 l vode• 2 kesice pudinga od vanile• 100 g griza• 5 kašike fruktoze• 1 šolja krupno seckanih badema• 1 kesica vanil šećera• 50 g kokosa

Ratluk sa bademima

Priprema:U 500 ml vode staviti polovinu fruktoze i ostaviti da provri. Od

tih 500 ml odvojiti malo da razmutite puding, pa kada voda proključa zaku-vati puding.

U drugih 500 ml vode dodati ostatak fruktoze i ostaviti da

provri. Kada voda počne da ključa, uz mešanje ulivati griz i mešati dok se masa ne zgusne, pa skloniti sa šporeta.

Još vruć puding sipati u šerpicu sa vrućim grizom i sjediniti

smese kašikom. Pomešati bademe i smesu izliti u nakvašenu posudu. Lepo ohladiti u frižideru pa seći na kockice i valjati u kokos pomešan sa vanil šeće-rom. Poslužiti uz omiljenu kaficu i uživati!

1.

2.

3.

KOSMO 41

KOSMO42

Piše: Vera Marjanović

STARSSTARS

GLUMAC. Za pozorište se vezao kao jedanaestogodišnji dečak i ta veza je neraskidiva. Karijeru gradi ne odstupajući od moralnih kodeksa, svestan da jedino tako neće izneveriti tog dečaka koji još živi u njemu.

L jubomir Bandović je rod-noj Andrijevici, varošici u Crnoj Gori, kod bake

proveo veći deo detinjstva, odnosno sve školske raspuste. Odrastao je u Vranju, gde je pohađao školu u tamošnjem pozorištu napravio prve po-zorišne korake. I jedna i druga sredina, svaka karakteristična po mentalitetu i govoru, na njemu je ostavila neizbrisive tragove.

KOSMO: Kako ste uspeli da savladate dva dijalekta i da danas govorite tako negova-nim jezikom?Ljubomir Bandović: Moj

„Uz pomoć rođaka, falsifikovao sam lekarsko uverenje potrebno za upis na Akademiju.”

glume, kad je profesor Vlada Jeftović tražio da otkrijemo neku tajnu o sebi, koju na prije-mnom nismo pomenuli, odmah sam priznao da sam to uradio, plašeći se da ću možda biti izba-čen. No, profesor je rekao: „Pa da, to možda na Vas ustvari i liči. Kao što ste bežali iz škole zbog pozorišta, normalno je da ste falsifikovali lekarsko uvere-nje. Naime, u Vranju je, osim škole, društva i ostalog što nosi detinjstvo, za mene najvažnije

„Volim umetnost u sebi,a ne sebe u umetnosti”

otac, koji je iz Crne Gore, i nakon gotovo 50 godina života u Vranju, još uvek govori čistu ijekavicu. Moja majka je Vranjanka, a i društvo mi je vranjansko. Ako uzmemo da su na štapu narečja bivše Jugoslavije severnocrnogorski i južnosrpski dijalekt na nekim krajnostima, sve što je između toga, bez greške hvatam. Pola karijere ljudima objašnjavam da nemam veze sa Bosnom jer su me neko vreme, što po serijama, što u pozorištu, karakterisale uloge Bosanaca. Imam sluh za sve te dijalekte, dobro oko za finese u mentalitetima, pa mi to ide bez problema.

Tvrdite da imate dobar sluh za dijalekte, a na levo uvo ne čujete. Zbog toga je Vaš upis na Akademiju bio drugačiji u odnosu na kolege.Nas iz Berana ima u svim struk-turama u Beogradu, uključujući vlast, pa čak i kriminal. Tako se zadesilo da imam rođaka koji radi u zdravstvu, pa sam uz njegovu pomoć falsifikovao lekarsko uverenje koje mi je bilo neophodno za upis na Akade-miju. Međutim, na prvom času

Foto

s: K

OSM

O

KOSMO 43

„Naši ljudi u dijaspori neke momente u predstavama učitavaju na drugačiji način jer su postali zapadnjaci.”

bilo čuveno vranjsko pozori-šte, kojem smo 1993. slavili sto godina postojanja. Kao jedana-estogodišnjak sam počeo da se bavim pozorištem i, naravno, zbog toga je trpela škola, devojke, društvo, kao i treninzi rukometa, a sve to je rezultiralo ovim što je danas moj život.

Kako je otac Crnogorac pri-hvatio odluku sina da bude glumac, a ne inženjer ili doktor?Otac Crnogorac je to prihva-tio tek kad je sin postao, kako kažu, etablirani glumac. Iza sebe imam 89 premijera, a ni na jed-noj od njih nisam video svoje

roditelje. Ipak, vrlo su ponosni na mog brata, koji je prosvetni radnik, i na mene. Mislim da se diče našim uspesima. Ipak, drže se po strani, što razumem kako postajem stariji, uviđajući da mi često fali neki mali, obični život.

Koliko je trajao put od počet-nika do etabliranog glumca?Ako „etablirani” znači da se nalazim u rešenjima ukrštenih reči, taj put je trajao desetak godina, odnosno od 1998. godine, kad sam diplomirao, do 2008. kad je snimljena TV-serija „Vratiće se rode”, koja me je upoznala sa publikom. Biti etablirani glumac po meni je neko ko vazda uči, a ako gle-damo javno mnjenje, etablirani glumac je neko ko vam kroz televiziju uđe u kuću.

Kroz protekle godine ste u TV-serijama igrali celu lepezu likova zbog kojih Vas ljudi baš vole. Publika se vezuje za omiljene likove, tako da me na ulici ljudi oslovljavaju imenima likova koje sam tumačio. Naravno, to mi ne smeta, simpatično mi je, ali nosi i veliku odgovornost prema svim tim ljudima.

„Na Dubrovačkim letnjim igrama je posle 32 godine učestvovalo pozorište iz Beograda.”

Puno radite i u pozorištu, a trenutno u „Balkanskom špi-junu” igrate Iliju Čvorovića. Kako ste posle čuvenog Bate Stojkovića ušli u tu ulogu?Verujem da su veličine kakav je bio Bata postavljale lestvice, do kojih mi skačemo, toliko visoko sa idejom da neko uvek može da doskoči, ili da ih pomera dalje u visinu. Kad se krene, nema kalkulacija. Ide se punom nogom, pa makar i u grešku. Igrao sam ja i Savu odžačara u „Klaustrofobičnoj komediji”, a gospođa Olga, Batina udovica, nakon premijere je insistirala da me vidi. Uzela je obe moje ruke, poljubila ih je i rekla da bi

volela da Bata može da me vidi. To mi je bio znak da sam uspeo da skočim do te Batine visoko postavljene lestvice. Iskren da budem, imam samo jednog čoveka kojem u životu polažem račune – to sam ja sa jedanaest godina. Znam koje sam snove sanjao, a on me ponekad sačeka kod kuće u mraku i kaže „Sram te bilo” ili „Svaka ti čast”.

Nedavno je u Hrvatskoj Narodno pozorište gostovalo sa predstavom „Balkanski špjun”. Kakvi su utisci?Da, igrali smo po dve predstave u Zagrebu i na Dubrovačkim letnjim igrama, gde je prvi put posle 32 godine učestvo-valo pozorište iz Beograda. S obzirom na to da smo radnju predstave prebacili u današ-nje vreme, pa u njoj nema Jugoslavije, publika se lako identifikovala sa pričom. Bio je to izvanredan odziv publike, a o reakcijama govori činjenica da su nas sedam-osam puta vraćali na bis. Ja sam za hrvatsku televiziju nakon predstave u Dubrovniku rekao da smo dovoljno smetali jedni drugima i da dolazi vreme da ćemo jedni drugima ponovo biti potrebni.

Izgradili ste zavidnu karijeru, ali dečak u Vama sigurno ima još nedosanjanih snova. Šta biste voleli da mi kažete o sebi za deset godina?Voleo bih da se pohvalim da nisam sebe izneverio. Voleo bih da se ostvare snovi onog jeda-naestogodišnjeg dečaka, kojem polažem račune, snovi mladog viteza koji će uvek skočiti da odbrani slabijeg, težiti pravično-sti, koji će voleti umetnost u sebi, a ne sebe u umetnosti. Voleo bih da Vam kažem da sam postao roditelj, da sam održao obećanje Petru Kralju, koji me je jednom zamolio da ostavim u mom glumačkom izrazu ono što je najvrednije, a to je on definisao rečima: „Svaka ti je prva, nemoj da se podrazumevaš”. Voleo bih da ostanem jednostavan kao što i sad jesam, da se i dalje kao dete

radujem svim svojim i uspesima prijatelja i kolega. Voleo bih da se pohvalim da je ovaj posao napokon počeo nešto da znači, a da formulacija „slobodni umet-nik” zaista to i znači.

SISTEMmelje, uzima duše, a ne-pravda se oseća svuda.

Za sebe kažete da ste slobodni umetnik. Koliko umetnik zai-sta može biti slobodan?Generalno, čovek danas nije slo-bodan. Poturili su nam ljudska prava, koja nam svakako pri-padaju i niko nam ih ne može davati, a oduzeli su nam ljudsko dostojanstvo, koje je zapravo osnovna ljudska sloboda. Danas ne postoje slobodni ljudi, nego samo oni koji možda slobodnije žive u odnosu na neke druge, ali sloboda, kao neosvojiva kate-gorija, danas je nepristupačna običnom čoveku, umetniku, inženjeru, lekaru. Na globalnom nivou, ovaj sistem melje, uzima duše, a nepravda se na isti način oseća svuda u svetu, svi su u istim problemima.

Često igrate pred našim lju-dima u dijaspori. Da li se ta publika razlikuje u odnosu na Beograd?Naši ljudi u dijaspori neke momente u predstavama uči-tavaju na drugačiji način jer su postali zapadnjaci, deo sistema u kojem žive. Neke stvari im nisu smešne, a publici u Srbiji jesu i obratno, ali uglavnom se na isti način prepoznaju globalni pro-blemi običnog čoveka, poput

onog da sebi radiš za platu, a drugome za zaradu. Dakle, u zavisnosti od navika kako ljudi žive, u 90 posto slučajeva su reakcije univerzalne, naročito kad publika prepozna iskrenost. Fo

tos:

KO

SMO

KOSMO44

STARSSTARS

Piše: Manuel Bahrer

Kad pukneKad pukneludi kamen

STAVILI TAČKU. Do kraja 2019. ostaje nam

još nešto više od tri meseca. No, što se

razvoda na estradi tiče, ova godina bi se

komotno mogla već sada privesti kraju.

