1001 naucna pitalica

564
1001 nauLna pitalica Vuk Uskokoviª, 2001/2002

Transcript of 1001 naucna pitalica

1001 nauna pitalica Vuk Uskokovi, 2001/2002 id37935433 pdfMachine by Broadgun Software- a great PDF writer!- a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.comhttp://www.broadgun.com Sadraj: 1.U svetu Suneve svetlosti (51 pitanje, 25 strana) Predgovor: Zato Sunce sija? Kako Sunce sija? Koja je sudbina naeg Sunca u budunosti? Zato je priroda razliito obojena u prolee i u jesen? Zato zvezde iznad horizonta ne pocrvene kao Sunce? Kada Sunce moe biti zelene boje? Kada Sunce ili Mesec mogu biti plave boje? Zato je Sunce ute boje, a ostale zvezde su bele? ta su to Suneve pege? Zato je Suneva atmosfera toplija od povrine? Zato su najtopliji meseci jul i avgust iako nam je Sunce najblie 22. juna? Da li su dani i noi podjednako dugi tokom jedne godine? Zato se najraniji zalazak i najkasniji izlazak Sunca ne deavaju u najkraem danu u godini? Da li dan traje due kada smo na planini? Koje su talasne duine osnovnih boja? ta su to osnovne boje? ta je to Luks? Da li moemo da vidimo ultraljubiastu svetlost? Zato je mleko bele boje? Zato se leti oseamo prijatnije u beloj majici? Zato je boja neba nekada bela, nekada malo plava, a nekada tamno plava? Zato oblaci pre kie potamne? Zato neke naoare potamne na svetlosti? ta je to jednosmerno ogledalo? Kako se na fotografskom filmu snimaju slike iz prirode? ta su to pinhole foto-aparati? Zato na nekim fotografijama imamo crvene oi? Zato nam je potrebno neko vreme da se naviknemo da gledamo po mraku? Da li je itanje u mraku tetno za oi? Kako senke mogu biti razliitih boja? Da li senka moe da putuje bre od svetlosti? Zato se pomraenje Sunca pomera od zapada ka istoku? Zato su neke stvari providne? Zato je staklo providno? Zato prizma razlae svetlost na boje, a staklo ne? Akosetalasnaduinasvetlostipoveavaprilikomnjenogprelaskaizvazduhauvodu,zato onda crvenu svetlost pod vodom ne vidimo kao plavu? Koji je odnos plave, crvene i bele boje u Francuskoj zastavi? Kako svetlost greje zidove? Kakav je svetlost talas? Zato je brzina svetlosti najvea u vakuumu? Ako fotoni nemaju masu, kako mogu da deluju pritiskom? ta je to Kruksov radiometar? Da li svetlosni talasi imaju gravitaciju? ta su to solarne elije?ta je to solarni vodonik? Zato vidimo dugine boje na kapljicama benzina na putu? ta je to fatamorgana? Zato se kazaljka na satu okree u smeru kazaljke na satu? Zato se za Sunce kae da je zvezda tree generacije? Zato moemo da vidimo Sunevu svetlost ak i kada Sunce zae iza horizonta? 2. Zemlja (60 pitanja, 28 strana) Od ega se sastoji Zemljina lopta? Zato je Zemljino jezgro tako toplo? Kako se meri temperatura Zemljinog jezgra? Zato se Zemljino jezgro okree bre od njene povrine? Kako moemo da primetimo da je Zemlja jedna lopta? Zato ne moemo da osetimo Zemlju kako se okree? Koliko brzo bi trebalo da se okree Zemlja da bi neutralisala silu tee? Kako se moe dokazati Zemljina rotacija u odnosu na Sunce? Kada se Zemlja oko Sunca kree bre, a kada sporije? ta je to endlerovo kolebanje? Zato su zime hladne, a leta topla? Zato je na planinama hladnije nego na nivou mora? Zato je najvea ozonska rupa na Junom polu? Da li se masa Zemlje poveava ili smanjuje? Kako moemo da pronaemo meteorite na Zemlji? Kako se za neke meteorite zna da potiu sa drugih planeta? ta je to aurora borealis? Kako moemo da rekonstruiemo Meseevu povrinu na Zemlji? Da li je lake popeti se na Meseevu planinu ili planinu na Zemlji? Da li se staklo nalazi u prirodi? Da li je mogue probuiti rupu kroz itavu Zemlju? ta je to podzemni transport dobara? Kako je nastala nafta na Zemlji? Kako se pronalaze izvori nafte? Kako nastaju zemljotresi? Kako nastaju erupcije vulkana? Kakvi tipovi granica tektonskih ploa postoje? ta je to zemljotresna svetlost? Kako se odreuje starost predmeta? Koliko je stara naa planeta? Da li plutonijum postoji u prirodi? Da li bi osnovni atom u ivom svetu mogao umesto ugljenika biti silicijum? Koliko bi velika bila Zemlja kada bi se pretvorila u neutronsku zvezdu? Da li je Zemlja uglaanija od loptice za skvo? Zato je 2000. godina bila prestupna, a 1900. nije? Koja je najvea ikada izgraena zgrada na Zemlji? Kako se boje meteoroloke slike Zemlje snimljene iz satelita? Kako da znamo na kom je mestu sevnula munja? Zato nam je potreban elektrini ispravlja ako putujemo preko okeana? Koliko brzo se kree Zemlja? Da li tea ili laka tela padaju bre ka Zemlji? Kako igla kompasa uvek pokazuje sever? Da li je magnetno polje Zemlje promenljivo? Kada stignemo na severni pol, koji pravac pokazuje igla kompasa? ta je to El Ninjo? ta je to efekat staklene bate? Da li bacanje ubreta utie na globalno zagrevanje? Kako se pravi ubrivo? AkoNjutnovzakonakcijeireakcijeuvekvai,kakoondamoemodaseodbacujemood predmeta ili da ih sami guramo? Zato lie sa drvea tone u snegu? Kako nastaju ledena doba? ta su to stalaktiti i stalagmiti? ta je to vatra? ta je to indijansko leto? Zato iznad pustinja ima malo oblaka? Koje je najvie jezero na Zemlji? Da li postoji mesto sa koga se mogu videti i Atlantski i Tihi Okean? ta su to gejziri? Koliko su dugake sve reke na Zemlji? ta je to erozija? 2.More (44 pitanja, 21 strana) Zato ujemo um mora kada stavimo koljku na uvo?Da li kitovi i delfini spavaju? Kako koljke prave bisere? Zato su mora plave boje? Zato su mora slanija od reka? Kako nastaju talasi na moru? Kako su nastala mora na Zemlji? Zatonasmorenatrenutkezabljesnesvetloukadastojimonaobali,akadaposmatramo more sa visine, njegova boja je tamno plava ili zelena?Da li vreme protie bre na planini ili na moru? Kada stojimo na obali mora, koliko daleko je horizont? Zato na obali mora esto pirka vetri? Zato pesak na plai dobija talasaste oblike nakon bure? Zato se najravniji kamenii nalaze na vrhu plae? Kako se meri nivo mora? Zato se okeani, za razliku od reka i jezera, nikada ne zalede? Da li otapanje lednika utie na poveanje nivoa mora? Zato pod vodom vidimo jasno samo kada nosimo masku? Kako ivi svet nastanjuje ostrva? Koja je jedina biljka koja ivi u morima? Da li sve morske zvezde imaju po pet krakova? Po emu je poseban morski mi? Kako se ribe penju i tonu u moru? Kako morska bia izdravaju visoke podvodne pritiske? ta piju morski sisari? Da li pikenje u moru privlai ajkule? Kako su neka morska bia providna? Da li se morski stanovnici iz velikih dubina drue sa stanovnicima povrinskih voda? Kako se orijentiu noni ronioci? Zato ne smemo naglo da izranjamo iz duboke vode? Koliko bi bio dubok okean na Zemlji kada bi njena vrsta povrina bila savrena sfera? ta su to morske pustinje? Zato su talasi u Kaliforniji vei od talasa sa Atlantika? Zato se plima i oseka smenjuju dva puta dnevno? Kako se moe stvarati elektrina energija iz mora? ta su to pokretni gradovi ? ta su to fotonski jarboli? Zatobrodoviipodmornicezaodreivanjerastojanjadopredmetaokosebekoristesonar,a neradar? Kako se pravi vazduh u podmornicama? emu slui EPIRB radio na brodu? Zato je brazda na vodi iza broda koji plovi uvek istog oblika? Kako se jedrenjaci kreu uz vetar? Zato se peane kule na plai lake prave od vlanog nego od suvog peska? Od ega se sastoje suze? 4. U carstvu biljaka i ivotinja (54 pitanja, 24 strane) Zato su biljke sve korisne za nas? Kako klijajue seme zna na koju stranu treba da poraste? Zato palme imaju sunerasto drvo i plitko korenje? Zato se zimi ponekad pojave sneni cvetovi na stabljikama biljaka? Kako visoka drvea prenose vodu od korena do lia? Zato lie na drveu menja boju u jesen? Zato su zimzelena drvea zelena tokom cele godine? Zato se boja umskog cvea stalno menja? Zato cvee postane ak i leti vlano preko noi?ta je to fotosinteza? Kako se pravi voe bez semenki? ta je to pluta? Zato je neki kupus ljubiaste boje? ta je to pasulj koji skae? Da li sva drvea podjednako privlae grom? Koja je razlika izmeu vrstog i mekanog drvea? Zato biljkama koristi ubrivo? Da li je paradajz voe ili povre? Da li neke biljke posebno privlae kolibrije i leptire? ta su to kine praume? Zato seenje uma nije dobro? Kako nastaju umski poari? ta su to peurke? Koja je najvea ivotinja na Zemlji? Koja je najglasnija ivotinja? Kako neke ivotinje koriste eho? Kako neke ivotinje predoseaju zemljotres i nevreme? Zato kameleoni menjaju boju? Kako pele komuniciraju? Kako pele prave med? Kako svilene bube prave svilu? Koliko dugo traje paukova mrea? Zato make predu? Zato make imaju brkove? Zato je zebra crno-bela? ime se hrane komarci kada nema ljudi u blizini? Zato su korisni puevi? Kako abe preivljavaju zimu? Zato su korisne kine gliste? Zato neke ptice hodaju, a neke skakuu? Kako slepi mievi vide? Kako se orijentiu golubovi pismonoe? Da li je mogue klonirati dinosaurusa? Zato kucama ne smemo da dajemo okoladu? Zato se u neke kuce stavljaju ipovi? Da li kamile u grbama uvaju vodu? Po emu je posebna dlaka polarnog medveda? Koja je najmanja ptica? Zato none leptire privlai svetlost? Zato neke ribe ive u slatkim, a neke u slanim vodama? Kako hobotnice menjaju boju? Kako neke ribe svetle? Kako slonovi piju vodu? Gde moemo danas da idemo na safari? 5. Brojevi i merenja (40 pitanja, 21 strana) Kada bi elektron bio veliine jabuke, kolika bi bila velika ljudska bia? ta je to metar? ta je to nautika milja? ta je to astronomska jedinica? ta je to parsek? Zato se brojevi koje piemo zovu arapski? Kako se otkriva nepravilan start u atletskim trkama? Koliko bi se podiglo tlo kada bismo Zemlji dodali jedan metar u obimu? Kako moemo da izmerimo visinu drveta? Koliko puta bismo morali da prepolovimo list papira da bismo doli do jednog protona? Da li je zatvorena konica u kojoj pele sede tea od konice u kojoj pele lete? Koja je razlika izmeu razliitih skala temperatura? Koja je najnia poznata temperatura u prirodi? Kakvi sve termometri postoje? ta je to Galilejev termometar? Kako moemo da odredimo temperaturu vazduha sluanjem cvraka? ta je to seizmograf? Koliko je boja dovoljno da se oboji bilo koja mapa na svetu? ta su to fraktali? ta je to dendrohronologija? ta je to atomski sat i kako on radi? ta su to optiki satovi? ta je to koeficijent inteligencije? ta je to broj ? ta je to broj e? Koji su najvei pravougaonik u krugu i prizma u lopti? ta je to simetrija? ta su to ciklini brojevi? Zato je suma svih cifara brojeva deljivih sa 3 takoe deljiva sa 3? ta je to steradijan? Odakle se najbolje vidi slika na zidu? ta je to zlatni presek? Koji su to problemi kvadrature kruga, trisekcije ugla i udvostruenja kocke?ta je to Raselov paradoks? ta su to Gedelove teoreme? Koja je to Fermaova poslednja teorema? Koji su to milenijumski matematiki problemi? ta je to Hilbertov hotel? Da li sve linije i figure poseduju jednak broj taaka? ta je to efekat leptira? 