Pevač Darko Lazić i njegova bivša supruga Ana Sević razveli su se zakonski 16. maja ove godine, a to je i sam pevač potvrdio kasnije medi-jima. Darko je odmah otkrio i da je bivšoj supruzi ostavio stan, kao i da je starateljstvo nad ćerkicom Lorenom dobila Ana. Njih dvoje su se prijateljski rastali i odmah iz Suda otišli na piće.

Darko Lazic & Ana Sevic

Folk pevačica Andreana Čekić trenutno je

u brakorazvodnom procesu sa suprugom

Ivanom Miladinovićem, a posle glasina

sve je potvrdila objavom i pismom koje

je postavila na društvene mreže. Naime,

pevačica tvrdi da je trpela psihičko i

fizičko maltretiranje od Ivana, pa je rešila

da na sve stavi

tačku, dok on

tvrdi da ništa

od toga nije

istina.

Andreana Cekic &

Ivan Miladinovic

Foto

s: zV

g.

Pevačica Katarina Ostojić i svetski poznati DJ Junior Jack rešili su da stave tačku na petogo-dišnji brak, nakon čega će ona napustila Belgiju iz koje je, zapravo, davno želela da pobegne. Naime, Kaja već više od dve godine planira da se razvede budući da nije bila srećna u braku sa muzičarem. Vest da se razvodi odjeknula je iznenada iako se očigledno ta odluka u glavi

pevačice javila mnogo ranije.

Kaja & Junior Jack

Folk pevačica Milica Todorović se nakon raskida

veze sa dugogodišnjim partnerom Milošem Pau-

novićem iselila iz stana u kom su zajedno živeli.

Todorovićeva je shvatila da sa koreografom

nema budućnost i da ne gledaju isto na planove

kada je život u pitanju, zbog čega je odlučila da

ga ostavi.

Aca Lukas & Sonja Vuksanov

ic

Foto

s: zV

g.

+++ JETZT NEU +++ JETZT NEU +++ JETZT NEU +++ JETZT NEU +++ JETZT NEU +++ JETZT NEU +++ JETZT NEU +++ JETZT NEU

EIN FALL FÜR DREIFÜR DREI

Bezahlte Anzeige

Kosmo 200 x 140mm ABF

Pyramide Vösendorf

SCENA

Jelena Stanković i Bojana Kovačević iz Pančeva su svojim šaljivim i preslatkim dudama već odav-no osvojile Srbiju, a potom susedne države. Sada njih dve planiraju sledeći korak: osvajanje tržišta van Balkana, a Austrija je prva na spisku.

KOSMO: Kako ste uopšte došle na ideju da radi-te sa cuclama neobičnog oblika?Jelena Stanković: Bojana je, istražujući po inter-netu, došla na ideju da bi to moglo biti za-nimljivo. Meni se to odmah svidelo. Bila sam malo hrabrija da donesem odluku i prelomile smo, iako nismo imale iskustva. Srećom sve je to krenulo kako treba. Naša „firmica” postoji već tri godine i sa zadvoljstvom i i uživanjem radimo ovaj posao.

Koji je najtraženiji model i šta planirate da uvrstite u Vaš asortiman u budućnosti?Jelena Stanković: Verovali ili ne, svaki model na-ših cuclica ima neki svoj period kad je najviše tra-žen. Tu nema nekih pravila. Ali, ako bismo morale da izdvojimo, to su definitivno cucle-brkovi. Što se tiče nekih novih modela, uvele smo skoro per-sonalizovane dude sa imenima naših mališana. A u budućnosti će sigurno biti još noviteta.

Na Vašoj Facebook stranici se može videti raznovrsna ponuda različitih duda. Gde nalazite inspi-raciju za nove modele?Bojana Kovačević: Celu ovu priču smo započele kad su moja deca još bila mala, tj. bebe. Sve vrste cucli smo detajlno proverile i isprobale prvo na mojoj deci (smeh). Ona su nam ujedno bila i modeli i olakšavajuća okolnost u svemu. Po njima smo mogle da zaključimo i istražimo koje bi dalje cucle

mogle biti zanimljive, ali i korisne našim kupci-

ma i pratiocima, a ujedno im i preneti naša istkustva.

Gde mogu zaintere-sovani pogledati čita-

vu vašu ponudu cucli i kako se one naručuju?

Bojana Kovačević: Dude se naru-čuju preko naše Facebook i Instagram

stranice „Blesave cucle”, a uskoro pravi-mo i sajt koji će sadržati svoj online shop tako da će ljudi iz svih krajeva sveta moći poručiti svoj omiljeni model. Za sada u po-nudi imamo cucle-brkove, cucle-poljupce, cucle koje mere temperaturu, cucle gloda-lice u koje se može ubaciti voće ili povrće i razne druge.

1. 2.

3.

faceNAŠEfaceface

Foto

s: zV

g.

Piše: Manuel Bahrer

Blesave cucle: brkovi,

poljubac, patkica ili prase?

4.

22:00

Ceca Ražnatović16.11.2019. priliku za uživanjem u spektaklu

godine! Nakon 25 godina Ceci-nog aktivnog postojanja na mu-zičkoj sceni, može se očekivati da će ovaj koncert predstavljati svojevrsnu retrospektivu njenih najvećih hitova, kojima popular-nost ne opada već godinama, a slušaju ih generacije i generacije. Za to što se Ceca svake godine rado vraća na bečku scenu za-služni su vrhunski ogranizatori, za koje sama diva folk i narod-ne muzike kaže da je pravo za-

dovoljstvo i osveženje raditi sa takvim profesionalcima koji ne prave propuste! A ovaj put, sve ljubitelje folk muzike očekuje

KOSMO46

Već nekoliko godina zaredom jedna od najvećih zvezda našeg regiona, Svetlana Ceca Ražnato-vić, tradicionalno održava kon-cert u austrijskoj prestonici. Ovo je koncert koji svake godine ga-ranatuje muziku na najkvalitet-nijem nivou i zabavu za pamće-nje! svakog novembra, nekoliko hiljada Cecinih obožavatelja iz svih delova Austrije ne propušta

posebno iznenađenje – pored Cece goste će obradovati Andre-ana Čekić i Tea Tairović. Više na: +43 664 9911 3740.

16:00

NAGRADNA IGRA

23.11.2019.

7.11.2019.

Foto

s: zV

g.

Blesave cucle: brkovi,

poljubac, patkica ili prase? Jesenji rock spektakl —

Bajaga i Instruktori

Zvuk Mediterana —Petar Grašo

21:00

20:00

instruktori, jednog od komer-cijalno najuspješnijih srpskih pop-rock sastava svih vremena. Veći dio života proveo je živeći i radeći u Zemunu. Domu. KO-SMO vam dodjeljuje karte na: www.kosmo.at/gewinnspiele

nikoga ne ostavlja ravnoduš-nim. Ne propustite ovaj veli-čanstveni koncert! KOSMO vam za jedinstve-ni koncert poklanja karte na stranici:www.kosmo.at/gewinnspieleViše informacija možete pronaći na: www.akzent.at

Hallmann Dome

Akzent Theater

Neumorni Momčilo Bajagić – Bajaga sa svojim Instruktori-ma stiže u Beč i na sreću svojih obožavatelja nastupit će u Hall-mann Jedan od najvećih rokera sa naših prostora glazbenu ka-rijeru započeo je s 14 godina, tačnije 1974. i to kao pjevač u sastavu benda TNT. Krajem 1978. godine započinje karijeru kao ritam gitarist Riblje čorbe. Za istu je napisao nekoliko hi-tova. U Ribljoj čorbi je ostao do do 1984. godine, kada za-počinje solo karijeru, koja traje i danas. Prvi samostalni nastup imao je u zagrebačkom klubu Kulušić 12. travnja 1984. go-dine. Od ranih 1980-ih, Baja-ga je frontmen sastava Bajaga i

Hrvatski pjevač i kantautor je već sa svojih 16 godina napisao pjesmu za jednog od najvećih pjevača naših pro-stora – Olivera Dragojevića. Ovo kao i činjenica da je pje-sma osvojila nagradu „Dora” govore o vrhunskom i nepo-novljivom talentu Petra Gra-še. Pored pomenute nagrade, osvojio je još niz drugih, a svoju solo karijeru započeo je sa 20 godina kada je svojom pjesmom „Trebam nekoga” oduševio Balkan. Rođeni Splićanin nije samo muzičar i pevač, već i bivši profesionalni košarkaš, kao i večiti zaljubljenik u kuli-narstvo. Njegova svestranost ogleda se i kroz njegovu muziku i nastupe, kroz koje

NAGRADNA IGRA

NAGRADNA IGRA

26.10.2019.

Spektakl godine —Željko Joksimović

20:00

Više informacija o cijenama ka-rata na www.wien-ticket.at te u „Tesla Vienna” na adresi Maria-hilferstraße 147. KOSMO vam dodjeljuje kar-te na: www.kosmo.at/gewinnspiele

Wiener Stadthalle

Veliki spektakl ove jeseni očeku-je Bečane kada će Željko Joksi-mović prvi put u karijeri nastu-pati u Wiener Stadthalle. Iako je već kao tekstopisac za Crnu Goru bio u ovoj dvorani na Eu-rosongu 2015. godine, ovaj put će nastupati sa orkestrom od 48 članova. Velike dvorane nisu nepoznanica za ovog Beograđa-nina, koji je 2004. osvojio drugo mjesto na Eurosongu. Godina-ma važi za jednog od najboljih glasova Balkana, a svojim hitovi-ma „Telo vreteno”, „Lane moje”, „Leđa o leđa” i „Nije ljubav stvar” očarao je svoje obožava-telje. Uz fantastičan glas, pisao je za mnoge velikane poput Tošeta Proeskog i Hari Mata Harija.

NAGRADNA IGRA

KOSMO 47

JACKPOT CASINOLUST AUF EIN SPIEL?

Sym

bo

lfo

to

GRATISEINTRITT

KEINE BEKLEIDUNGS-VORSCHRIFTEN

GRATISSOFTDRINKS

SPIELENAB 5 CENT

JACKPOT CASINOKÄRNTNER STRASSE 41

Eingang Casino WienTäglich von 9:00 bis 4:00 Uhr

Eintritt ins Casino ab dem vollendeten 18. Lebensjahr im Rahmen der Besuchs- und Spielordnung der Casinos Austria AG. Amtlicher Lichtbildausweis erforderlich. *Sichern Sie sich bis 30.12.2019 bei Ihrem Erstbesuch Spielguthaben im Wert von € 30,– um nur € 20,–

€ 10,– BONUS!*Jetzt sichern aufjackpotcasino.at

CA JPC-Wien Anz 82x124 Kosmo.indd 1 29.08.19 14:38

KOSMO48

Piše: Manuel Bahrer

INTERVJU. Ugledni istoričar i profesor na Univerzitetu u Zagrebu Hrvoje Klasić bio je proteklih dana u žiži javnosti zbog pretećeg pisma potpisanog s ustaškim pokličem. Pri-tom nailazi često na kritike jer bez dlake na jeziku ukazuje na problem istorijskog revizi-onizma i relativiziranja na Balkanu.

Foot

os: z

Vg.

KOSMO: Je li relativizacija ustaštva, kako na zvaničnom, tako i na nivou društva realna opasnost za Hrvatsku?Hrvoje Klasić: Relativizacija ustaštva je realnost i ona nije od jučer ili od prije par godina, već je krenula 90-ih tj. stvara-njem demokratske Hrvatske u kojoj od samog početka zbog tadašnjih dešavanja narativ koji se bazirao na veličanju komunizma i partizana postaje potpuno nepoželjan. Onoga trenutka kada taj narativ postaje nepoželjan, stvara se paralelan narativ koji postaje prihvatljiv i svi koji su se u nekom trenutku borili protiv Jugoslavije i komu-nizma, postaju hrvatski patrioti i za njihove postupke se ima razu-mijevanja, pa čak i za njihove zločine. To je trenutak u kojem ustaštvo polako ulazi u Hrvat-sku. Ta paralela, dakle, postoji cijelo vrijeme od 90-ih godina. Postoji jedan službeni narativ po kojem je sve super – predsjednik države koji je antifašist, u ustavu

„Mi ne se možemo osjećati bliži strancu, nego nama samima”, reče Klasić.

i gdje je uloga JNA dobila nega-tivnu konotaciju, tu je otpor prema svemu što se s tim može dovesti u vezu jači. S obzirom da je izlazak Hrvatske iz Jugo-slavije protekao u ratu i to u obračunu sa jedinicama JNA i srpskih dobrovoljaca i lokal-nog srpskog stanovništva, sve to podsjeća na Jugoslaviju i na Beograd. Službeno je Tito, kao prvi čovjek KP-a, odgovoran za osvetu koja je se dogodila nakon Drugog svjetskog rata rata, a i za događanja u okviru Hrvatskoga proljeća 1971. godine. Sve je to rezultiralo negativnim odnosom prema Titu kod političkih elita i dijela javnosti.

Zašto je dijaspora plodno tlo za razvitak nacionalizma?Kad kažemo dijaspora, moramo biti vrlo pažljivi. I u hrvatskom i u srpskom slučaju imamo neko-liko valova dijaspore. Imamo one koji iz Hrvatske odlaze u 19. stoljeću, one koji odlaze prije rata u 20. stoljeću, koji odlaze

„Bošnjaci, Hrvati i Srbi se razlikuju samo po vjeri”

je antifašizam itd. Međutim, neslužbeni narativ vremenom postaje dominantniji. Možemo reći da su službeno i neslužbeno dvije krajnosti i, nažalost, poslje-dica tih nedosljednosti je ono što danas imamo.

Kako stvari stoje u susednim državama, na primer sa četniš-tvom u BiH i Srbiji?U startu bih naglasio da čet-ništvo i ustaštvo nije nastalo na isti način i ne treba ga poi-stovjećivati. Četnici su po svom postanku bili ostaci kra-ljevske, legitimne vojske koja se na početku Drugog svjetskog rata planirala boriti protiv okupatora i čak je i surađivala s partizanima. Međutim, vrlo brzo su, ustvari, ušli u kolabora-ciju i zločin. Tako da je četnički pokret u jednom trenutku oti-

KULTURA

šao u smjeru teških zločina, prije svega prema muslimanskom, ali i prema hrvatskom stanovniš-tvu. U Srbiji se događa slično što i u Hrvatskoj – otpor prema partizanima kao primerima Jugoslovena i odlazak u drugu krajnost koja je isključiva, nera-cionalna i vjerska. Slijedi da kod Hrvata imamo danas poželjne patriote koji se nazivaju ustaše, a u Srbiji – četnike. Umjesto da se ponose partizanskim pokretom, oni su se priklonili potpuno pogrešnom pokretu koji ni po čemu ne zaslužuje da se uzima kao vlastiti patriotski pokret, ma kako se on nazivao.

Zašto Hrvatska gaji veći ani-mozitet prema Titu, nego Srbija i Bosna i Hercegovina?Sve treba gledati kroz prizmu rata. Tamo gdje se više ratovalo

KOSMO 49

Klasićeva nova knjiga predstavlja zbirku svojih kritičkih kolumni.

Foot

os: z

Vg.

1945. godine kao kolaboracio-nisti ustaškog režima, one koji odlaze 60-ih godina kao gastar-bajteri. Dakle, svi oni imaju drugačiji odnos prema Jugo-slaviji i prema nacionalizmu. Naravno da kod onih pripad-nika dijaspore, koji odlaze biolo 1945. ili nakon 1971. osjećaju prema Jugoslaviji snažan otpor. Posebno kod pripadnika ustaške migracije tj. sudionika u režimu NDH, Jugoslavija nikada nije bila opcija. Neki su i dan danas ostali vjerni ustaškoj ideologiji, pa po dijaspori možete naići na slike Ante Pavelića i veličanje ustaškog pokreta.

Ova vrsta nacionalističkog ponašanja često dolazi od mladih ljudi. Odakle njima takva ideologija i takav pogled na svet?S puno strana sam čuo da mladi u dijaspori koji su tamo rođeni često znaju biti ekstremniji u svom nacionalizmu od njhovih vršnjaka u Hrvatskoj, Srbiji i BiH. Uzroci za to dolaze vjero-jatno od roditelja koji najčešće dolaze iz rata u Jugoslaviji, koji su možda sudjelovali u ratu i dodatno su se radikalizirali. Svi mi koji smo bili u ratu ovdje i sudjelovali u njemu na bilo koji način, ipak se sjećamo i jednog i drugog perioda. Pamtimo iskustvo da su Hrvati i Srbi desetljećima živjeli u miru, da su se međusobno ženili, veselili, slavili rođendane, živjeli jedni s drugima. Međutim, mladi ljudi koji su se rodili nakon rata i u dijaspori oni za drugo ne znaju. Oni jedinu znaju o susjednim narodima i pričama o ratu. Danas nema puno isticanja suradnje između Hrvata, Srba i Bošnjaka već mladi uglavnom slušaju o sukobima tih nacija. Drugi razlog bi bila sama ta činjenica što čovjek uvijek ima potrebu kad je van svoje domo-vine da još dodatno naglašava tko je, što je, odakle je.

Je li ova situacija i rezultat nedostatka katarze u politici ?Svakako su političke elite vrlo važan faktor u tome što se na

„Mladi u dijaspori ne znaju za drugo. Jedino znaju o susjednim narodima i pričama o ratu.”

potpuno pogrešan način suo-čavamo s prošloću. Problem je što su sada stranke na vlasti koje su bile tu od 90-ih ili njhove derivate kao što je Vučićeva stranka na čelu sa čovjekom koji je aktivno sudjelovao u ratu i nikada se nije ispričao niti pro-šao osobnu katarzu i koji negira da je 1995. godine huškao narod na pobunu. Imamo ljude na svim stranama koji su sudje-lovali u ratnim događanjima i koji umjesto da su se pokajali za svoje postupke i ispričali, to mi nismo doživjeli. Ja ne bih samo političare tu uzimao u obzir. Mislim da u današnjem društvu postoje mnogobrojni faktori koji utječu na stvaranje određene klime, a tu se ubrajaju i mediji i sudstvo koje ne kažnjave zločine počinjene tjekom rata, a tu su krivi i obični ljudi koji ponekad na potpuno nepri-mjeren način reagiraju i traže suosjećanje za vlastitu patnju i žrtvu, ali ih ne vide kod druge strane. Tu vidimo da je teško iza-zvati empatiju i jednaku osudu prema svakom zločincu. Upravo suprotno – kod nas zločinci često postaju nacionalni heroji. U Hrvatskoj se slavi Mirko Norac, po Karadžiću se imenuju studentski domovi. Sve to skupa govori da nije samo do politi-čara, već je velikim dijelom i do ekonomske zaostalosti, lošeg

standarda života koji ljudima ne daje perspektivu i mogućnost odmaka od prošlosti i posveći-vanju budućnosti. Pa u svemu tome se vraćaju u prošlost da pronađu krivca za svoje stanje.

Je li to razlog zašto je naro-dima na Balkanu toliko bitan istorijski kontinutet?Potreba za identitetom i konti-nuitetom je legitimna stvar. Nije problem isticati stvari iz prošlo-sti koje su se postigle. Međutim,

čajeva su se one pokazale kao negativan faktor. Koja je razlika između Hrvata, Srba ili Boš-njaka? Leži li ta razlika u jeziku, mentalitetu, rasi, izgledu? Ni u čemu, zapravo, nije razlika osim u vjeri, ako to želite naglasiti. Možemo određene grupe naroda poznati po njihovoj fizi-onomiji, mentalitetu ali Hrvate i Srbe ne možemo ni po tome razlikovati, a ako ste stranac, ni po jeziku. Zbog toga dola-

zimo do tog faktora vjere koji je morao biti presudan. SPC se u posljednjih nekoliko godina više ponašala kao srpska nego kao pravoslavna, a katolička crkva u Hrvatskoj više kao hrvatska nego katolička. Obje su se naj-manje ponašale kao kršćanske i kao crkve koje bi trebale propo-vjedati jevanđelje i Kristov nauk.

PROŠLOST„S njom se suočavamo na totalno pogre-šan način.”

ne vidim da se mi pozivamo na pozitivne stvari. Hrvati i Srbi na našim područjima žive već skoro 1.500 godina. Od toga, izbrojao sam da su svojevoljno ratovali u Drugom svjetskom ratu i ratovima 90-ih godina. Dakle, sve u svemu to je osam godina ratovanja od 1.500. Postavlja se pitanje šta je sa ostalih 1.492 godine? To su godine u kojima se zajedno stvaralo, gradilo itd. Umesto da u tom kontinuitetu ističemo to da imamo puno toga zajedničkog, iako jesmo različiti u nekim stvarima, mi u zadnjih 30 godina uglavnom ističemo negativne primjere kako bismo svoju naciju pokazali što boljom ili većom žrtvom, što je pot-puno pogrešan pristup.