6. Voda (50 pitanja, 22 strane) Kako nastaju oblaci? Kakvi sve oblaci postoje? Koliko je vremena potrebno kapima kie da padnu sa oblaka na Zemlju? Zato sneg retko pada kada je mnogo hladno? Koja je razlika izmeu ledene kie, susneice i grada? Zato se zimi mostovi zalede pre puteva? Zato se na zaleene puteve stavlja so? Ako je voda bezbojna, zato je sneg beo? Da li se svetlost kree bre kroz vodu ili kroz led? Zato se topla voda ponekad zaledi bre od hladne vode? Zato se led bre topi u vodi nego u vazduhu? Kako moemo da otopimo led bez zagrevanja? Da li voda moe da prokljua bez zagrevanja? Zato kapi vode tako polako padaju sa vrha krova? Koliko moe biti jak mlaz vode? Zato dolazi do poveanja mlaza vode kada prstom delimino poklopimo otvor creva? Kako moemo da savijamo mlaz vode? Kako se voda penje do slavine? Zato se mlaz vode iz slavine suava dok pada? Da li smer u kome se okree istiua voda u lavabou zavisi od hemisfere na kojoj se nalazimo? Zato se zavesa iznad kade pomera ka mlazu vode? Kako se prave mehurovi od sapunice? Zato sa dodavanjem obinog sapuna u vodu za kupanje nestaju mehurii iz penaste kupke? Zato je voda iz kupatila hladnija od vode iz kuhinje? Zato je otpor vode vei kada ruku sputamo u nju brzo, nego kada je sputamo polako? Da li se bre pliva ili roni? emu slui hlor u bazenima?Ako se voda sastoji iz vodonika i kiseonika, zato ne moemo da diemo pod vodom? Da li se menja ina daljina soiva kada se ono potopi u vodu? Da li postoje neke supstance ija se rastvorljivost u vodi smanjuje sa zagrevanjem? Kako voda moe da provodi elektrinu struju? Koliki je pH vode? ta je to reverzna osmoza? Koja je razlika izmeu pare i gasa? ta je to Paskalov zakon? ta su to omekivai vode? Zato se pamuk vie navlai od najlona? Zato se tenosti slivaju niz zidove suda ukoliko ih presipamo polako? Kako se neka penuava pia zalede kada ih otvorimo? Zato se promukana soda penua vie od nepromukane? Zato voda eksplodira kada se greje u mikrotalasnoj penici? ta je to filmsko kuvanje? Zato je tonik voda plaviaste boje? Kako fontani di Trevi nije potreban motor? Zato list papira pluta na vodi? Kako elini brodovi plutaju na vodi? Zato se papirnati brodi kree najbre kada putuje sredinom reke? Zato se nivo vode u kanalima smanjuje prilikom prolaska amca? Kako se prate pomeranja ledenih bregova? Zato su gleeri ponekad plavi? 7. Kvantni svet (47 pitanja, 28 strana) ta su to elementarne estice? Zato ne moemo da vidimo atome? ta je to Hajzenbergova relacija neodreenosti? Koja je razlika izmeu orbite i orbitale? Zato neki elementi menjaju boju u plamenu? Koliko ima poznatih hemijskih elemenata? ta su to kvarkovi? ta je to neutrino? Koja je najgua stvar na Zemlji? Koliko neutrona sadre atomska jezgra? Koja je najjaa sila u Univerzumu? ta su to virtuelne estice? ta se nalazi izmeu elektrona i jezgra atoma? ta je to Higsov bozon? ta je to antimaterija? Da li postoji anti-neutron? ta su to akceleratori?ta je to konstanta fine strukture? ta su to Plankova konstanta, duina, vreme i energija? Po emu je posebna iva? Koji su to zakoni termodinamike? Kako se toplota prenosi sa toplijeg na hladnije telo? ta je to difuzija? Da li se temperatura uvek poveava sa zagrevanjem? Da li je mogua hladna fuzija? ta je to superfluidnost? ta je to supersimetrija? ta je to erenkovljeva radijacija? ta je to talasna funkcija? Da li ljudi mogu da prolaze kroz zidove? ta je to Ramzauer-Taunsendov efekat? Da li je mogue napraviti idealan vakuum? ta je to vakuumska energija? ta je to Kazimirov efekat? Od ega se sastoje magneti? Da li magneti mogu da prestani da budu magnetni? Kako moemo da vidimo orbitale? Kako se moe zaustaviti svetlost? ta su to levoruki materijali? ta su to minijaturne crne rupe? ta su to frakcionalni atomi? Da li jedan foton moe da napravi interferencionu putanju? Kako jedan atom moe istovremeno biti na dva mesta u prostoru? Da li je izvodljiva fizika teleportacija? Kako verovatnoa moe da bude negativna? ta je to teorija struna? ta je to EPR eksperiment? 8. Kosmos (97 pitanja, 50 strana) Koje su najsjajnije zvezde na naem nebu? Koja je najudaljenija svetlost na nebu koju moemo videti golim okom? Zato zvezde na nebu svetlucaju, a planete ne? ta su to zvezde padalice? Koliko su veliki meteori? Od ega se sastoje meteori? Kako nastaju meteorske kie? ta je to Mleni put? Kako se zna gde se nalazimo u Mlenom Putu? Koliko je veliki Sunev sistem? Da li je Jupiter nekada bio zvezda? Koji su to Jupiterovi sateliti? Na kojoj planeti Sunevog sistema je dan dui od godine? Zato su Marsovci zelene boje? ta su to asteroidi? Kako se mere mase asteroida? Kolika je guva u pojasu asteroida? Da li bi bilo korisno rudarstvo na asteroidima? Kako se odreuju mase planeta? Kako su nastali i od ega se sastoje prstenovi planeta? Zato se Pluton ne smatra pravom planetom? ta su to komete? Zato Ortov oblak nije diskolik?Kada e Halejeva kometa opet proi pored Zemlje? Da li Mesec putuje sa istoka na zapad ili obrnuto? Zato je Mesec svetliji od oblaka? Zato uvek vidimo samo jednu stranu Meseca? Kako nastaju Meseeve mene? Da li bi sa Meseca mogla da se vidi vetaka svetlost sa Zemlje? Da li se pomou teleskopa mogu razaznavati predmeti na Mesecu? Zato Mesec izgleda vei na horizontu nego kada je iznad nas? Da li postoji Meseeva duga? Da li Meseeva gravitacija utie na nau teinu? Koliko je vremena potrebno svetlosti sa Meseca da stigne na Zemlju? Da li Mesec ima atmosferu? Koja je Meseeva sudbina u budunosti? Kako gledajui u Mesec moemo da saznamo sastav Zemlje? ta je to projekat LSP? Kako se odreuje sastav planeta i zvezda? ta je to interferometar? Kakve sve vrste teleskopa postoje? Po emu je poseban Hablov svemirski teleskop? ta je to nebeska sfera? ta su to sazvea? Zato naa Galaksija ima spiralne ruke? Kako se meri rastojanje od nas do zvezda? Kako se odreuje rastojanje od nas do drugih Galaksija? Koliko brzo se iri Kosmos? Ako se Kosmos iri, zato se ne poveava rastojanje od Nju Jorka do San Franciska? ta su to nove? ta su to supernove? ta su to neutronske zvezde? ta su to pulsari? Da li postoje sjajne zvezde koje su gue i od neutronskih zvezda? ta su to kvazari? ta je to tamna materija? Kako se odreuje starost zvezda? Zato su sva velika nebeska tela okrugla? Zato se zvezde okreu oko sebe? Da li rotacija zvezde utie na njeno polje gravitacije? ta je to zakrivljenost prostor-vremena? ta su to gravitacioni talasi? ta su to Lagranove take? Odakle potiu kosmiki maseri? ta su to eksplozije gama-zraka? ta su to zvezdani zemljotresi?ta su to kosmiki zraci? Zato se ne vide zvezde na slikama iz Kosmosa? Ako u Kosmosu postoji toliko mnogo zvezda, zato je onda nono nebo tamno? Koliko ima zvezda i atoma u Kosmosu? ta je to Veliki Prasak? ta je to pozadinsko zraenje? ta je kosmika inflacija? ta su to magnetni monopoli? Kako bismo stanovniku neke druge planete preko radio-veze objasnili ta je levo, a ta desno? Koje je boje Kosmos? Kako se pronalaze crne rupe u Kosmosu? Kako se odreuju veliine crnih rupa? Kako crne rupe svetle? Ako svetlost nema masu, kako onda ne moe da napusti crnu rupu? ta su to bele rupe? Kako se otkrivaju planete van Sunevog sistema?ta je to SETI? Koja je razlika izmeu astronomije i astrofizike? ta je to astrologija? Ko zvezdama daje imena? ta je to kosmoloko naelo? Zato izgleda kao da se Kosmos ubrzano iri? ta je to veliki zid? Koja je zvezda severnjaa? Zato meuzvezdane magline izgledaju kao oblaci sa Zemlje? Da li postoje Galaksije sa plavim pomakom? ta su to galaktika jata? Kuda se kree na Mleni put? Gde se nalazi centar Kosmosa? Da li Galaksije susreu u Kosmosu? Kako konaan Kosmos moe da bude beskrajan? 9. Putovanja u Kosmos (48 pitanja, 27 strana) Koji su to Njutnovi zakoni kretanja? Koja je razlika izmeu gravitacione mase, inercijalne mase i mase mirovanja? Koja je razlika izmeu mase i teine? ta je to besteinsko stanje? Koja je razlika izmeu centrifugalne i centripetalne sile? Zato se zarotirani badem vrti du svoje ose rotacije? ta je to kosmika brzina? ta je to teorija relativnosti? ta su to crvotoine?ta su to Mah i Mahov princip? Da li postoji anti-gravitacija? Kako se pravi vetaka gravitacija u svemirskim brodovima? Kako se vri navigacija svemirskih brodova? Kako gori svea u besteinskom stanju? Kako se upravlja svemirskim brodom? Zato se sve svemirske letelice lansiraju u pravcu istoka? Zato se space shuttle-ovi prevrnu na lea neposredno nakon lansiranja sa Floride? Kako svemirski brodovi rasipaju toplotu? ta titi svemirske letelice od prevelikog zagrevanja prilikom ulaska u atmosferu? Kako sateliti ili svemirski brodovi koriste planete za poveanje svoje brzine? Kako svemirske letelice mogu da alju radio poruke sa velikih kosmikih rastojanja? ta su to Suneve jedrilice? ta su to svetlosne letelice? ta su to mikrotalasne letelice? Kako lete letelice na jonski pogon? Kakve su to kosmike letelice na naduvavanje? ta su to samo-leei svemirski brodovi? Da li svemirske letelice mogu da koriste antimateriju kao gorivo? ta se nalazi u odelu za astronaute? ta je to EMU odelo? Kako se postaje astronaut? Da li je mogue putovati unazad kroz vreme? ta su to tahjoni? Kako se sateliti lansiraju u orbitu? ta se nalazi u obinom satelitu? Da li se neki sateliti mogu videti golim okom? Kakvi su to keyhole sateliti? Zato sateliti u orbiti oko Zemlje slede talasaste putanje na Zemljinoj karti? ta su to svemirski liftovi? Kadabismogurnulivrstunitdugakujednusvetlosnugodinu,dalibionaistogtrenutka odgurnula predmet sa njene suprotne strane? ta je to teraformiranje? Kada e se pojaviti biljke na Marsu? ta su to robonauti? Ko su to temponauti? Da li su mogua putovanja veom brzinom od brzine svetlosti? ta se sve nalazi u Meunarodnoj svemirskoj stanici? Da li se Meunarodna svemirska stanica moe videti golim okom? ta je to KEO? 10. Kua, grad dragulja (44 pitanja, 19 strana) Koliko bismo solarnih elija morali da postavimo na vrh nae kue da bi nam one obezbedile struju u njoj? Kako je hleb tako elastian i vazduast? Kako se pravi hleb od kiselog testa? ta je to praak za pecivo? Koja je razlika izmeu putera i margarina? Zato je mleko tako zdravo? Zato jaja ovrsnu kada ih kuvamo? Kako se prave kokice? ta je to ele? Zato nam suze oi kada seckamo luk? Zato se urka mora odmrzavati na ispravan nain?Ako se nita ne lepi za Teflon, kako se on sam lepi na lonie i tiganje? Zato pena na toplom pivu splasne bre nego na hladnom? ta su to vetake arome? Zato je sos u piti od jabuka topliji od kore? Zato iseeni parii voa potamne na vazduhu? Kako moemo iz banane da izdvojimo molekule DNK?Zato banana u friideru potamni bre nego u sobi? Kako friider hladi hranu? Kada bismo vrata friidera ostavili otvorena, ta bi se desilo sa temperaturom sobe? Zato se vrata friidera tee otvaraju neposredno nakon to smo ih zatvorili? Koji kuni aparati troe najvie elektrine energije? Zato nam radi telefon kada nestane struja? Zato se telefonski kablovi sami uvru? Kako radi Caller ID? Zato je selotejp lepljiv? emu slue elektrini osigurai? Kako tosteri greju sendvie? Kako radi mikrotalasna pe? ta je to bebi monitor? Da li smo stvarno neto vii kada se probudimo? Zato se majice posle pranja isprave kada ih opeglamo? Zatosenovanicezarazlikuodobinogpapiraouvajukadasezajednosapantalonama operu u maini za ve? ta su to belila? Zato predmeti ostanu na stolu ako brzo pomerimo stolnjak ispod njih? Kako rade aparati za regulisanje vlanosti? Kako air condition ureaji hlade sobu? Da li moemo da pomou uskladitenog snega tokom zime hladimo kuu leti?Kako usisiva usisava prainu? Zato je korisno provetravati posteljinu i tepihe? Zato je svetlost koja dolazi spolja iz sobe u kojoj je upaljen TV skoro uvek plava? Kako moemo da napravimo teleskop kod kue? Kako rade solarne svetiljke u dvoritima? ta su to oscilujue batenske prskalice? 