Da li se to može nazvati veštač-kim otuđivanjem od susednih naroda? To možda je u pokušaju ali ako pogledate – Srba (turista i radnika) nikada više nije bilo u Hrvatskoj nego ove godine. Mnogi mladi ljudi, umjetnici itd. idu redovno u susjednu zemlju, gledaju se serije, filmovi. Možda netko može očekivati otuđenje, ali mi nikada nećemo biti bliži nekom strancu nego nama samima. Čak i u Beču se Srbi i Hrvati ne mogu osjećati bliži Austrijancima, nego što mogu biti bliski jedni drugima

što zbog povijesnog iskustva, zajedničkog jezika i mentali-teta. Pokušaji otuđenja i isticanja negativnih praksi iz prošlosti ima, ali mislim da one ipak ne mogu preovladati u realnosti.

Hrvat može biti samo osoba određenog ideološkog opre-deljenja i katoličke vere, Srbin samo pravoslavac i tako dalje...Tu je bitna u uloga vjerskih institucija na našim prostorima. Nažalost, u velikom broju slu-

Film — Zarobljeno vremeNjegove bele rukavice

Jelena Bačić AlimpićLaguna, Beograd 2019.

Ušuškana u b e z b e d n o s t p o r o d i č n o g doma, Ljubi-ca Ignjatović, lepa i pametna Jevremova kći, slučajno upo-znaje Karela

Dragutina Harta, poverenika vlade koji će joj pomutiti razum. Zasle-pljena strašću, ona neće imati snage da se suoči sa istinom. Nakon što ot-krije pravo lice muškarca koga silno voli, preuzima sudbinu u svoje ruke.

50 KOSMO

KULTURA

Foto

s: zV

g.

Knjige

Dvanaesta kuća — Bojan ZečevićDobra knjiga, Sarajevo 2019.

U z b u d l j i v historijski triler koji nas vodi od Minhena i Nju-jorka, do Iraka, i Antarktika. Ne p r e s t a n a akcija u kojoj

se isprepliću tajne Velike egipatske piramide i globalni interesi. Bojan vješto kombinuje znanja hipnotičke regresije, telepatije, kliničke smrti i sinhroniciteta s ciljevima američkih obavještajnih agencija i Vatikana.

Kovač, ili o majstorstvu Mirko KovačFraktura, Zagreb 2018.

Mirko Ko-vač bio je, bez sumnje, jedan od onih pisaca čije djelo ostaje generacijama iza pisca da bi se proučavalo,

da bi se o njemu raspravljalo. Mirko Kovač bio je i ostao vrstan romano-pisac, kratkopričaš, scenarist, esejist i dramatičar. U svakom segmentu svoga rada trudio se dati najbolje, što njegovo djelo i pokazuje.

19:30

KOSMO vam poklanja karte na: www.kosmo.at, rubrika — Gewinnspiele!

KOSMO vam poklanja karte na: www.kosmo.at, rubrika — Gewinnspiele!

KOSMO vam poklanja karte na: www.kosmo.at, rubrika — Gewinnspiele!

Dokumentarni film reditelja Milana Nikodijevića „Zarobljeno vreme” kroz iskustvo i sjećanje novinara i rock kritičara Petra Pece Popovića govori o počecima i razvoju rock'n'rolla u SFRJ. U filmu Popović putuje kroz šest postjugoslavenskih država u potrazi za izgubljenim vremenom i u Beogradu, Kragujevcu, Sarajevu, Skoplju, Herceg Novom, Zagrebu i Ljubljani razgovara sa svojim prijateljima, rock muzičarima i o značaju jugoslavenskog rock'n'rolla i njegovoj ulozi u odrastanju tadašnjih gene-racija. Mešu njegovim sagovornicima su muzički velikani. Više na: office@skforum.at

Ludens teatar u koprodukciji s Kazalištem Moruzgva predstavlja kazališni hit „Brodolomke”. Autorski projekt nastao prema ideji i predlošku Ane Maras Harmander tragikomična je i dirljiva priča o četiri potpuno različite žene koje povezane zajedničkom ovisnošću kreću u borbu protiv iste, te na dirljiv i humorističan način publiku vode na putovanje o prihvaćanju, razumijevanju, prijateljstvu i oprostu. Predstava je osvojila nagradu za najbolju predstavu u cjelini na VII Bobijevim danima smijeha 2018. Više informacija na: www.zagrebwien.at.

Predstava —Brodolomke

Maša i klaun nastavak je popularnog serijala priča o dje-vojčici Maši nagrađivane hrvatske spisateljice za djecu i mlade, Sanje Pilić. Djevojčica Maša sasvim je osobita osmogodišnjakinja koju u životu mnogo toga muči. Njezini roditelji dosad su se mnogo puta selili, a Mašu uopće nisu pitali što misli o tome. Priča je posveta svoj hrabroj bolesnoj djeci i hrabrim Crvenim nosovima koji im pomažu da lakše prebole bolesti. Priča koja nas, velike i male, uči da stvari nisu uvijek onakve kakvima se čini i da je u životu važno i smijati se i plakati.Više na www.zagrebwien.at.

Dečja predstava —Maša i klaun

16.11.2019. Festsaal VHSLängenfeldg. 13-15

AmtshausRudolfsheim-Fünfhaus

17.10.2019.

Festsaal VHSLängenfeldg. 13-15

16.11.2019.

NAGRADNA IGRA

NAGRADNA IGRA

NAGRADNA IGRA

20:00

17:00

Žanr: triler, dramaGlumci: Joaquin Phoenix, Robert De Niro, Zazie Beetz, Frances Conroy, Marc MaronRežija: Todd PhillipsNa repertoaru od: 9.10.2019.Ocena: 4

Poznati Batmanov neprijatelj, Joker će dobiti originalnu, nikad ispričanu priču o svom nastanku na velikom platnu. Phillips će istražiti Arthura Flecka, čovjeka odbačenog i zanemarenog od društva, ne samo kao obradu mrač-nog lika, nego i kao poučnu priču o pojavama u društvu na koje moramo obratiti pozornost. Fokus je na liku Arthura, oslikavajući ga kao izmučenog čovjeka na rubu

Maleficent: Mächte der Finsternis

Terminator: Dark Fate

Žanr: avantura, fantazijaGlumci: Angelina Jolie, Elle Fanning, Michelle Pfeiffer, Harris Dickinson, Chiwetel Ejiofor, Sam Riley, Ed SkreinRežija: Joachim RønningNa repertoaru od: 17.10.2019.

U nastavku globalnog hita o priči o Uspavanoj ljepotici iz 2014., Grdana i njeno kumče Aurora počinju preispitivati

kompleksne odnose unutar porodice kojih ih vežu. Au-rorino nadolazeće vjenčanje s princom Filipom razlog je slavlja u kraljevstvu.Kad ne-očekivani susret donese moć-nog novog saveznika, Zlurada i Aurora zauzmu suprotne strane u Velikom ratu zbog čega počinju preispitivati svo-ju odanost i sposobnost da uopšte budu u istoj porodice.

Kino - najnoviji blockbusteri

APPMINDLYbesplatna

Mindly nam pomaže u or-g an iz iranju našeg svijeta. S t r u k t u r i -

rajte svoje misli, zabilježite sve ideje, isplanirajte govor, hvatajte bilješke i još mnogo toga uz po-moć ove aplikacije. Optika apli-kacije je idealna za održavanje pregleda i ne sadrži nepotrebne detalje. Jer, moto ove aplikacije je: organizuj svoj univerzum!

OFFTIMEbesplatna

Ovo je idealna aplikacija za sve one kojima se s vremena na vrijeme

neophodan mir. Bilo da se želite odmoriti od virtuelne komunika-cije ili da vam je potrebna izolacija zbog kreativnog rada, Offtime je uz vas. On blokira sve aplikacije poput Facebooka, WhatsAppa i Instagra-ma na period koji vi sami odaberete. Dovoljan je samo jedan klik!

The Last of Us: Part II

The Last of Us Part II će na PlaySta-tion 4 stići 21. februara 2020. godine.

Part II radnja se odigrava nekoli-ko godina nakon događaja iz prve igre, koja je postala pravi klasik kada se pojavila 2013. Glavni lik u nastavku je Ellie, koja sada ima 19 godina, zaljubljena je i puna besa. Zanimljivo je da sve do naj-novijeg trejlera, Joel nije bio pre-terano prikazivan u medijima od najave igre u 2016. godini, što je izazvalo veliki broj teorija i naga-đanja kod fanova igre.

Igrica

Jokerludila.Takođe dio plota je veza imeđu Arthura i njegove majke koja ga je odgajala da prema van stavi svoje sretno lice, te svijetu ponudi što više smijeha i radosti, zbog čega je dobio i nadimak Happy. Iako se Arthur šeta gradom veli-kim osmijehom, svako loše iskustvo sa susjedima, radnim kolegama i drugim ljudima iz svoje okoline čini da se on korak po korak odtuđuje od svih ostalih. Drugo Arthu-rovo lice se on sam iz dana u dana našminka zbog svog posla kao klovna. Iako on ovo poslovno maskiranja može skinuti svake večeri, onu prvu, taj lažni osmijeh pun boli i frustracija, ne može...Arthur prema viđe-nom očito svojski trudio, ali

Pogledali smo za vas - novo na repertoaru

kada skoro sve ukazuje da svijet više nije što je nekada bio, i da postaje sve luđi i okrutniji, onda je vrijeme za promjenu. On postaje zloglasni klovn Joker, kojeg poznajemo već duže vreme iz DC-jeveg svemira. No, po prvi put se sad njegovoj priči posvećuje čitav film, kojom dobivamo pogled u dubinu duše ovog mračnog lika.

Žanr: akcija, naučna fan-tastikaGlumci: Linda Hamilton, Arnold Schwarzenegger, Mackenzie Davis, Natalia Reyes, Gabriel LunaRežija: Tim MillerNa repertoaru od: 24.10.2019.

27 godina nakon događaja u Terminatoru 2: Judgment

Day, Skynet iz budućnosti šalje novog modificiranog Terminatora kako bi okon-čao Dani Ramos, hibridnu kiborg ženu i njezine prijate-lje. Sarah Connor im poma-že, kao i originalni Termina-tor, u borbi za budućnost, shvaćaju da u životu možete učiniti sve ako vjerujete u sebe! Ovaj šesti nastavak u franšizi, Terminator.Fo

tos:

zVg.

KOSMO 51

horoscope.pdf 2 11.08.17 12:00

HOROSKOP

52 KOSMO

Foto

s: zV

g.

Dragan Bjelogrlić10.10.1963, OpovoDragan Bjelogrlić je srpski glumac, producent

i scenarist. Prvi put se našao pred kamerama sa

15 godina u filmu Branko Bauera „Boško Buha”,

tumačeći lik Save Jovanovića Sirogojna. Završio

je Fakultet dramskih umjetnosti u Beogradu.

Proslavio se ulogom Slobodana Popadića u seriji

„Bolji život”, a usljedile su brojne uloge, između

ostalih u filmovima ,,Crni bombarder”, „Pun

mesec nad Beogradom”, „Lepa sela lepo gore”,

koje su Bjelogrlica svrstale u red najpoznatijih i

napriznatijih srpskih glumaca. Autor je popularne

kriminalističke serije „Senke nad Balkanom”, naj-

bolje ocjenjene srpske serije svih vremena, u kojoj

je tumačio i glavnu ulogu.

Horoskop poznatih

VAGA: Miroljubive I pravične, vage ne vole da budu same, zbog čega im je partnerstvo veoma važno. Sa svojim pobjedničkim mentalitetom i kooperativnošću, nisu skloni dugo da budu sami. Moto

ovog znaka je ,,ja balansiram”, posebno onda kada treba

držati sve pod kontrolom. Pripadnike ovog vazdušnog

znaka karakteriše izraženi intelekt i imaju pronicljiv um.

Inspirišu ih interesantne knjige, nesavladive diskusije i zanimljivi ljudi, što im rasteruje dosadu. Snaga: fer igrač, diplomata, društvenSlabost: gunđalo, neodlučan, samosažaljenjeOmiljena boja: plava

Znakmjeseca

Mjesečnihoroskophoroskop

horoscope.pdf 2 11.08.17 12:00

KOSMO 53

Foto

s: zV

g.

Ovan (21.3 - 20.4)Na početku mjeseca koncentrišite se na za-vršavanje ranijih obaveza, kako vam okto-

bar ne bi bio naporan i previše aktivan. Tako ćete imati vremena za odmor, relaksaciju, dobar

provod i vrijeme s porodicom. Osjetljivi ste na promjenu vre-mena i kako mjesec prolazi, može se desiti da vam bude sve napornije da se prilagodite vremenskim uslovima. KOSMO SAVJET: posvetite vise pažnje finansijama.

Bik (21.4 - 20.5)Neočekivano ćete biti uhvaćeni u zamku ukoliko pokušate da se isprečite u svađi dva prijatelja. Radije izbegavajte rješava-nje tuđih problema. Pokušajte sačuvati ugled iako je vašoj ljubavnoj vezi dočao kraj – detalje ostavite za sebe. Trudite se da popravite odnos sa jednom osobom, sa kojom se niste razišli mirnim putem. KOSMO SAVJET: izbjegavajte konflikte.

Blizanci (21.5 - 21.6)Kako se godina blizi kraju, jos dosta toga je osta-lo da uradite, a vreme curi. Osvrnite se oko sebe

i pogledajte sta propustate. Ne dozvolite da vam vreme prodje na poslu. Umesto toga, idite negde na

relaksaciju, bavite se sobom. Moguce da cete imati velike rashode i da ce vam biti potrebno vise vremena da sve troskove izmirite na vreme. KOSMO SAVJET: usporite i uživajte.

Rak (22.6 - 22.7)Stjecajem okolnosti ovaj mjesec ćete početi vrlo radno, a kako vrijeme bude prolazilo imat ćete više vremena za druženje s vašim prijateljima i obitelji. Na poslu situacija nije sjaj-na. Iako vas svi tapšu po ramenu i smješkaju vam se, ima dosta kolega na poslu koji jedva čekaju da vam vide leđa. Vi ne znate točno zbog čega ima toliko negativnih ljudi koji se prave fini. KOSMO SAVJET:Ne trebate slušati savjete nestručnih ljudi.

Lav (23.7 - 23.8)Poslije nekoliko burnih tjedana s partnerom, konačno se stvari stišavaju i ponovo možete uživati u lijepoj i prijatnoj ljubavnoj vezi s

dosta emocija, ali i strasti. Stvari nisu bile baš najbolje među vama, u dosta situacija ste vi pogriješili, u ne-koliko situacija je i vaš partner bio kriv, ali sada je to manje bitno, bitno je da će ovaj mjesec doći do stabilizacije veze.KOSMO SAVJET: Pripazite na vaše zdravlje.

Djevica (24.8 - 23.9)Očekujte da vas i drugi kritiziraju zbog toga pošto svi vaši prijatelji vide da ne znate s nov-cem. Ako niste sigurni kako štediti, možda je vrijeme da angažirate nekog financijskog savjet-nika. Zdravlje je nažalost ponovo nestabilno ovog mjeseca i to ste sami krivi zbog toga. KOSMO SAVJET: Vratite se u normalu prije nego što stvari budu prekasne za korekciju.

Jarac (22.12 - 20.1)Postoje izvjesne teškoće oko realizacije ne-kih željenih projekata, ali ćete te prepreke vrlo lako prevazići ako cjelokupnom pro-blemu pristupite zrelo i mirno. Nemojte pa-ničariti pošto ćete tako samo otežati sebi racio-nalno razmišljanje i nećete imati načina da nađete rješenje. Vrlo mudro i provjereno čuvate teško zarađeni novac.KOSMO SAVJET: Provjerite krvnu sliku.

Vodenjak (21.1 - 19.2)Nećete imati skladan odnos kada je riječ o vašoj svježoj ljubavnoj vezi i na samom početku veze ste vidjeli da stvari ne funkcioniraju kao što ste

željeli. Ipak, veza je na samom početku i potrebno vam je vremena da se naviknete jedno na drugo, budite strpljivi, nemojte tako lako dignuti ruke, pokušajte razvijati vezu, a ako ne bude išlo, ne preostaje ništa drugo nego da svako krene svojim putem. KOSMO SAVJET: Ne otkrivajte svoje tajne.

Ribe (20.2 - 20.3)Ljubav kao da je za vas samo jedan od nači-na da budete povrijeđeni. Čini se kao da ste uvijek imali neki izgovor zašto letite iz veze u vezu. Ako se u toku ovog mjeseca ne opametite, postoji šansa da nikada ne nađete osobu koja će trpjeti sve vaše mane i. Potrudite se to da učinite dok ne bude kasno. KOSMO SAVJET: Ubacite više fizičke aktivnosti.

Vaga (24.9 - 23.10)Povezanost s voljenom osobom je na mak-simumu, lijepo se slažete i još bolje razu-mijete, i svakako ima još dosta mjesta za

napredak, ali se vidi da je vaša veza na uzla-znoj putanji. Vašu bliskost iz dana u dan poboljšavate novim iskrenim razgovorima, stalno trebate raditi na tome da se što bolje upoznate i da svoje mane pretvorite u vrline. KOSMO SAVJET: Poboljšanje na poslu ne dolazi preko noći.

Skorpion (24.10 - 22.11)Ovaj mjesec vam donosi puno avanture, po-nešto dobro, ali i ponešto loše, takav je život i na to ste se vjerojatno već navikli. Iskoristite svaku priliku na najbolji mogući način, pokušajte, i ako uspijete to je odlično, a ako ne uspijete imat ćete priliku sebi reći da ste barem pokušali. Ne treba propustiti nijednu šansu, i koliko god vam se činilo da su male šanse, mogućnosti su velike.KOSMO SAVJET: Budite uporni i rezultati neće izostati.

Strijelac (23.11 - 21.12)Samo vrijednim radom možete stići do cilja i to je vaš moto i vaša zvijezda vodilja. Ne vjerujete

u brzu zaradu, ne vjerujete u neka čuda gdje se za kratko vrijeme može zaraditi dosta novca, samo

je potrebno da budete vrijedni i da vjerujete u sebe. KOSMO SAVJET: Pokušajte naći neku ravnotežu izme-đu rizika, troškova i prihoda.

RAZONODA

Foto

s: zV

g.

D obar dan, poštovani gleda-telji, ovo su vijesti. U današ-njim protestima ispred Vlade,

povrijeđeno je nekoliko osoba od kojih su dvije zadržane ne liječenju. Istraga je u toku. Trenutni ministar finansija zaposlio je bivšeg osuđeni-ka kao savjetnika i izjavio: „Samo sam htio da zaustavim odliv moz-gova”. Predsjednik države obećao povećanje penzija, ali penzioneri se žale: „Penzija nam je smanjena za dva posto.” Održana gej parada, ro-ditelji brinu za sigurnost svoje djece: „Zašto moja djeca moraju gledati ovo?” Vršnjačko nasilje u porastu, a škole nemaju adekvatna rješenja. Diplomirani inženjer šumarstva si-ječe šume. Izjavio je da dok god ne-što radi – dobro je. Nove nacionalne tenzije; predsjednik tvrdi da ih su-sjedi želi uništiti, a susjedi uzvraćaju: „Vi želite uništiti nas!” Odliv moz-gova u punom jeku – sumnja se da će do 2025. godine iseliti polovina stanovništva. Očekuje se novi val izbjeglica, a najavljena je duga i teška zima. Gdje će biti smješteni toliki broj ljudi kada je donirani novac za izgradnju azila otišao u nepoznatom pravcu? Parlamentarci raspravljali o povećanju svojih plata i jednoglasno odlučili: „Povećat ćemo ih.” Djevoj-ka pretučena ispred disko kluba – nema očevidaca. Muškarac izboden nožem u tramvaju, policija privela osumnjičenog. „Osim krvavog noža i video nadzora, nemamo drugih dokaza protiv uhapšenog. Moramo ga pustiti.” Kultura u raspadu – sve veći broj rijalitija, sve manje eduka-tivnog programa. Zatvaraju se dva pozorišta. Jutros osvanule tri nove kladionice u centru grada, igrača sve više. Ovih dana očekuje nas kišovi-to vrijeme, bez naznaka bilo kakve vedrine. Dragi gledaoci, hvala na pažnji i prijatan ostatak dana.