11. Radost igranja (43 pitanja, 18 strana) Da li bi karusel mogao da se zavrti brzinom svetlosti tako da vreme stoji za one koji se voze na njemu? Zato nam se zavrti u glavi kada se vrtimo u krug? Kako neke koverte sa pismima svetle u plavoj boji kada se otvore? Zato je bicikl tako stabilan samo kada ga vozimo? Zato napumpana lopta bolje odskae od podloge od ispumpane lopte? Koliko se moe poveati skok uz pomo tramboline? Koji od ova tri sporta bi bilo najtee, a koji najlake igrati na Mesecu: koarku, fudbal iliragbi? Na kom principu radi aparat za signaliziranje servis greke u tenisu? Zato loptica za bejzbol odleti najdalje kada se udari aluminijumskom palicom? Od ega se sastoje palice za golf? emu slue rupice na lopticama za golf? Zato se zafelirane loptice ne kreu pravolinijski? Zato se bumerang vraa onome ko ga baci? Zato se jo-jo vrati nazad kada ga bacimo? Kako bilijarski sto prepoznaje belu kuglu? Kako rade automatske maine za postavljanje kegli? Zato ljudi imaju brazde na prstima? Kako moemo da napustimo povrinu savreno ledenog jezera? Zato se na kaiki ogledamo naopake? ta je to silk screening?Zato milk shake ne moe da se pije pomou slamice kada ga okrenemo naopake? Zato neispucala zrna kukuruza padaju na dno kese sa kokicama? Zato nam je hladno u ustima kada jedemo mentol bombone? Zato vaku ne moemo da savaemo? Koje su to vake koje svetle dok ih vaemo? Zato se smejemo samo kada nas neko drugi zagolica? Zato je aprililili ba 1. april? ta znae inicijali RSVP na nekim pozivnicama? ta je to paradoks roendana? Zato neke sveice nikako nee da se ugase? ta su to prstenovi raspoloenja? Kako se pravi magla u diskotekama?Zato neki ljudi trljaju oi kada im se spava? Zato ljudi zevaju? Kako neke igrake svetlucaju u mraku? Kako neke igrake mogu da priaju bez baterija? Kako neke igrake mogu da se voze pomou daljinskog upravljaa? ta je to dunking ducky? Da li vie pokisnemo kada trimo ili kada hodamo po kii? ta je to roller coaster? Zatoimamoudanoseajustomakukadaseljuljamonaljuljaciilivozimonaroller coaster-u? ta su to bazeni sa talasima? ta su to vodena klizalita? 12. U vazduhu (47 pitanja, 22 strane) Zato je nebo plavo? Zato se oblaci i ozon nalaze u atmosferi iznad vazduha? Zato avion ima krila? Kako ptice mogu da lete?Zato najbolje lete papirni avionii sa malim krilima? Kako avioni mogu da se okreu naopake u vazduhu? Kako neki avioni piu po nebu? Zato nam se zapue ui kada se vozimo avionom? Zato avioni lete tako visoko? AkokruimoavionomiznadnekeoblastinaZemlji,zatosekrozpola dananenalaziispod nas druga strana planete? Koliko brzo bismo trebali da letimo oko Zemlje da bi Sunce bilo uvek pod istim uglom iznad nas? Kako avion meri svoju brzinu? Koliko goriva troe putniki avioni? Da li munje udaraju u avione? Da li vetar utie na brzinu leta aviona? Zato se avionske gume pune azotom, a ne vazduhom? Zato ivin termometar ne sme da se unosi u avion? Zato avioni ostavljaju beli trag iza sebe? ta su to glajderi? Zato se zastave lepraju na vetru? KakojeDordanuspevaotakodugodaostaneuvazduhukadajeskakaodazakucaloptuu ko? Zato se najvie oluja sa grmljavinom deava tokom leta? emu slue narandaste lopte na nekim strujovodima? ta su to sprajtovi? ta je to terminalna brzina? Zato padobrani imaju otvor na vrhu? ta je to perpetuum mobile? Zato moderne vetrovske turbine poseduju po tri krila? Kako nastaju vetrovi? Kako se putuje pomou balona sa toplim vazduhom? Koliko balona napunjenih helijumom je potrebno da nas ponese u visinu? ta su to teretni diriabli? Kako rade mlazni motori? Zato su repovi mlaznih i raketnih motora razliitog oblika? ta su to rakete koje diu vazduh? ta je to probijanje zvunog zida? Kako nastaju mlazni vetrovi? Kako nastaju uragani? Kako frizbi moe tako dugo da leti? Koliko je teka Zemljina atmosfera? ta je apsolutna, a ta relativna vlanost? Zato ptice lete u formaciji latininog slova V? Kako lete paraglajderi? Kako se postie nulta gravitacija u avionima? Kako nas ventilatori i lepeze hlade? Zato vazduh lepo mirie posle kie? Zato senka aviona na Zemlji nestaje sa letom u visinu? 13. Svet kristala (31 pitanje, 16 strana) ta su to kristali? ta su to teni kristali? Koliko ima atoma u zrnu soli? Zato se dodaje so u sladoled? Koji molekuli imaju oblik fudbalske lopte? ta je to aerogel? ta su to pametni materijali? ta su to biomaterijali? ta je to holografska memorija? Zato su dijamanti tako dragoceni? ta je to karat? Kako se odreuje tvrdoa kamenja? ta je to princip gustog pakovanja? Koliko atoma je debela aluminijumska folija? Kako fluor iz zubne paste spreava karijes? Kako izgledaju kristali leda? Zato oblik kristala leda utie na brzinu njegovog topljenja? Kako se pravi providan led? ta je to suvi led? ta je to aktivni ugalj? Zato se koriste polimerni kristali u pelenama? ta je to silikatni gel? Kako moemo da prepoznamo plastike u rukama? Kako moemo da razlikujemo providnu plastiku od stakla? ta su to elektroliti? ta je to ra? Zato nerajui elik nikad ne zara? Koji je najkrui materijal u prirodi?ta je to negativna krutost? ta su to nanoklasteri? Da li je kofa sa vlanim peskom tea od kofe sa suvim peskom? 14. O filmovima i TV-u (26 pitanja, 13 strana) Koja je razlika izmeu analogne i digitalne televizije? Zato se TV antene na krovovima postavljaju horizontalno? Zato se ponekad uje boing kada upalimo TV? Kako se rauna koliko je ljudi gledalo televizijsku emisiju? Zato se neke filmske serije zovu sapunice? Zato ruka izgleda smeno kada sa njom maemo ispred TV ekrana? Kako neki video snimci ne mogu da se presnime?Zato upaljeni TV ne moemo da snimamo sa video kamerom? ta je to blue screen tehnika? Kako na nekim TV prenosima hokejakih utakmica, pak svetli u plavoj boji? Kako se tokom TV prenosa fudbalskih utakmica neke linije obeleavaju samo na ekranu? Kakosportsketelevizijeprikazujurastojanjedokogabiotilalopticaiakojeudarilau prepreku? Da li TV ili kompjuter mogu da se snabdevaju energijom za rad pomou bicikla? Zato TV ne sme da se baci na ubrite? ta je to projekciona televizija? ta je to VisionStation? ta je to tele-imerzija? Koji je najrezolutivniji TV ekran na naoj planeti? Gde je najbolje sesti u bioskopu? ta su to 3D naoare? ta je to IMAX? ta su to animatronici? Kako se boje crno-beli filmovi? Kako se dodaju specijalni efekti u filmskim scenama? emu slui ono klap kod snimanja filmova? Kako se snima zvuk u filmovima? 15. Elektrina svetlost (36 pitanja, 18 strana) Zato sijalice svetle? Zato sijalice u kui ponekad ponu da trepere? Kako se neke lampe upale kada ih dodirnemo? Zato se neke lampe same upale kada proemo pored njih? Zato se uline svetiljke same upale kada padne mrak? Zato se oko ulinih svetiljki pojavljuju svetlosne putanje? Da li uline svetiljke utiu na globalno zagrevanje? ta su to LED svetiljke? ta je to halogena lampa? Kako svetli neonska lampa? Kako svetli fluorescentna lampa? Da li se moe stvoriti struja iz toplote? Koliko uglja je potrebno za svetljenje jedne sijalice godinu dana? Kako ptice mogu da sede na elektrinim strujovodima? ta je to elektrini luk? ta je to Teslin kalem? ta je to magneto? Kako nastaju munje?ta su to kuglaste munje? Kako moemo da napravimo elektrinu bateriju? Kako se neke baterije mogu ponovo puniti? Kako istroene baterije ponekad prorade same od sebe? ta su to gorivne elije? Kako radi elektrini motor? ta je to statiki elektricitet? ta je to Van de Grafov generator? ta je to piezoelektricitet? ta je to Halov efekat? Zatoje tanoizmeudvajednaka aliraznoimenanaelektrisanja elektrinipotencijal jednak nuli, a elektrino polje nije? Koliko se brzo kreu elektroni kroz bakarnu icu? ta je to superprovodljivost? ta su to superprovodni magneti? ta su to none naoare? ta je to laserska svetlost? Zato neki kablovi na sebi poseduju ogrlice? Kako svetlucaju boine lampice? 16. Muzika Zemlje i Kosmosa (44 pitanja, 21 strana) Kako pevaju zvezde? Kako se uje ding-dong kada pozvonimo na vratima? Koje su frekvencije muzikih nota? Zato se razlikuju isti tonovi odsvirani na violini i flauti? ta je to decibel?Koja je razlika izmeu reverberacije i eha? ta je to beli um? ta je to sonoluminiscencija? ta je to rezonancija? Zato metalni predmeti odzvanjaju kada se udare? Zatosepromukanakonzervagaziranogpianeeprelitiponamaukolikojekucnemo metalnim predmetom pre nego to je otvorimo? Da li se zvuk kree bre kroz vodu ili kroz drvo? Da li se brzina zvuka u nekoj sredini moe spustiti na jedan metar u sekundi? Kako pevaju peane dine? Da li nas drugi uju drugaije nego mi sami? Zato su ulice tako tihe kada padne sneg? Kako nastaju gromovi? Zato strujovodi esto bruje? Zato umi drvee? Zato ljudi hru? Zato nam se promeni boja glasa kada udahnemo helijum? Odakle potie zvuk puckanja prstiju? Zato se uje bukanje kada istiemo vodu iz flae okrenute naopake? Zato su vodokotlii u avionima tako buni? Zato Harley Davidson motori imaju specifian brundajui zvuk? Kako se muzika snima na kasetama? Kako radio prenosi muziku? Zato se zvuk radija u automobilu esto prekida? Zato se signali FM radio stanica uju i ispod mostova za razliku od AM signala? Zato se neke radio stanice bolje uju nou nego preko dana? Zato kretanje po sobi ponekad utie na jasnou prijema radio signala? Zato pomou ultrazvunog TV daljinskog upravljaa moemo da stiamo vatru u kaminu? Da li se moe napraviti telefon od jedne ice i dve konzerve? Kakvi sve mikrofoni postoje? ta je to mikrofonija? ta su to neutralizatori buke? Da li ploe imaju bolji zvuk od kompakt diskova? ta je to surround zvuk? ta je to MP3? ta je to MusicTeller? Kakvi su to visoki i tanki zvunici? Koja je razlika izmeu elektrine i akustine gitare? Zato vlaan pesak kripi kada hodamo po njemu? Kada su to i naunici otkrili muziku Kosmosa? 17. O kompjuterima (67 pitanja, 39 strana) ta je to ip? ta su to tranzistori? ta je to logika kapija? ta je to Bulova logika? ta su to bitovi i bajtovi? Kako se klasifikuju kompjuteri?Zato kompjuter ne moe da radi bez sata? Koja je razlika izmeu statike i dinamike kompjuterske RA memorije? Koja je razlika izmeu ROM-a, PROM-a, EPROM-a i EEPROM-a? ta je to operativni sistem? ta je to fle memorija? ta je to BIOS? ta je to virtuelna memorija? ta je to tajna memorija?ta su to grafike kartice? ta su to zvune kartice? ta su to teno-kristalni displeji? Kako izgleda kompjuterski LCD? Kako neki monitori rade na dodir? Zato je kompjuteru potrebna baterija? ta je to UPS? Zato hard disk kri dok ita podatke? Da li je nasnimljeni hard disk tei od praznog? ta su to modemi? ta je to Internet? Zato se podaci alju u paketima kroz kompjuterske mree? Kako se e-mail poruke alju kroz Internet? ta je to ludo A ()? Koliko je dugaak jedan paket od 1500 bajtova? ta je to satelitski Internet? ta je to HALO Network? ta je to DSL? ta je to Ethernet? ta su to digitalni potpisi? ta su to firewall programi? ta je to Carnivore? ta su to Web kamere? Kako se mogu pijunirati kompjuteri? ta je to IP telefonija? ta je to e-tampanje? ta je to VIOS? ta je to sveprisutna mrea kompjutera? ta su to Internet kolaii? ta su to Internet arome? Kako kompjuterski fajlovi mogu da se spakuju? Kako anti-virus programi uklanjaju kompjuterske viruse? ta je to parazitsko kompjutersko raunanje? Koji je to kompjuterski problem 2038. godine? Koji je najbri kompjuter na Zemlji? ta je to PDA? ta je to Majestic? ta je to kompjuterizovana odea? ta su to tampai kompjuteri?ta su to DNK kompjuteri? ta je to elektronski nos? ta je to magnetski RAM? ta su to dijamantski ipovi? ta su to genetiki algoritmi? ta je to fuzzy logika? Kako kompjuteri stvaraju sluajne brojeve? ta je to teksturno mapiranje? Kako se likovi kompjuterskih igara kreu tako fluidno? Kako se kreu roboti? ta je to vetaka inteligencija? Kako kompjuteri mogu da igraju ah? ta su to cvetni kompjuteri? ta su to kvantni kompjuteri? 18. Automobili (40 pitanja, 20 strana) Kako motor pokree automobil? Kako petnaestak kilograma vazduha u gumama moe da nosi dve tone automobila? Koja je razlika izmeu automobila sa runim i automobila sa automatskim prenosom brzina? Kako benzinska pumpa zna kada je rezervoar napunjen do vrha? Koja je razlika izmeu benzina, kerozina i dizela? Ako su dizelmotori efikasniji i koriste jeftinije gorivo, zato onda svi automobili ne rade na dizel? Da li se kuhinjsko ulje moe pretvoriti u dizel? Zato je konjska snaga motora kamiona manja od konjske snage motora trkakih automobila? Kako se moe poveati konjska snaga motora? Da li postoji brzina automobila pri kojoj se postie maksimalna efikasnost potronje goriva? Da li kola deluju veim pritiskom na Zemlju kada se kreu bre ili sporije? Po emu su posebne formule? Zato trkaki automobili ne koriste obian vazduh za pumpanje guma? Kada e se pojaviti letea kola? Da li automobili mogu da rade na vazduh? Kako se neka vozila mogu voziti i pod vodom? Kako rade brisai na vetrobranu? Kako se neki brisai sami pokrenu kada pone da pada kia? Kako rade vazdune torbe u kolima? Za ta se sve koristi kompjuter u kolima? Kako rade kola na struju? ta su to katalitiki konverteri? emu slui termostat u kolima? Zato se zimi kola teko pale? Kako neki automobili imaju plava svetla? Zato su levi i desni retrovizor na kolima razliiti? Kako se na nekim ogledalima u kolima mogu eliminisati zaslepljujui bljeskovi? Zato su prozori na automobilima manje lomljivi od prozora na kui? Zato se helijumom napunjen balon u kolima ponaa tako neobino? Kako rade daljinski kljuevi za kola? Kako neki semafori snimaju kada automobil proe na crveno? Kako neki semafori menjaju svetla kada im prilazi automobil? Koliko brzo bi trebalo da se kreu kola da bi za posmatraa u njima crveno svetlo na semaforu izgledalo kao zeleno? ta znae znaci sa procentima na putu? Kako policajci koriste laser za merenje brzine automobila? Kako policija meri brzinu automobila pomou radara? Kako policajci odreuju nivo alkohola u krvi vozaa? Zatounekimfilmovimatokoviautomobilarotirajuusuprotnomsmeruodsmerakretanja automobila? ta je to E-ZPass? Koja e se goriva koristiti u automobilima budunosti? 19. Kovnica za budunost (39 pitanja, 18 strana) ta spreava moderne vozne ine da se ire tokom leta? Zato mastilo prestaje da bude teno kada ga stavimo na papir? Kako piu hemijske olovke? Kako gumica za brisanje brie slova ispisana olovkom? Koliko puta se moe reciklirati papir? Zato novine vremenom poute? Koliko listova papira se moe napraviti od jednog drveta? Kako se pravi javorov sirup? Kako se prave olovke? ta je to iverica? Zato je super lepak tako super? Kako se prave polimeri? Zato se drke oljica za aj prave od plastike? Kako su loptice iz kuglinih leajeva tako glatke? ta je to kaljeno staklo? ta je to stereolitografija? Kako rade laserski tampai?Kako se sakupljaju mirisi cvea? ta je to dinamit? Kako funkcioniu stadioni sa pokretnim krovom? Kako se prave travnati tepisi? Kako se prave ahovska polja i trafte na travnjaku? Kako se pravi vetaki sneg? Kako se prave igloi? Zato ne moemo da napravimo Sneka Belia po mnogo hladnom vremenu? Ko su to nobelovci? ta su to pametne zgrade? Kako se pravi kafa bez kofeina? Kako se pravi pivo? ta su to homogenizacija i pasterizacija mleka? ta je to hidraulini eki? Kako se dobijaju gvoe i elik? Zato su dna sprej boca udubljena ka unutranjosti? Zato se savremeni tuneli izgrauju od keramikih ploica? Zato se mnoge graevinske konstrukcije sastoje iz trouglova? Kako rade nuklearni reaktori? Zato je kanap jai od ukupne jaine svih pojedinanih niti u njemu? ta je to plavo tampanje? Zato su mostovi razliitih oblika? 20. Moderna vremena (93 pitanja, 49 strana) ta je to vetaki vid? ta je to nanotehnologija? Kako neki foto-aparati sami fokusiraju sliku? ta je to maglev voz? Kako se pokreu pokretne stepenice? ta su to pokretne kartice? ta su to pametne kartice? Kako bankomati prepoznaju raune i novanice? ta su to pametne etikete? ta su to pametni prozori? ta je to Power Paper? ta je to elektronsko mastilo? ta su to elektronski kljuevi? ta su to elektronski kompasi? ta je to elektronski mikroskop? ta je to SET? ta su to jednomolekulska elektronska kola? ta su to magnetski friideri? ta su to isparavaki hladnjaci? Zato neka piva u konzervi imaju lopticu unutra? Kako alkohol deluje na ljude? Kako kafa deluje na mozak? Zato se povre pakuje? Zato se aj ne zagreje, a supa ne ohladi kada se nalaze u termos-boci? ta znae brojevi i pruge na bar kodovima?Na kom principu rade sistemi protiv krae u prodavnicama? ta su to detektori lai? Kako rade detektori metala? Kako detektori poara prepoznaju vatru? ta sadre vatrospremi? ta su to sigurnosne ibice? ta je to kamena hartija? ta su to miriljave razglednice? Kako sprej-boce raspruju tenosti? ta su to svetlei tapii? ta su to mezonske vage? Kako bakterije mogu biti i baterije? Kako se isti odea na hemijskom ienju? ta su to pijunske muve? ta je to Peningova klopka? ta je to Dozefsonov spoj? ta je to SQUID? ta su to spintronici? ta su to optika vlakna? Kolika je energetska efikasnost optikih vlakana? Koja je razlika izmeu analogne i digitalne tehnologije? Kako neki diskovi mogu vie puta da se presnimavaju? ta je to DVD? ta su to mini diskovi? Kako na CD moe stati 800 puta vie podataka? Kako rade kvarcni satovi? Kako rade samonavijajui satovi? ta su to radio satovi? Koliko je irok radio spektar? Kako neki radio aparati na svom displeju pokazuju poruke sa radio stanice? ta je to satelitski radio? emu slue rupice na satelitskom tanjiru? Kako se obavljaju telefonski razgovori na velikim razdaljinama? Da li je mobilni telefon ustvari radio? Zato je nije preporuljivo koristiti mobilni telefon na benzinskoj pumpi? Koja je razlika izmeu analognih i digitalnih mobilnih telefona? ta su to pejderi? ta je to univerzalni prevodilac? Kako neki foto-aparati odmah izbacuju sliku? Kako su CCD zamenili fotografske filmove? Koja je razlika izmeu CCD i CMOS senzora svetlosti u digitalnim kamerama? ta je to Segway? Da li bi hologramska lupa mogla da uveava stvari oko nas? ta su to DNK i geni? ta je to genetski inenjering? ta je to somatska rekombinacija? Kako se vri kloniranje? Kako se izvodi identifikacija pomou DNK?ta su to Jetpack letelice? Kako rade merai preenog puta na biciklu? ta je to GPS? ta je to augmentirana stvarnost? ta je to Bluetooth tehnologija? ta je to digitalni nakit? ta je to LASIK? ta je to lasetron? ta su to plazmeni displeji? ta su to toplotni ispravljai? Kakvi su to sublimacioni tampai? ta su to lava lampe? Kako neke tenosti mogu same da se prospu iz ae? ta je to MagnaDoodle? ta je to digitalni ram za slike? Kako se pravi vatromet? ta su to sintetike morske koljke? ta su to polimerne perle? ta su to hologrami? Pogovor: A ta je to ljubav? 