Dragi gledaoci, hvala na pažnji!

GramatikaSjedi Ivica na satu gramatike. Pita učiteljica:-Može li mi netko reći pri-mjer istog glagola u prezentu i futuru prvom?Javi se neka djevojčica i kaže:-Trčim i trčat ću.Učiteljica je pohvali i pita za drugi primjer. Javi se dječak i kaže:-Spavam i spavat ću.Učiteljica pohvali i pita ima li još tko neki primjer. Javi se Ivica i kaže:-Jedem juhu i pile ću.

RazgovorRazgovaraju dvije bakterije:-Što je bilo, što si tako tužna?-Ma pusti, izgleda da sam zakačila neki antibiotik.

TaksiBuni se se putnik što vozač autobusa presporo vozi. Nakon pola sata kaže mu:Ako vam se ne sviđa, idite pješke!Pa kaže putnik: Ne žuri mi se toliko!

U vozuIdu dva policajca ulicom mrtvi pijani i vide taksistu i pitaju ga:-Koliko treba da odvezeš tri osobe do Karlovca?Taksist odgovara:-Ali, vas su dvojica!Policajac odgovara:-Pa zar ti ne ideš s nama?

Otpusno pismoOtišla žena kod doktora po otpusno pismo.-Gospođo, sjednite ovdje, molim vas. Otvorite jako usta i isplazite jezik van.-Gospon doktor, ali ja sam vam potpuno zdrava. Samo sam došla po otpusno pismo.-Znam gospođo! Htio bih ga u miru napisati.

-Brate, nisam jeo tri dana. A Mujo mu odgovara : -Moraš, brate, makar na silu!

TestPita mama sina: -Kako je bilo na testu?Sin snuždeno odgovara:-Dobro.-Šta ćeš dobiti?-Neopravdani.

BuđenjeUsred nastave, učiteljica se obraća jednom Enesu: -Enese, molim te, probudi tog što spava pored tebe.A Enes će začuđeno: -A zašto baš ja, budite ga Vi, pa Vi ste ga uspavali.

Puževe mukePuž priča što mu se dogodilo prije neki dan:-I tako ja jurim šumom, kad odjednom ispred mene izra-ste hrast i – BUM – ja se zabijem u njega!

ŽeljeTvoj mehaničar bi da imaš sudar. Tvoj odvjetnik želi da se razvedeš.Tvoj zubar bi da ti izbiju zube.Tvoj liječnik bi da se razboliš.Jedino poreznici i lopovi žele da uspiješ.

MafijašDođe mali Ivica doma pognute glave, sav uplakan.-Mama, u školi mi svi govore da sam mafijaš.Mamu pogodi što Ivica plače i poče da ga teši:-Nemoj se zbog toga žalostiti, sine. Sutra će mama otići kod ravnatelja škole i sve srediti!Ivica, sav ozaren, odgovara:-Hvala ti, mama, ali budi oprezna i pazi da izgleda kao nesretan slučaj.

Ðe si?Prilazi Mujo komadu u lon-donskoj diskoteci, pruža joj ruku i kaže:-Mujo.A ona će:-Jessy.-E, tu sam, al kako se zoveš?

Lako je tebi!Vrati se žena kući nakon lječ-ničkog pregleda gdje su joj rekli da će živjeti samo još 12 sati pa kaže mužu da bi voljela da se po poslednji put ljube divlje i strastno, čitavu noć, a muž odgovara:-Lako je tebi, ti se sutra ne dižeš!

AlkoholOde pijanac doktoru na pre-gled i uđe u ordinaciju.-Ne mogu te pregledati zbog velike količine alkohola u organizmu! – kaže doktor.Na to će pijanac:-Dobro doktore, doći ću kad se otrijeznite.

Zec i žirafaŽirafa se hvali zecu dugačkim vratom: -Kada pijem vodu u vruće dane neopisiv je doživljaj: centimetar po centimetar voda hladi moje grlo. Kada jedem ukusno lišće i gutam ga, neopisiv je doživljaj: cen-timetar po centimetar klizi niz moje grlo. Na to će zec: -Jesi li ikad povraćala?

KalkulatorZašto je kalkulator najbolji čovjekov prijatelj? -Zato što na njega uvijek možeš računati.

ProsjakProlazi Mujo pored prosjaka, a on mu jadan pruža ruku i kaže:

Pusta razbibriga

KOMENTARHazim

HADŽIĆ

Hazimovo pero

54 KOSMO

Foto

s: zV

g.

KOSMO56

SPOR T

Tokom osnovnog obrazovanja postoje dve vrste škola za profesionalan sport.

P rema austrijskom zakonu o autonomiji škola, sva-koj školi je dozvoljeno

da odredi svoju specijaliza-ciju. Jedna od njih je sport, za koji postoje dve različite vrste školskih sistema. Obrazovne ustanove sa sportom kao pri-marnim predmetom postoje u najvećem delu slučajeva za đake od četvrtog razreda osnovne škole tj. u drugom

delu obaveznog školovanja koje u Austriji iznosi devet godina. Dakle, postoje tako-zvane srednje škole za sport (Sport-Neue Mittelschu-len) i niži razredi gimnazije (Sportgymnasium Unterstufe) koje sadrže sličan program. Foto

s: iS

tock

phot

os

Piše: Manuel Bahrer

Spoj profesionalnogsporta i škole?

ŠKOLE. Često se roditelji pi-

taju kako uklopiti sportske

ambicije njihove dece tj. nji-

hovo profesionalno i klupsko

bavljene sportom sa školskim

obavezama. U Austriji postoji

niz škola koje se upravo fo-

kusiraju na sportsko usavrša-

vanje deteta bez da se zapo-

stavlja obrazovanje.

Pored više sati nastave iz fizič-kog na nedeljnom nivou, ove škole, takođe, češće učestvuju u sportskim takmičenjima i poseduju veću ponudu izbor-nih predmeta vezanih za sport. Cilj težišta je sveobu-hvatno sportsko obrazovanje dece ka profesionalnom bav-ljenu sportom ili ka jednom zdravom životu uz sport i zdravu ishranu. Ukoliko se

vaše dete već od malih nogu profesionalno bavi sportom, onda te škole imaju potpuno razumevanje za klupske oba-veze i neretko nude vanredne programe kako bi se neki nedostatak na času nadokna-dio. Inače su razlike između

srednje škole za sport i nižih razreda sportske gimnazije iste kao one između drugih vrsta ovih škola.

Više škole za profesionalceUkoliko se vaše dete želi školovati i posle obaveznog školovanja od deset godina, onda u Beču postoje tri vrste škola. Dok viši razredi sport-ske gimnazije predstavlaju nastavak nastavnog plana gore spomenutih nižih razreda, postoje, takođe, dve vrste škola za decu koja se profesionalno bave sportom. Prva je srednja trgovinska škola za profesionalne sportiste bez mature (HAS für Leistun-gssportler/innen) u desetom becirku.Ona traje godinu dana duže od osta-lih škola toga tipa, tj. četiri

godine. Zato deca imaju tri prepodneva slobodno, koja se moraju koristiti za trenige, kako u klubu, tako i u sport-skim cetrima. Takođe se, uz obrazloženje kluba ili saveza, uvek može dobiti opravdanje

Nakon osnovnog obrazovanja, deca mogu da izaberu jednu od tri sportske škole.

KOSMO 57

za izostanak sa nastave kada je neko takmičenje ili kamp u pita-nju. Ukoliko se previše časova izostane, onda škola organizuje dodatan program kako bi se pro-pušteno gradivo nadoknadilo. Pored standardnog nastav-nog plana srednjih trgovačkih škola, one, takođe, nude dva nova predmeta: opšte sportsko obrazovanje kao i manadžment sportskih i drugih manifestacija. Pored toga u Beču postoje tri gimnazije za profesionalne sportiste: GRGORG 20 – Bri-gittenauer Gymnasium u 20. becirku, Ballsport Gymnasium Wien u 3. becirku i SchulLe-istungsSportZentrum Wien West u 16. becirku. Njihov fokus leži na daljem obrazova-nju sa maturom uz svu moguću podršku za potrebe profesio-nalnih sportista. Za razliku od drugih gimnazija, đaci polažu maturu u 13. razredu, tj. godinu dana kasnije. Razlog tome su takođe slobodna prepodneva

ČASOVIsa kojih se izostane zbog takmičenja se pravdaju.

Foto

s: iS

tock

phot

os

Spoj profesionalnog

Legenda AS Rome, Marco Delvecchio (levo) i Aleksandar Ristovski (desno).

Nacionalni, austrij-ski dream-team „Beach Soccer Austria” na čelu sa Aleksandrom Ristovskim ponovo je zabeležio izvan-redne rezultate kada je reč o fudbalu na pesku.

Iako „Beach Soccer Austria” nije zvanično priznat kao nacionalni tim Austrije, pa samim tim ne sme da nosi logo ÖFB-a (Austrijskog na-cionalnog saveza), Ristovski i njegov tim treniraju punog srca i sa potpunom posveće-nosti te iz godine u godinu beleže izvanredne rezultate.

Veliki uspeh u ItalijiI ove godine je „Beach Soccer Austria” učestvovao na me-đunarodnim turnirima. Je-

Još jedna uspešna sezonaza „Beach Soccer Austria”

dan od njih je liga „Golden Beach Soccer League” u San Benedetto del Tronto, a dru-gi „Mundial Summer Beach Soccer” u Viesti. Na utakmici protiv Kanade je 43-godišnji Ristovksi 30 sekundi pred kraj uspeo da izjednači rezultat na 4:4 u borbi za treće mesto. Ipak, Kanada je povratila vo-đstvo u penalima. U San Be-nedettu je kapiten slobodnim udarcem izjednačio rezultat na 5:5 protiv Argentine i osi-gurao pobedu tima u penali-ma. „Beach Soccer Austria“ je osvojila treće mesto u San Be-nedettu i četvrto u Viesti. Na-kon uspešne sezone, momci se spremaju za put u Rio de Jane-iro u decembru, gde ih čeka Beach Soccer Cup. „Protekla letnja sezona je svakako bila

pozitivna. Izgubili smo protiv evropskih timova, Italije i Francuske, ali smo uspeli da porazimo velike južnoameričke sile – Brazil i Argen-tinu. Moja želja je da iz godine u godinu budemo profesionalniji, a naš sponzor JOBTIME nam otvara dosta mogućnosti za napredovanje. Veliki uzor nam je Švajcarska koja je kao kontinentalna zemlja uspela da bude druga na svetu”, za KOSMO govori Ristovski.A kada je reč o priznanju kluba od strane Austrije za nacional-

ni, Ristovski ostaje optimista: „Vodimo dobre razgovore sa ÖFB-om i nadam se da ćemo uskoro moći da učestvuje-mo na FIFA kvalifikacija-ma za svetsko prvenstvo.”Fo

tos:

Beac

h So

ccer

Aus

tria

„Beach Soccer Austria” iz godine u godinu beleži izvanredne rezultate.

za trenige kao i opravdanja za izostanak sa nastave zbog takmi-čenja i slično.