1. U svetu Suneve svetlosti Umesto predgovora, pitanje broj 1: - Zato Sunce sija? Dragi itaoe, knjiga u koju upravo zakorauje, moda i ovim putem, pokuae da Ti pruiodgovorenapitanjakojejepostavilojednoradoznalodeteudeisesvetuokosebe. Prilikomprireivanjaodgovora,prihvatiosamsavremenenaunepredstaveipretpostavke kaoosnoveiscrtavanihobjanjenja,neudubljujuisepreteranounjihovefilosofskecrte, znajuidaeksplicitovanjeimplicitnihpretpostavkipredstavljajedanpotencijalnobeskrajan proces. Odgovori na pitanja su, stoga, zasnovani na tipinoj savremenoj naunoj metodologiji kakvapripadanjenimdomenimafizikeihemije,anenafilosofskiminjenicama,osimu sluajevima kada fizika poinje da se preliva u metafiziku, to je neizbena pojava ne samo u modernojnauci,veiunaemsvakodnevnomrazmiljanju.Pitanjanaegporekla,smisla svetairadostinjegovogdoivljavanjanalazeseimplicitnosadranausvakojnaojmisli, delu, pokreti, te i u itavoj, velianstvenoj graevini ljudskog znanja poznatoj kao nauka. A za produbljivanjeupravoovihputevakojiodstriktnihfizikihobjanjenjavodeutajnesamih objanjenja i naeg postojanja smatramo da e u budunosti dovesti do boljeg razumevanja, te svakakoipomirenjaizmeuveomaestoslepihizatvorenih,nauno-racionalistikihi otvorenih,sveprihvatajuih,etiko-estetskih,duhovno-filosofskihstavovairazmiljanja.A zatoSuncesija,pasija jer jenjegovasvetlostsamomaterijalnarefleksijaSuncakojesijau nekima od nas. A to Sunce je Sunce due, Sunce ija je svetlost dobrota, saoseajnost, radost, mir, ljubav. Kada ne bismo negovali svetlost ovog unutranjeg Sunca, i ova uta sjajna zvezda sa naeg zemaljskog neba bi ubrzo uvenula. Zemlja bi postala tamna i tuna, i ivot na njoj bi nestao i ne bi vie bilo nikoga ko bi se divio lepotizvezda, cvea, drvea, uma, kua, ljudi. Ali, dokle god postoji barem jedno bie na Zemlji koje zna za tajnu Sunca i koje se u svome srcu raduje ivotu koji nam onodaruje, iova uta zvezdakoja sliva svetlost na nau planetu e sijati punim sjajem na naem plavom nebu. - Kako Sunce sija? Sunce,zvezdazahvaljujuikojojnanaojplavojplanetipostojiivisvet,predstavlja najsvetlijenebesko telo nanaemnebu.Njensjajmilionimaputaprevazilazisjajkojidolazi sa svih drugih zvezda vidljivih na nonom nebu Zemlje. Naime, Sunce se nalazi na samo oko 8 svetlosnih minuta od nas (a svetlost u jednoj sekundi kroz vakuum pree put od skoro 300 000km),doksenajbliedrugezvezdenalazenavieod4svetlosnegodineodZemlje. SmatrasedaSuncesijavevieod4ipomilijardegodina,kaoidaemojonajmanje nekolikomilijardigodinamoidaposmatramosvitanjeiradujemosenjegovojsvetlosti, ovde, na naoj planeti. Najvei deo Sunca ine lagani atomi vodonika (sastoje se od po jednog protona i elektrona, a ine 74% Suneve mase) i helijuma (koji se sastoji od po dva protona, neutrona i elektrona, a ini 25% Suneve mase) kojih u Suncu ima toliko mnogo (masa Sunca iznosi1,991030kg,tojejednako330000masaZemlje,ausvakomgramuatomske materije postoji zajedno 6,02 x 1023 protona i neutrona) da oni svojom gravitacijom odravaju sveSuneveesticenaokupu,kaoimnogobrojneplanete,asteroide,kometeizvezdanu prainuustalnojorbitiokoSunca.UjezgruSuncakojeseproteeduetvrtineSunevog prenikajednakog1392000km,ogromnasilagravitacijeteidatoviepribliiatomske esticetakodaseutakvimuslovimavelikogunutranjegpritiskaitemperature(oko15,5 id37957242 pdfMachine by Broadgun Software- a great PDF writer!- a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.comhttp://www.broadgun.com milionastepeni)odigravalananareakcijatermonuklearnefuzijeuokvirukojeseatomi vodonikapretvarajuuatomehelijumauznastajanjeenergije.Najpresedvaprotonajedine formirajuiatomdeuterijuma(izotopavodonikakojiusvomjezgruosimjednogprotona posedujeijedanneutron),pozitron(antiesticaelektrona)ineutrino.Atomdeuterijumase zatimjedinisajednimprotonompriemunastajuatomhelijuma-3(izotopahelijumakoji umestodvaneutronausvomatomskomjezgruposedujesamojedan)ifotongamatalasa (najenergetskijioblikelektromagnetnihtalasa).Dvaatomahelijuma-3sezatimjedinepri emunastajuatomhelijumaidvaprotona.Atomihelijumasumanjemasivniodetiri vodonikovaatomaneophodnazanjihovnastanak,takodaseizgubljenamasauskladusa AjntajnovomjednainomE=mc2prevodiuenergijukojaseemitujeuoblikurazliitih vidovaelektromagnetnihtalasa(gamatalasi,Xtalasi,ultraljubiastitalasi,vidljivasvetlost, infracrvenasvetlost,mikrotalasiiliradiotalasi)iSunevogvetra(energetskihestica protona,elektrona,neutrina).Ovaenergijadolaziidonaeplanete,zagrevaje,utiena vremenske prilike iprua nam energiju neophodnu za ivot. U reakcijama fuzije vodonika u helijum nastaje 85% Suneve energije, dok ostalih 15% nastaje u lananoj fuzionoj reakciji u okviru koje se helijum-3 i helijum-4 jedine stvarajui gama foton i atom berilijuma-7 (u ijem atomskom jezgru se nalaze 4 protona i 3 neutrona), koji zatim zahvata jedan elektron i postaje litijum-7(u ijem atomskom jezgrusenalaze3 protonai4neutrona)uzoslobaanje jednog neutrina,dabisezatimlitijum-7sjediniosaprotonomipretvorioudvaatomahelijuma.U radijacionojzoniSuncakojaseproteedu55%Sunevogprenikaiznadjezgra,energija nastalaujezgruseuoblikufotonaprenosikapovriniSunca.Svakifotonpreeokojedan mikrometarputaprenegotogaapsorbujenekiatomgasa,imejedannjegovelektronili atomsko jezgro u sluaju apsorpcije gama fotona prelaze na pobueno energetsko stanje, da bi povratkom na osnovno energetsko stanje bio re-emitovan foton iste frekvencije. Na ovaj nain se usporava kretanje fotona ka povrini, a svaki foton u proseku biva 1025 puta apsorbovan i re-emitovan pre nego to stigne do povrine Sunca, za ta mu je potrebno 100 000 do 200 000 godina. Suneva konvektivna zona ini 30% njegovog prenika neposredno ispod povrine i u njojseprenosenergijekapovrinideavaputempodizanjatoplijihitonjenjahladnijih gasova, ime se fotoni ka povrini znatno bre prenose. - Koja je sudbina naeg Sunca u budunosti? NaeSuncesijazahvaljujuistalnompretvaranjuvodonikauhelijum.Ovareakcija koja se odigrava u Sunevom jezgru predstavlja jedan vid termonuklearne fuzije, procesa koji sedeavauzpretvaranjemaseuenergiju.Naime,svakesekundesenaSuncu600miliona tonavodonikapretvoriu596milionatonahelijuma,arazlikamasesesaglasnouvenoj AjntajnovojjednainiE=mc2pretvarauistuenergiju.Osloboenaenergijauvidu elektromagnetnihtalasadospevanaZemlju,aminekeodtihtalasaopisujemokaosvetlost. Ovaj proces nuklearne fuzije traje ve oko 4 i po milijarde godina, a procenjuje se da e trajati jo5milijardigodina.Nakontokompletnovodoninogorivobudepotroeno,doiedo gravitacionogkolapsaSunevogjezgraiSunceesepretvoritiucrvenogdina.Ovakav kolapsedovestidonastavkaodvijanjafuzijevodonika,alineuSunevomjezgru,veu njegovim ljuskama oko unutranjeg jezgra. Ovaj proces e stvoriti dovoljno toplote da proiri SunevespoljanjeslojevedoprenikaMerkuroveorbite,aposmatranosaZemlje,ovakvo Sunceeprekrivatijednutreinunebaupodne.Sazapreminskimirenjemzvezde,njena temperatura povrine e opasti sa sadanjih 5700 na oko 4000 K. Premda emitovana svetlost pojedinicipovrinezvezdeopadasanjenomtemperaturom, crvenidinovikompenzujupad njihovetemperaturesapoveanjempovrine,paidaljeostajuveomasvetli.Meutim,kada Suncenakonodreenogvremenaprovedenoguoblikucrvenogdinapotroikompletno vodoninogorivo,doiedonovogiintenzivnijeggravitacionogkolapsakojiesabiti zvezdanumaterijuudegenerisanostanjegustogpakovanjaodvojenihatomskihjezgarai elektrona.Sunceepostatibelipatuljak,kodkogasesabijanjevrisvedopojaveotpora kolapsuuviduPaulijevogprincipaiskljuenjapokomedvaelektronanemoguzauzetiisto kvantnostanje,odnosnonemoguposedovatijednakpoloajibrzinu.Potobelipatuljci nemajuunutranjeizvoreenergije,onisepostepenohlade,paimitemperaturapovrine postepeno opada, od oko 100 000 K dok su mladi, preko 4000 K kada se ohlade do hladnijih crvenihtela,pasvedoknepostanutamneugaenezvezde.Kadabudepotpunoprestaloda svetli,Sunce-belipatuljakepostaticrnipatuljak,tj.jednacrnakristalnaloptaveliine Zemlje.Svezvezdeijajemasamanjaod1,4Sunevemasepretvorieseubelepatuljke potopotroesvojenuklearnogorivo,doksezvezdemaseizmeu1,4i3Sunevemase nakoneksplozijeuvidusupernovepretvarajuuneutronskezvezde,ajoteezvezdese pretvaraju u crne rupe. - Zato ne moemo da dodirnemo dugu? Mudriljudikojisuizmislilipriuozlatnomupukojisenalazinamestugdeduga dodiruje Zemlje, sigurno su znali da dugu ne moemo dotai, bar u onom uobiajenom smislu rei,jerseonastalnokreesanama.Naime,tojojseviepribliavamo,toeseonavie udaljavati,aukolikoseudaljavamoodnje,toeseonapribliavatikanama,takodase zapravo uvek kree zajedno sa nama. Duga nastaje prilikom prelamanja Suneve svetlosti na kapimakie.Zracisunevesvetlostiprolazekrozjednustranukinekapi,prilikomega dolazi do njihovog refraktovanja, tj. prelamanja. Svetlost se zatim nakon putovanja kroz kap odbija od njene druge strane i uz ponovno prelamanje naputa kap na istoj onoj strani na kojoj jeiula,alipodrazliitimuglom.Akopratimovelikibrojparalelnihzrakakojipogaaju jednukapljicuvodeurazliitimtakama,primeujemodasekoncentracijaizlaznihzraka pojavljuje pod specifinim uglom od tano 42o u odnosu na pravac upadnih zraka. Mesto na nebu na kome e se pojaviti duga, odnosno Suneva svetlost prelomljena i odbijena od kinih kapljica,nalazieseukruguodtano42ouodnosunaantisolarnutaku,kojajeodreena suprotnim pravcem od Sunca. Drugim reima, ukoliko izaete napolje tokom sunanog dana, antisolarnatakaeodgovaratipoloajusenkevaeglave.Iakovisinaduge(kaoipoloaj same antisolarne take na Zemlji) zavisi od visine Sunca nad horizontom, ona e se ipak uvek pojavljivatipodistimuglomuodnosunaantisolarnutaku.Svakabojasvetlosnogspektra prelama se u razliitoj meri prilikom prelaska svetlosti iz vazduha u vodu i ponovo iz vode u vazduh,pastogaduginkrugneeimatiugaood42ozasvebojeizspektra.Krugjeneto manjizabojemanjihtalasnihduina(plavu,zelenu),anetoveizabojeveihtalasnih duina(crvenu,narandastu).Takoejemoguedapojedinisvetlosnizraciproukrozdve refleksije u kapi pre nego to je napuste, a ovi zraci e se pojaviti pod karakteristinim uglom od51ouodnosunaupadnipravac,istvoriesekundarnudugu,kojaepredstavljatikrug ugaonog radijusa od 51o oko antisolarne take i posedovae obrnut redosled boja u odnosu na primarnu dugu. Ako gledamo dugu iz aviona, visokog broda ili sa planine, videemo da duga predstavljapravipunkrug,doksaZemljevidimosamodeoluka,jersezamiljenicentar kruga nalazi na liniji koja prolazi kroz Sunce i nae oi, zbog ega nam najvei deo duginog kruga zaklanja Zemlja. - Zato je priroda razliito obojena u prolee i u jesen? Tokomleta,upodne,Suncesenalaziskoropravoiznadnaihglava,toznaida njegovasvetlosttadaprolazikroznajmanjislojatmosferenasvomputudonas.Meutim, kadatokomgodineugaopodkojimSunevasvetlostdolazidonasponedasesmanjuje (Sunceseuodnosunanasodpoetkaletadopoetkazimepomerajunijezastanovnike severne,asevernozastanovnikejunehemisfere),Sunevasvetlostpoinjedaprolazikroz sveveeslojeveatmosferedabinajveiputmoraladapreenadankadapoinjezima. Zamislite da stojite na ivici mola i posmatrate talase kako se kreu ka obali. Ako se paljivo zagledamo,primetiemotalaserazliitihoblikaiamplituda(visina).Talasiijavisina prevazilazi nivo mola prelaze preko njega i obruuje se na obalu. S druge strane, manji talasi seodbijajuodzidiamola,vraajuseunazadiinterferirajusatalasimasuprotnogsmera, prilikom ega se manje ili vie ponitavaju. Drugim reima, talasi se u ovom sluaju rasipaju. Istastvarsedeavaprilikomprolaskasvetlostikrozatmosferu.Sudarajuisesamolekulima vazduha,vodeisaesticamapraine,svetlostmenjasvojpravacprostiranja,rasipajuiseu svimpravcima.Svetlostsesastojiodmnogihtalasarazliitihfrekvencija,aupravo frekvencijasvetlosnihtalasaodreujebojukojuoninose.Plavisvetlosnitalasiposeduju kratketalasneduine,pasestoganajboljerasipajuuvazduhu,tojeirazlogzatojenebo plaveboje.Ipak,prilikomzalaskaSunca,svetlostsanjegaprolazikrozjoveeslojeve atmosfere,paseisvetlostinetoveihtalasnihduinaodplaveboje(utaizelena)takoe rasipaju, pa samo crvena i narandasta boja iz spektra Suneve svetlosti nalaze put do nas, to jeirazlogzatojeSunceneposrednoiznadhorizontacrvenkasto-narandasteboje.Drveei drugebiljkeuprirodiposedujuboje jernekesvetlosnetalaseapsorbuju, anekereflektuju,a upravo relektovani svetlosni spektar dolazi do naih oiju, to opisujemo kao odreenu boju. Boje cvea i biljaka u mnogome zavisi od intenziteta i dominantne talasne duine u svetlosti kojomseosvetljavaju.PotoseusledrazliiteudaljenostiSuncaodnasintenzitetsvetlosti tokomgodinemenja,aiusledrasipanjarazliitihtalasnihduinasvetlostimenjasei dominantnatalasnaduinauspektruSunevesvetlosti,sapromenomgodinjihdobaese menjati i boja ivog sveta oko nas. Meutim, i same biljke se menjaju sa promenom godinjih doba.Naime,sadolaskomjeseni,biljkeusvojimelijamasmanjujustvaranjehlorofila, pigmenta koji osim to pomae biljkama da prevode Sunevu svetlost u hranu tokom procesa fotosinteze,apsorbujeplavo-ljubiastiicrveno-narandastideosvetlosnogspektra,a reflektujeutuizelenuboju,pastogabiljkamapruazelenuboju.Sasmanjenjem koncentracije hlorofila, do izraaja dolaze ostali pigmenti (flavonoidi koji cveu daju plavu i crvenu boju, antocijanini koji daju ljubiastu boju, kinoni koji daju utu, crvenu i narandastu boju, riboflavin koji daje svetlo utu i zelenu boju, indigoidi koji daju indigo boju, itd.) koji su tokomproleaijesenizasenenihlorofilom.Tako,javorihrastujesenpostajucrvenii zlatni, a drvo pamuka i jasika postaju uti. - Zato zvezde iznad horizonta ne pocrvene kao Sunce? IakoseuspektruSunevesvetlostinalazesveboje(ljubiasta,plava,zelena,uta, narandasta i crvena poreane po porastu talasnih duina), pa je stoga svetlost sa Sunca bele boje,najdominantnijabojakojuemitujeSuncejeuta.Drugimreima,najviesvetlosnih fotona koje emituje Sunce spada u opseg talasnih duina ute boje. Plava i ljubiasta boja se najvierasipajunaesticama atmosfere,pajojstogaidajuplavuboju.Ipak,sapoveanjem debljine sloja atmosfere kroz koji prolazi Suneva svetlost, kao na primer kada se ono nalazi na zalasku ili izlasku, i boje neto veih talasnih duina kao to su uta i zelena poinju da se difuznorasipajunaesticamaatmosfere,padonaihoijudirektnosaSuncadolazesamo narandastaicrvenasvetlost,tojeirazlogzatoSuncepoprimaovakvubojutokomsvog zalaskailiizlaska.Istastvarsedeavaisasvetlousazvezdaprilikomnjihovogizlaskaili zalaskananebeskojsferi,alipotojenjihovasvetlostznatnoslabijegintenziteta,miove suptilnepromeneubojamaneprimeujemoiporedtogatoizvezdepostanumalocrvenije kada se nau neposredno iznad horizonta. Takoe, zvezde su toliko daleko od nas da one za posmatraesaZemljepredstavljajupraktinotakasteizvoresvetlosti.Kadazvezdana svetlostprolazikrozvelikislojatmosferekaotojesluajkadasezvezdanalaziblizu horizonta,vidimodasevazduhponaakaoprizmakojarazdvajasvetlostrazliitihtalasnih duina.Turbulencijeuatmosferi,kaoipostojanjeatmosferskihslojevarazliitihgustina dovodidopojavedaserazliitebojeprelamajutokomvremenaurazliitojmeri,todovodi dotreperavogsvetlucanjazvezda.Kadaseveomasjajnazvezdanaeblizuhorizonta, moemo primetiti svetlucanje crvene i plave svetlosti (ponekad i ostalih boja koje su najee manje primetljive). Svetlucanje razliitih boja u ovom sluaju prevazilazi blagu zacrvenutost zvezde blizu horizonta. Kada postoji dovoljno turbulencija u vazduhu, ova pojava je posebno uoljiva kod veoma sjajnih zvezda na naem nebu kao to su na primer Sirijus ili Vega, kao i kod svetlih planeta kao to su Venera ili Jupiter. - Kada Sunce moe biti zelene boje? ZeleniblesaksaSuncasemoeponekadvidetiprizalaskuiliizlaskuSunca,u predelima gde je vazduh veoma ist, a nebo vedro, i gde imamo otvoren pogled ka horizontu, kaonaprimernaobalimorailiokeana.Atmosferskoprelamanjesvetlostiproirujesliku Sunca,sacrvenkastimnijansamanadnu,aplavimaprivrhu,toodgovaraitavom razloenomspektruSunevesvetlosti.Plave,indigoiljubiasteboje,kojekarakteriemala talasnaduina,neprolazekrozatmosferudonasuslednjihovogintenzivnograsejanjana molekulima kiseonika i azota iz atmosfere. Takoe, kada je Sunce veoma nisko na horizontu, narandasteiutebojeapsorbujuvodenaparaiozon.Takonamostajunavidikujosamo zelene i crvene nijanse jedne iznad druge. Meutim, kada Sunce ve pone da zalazi, polako se gubi crvena boja, i za kratki trenutak vremena od 1 do 2 sekunde, do nas dolazi samo zeleni bljesakSunevesvetlosti.Zbogsvojekratkoeineophodnobistrogvremena,ovapojavase veoma retko via, a najee se moe primetiti u tropskim oblastima. - Kada Sunce ili Mesec mogu biti plave boje? I Sunce iMesec mogu imati plavu boju samo usled neuobiajenog rasejanja svetlosti naesticamapraineiveomagustogdima,nastalihprilikomvulkanskeerupcijeilinakon velikog umskogpoara. PlavoSunce se moglo posmatrati nakon erupcije vulkana Krakatoa 1883.godine.Takoe,26.septembra1950.godine,graaniEdinburgaukotskojsuitavo poslepodneposmatraliSunceindigoplaveboje.Uzrokovojnesvakidanjojpojavipronaen jeujednomogromnomumskompoarukojisedesio3danaranijeuAlbertiuKanadi. DimnioblacisubilitolikovelikidasenarednogdanaSunceuoptenijevidelouceloj istonojKanadi.Nakontridanadimjestigaoiukotsku,doduenetorazreen,alitaman tolikodabistanovnicibritanskihostrvamoglidaposmatrajuplavoSunce.IMesectakoe moeizgledatiplavsaZemljeusledneprirodnogprelamanjasvetlostiuatmosferi.1991. godinesunakonerupcijevulkananaplaniniPinatubonaFilipinimamnogiposmatraliplavi Mesecnanebu.Sdrugestrane,sampojamplavogMesecaseodnosinapojavudvapuna Mesecauistomkalendarskommesecu.Naime,potojedanMeseevmesectraje29,5dana, moesedesitidapunMesecvidimodvaputautokujednogkalendarskogmeseca(naravno ukoliko taj mesec nije februar), a ta pojava se u astronomskim renicima oznaava kao plavi Mesec. - Zato je Sunce ute boje, a ostale zvezde su bele? Bojakojadominirauvidljivomdeluemisionogelektromagnetnogspektrajedne zvezde zavisi od njene temperature. Svaka zvezda u zavisnosti od svoje temperature, a samim timidominantnevidljiveboje,pripadajednojod7spektralnihklasa(saopadanjem temperature: O, B, A, F, G, K i M). Najtoplije zvezde sa temperaturama od oko 50 000 K (iz klaseO)suljubiasteboje,asaopadanjemtemperature,zvezdedobijajuplavu,belu,utu, narandastu, i na kraju crvenu boju ukoliko im je temperatura oko 2000 K. U optem sluaju, najtoplije, mlade zvezde su bele boje, dok su stare i hladnije zvezde crvene boje. Nae Sunce je srednje sjajna i srednje topla zvezda (G2 spektralna klasa), pa je stoga njegova dominantna boja uta. Postoje dva osnovna razloga zato nam sve zvezde sa neba izgledaju bele boje. Kao prvo, ljudsko oko je veoma slab detektor boja pri slaboj svetlosti, kao to je ona koja dolazi sa zvezda,pa smo u stanju samo da prepoznamo da zvezda svetli, ali ne i koje je boje. Kao to namsvemakeizgledajusivenameseini,takonamiveinazvezda,paakionesa najslabijim sjajem, izgledaju bele boje. Drugi razlog je taj da su zvezde koje smo u stanju da vidimozaistauglavnombeleboje,jerkaonajtoplijiinajsvetlijiobjektiunaemdelu Galaksije dolaze i do najveeg izraaja u naim oima. Izuzeci su zvezde Betelgez u sazveu Orion i Antares u sazveu korpije, koji su crveni dinovi, ali se ipak jasno mogu videti sa Zemlje. Zvezde koje su po sjaju sline naem Suncu, a nalaze se na udaljenostima veim od stotinak svetlosnih godina, najee se teko mogu videti bez pomoi teleskopa. - ta su to Suneve pege? PotonaeSuncenijevrstotelo,vejeuglavnomsastavljenoizkompresovanih gasovaiplazme(stanjematerijeukomesuelektroniuglavnomodvojeniodnukleona protonaineutrona),razliiteoblastiSuncakreuserazliitimbrzinama.Usledovog neravnomernogkretanja,Sunevomagnetnopoljenaodreenimmestimapostaje deformisano i iskrivljeno. U delovima Sunca gde je ova deformacija najvie izraena javlja se i najjae magnetno polje, koje je oko 5000 puta jae od Zemljinog magnetnog polja. Ukoliko suovakveoblastizaposmatraesaZemljeoigledneinaSunevojpovrini,ondaseone nazivajuSunevimpegama.NaosnovuposmatranjaprividnogpomeranjapeganaSuncu, lako je mogue odrediti period rotacije Sunca oko svoje ose koji na njegovom ekvatoru iznosi 25dana,doknapolovimaiznosioko35dana.Premdaseestopojavljujuikaousamljene, pege se najee javljaju u bliskimparovima ije je magnetnopolje suprotnog pola. Pege na SuncupredstavljajunajuoljivijeznakeSuneveaktivnosti,alisaciklusomaktivnostiSunca varirajuimnogidrugifaktori,kaonaprimererupcije(ilisolarnibljeskovi,odnosno oslobaanjedinovskihkoliinaenergijepritemperaturamaodnekolikostotinamiliona stepeni,trajusveganekolikominuta,asmatrasedasuizazvanenaglimpromenamau magnetnim poljima u Suncu), Sunev vetar (emisija elektrona i jona), protuberance (erupcije ukojimadominiraemisijavodonikaijonizovanogkalcijumaikojeseproteudovisinaod oko 50 000 km iznad povrine Sunca pri emu emituju estice kroz koronu brzinama od oko 1000km/s),filamenti(kojisledelinijegdejemagnetskasilaneutralna),spikule (petnaestominutnigasnimlazeviprenikaoko700kmidesetostrukoveevisine),itd. Aktivnost Sunevih pega (pa i samog Sunca) raste do maksimuma svakih 11 godina, a 2000. i 1989.godinasubileposlednjedvegodinemaksimalnihSunevihaktivnosti.Ako posmatramoSunceudomenubelesvetlosti(odnosnokadaposmatramocelokupanvidljivi deosolarnogzraenja),pegeizgledajutamnenaspramsvetlefotosfere(vidljivepovrine SuncaiznadkojesenalazehromosferakojatokomSunevogpomraenjaposeduje ruiastubojuiinisamooko2%solarnogprenika,ikoronaSunevoreol),doksu hromosferaikoronaprovidne.Naime,snanamagnetnapoljauSunevimpegamauzrokuju hlaenjeuoblastipege(oko3700Kucentrupege,aoko5700Knagranicisaokolnom fotosferom),pastogaonenafotografijamaizgledajutamnijeuodnosunaokolnufotosferu. Ukoliko, meutim, primenimo naroite filtere za posmatranje u domenu vodonikove svetlosti, itavopodrujekojeokruujepeguizgledasrazmernosvetlo.Ovopodrujejedobiloime plaa(kojejefrancuskogporekla),abelasvetlostplaesemoeposebnodobrovidetiuz ivicu Sunevog diska. - Zato je Suneva atmosfera toplija od povrine? SpoljanjislojeviSuneveatmosfere,poznatijepodimenomkorona,poseduju temperaturu od nekoliko miliona stepeni, dok tanki sloj fotosfere (debljine 300 do 400 km) sa koganamdolazinajveideovidljivesvetlosti,ikojisenalazineposrednoiznadSuneve povrine, poseduje temperaturu od 6000 Kelvina. Ova razlika u temperaturi znai da se atomi iliesticeplazmekreuznatnobreuSunevojkoroni,iporedtogatojenjenagustina