Važna napomena: Kod nekih od gore navedenih škola potrebna je prethodna nominacija od strane kluba, a da biste saznali koje škole imaju saradnju sa određenim klubovima, najbolje je raspitati direktno u školi ili u klubu. Neki klubovi imaju svoje akadamije koje sarađuju sa školama koje se zvanično ne vode kao sportske. Više na: www.bewegung.ac.at

AUTO -MOTO

KOSMO58

RFX. Da li znate šta je

potrebno vašem autu

kako bi dugoročno odr-

žao svoj sjaj? Ne treba

mu ni poliranje ni laki-

ranje, dovoljan je samo

RFX — revolucionarni

sistem koji je izmislio i

razvio Goran Lužija i koji

će vašem autu dati pot-

puno novi sjaj i život.

Foto

s: K

OSM

O

A ustrijanac srpskog porekla se već od malih nogu bavi autima. Nje-gova najveća želja je bila ta da

automobili dobiju savršen, dugoročan sjaj. Iz tog razloga je zajedno sa svojim partnerom Oleksi Safanovim razvio jedinstven sistem koji automobilima omogućava sjaj na visokom nivou.

KOSMO : K ada si razvio ovaj sistem i kako si došao na tu ideju?Goran Lužija: Ovaj sistem je nastao 2011. godine na osnovu nekoliko metoda. Želeli smo da napravimo nešto

inovativno jer u 21. veku politure za automobile polako postaju prevazi-đene. Ljudi mnogo para ulažu u svoja auta i ideja nam je bila da napravimo takav lak koji će dugoročno biti očuvan, neoštećen i koji će se vozačima isplatiti na duže staze. Sedam godina smo radili na razvijanju ovog sistema. Testove smo sprovodili na Antarktiku i u Dubaiju pod ekstremnim vremenskim uslovima. Na Antarktiku smo proizvod prvo izlo-žili ekstremnoj hladnoći i soli, a zatim količini peska, suncu i UV zračenja u Dubaiju. Kada smo dobili perfektne

rezultate, odlučili smo da je naš proi-zvod spreman za tržište.

Koje sve proizvode obuhvata RFX Automotive Refinishing System?Sadrži dva glavna produkta. Jedan je namenjen restauraciji laka, pomoću kojeg oštećenja na laku možemo vrlo lako ispraviti kao da smo pritisnuli „reset” dugme bez dodatnog poliranja i lakiranja. Lak nakon toga izgleda kao nov. Drugi proizvod je visokoprocen-tna keramička zaštita koja dodatno štiti auto. Osim toga imamo i treći proizvod

Revolucionarna metodaza potpuni sjaj!

Piše: Dušica Pavlović

Koliko dugo traje zaštita i koje tem-perature može da izdrži?Uvek naglašavamo da je naša zaštita dugotrajna jer ne može da se raspadne ili otpadne. Jednom godišnje radimo ser-vis kako bismo održavali vrednost auta. Može da izdrži temperature do 500˚ C i da se laku ne desi ništa. Jedino ukoliko bi se auto zapalio, lak bi se oštetio.

Da li nudite neku garanciju?Svaki auto koji obložimo našom zašti-tom dobija tzv. garantnu karticu. Na kartici se nalaze informacije kada je auto obloženo i kada je sledeći servis. Servis je obavezan jednom godišnje jer onda auto redovno imamo u vidu (vidimo kada je bio poslednji servis i šta treba da se popravi) i samo tako možemo biti sigurni da je savršeno zaštićen. Ukoliko se klijent ne pridržava pravila garancije, onda ona propada. U slučaju prodaje

auta, garantna kartica se prenosi na novog vlasnika. Važno je napomenuti da u slučaju saobraćajnog udesa klijenti plaćaju samo participaciju koja im je određena polisom njihove osigurava-juće kuće. Ostale troškove popravke preuzima osiguranje i mi.

Gde sve postoje vaše filijale i koji su vam planovi za budućnost?Naše filijale se nalaze u Badenu, Grazu,

KOSMO 59

Foto

s: K

OSM

O

Goran Lužija: „Na tržištu ne postoji nijedan proizvod sličan našem.”

za naprednu popravku otpalog laka.

Zbog čega je RFX toliko jedinstven na tržištu? Koje su njegove prednosti?Na tržištu ne postoji nijedna konkurencija niti ijedan sli-čan proizvod jer njegov razvoj veoma dugo traje. Čak i kada bi se pojavio neko ko hoće da proizvodi sličan sistem, bilo bi mu potrebno oko 10 godina da ga razvije na tom nivou da prevaziđe naš. Upravu tu leži naša prednost. Sledeća pred-nost je ta što naši klijenti jednom treba da plate za oblaganje auta našim siste-mom. U zamenu za to, mi im nudimo perfektan servis koji svako može sebi da priušti. Naš proizvod se „osvežava” i za razliku od običnog laka nije potrebno naknadno poliranje, nakon čega ošte-ćenja kroz dva meseca opet izbijaju na površinu. Kada se auto udari od nešto, ogrebotine se stvaraju na našem specijalnom sloju tj. proizvodu i uopšte ne dopiru do samog laka. To

je ogromna prednost za sve, pa nam je cilj da vremenom dođemo i do automobilske idustrije tj. da automobili već u fabrikama budu obloženi našom zaštitom. Interesovanje za naš sistem ne pokazuje samo auto industrija, već i proizvođači laka. Trenutno je jedna ogromna švajcarska firma za proizvod-nju laka zainteresovana za saradnju sa nama jer je naš sistem zaista inovativan.

Na ko ji n a č i n v a š a z a š t i t a štiti lak od pucanja?Pucanje laka sprečavamo samim tim što zaštitu nanosimo rukom. Radi se o specijalnom postavljanju slojeva na auto tj. o dvokomponentnom premazu koji se savršeno vezuje za osnovu laka i koji je čvršći i otporniji na UV zračenja. Sive fleke na autu se više neće stvarati, a ukoliko dođe do ogrebotina, one se uklanjaju veoma lako i brzo. Ogre-botine ne dopiru do laka, tako da on ostaje očuvan. Još jedna prednost naše zaštite je ta da se ona sama „oporav-lja” na određenim temperaturama, pa se tako manje rupe i udubljenja auto-matski zatvaraju i ispravljaju.

Wolfsbergu, Wiener Neustadtu, Hage-nbrunnu i u Švajcarskoj u St. Gallenu. Ove godine želimo da otvorimo još četiri filijale na nemačkom govornom području. Cilj nam je da imamo više fili-jala kako klijenti ne bi uvek morali da idu u istu. Time omogućavamo da neko uradi zaštitu za auto u Austriji, a kasnije servis u Švajcarskoj. Garantna kartica svuda važi jer je naš sistem uvezan. Trenutno smo fokusirani na pomenuti

region, ali se nadam da ćemo uspostaviti kooperacije i na Balkanu.

U čemu najčešće greše vozači kada je reč o auto kozmetici?Najveća greška je što peru automobile u auto perionici. Svojim grubim četkama, koje se neredovno održavaju i menjaju i koje vrše jak pritisak na auto, perio-nice nanose značajna oštećenja laku. Ona se jasno mogu videti na svetlu kao sive fleke i mikro ogrebotine. Shodno tome je naš savet da auto perete vodom i deterdžentom za sudove jer je PH neutralan. Nanesite sapunicu mekim sunđerom i nakon toga samo isperite i spremni ste za put.

Bliži nam se zima – na šta vozači posebno treba da obrate pažnju?Veoma je važno da se auto pere toplom vodom. So treba najmanje jednom nedeljno da se skida sa auta – samo vodom, bez upotrebe hemijskih sredstava.

Kontakt R-Team Technologiesoffice@r-team.at+43 699 112 15 994

www.rteamtechnologies.at

za potpuni sjaj!

RFX se „osvežava” i za razliku od običnog laka nije potrebno naknadno poliranje jer oštećenja ne izbijaju na površinu.

INOVACIJAZahvaljujući RFX zaštiti, oštećenja od udaraca ne dopiru do laka automobila.

AUTO -MOTO

Zima, zima —pa neka je!

Piše: Dušica Pavlović

SNEG, POLEDICA, MRAZ. Zima stavlja mnoge

vozače pred niz izazova. Pomoću check-liste

naših eksperata iz Austrijskog auto-moto save-

za (ÖAMTC) za vaš auto neće biti zime!

Foto

s: iS

tock

phot

os

K ako biste spremno do-čekali prvi udar zime, neophodno je da već

sad preduzmete određene korake. „Ukoliko auto ni-ste adekvatno pripremili za zimu, može doći do pre-stanka rada akumulatora, zamrzavanja rashladne teč-nosti kao i tečnosti za pranje vetrobrana, a u najgorem slučaju do udesa na klizavim drumovima sa letnjim guma-ma. Slabi farovi u uslovima smanjene vidljivosti takođe predstavljaju ogromnu opa-snost”, objašnjava tehničar iz

Tokom zime se stvaranje rđe pospešuje zbog posipanja soli po drumovima i time se mogu oštetiti kočnice.

KOSMO60

ÖAMTC-a, Steffan Kerbl. „Najveći problem u Austriji predstavlja rđa. Tokom zime se stvaranje rđe pospešuje zbog posipanja soli po dru-movima i time se mogu ošte-titi kočnice, suspenzija, aus-puh, delovi podvožja, a pre svega točkovi. Još jedan pro-blem predstavljaju oštećenja na staklu i laku koja mogu prouzrokovati kamenčići za otapanje snega sa kolovoza. Ova oštećenja se uglavnom otkrivaju tek na proleće. Čim se otkriju, treba što pre reagovati”, upozorava Kerbl.