znatno manja od gustine materije na Sunevoj povrini. Taan uzrok ove pojave jo uvek nije poznat,alipostojinekolikopretpostavki.Uskladusajednomodnjih,smatrasedasegas korone greje pod dejstvom prodirueg magnetnog polja sa Sunca, za koje se zna da uzrokuje pojavuciklusaaktivnostisunevihpega, a fizikiobliki aktivnostkoronetakoevarirajusa ciklusom sunevih pega. Takoe, smatra se da u pojasu na oko 1500 km (to je u granicama hromosfere,slojaSuneveatmosferekojisenalaziiznadfotosfere,aispodkorone)iznad povrineSunca,dokogatemperaturaopadasaporastomvisine,dolazidousmerenog ubrzavanjajonaielektronapoddejstvommagnetnogpolja,todovodidonaglogporasta temperature, koja na oko 10 000 km visine dostie milion stepeni. - Zato su najtopliji meseci jul i avgust iako nam je Sunce najblie 22. juna? Na pojavu da zemlja ispod nas ne postaje najtoplija kada nam se Sunce tokom godine priblii na najmanje rastojanje utiu dve osobine svih materijalnih sistema, pa i nae planete, a to su: toplotni kapacitet, koji je mera sposobnosti tela da apsorbuje, odnosno emituje toplotu, kao i toplotna provodljivost, odnosno brzina kojom telo apsorbuje i emituje toplotu (pri emu toplotnaprovodljivostdirektnozavisiodtoplotnogkapaciteta).Kaotozidoviiasfaltnisu najtopliji tano u podne kada im je Sunce tokom vedrog dana najblie, a i ostanu topli tokom letnjihveeriiakojeSuncezaloizahorizonta,jersuustanjudapolakogubeprimljenu toplotu, kao i da je postepeno primaju, isto tako i Zemlja polako apsorbuje Sunevu toplotu i zatim je polako rasipa u vazduh, koji se skoro u potpunosti greje indirektno od Zemljinog tla. Takoe,kadadrimoupaljenuvatruusobu,vazduhsenezagrejeistogtrenutka,vesvoju maksimalnu temperaturu dostigne neto kasnije. Koliina toplote koju moramo predati nekom telu da bismo mu povisili temperaturu za jedan stepen naziva se toplotnim kapacitetom, i to je ova veliina vea, to e temperatura tela sporije rasti pri dovoenju toplote. Tako, toplotni kapacitetvazduhaiznosi1Dulpostepenu,zemljinogtla0,80J/oC,vode4,18J/oC,azlata samo0,13J/oC.Stogaesesaravnomernimpredavanjemtoplotenavedenimsupstancama, temperaturazlatanajviepoveavati,pazatimzemljinogtla,pavazduhaitekondavode. Visokitoplotnikapacitettenostiuodnosunavrstematerijejeposledicainjenicedase najveideokoliinetoplotekojudovodimotenimtelimakoristizaraskidanjevezaizmeu estica(tojeirazlogzatodemboljeteekadagazagrejemo),tejetakokoliinatoplote kojupredajemoteluzapoveanjenjegovetemperature(tj.toplotnikapacitet),odnosno prosenebrzinekretanjeesticavelika.Usluajuvrstihtelase,sdrugestrane,najveideo toplotekojipredajemotelukoristizaintenzivnijevibriranjekristalnereetke(tj.za intenzivnijekretanjeesticakristala),pasetimeskoroupotpunostikoristizapoveanje temperature.ToplotnaprovodljivostZemljinogtlajeprilinomala,takodaapsorbovana Sunevatoplotaneuspevadaseprobijedubljekadnu,vesenajveimdelomprenosina okolnivazduh.Suncenamjestvarnonajblie22.junaukolikosenalazimoiznadseverne geografskeirineod23,5stepena,aliZemljinapovrina,kaoinjenaatmosferaunaim, severnim umerenim geografskim irinama dostie svoje maksimalne temperature tokom jula i avgusta, jer je u to vreme Sunce ve nekoliko meseci provelo izmeu ekvatora i 23,5 stepena severnegeografskeirineizagrejaloZemljukoja,slinoasfaltuizidovimatokomletnjih noi,relativnosporoapsorbuje,aliisporoemitujetoplotu(premdamnogobreodvode). Adekvatnapojavasedeavaizimi,jeriakonamjeSuncenajudaljenije22.decembra, najhladnijimesecisujanuarifebruar,jerjeZemljipotrebnonekovremekakobirasula apsorbovanu toplotu i prilagodila se toploti koja dolazi sa Sunca. - Da li su dani i noi podjednako dugi tokom jedne godine? Kada bi Zemlja bila savreno sferinog oblika i kretala se u krunoj orbiti oko Sunca, ukupnaduinadanainoitokomgodinebilabijednaka,itonabilokojojtakiZemljine kugle. Onoliko koliko bi noi bile due tokom zime, isto toliko bi dani bili dui tokom leta, pa ukolikobismozanemariliefekatoblanostikojijeudogoronimprognozamajouvek nepredvidljiv,moglibismoreidasvakatakanaZemljinojpovriniprimapodjednaku koliinu svetlosti tokom godine. Meutim, u skladu sa drugim Keplerovim zakonom, Zemlja putujebrekadajebliaSuncunegokadajedalja,jerkakonamkaeovajKeplerovzakon radijus-vektor Sunce planeta opisuje u jednakim vremenskim intervalima jednake povrine. Poto je Zemlja najblia Suncu tokom Januara, ona se najbre kree tokom zimskih meseci u severnojhemisferi.Ovosemoeprimetitinaosnovupodatkada jevremeodpoetka jeseni do prolene ravnodnevnice za oko tri dana krae od vremena izmeu poetka prolea i jesenje ravnodnevnice.PotoZemljaprimavieSunevesvetlostitokomletausvernojhemisferii provodi vievremena na letnjoj strani ravnodnevnica, severna hemisfera prima neto malo vie svetlosti od june hemisfere. Ova koliina dodatne dnevne svetlosti iznosi oko 6 asova godinjena50osevernegeografskeduine,ipoveavasesadaljimpoveanjemgeografske irine.Drugivaanefekatkojiutienatrajanjedanainoiupojedinimpredelimajeste prelamanje Suneve svetlosti od strane atmosfere. Usled ovog efekta, moemo videti Sunevu svetlost i nakon to Sunce zae iza horizonta. Najee, sumrak poinje tek kada je Sunce oko pola lunog stepena ispod horizonta. Na ekvatoru, razlika u trajanju dana iznosi oko 4 minuta po danu kada je dan dui od 12 sati. Iako ovaj efekat prua dodatnu dnevnu svetlost svima na planeti, on doprinosi duem trajanju dana u oblastima gde putanja Sunca zaklapa mali ugao sa horizontom,odnosnogdejepotrebnoduevremedaSuncedoenapolastepenaispod horizonta.Tako,veeseverneijunegeografskeirinedobijajunetoviedodatneSuneve svetlostipodanu.Tako,na50ogeografskeirine,ovajefekatdoprinosipoveanjuduine dana za oko 8 minuta po danu kada je dan dui od 12 sati, a to u proseku iznosi oko 36 sati po godini. -ZatosenajranijizalazakinajkasnijiizlazakSuncanedeavajuu najkraem danu u godini? Najkraidanugodininasevernojhemisferije22.decembar(zimskisolsticij), najraniji zalazak Sunca se deava 13. ili 14. decembra, dok se najkasniji izlazak Sunca deava ujednomodposlednjihdanadecembra.DveosobineorbitalnogkretanjaZemljeokoSunca dajupovodovojpojavi,atosuekscentricitetZemljineorbite(odstupanjeorbiteZemljeod krunog oblika) i nagib ekvatora prema orbitalnoj ravni. Kombinacija ova dva efekta dovodi dopojavepromeneduinedanatokomjednegodine.Uprolenimiletnjimmesecima, vremenskiintervalizmeudvauzastopnapodnevajenetomaloduiod24asa,dokje tokomjesenjihizimskihmeseciovajintervalmalokraiod24sata.Udecembru,kadase Zemljanalaziblizusevernogzimskogsolsticija(najkraegdanaugodini),intervalizmeu uzastopnihpodnevajezaoko30sekundikraiod24asa.Potojeovarazlikaveaod dnevnogpomerajavremenaizlaskaizalaskaSunca,onapostajedominantanefekat, uzrokujuitakorazdvajanjedanasanajranijimzalaskomSuncaidanasanajkasnijim izlaskom Sunca. Slian efekat se moe zapaziti i tokom juna kada smo blizu severnog letnjeg solsticija,atadajeintervalizmeuuzastopnihpodnevazasamooko13sekundiduiod24 sata,pasudaninajranijegizlaskainajkasnijegzalaskaSuncaznatnobliinajduemdanuu godini. - Da li dan traje due kada smo na planini? AkopoddanompodrazumevamovremekojejepotrebnodaseZemljajedanput okreneokosvojepolarneose,ondaenamdantrajatipodjednakodugobezobziradalise nalazimo na moru ili na planini. Istina je da to smo blii ekvatoru, to emo se bre kretati, ali enamnaistojnadmorskojvisinidanuvektrajati24asa.Meutim,akopoddanom podrazumevamoperioddanatokomkogamoemodavidimoSunce,ondaeduinadana zaistazavisitiodtogadalisenalazimounekompriobalskomgradiuilinaplanini.toje vea nadmorska visina na kojoj se nalazimo, to emo biti u prilici da vidimo vie Suneve, tj. dnevne svetlosti. to se penjemo u veu visinu, to Zemlja blokira manje Suneve svetlosti. Na kraju,kadabismoizaliizZemljineatmosfereiotisnuliseumeuplanetarniprostor,mogli bismo stalno da vidimo Sunevu svetlost. Naravno, kako bismo napustili Zemljinu atmosferu, Suneva svetlost ne bi vie bila svuda oko nas kao ovde na Zemlji, ve bi predstavljala samo jedan takasti izvor svetlosti kao i ostale nebeske zvezde. Ukoliko elite da izraunate koliko jedanduinanadmorskojvisininakojojsenalazite,pogledajtesledeujednainu:= 1/tg( ) 2 ( d R d /R).RjepoluprenikZemlje(6,38715milionametara),djenadmorska visina,ajeugaoizmeupravcahorizonta(tj.tangentenaZemljinupovrinukojaprolazi kroz vae oi) i normale na poluprenik Zemlje. to se nalazimo na veoj visini, to e ugao bitivei.Tako,ukoliko senalazimonaMauna Kea,najveojplanininanaojplaneti(jerse njeno dno nalazi na 5600 metara ispod nivoa mora), iji se vrh nalazi na nadmorskoj visini od 4205 metara, a ija visina raunata od njenog podnoja koje se nalazi ispod povrine Pacifika iznosioko9800metara,ugaoeiznositi2,07966o,tonamkaedaesezalazakSunca desititano8,32minutaposlezalaskaSuncazanekogakosenalazinanivoumora.Poto bismo sa planine Mauna Kea videli i izlazak Sunca 8,32 minuta pre posmatraa sa obale, tako bidannaplaniniMaunaKeatrajaoskoroitavih17minutadueoddananamoru. Jednostavnomproporcijommoemoizraunatidodatnuduinudanazabilokojudrugu nadmorsku visinu (na primer, dodatno vreme : ugao = 8,32 minuta : 2,07966o). - Koje su talasne duine osnovnih boja? Sunevasvetlostjebelajerusvomspektrusadrisvevidljiveboje,aopsegtalasnih duinauokvirukoganaeoiprimeujusvetlostkreeseod390-780nanometara.S obziromdananometarpredstavljajedanmilijarditideometra,toznaidaelektromagnetni talasikojeprimeujemokaosvetlostpraveokonekolikomilionaoscilacijausekundi.U sluajukretanjasvetlostikrozvakuum(tj.primaksimalnojbrzinikretanjasvetlosti),crvena boja obuhvata opseg talasnih duina od 780 do 622 nm, narandasta od 622 do 597 nm, uta od 597 do 577 nm, zelena od 577 do 492 nm, plava od 492 do 455 nm, i ljubiasta od 455 do 390 nm. Sa poveavanjem talasnih duina izvan ovog opsega, vidljiva svetlost polako prelazi uinfracrvenusvetlost,doksasmanjenjemtalasnihduinavidljivasvetlostprelaziu ultraljubiastuoblast.Energijajednogsvetlosnogfotonajednakajeproizvodunjegove frekvencijeiPlankovekonstante(6,6210-34Js).Sobziromdajefrekvencijasvetlosti jednakakolinikubrzinesvetlosti(oko3108km/s)italasneduinefotona,tojemanja talasna duina svetlosti, to joj je vea i energija. Stoga, moemo slobodno rei da plava boja predstavlja energetskiju boju od crvene. - ta su to osnovne boje? Kada predmeti u svetu oko nas ne bi bili obasjani svetlou, mi nikada ne bismo mogli da vidimo njihove boje. Ipak, svetlost koja pada na njih biva delom apsorbovana (upijena od straneatomaimolekulapredmeta,toinipredmettoplijim),delomproputena(toini predmetprovidnim),adelomreflektovana.OnajdeospektrabeleSunevesvetlostikoji predmeti reflektuju ka nama, mi opisujemo kao njihovu boju. Tako