Zima, zima —pa neka je!

Foto

s: iS

tock

phot

os

Besplatni WinterFit-CheckIskoristite besplatni zim-ski pregled za vaše vozilo u ÖAMTC-u i uštedite sebi mnogo briga i novca. Osim kontrole auta za zim-ske uslove vožnje, dobijate besplatne savete i sredstva za održavanje vašeg četvorotoč-kaša (dokle traju zalihe), kao i lični WinterFit-Pass.

Prednosti WinterFit-Checka:• Priprema vozila za niske

temperature kako vas ne bi izdalo tokom zime

• Sprečavanje nastanka štete usled mraza

• Besplatan SONAX Ice Fresh AntiFrost & Klar-Sicht (dok traju zalihe)

Tok pregledaTehnički pregled je eksklu-zivna ponuda za članove

„Tokom zime, a nakon pu-tovanja van grada, treba kontrolisati auto zbog mo-gućih oštećenja od kamen-čića. Manja oštećenja lako se mogu popraviti olovkama za ogrebotine kojih ima u svim bojama. Ukoliko auto to-kom zime ne palite redovno, može doći do stvaranja rđe na kočnicama. Zadnje kočni-ce su posebno osetljive. Pre-poručuje se redovna vožnja, povremeno jako kočenje ili korišćenje ručne kočnice kod dužih vožnji. Rđa na šasiji i podvožju se može skinuti donjim četkama u praonici. Pre početka sezone možete premazati podvožje voskom kako biste ga tokom zime zaštitili od stvaranja rđe”, za-ključuje Kerbl.

Saveti za vožnju po ledu i snegu• Pre polaska, auto kom-

pletno očistite od snega.

• Uključite grejanje nepo-sredno pre polaska. Ne valja zagrejavati auto dok stoji!

• Pažljivo pritiskajte pedalu za gas na poledici i izbe-gavajte nagla pomeranja volana.

• Ukoliko auto prokliza, izbacite ga iz brzine i pažljivot okrećite volan u suprotnom smeru od kre-tanja auta.

Neophodna oprema:• strugač leda• krpa protiv zamagljivanja

stakla• trougao• apoteka za auto• nekoliko sig urnosnih

prsluka• kablovi za pokretanje

automobila• lanci za sneg• lopata za sneg• metlica za sneg

ÖAMTC-a. Kako biste izbegli dugo čekanje, kon-taktirajte jednu od filijala ÖAMTC-a i rezer-višite pregled koji traje 20 minuta. Sa sobom ponesite člansku kartu ÖAMTC-a i saobraćajnu dozvolu.

Šta se proverava na pregledu?• Svetla (funkcija, stanje,

podešavanja)• Sistemi za rashlađivanje

(stanje tečnosti, zaštita od zamrzavanja)

• Brisači za vetrobra n (met l ice , z a š t ita od zamrzavanja)

• Ulje za motor (stanje ulja)• Akumulator• Gume• Klinasti rebrasti kaiš• Apoteka za auto, sigurno-

sni prsluci, trougao.

Ein gutes Gefühl, beim Club zu sein.

Ein gutes Gefühl.

Werden Sie ÖAMTC Mitglied für 2020.

* Bei Neu-Beitritt für 2020: Mitgliedschaft für Okt, Nov, Dez 2019 geschenkt. Angebot nur gültig bei aufrechter, bezahlter Mitgliedschaft bis 31.12.2020.

Auto-Mitgliedschaft & Schutzbrief um € 131,70

0800 120 120 | www.oeamtc.at

Jetzt bis zu 3 Monate geschenkt!*

G 1

552_

19 |

ÖAM

TC Z

VR 7

3033

5108

1550_19 Ins_NT_WNB_200x140_200x140.indd 1 25.09.19 11:36

KOSMO62

IMPRESSUM

Medieneigentümer: Twist Zeitschriften Verlag GmbH | Herausgeber und Geschäftsführer: Dejan Sudar (dejan.sudar@kosmo.at) | Co-Herausgeber und Chefredakteur: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Sales Director: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Kontakt für Mediaagenturen: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Marketing, Produktion, Vertrieb: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Redaktion: Mediha Adrović, Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Vera Marjanović (vera.marjanovic@kosmo.at), Dušica Pavlović, BA (dusica.pavlovic@kosmo.at) | Kolumnisten: Hazim Hadžić | Lektorat: Dr. Nedad Memić, Dušica Pavlović, BA (dusica.pavlovic@kosmo.at), | Art Director und Grafik: Jelena Cvetković Šarkanović, univ.dipl.inž.obl.tekst. in oblač. | Illustrationen: Filip Andronik | Fotografen: Mediha Adrović, Armin Karadža| Fotoredaktion: Grafische Abteilung | Cover-Foto: Armin Karadža | Druck: NP Druck Gesellschaft m.b.H. Auflage: 120.000 Stück Mediaunterlagen und Tarife unter www.kosmo.at | KOSMO – das auflagenstärkste Ethnomagazin in Österreich | Verlags- und Redaktionsadresse: Donau Business Center, Handelskai 388/741, A-1020 Wien | Tel.: +43 (0)1 235 05 72-0 | Fax: +43 (0)1 235 05 72-25 | office@kosmo.at | www.kosmo.at

Web-Redaktion: Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Kristina Janković (kristina.jankovic@kosmo.at), Mariana Lukić, Bakk. phil. (mariana.lukic@kosmo.at)

Die Meinung von Kolumnisten muss nicht mit der Meinung der Redaktion übereinstimmen. Namentlich gekennzeichnete Beiträge geben nicht unbedingt die Meinung des Herausgebers wieder. Für den Inhalt von Inseraten haftet ausschließlich der Inserent. Für unaufgefordert zugesandtes Bild- und Textmaterial wird keine Haftung übernommen. Jegliche Reproduktion nur mit schriftlicher Genehmigung der Geschäftsführung. Zurzeit gilt die An-zeigenpreisliste laut Mediadaten 2017. Alle Rechte vorbehalten. Die Zeitschrift und alle in ihr enthaltenen Beiträge und Abbildungen sind urheberrechtlich geschützt. Mit Ausnahme der gesetzlich zugelassenen Fälle ist eine Ver-wertung ohne Einwilligung des Verlags strafbar. Geringfügige Farbabweichungen sind aus drucktechnischen Gründen möglich. Alle Preise (in Euro) und Angebote vorbehaltlich Druckfehler. Die Ziehung bei allen Gewinnspielen erfolgt immer für die aktuelle Ausgabe unter Ausschluss der Öffentlichkeit. Der Rechtsweg ist ausgeschlossen. Änderungen und Irrtümer vorbehalten. Die Gewinner werden per E-Mail oder Telefon verständigt. Eine Barablöse des Gewinns ist nicht möglich. Mit der Teilnahme an einem Gewinnspiel o.ä. erklären Sie sich mit der Speicherung und Verarbeitung der von Ihnen bekanntgegebenen Daten sowie Übermittlung von Informationsmaterial (via E-Mail, Telefon, Fax, SMS/MMS) durch den Twist Zeitschriften Verlag GmbH über ihre Produkte, Abo-Aktionen und ähnliche Vorteilsaktionen einverstanden. Diese Daten können für Marketingzwecke verwendet und an Dritte weitergegeben werden. Sie können Ihre Zustimmung jederzeit widerrufen.

KOSMO.at u septembru

Fekalije iz Jadranskog mora vidljiva iz svemira

Zagađenje Jadrana poprimi-lo je takve razmjere da su fe-kalije kraj Vodnjana, u Istri, zabilježene čak i na snimcima iz svemira. Stručnjaci se slažu da mrlje koje se vide na snim-cima najvjerovatnije potječu od fekalija.

Izdvojeni komentari usera:Christopher Time: ...stimmt leider alles zu diesem Thema. Die Anzahl der abwasserpro­duzierenden Touristen hat sich in den letzten 20 Jahren extrem erhöht. Die alten und viel zu kurzen Rohrleitungen, die alles

Debata o porijeklu Sebastiana Kurza

Vodila se velika diskusija o mjestu porijekla bivšeg kancelara. KOSMO je ot-krio da ima čak i balkanske korijene.

Izdvojen komentari usera:Angie Grafl: Wenn das, das einzige Problem ist, welches Österreich hat, sollten wir alle glücklich sein.

Stjepan Stjepanović: Tito hat alle Deutschsprachigen

Poštovani čitaoci,KOSMO je otvoren za sve Vaše reakcije, prijedloge i pi-tanja. Podijelite s nama svoje komentare na: Zeitschrift KOSMOHandelskai 388Büro Top Nr. 7411020 Wien, na e-mail: info@kosmo.at

ins Meer leiten, sind nicht sel­ten beschädigt. Es kostet halt Geld und Änderungen gibt es erst wenn die touristen weniger werden...

Thomas Klugt: Gibt es dazu eine verlässliche Quellenangabe oder ist das nun doch ein Fake?

Barbara Von Seidlfeld: Sind es vielleicht Muschelbänke oder eine Scampi­Zucht? Ich kann mir die Verschmutzung nicht vorstellen, außer von den großen Schiffen....

Hermann Hirschberg: Trau­rig, wenn das stimmt, und das in Europa.

aus dem Banat vertrieben und die Häuser und Felder den Serben geschenkt.

Srećko Buljugić: Er ist ein Waldviertler, also Šumadinac.

150 xu Beču

Ostanite mentalno svježi i mladi. Naše ponude za penzionere u Beču.Bleiben Sie jung im Kopf. Unsere Angebote für SeniorInnen in Wien.

Kuratorium Wiener Pensionisten-Wohnhäuser

Das Kuratorium Wiener Pensionisten-Wohnhäuser bietet mit seinen 30 Häusern zum Leben und den 150 PensionistInnenklubs für die Stadt Wien allen Wiener SeniorInnen Unterhaltung, Spaß, Betreuung oder Pflege. Damit Sie fit und jung in Kopf alt werden. Egal, ob sie als BewohnerIn in einem unserer 30 Häuser zum Leben wohnen oder regelmäßig einen der 150 kostenlosen PensionistInnenklubs besuchen. Machen Sie mit. Wir freuen uns auf Sie.

Seegasse 9, 1090 Wien Tel.: 01 313 99-0 E-Mail: infocenter@kwp.at www.häuserzumleben.at www.pensionistenklubs.at

Inserat_BKS_200x280_v4.indd 1 02.10.19 09:50