su, na primer, lia biljaka zelenajermolekulihlorofilaunjimaapsorbujuplavuiljubiastu,doknekidrugipigmenti apsorbujucrvenuboju,pasanjihkanaimoimabivareflektovanautaizelenaboja.U naimoimapostojereceptorizasamotritakozvaneosnovneboje:plavu,zelenuicrvenu, pomou kojih smo u stanju da percepiramo sve ostale boje. U procesu slikanja ili tampanja, moemo se takoe koristiti sa samo tri osnovne boje iz kojih meanjem u razliitim odnosima dobijamo sve ostale boje i nijanse, a ovakav proces dobijanja svih boja od osnovne tri naziva se aditivnim i primenjuje se u kompjuterskoj grafici. Tako, meanjem crvene i zelene boje u razliitimodnosimamoemodobitirazliitenijanseuteboje,meanjemzeleneiplave dobijamocian(tirkiznoplavu)boju,doksemeanjemcrveneiplavebojedobijamagenta. Ovetridobijenebojepredstavljajuosnovnebojeupigmentnommeanjubojakojesejo nazivasubtraktivnimilioduzimajuim,aprimenjujesenaprimerkodslikanjanaplatnuili tampanjanapapiru.Meanjemcrvene,plaveizelenebojesedobijabelaboja,doksesve ostale boje dobijaju meanjem osnovnih boja koje su blago razblaene sa belom bojom. Tako narandastabojapredstavljasmeuod100%-tnecrvenei50%-tnezeleneboje,75%-tna crvena, 75%-tna zelena i 23%-tna plava daju sivu boju, a meanjem 56%-tne crvene, 43%-tne zelene i 23%-tne plave boje dobijamo braon boju. U zavisnosti od toga da li nam je pozadina bela (kao na primer prilikom tampanja ili slikanja na belom papiru) ili crna (kao na primer na TVekranu),moemosekoristitisubtraktivnomiliaditivnomtehnikommeanjaboja.U aditivnomsistemu,triosnovnebojesucrvena,plavaizelena,kojezajednodajubeluboju (odnosnopovrinukojareflektujesvusvetlostkojananjupadne),pasestogaovajsistem koristi kad kog slikamo na crnoj pozadini. S druge strane, u subtraktivnom sistemu, osnovne bojesucian,magentaiuta,kojezajednodajucrnuboju(odnosnopovrinukojaapsorbuje svusvetlostkojananjupadne).Razlikaizmeuovadvametodaseogledautometoza razlikuodaditivnogsistemakodkogasedodavanjemosnovnihbojapoveavareflektovani udeo u spektru upadne bele svetlosti, kod subtraktivnog sistema se dodavanjem osnovnih boja usmeupoveavaudeoapsorbovanesvetlostiizspektraupadnebelesvetlosti.Tako,akou subtraktivnomsistemupomeamocianiutubojudobiemozelenuboju.Naime,cian apsorbuje(oduzima)crvenu,dokutaapsorbujeplavuboju,takodaerezultujuabojabiti zelena.Dodavanjemjoimagentekojaapsorbujezelenuboju,rezultujuasmeaepostati skroz crna. S druge strane, ako u aditivnom sistemu, pomeamo zelenu i plavu boju dobiemo utu, a dodavanjem i crvene boje, rezultujua smea e reflektovati svu vidljivu svetlost. - ta je to Luks? Luksjestandardnameunarodnajedinicazamerenjeosvetljenosti(luminiscencije) kojaseodreujekaosvetlosniflukspojedinicipovrine.ZarazlikuodVatapojedinici povrine koji predstavlja radiometrijsku jedinicu osvetljenosti, Luks je fotometrijska jedinica toznaidaosimfizike energijeizraenjauzimauobzirifizikeosobineljudskogoka, jer nae oi jednostavno bolje primaju neke boje od drugih. Tako bi, na primer, 1Vat ute boje bioznatnosvetliji(efikasnijebigaapsorbovalonaeoko)od1Vataplaveboje.Dabiste prevelivrednostobjektivneradiometrijskeosvetljenostiufotometrijskuosvetljenost, dovoljnojedaosvetljenostuVatimapomnoite sa685iluminoznomefikasnoukojanam kaesakolikomefikasnounaeoiapsorbujudatuboju.Luminoznaefikasnostposeduje zvonastu zavisnost od talasne duine svetlosti, kao i razliite vrednosti za dnevne i za none uslove.Tako,relativnaluminoznaefikasnostprinormalnim,dnevnimuslovimaposeduje maksimalnu vrednost (1) na talasnoj duini od 555 nanometara to odgovara utoj boji (koja istovremenopredstavlja bojukojuunajveojmeriemitujenaeSunce), anjenamaksimalna vrednostzaoikojesusenaviklenaposmatranjeumrakuiznosi507nanometara,to odgovarazelenojboji.Tako,osvetljenostiodjednogLuksaodgovara2,9miliVatazelene svetlosti ili 1,5 miliVata ute svetlosti ili ak 15 miliVata crvene svetlosti. - Da li moemo da vidimo ultraljubiastu svetlost? Ultraljubiasta (UV Ultra-Violet)svetlost predstavlja elektromagnetne talase iji se opsegfrekvencijanalazi izmeuvidljivesvetlostiirendgenskih(X)talasa.Elektromagnetno zraenjetalasnihduinaizmeu4i400nanometarapripadaopseguultraljubiastesvetlosti. Sunce predstavlja veoma snaan izvor UV zraenja, pri emu uglavnom samo niskoenergetski UVtalasi(talasnihduinaizmeu300i400nanometara)stiudopovrineZemlje,jer visokoenergetske UV talase apsorbuje ozonski omota oko Zemlje. Nae oi nisu osetljive na UV svetlost, pa ih stoga ukoliko se ne kreemo velikim, relativistikim brzinama u odnosu na izvor UV zraenja, moemo primetiti samo na indirektan nain. Vetaka UV svetlost se pravi u deuterijumskim lampama ili lampama sa ivinom parom, koje se nalaze u disko-klubovima, nekim buticima i solarijumima. Jedini problem u vezi korienja ovakvih lampi je taj to one osimUVtalasaemitujuiizvesnudozuvidljivesvetlosti,panjihovusvetlostnajee opaamo kao belu, ljubiastu ili lila. U svrhu pravljenja istog UV zraenja koriste se laseri nabazigasaargonakojiemitujulasersko(svitalasisuufazi)UVzraenjenasamojednoj talasnojduini.Iakoovakvitalasinanekih244ili300nanometaratalasneduinenemogu bitidirektnoprimeeniodstranenaihoiju,probajtedapostavitelistpapiranaputUV svetlosti i primetiete da je papir dobio plavu boju. Razlog tome je to UV svetlost pobuuje plavebojeizpapira(naime,sviproizvoaibojepapirsablagoplavombojomkakobion postaojobelji)kojezatimemitujusvetlosnefotonenaniojtalasnojduinikojapripada vidljivoj,plavojboji.Slinustvarmoeteprimetitiukolikoseubelojmajiciproetateispod UV lampe. UV svetlost e pobuivati atome i molekule od kojih je sastavljena majica, a oni eprilikomrelaksiranjaemitovatifotoneniihtalasnihduinaitakodavatimajicineku drugu boju. - Zato je mleko bele boje? Mleko,oblaci,eerisosubeleboje,jersurazmerenjihovihesticaodgovornihza rasejavanje svetlosti znatno vee od talasne duine vidljive svetlosti, a to za posledicu ima to da se sve boje iz svetlosnog spektra Suneve svetlosti rasejavaju manje ili vie u istoj meri. S drugestrane,intenzivorasejanjesvetlostisedeavakadasudimenzijeesticanakojimase rasejavasvetlostnetomanjeodtalasneduinesvetlosti,kaotojesluajsadimenzijama estica kiseonika i azota iz vazduha na kojima se plava boja posebno dobro rasejava. estice koje rasejavaju najvie svetlosti u mleku su lipidi, tj. masti. Stoga, ukoliko bismo izvadili sve masti iz mleka, ono bi postalo providno, a to je i razlog zato obrano mleko (sa samo oko pola masenogprocentamlenihmasti)izgledamnogomanjebelo,avieprovidnijeodpravog, prirodnog mleka. - Zato se leti oseamo prijatnije u beloj majici? Suneva svetlost se sastoji iz meavine svih talasnih duina vidljivih elektromagnetnih talasa. Kada sve vidljive talasne duine svetlosti dospeju u nae oi, tada vidimo belu boju. S drugestrane,crnabojapredstavljaodsustvosvihboja.Svedrugebojevidimokadajeu primljenoj svetlosti dominantna neka posebna talasna duina. Tako, dominaciju veih talasnih duina percepiramo kao crvenkaste nijanse, dok dominaciju kraih talasnih duina vidimo kao izrazitoplavenijanse.PotoseSunevasvetlostsastojiizsvihvidljivihboja,bojanekog predmetanaSuncuezavisitiodtogakojebojetajpredmetapsorbuje,akojereflektuje. Crvena majica apsorbuje svetlost kraih talasnih duina, tj. plave nijanse, a reflektuje svetlost veihtalasnihduina,tj.crvenenijanse,pastogaiimacrvenuboju.Sdrugestrane,plava majicaapsorbujesvetlostveihtalasnihduina, tj. crvenenijanse,areflektujesvetlostveih talasnih duina, tj. plave nijanse, pa je stoga njena boja plava. Bela majica ili bilo koja druga svetla majica uglavnom reflektuju sve vidljive talasne duine, i ne apsorbuju nijednu posebnu boju, dok crna ili bilo koja tamna majica uglavnom svu svetlost koja padne na njih apsorbuju i prevodeutoplotnokretanjeesticaizkojihsesastoje.Usledovogprevoenjautoplotu apsorbovanog zraenja, leti se uvek toplije oseamo u tamnoj majici, to ba i nije poeljno po toplimletnjimdanima.Takoe,crnatelanesamotosavrenoapsorbujusvetlost,ve predstavljajuisavreneemiteretoplote,toznaidaenamzimi,kadanematolikoSunca, bitihladnijeucrnoj,negoubelojmajici,jercrnamajica,zbogsvojihtoplotnoemiterskih osobinabreemitujetoplotuodbelemajice.Stogajenoenjebelemajiceizimiiletiuvek prijatnije. -Zatojebojanebanekadabela,nekadamaloplava,anekadatamno plava? Boja neba, odnosno njegova plavoa, direktno je povezana sa temperaturom vazduha, aosimnje,postojijonekolikofaktorakojiutiunabojuneba,atosu:nadmorskavisina, prainaivodenekapi.Saporastomnadmorskevisine,smanjujeserasejanjesvetlostina molekulima kiseonika i azota iz vazduha od ega inae i potie plava boja neba, pa stoga sa penjanjemuvisinunebonajprepostajetamnoplavo,doksadaljimpenjanjemismanjenjem koncentracijeesticauatmosferinebonepostanepotpunotamno,ukolikoneraunamo prekrasnusvetlostkojadolazisazvezda.Takoe,saporastomnadmorskevisinedolaziido opadanja temperature. estice praine uzrokuju rasipanje svetlosti koje tei da promeni plavu boju neba u belu. Prisustvo praine je posledica toplotnih strujanja, a anticiklonski uslovi koji dovodedozahlaenjaprekidajustrujanjetoploteitakosmanjujukoncentracijuatmosferske praine.Vodenekapi,kojesetokomhladnihanticiklonskihdanakondenzujuveomablizu Zemljinepovrineiponekaddovodedomagle,doputajugornjimslojevimaatmosfereda buduveomasuviibistri.Sobziromdasvatrifaktorapokazujudasesasmanjenjem temperature poveava plavoa neba, najee je sluaj da tokom hladnijih dana nebo ima tako duboko plavu boju. - Zato oblaci pre kie potamne? Oblacisesastojeodkapljicavodeileda,anastajuprilikomkondenzovanjavodene pareustupcimauzdiuegvazduha.Podpravimuslovimavazduhnastavljadasepodie, uzrokujuitakodaseoblakpodiesvevieivie,aupravovisinaoblaka,odnosnonjegova debljina, ine da on postane taman posmatraima sa Zemlje. Male vodene kapljice i kristalii leda su u oblacimatano odreene veliine kako birasipali svetlost svihboja u podjednakoj meri, dok manji molekuli iz vazduha rasipaju u najveoj meri plavu boju. Kada svetlost sadri sve boje, onda je ona bela. Kada su oblaci tanki, oni proputaju veliku koliinu svetlosti kroz sebe i izgledaju beli. Meutim, kao i u sluaju svakog tela koje proputa svetlost, to je oblak deblji,tomanjesvetlostiprolazikroznjegaionpostajetamniji.Ukolikosemalozagledate, moeteprimetitidasustraneoblakauveksvetlijeodnjegovogdna,tojetakoeposledica zavisnosti zatamnjenosti oblaka od njegove debljine. - Zato neke naoare potamne na svetlosti? Naoare za sunce ili naoare sa dioptrijom ija stakla potamne kada postanu izloena Sunevojsvetlostizovusefotohromatskenaoare,aestosekaoproduktifirmeCroning pojavljujuipodnazivomphotobrowniliphotogrey.Fotohromatskasoivasadreusebi milione molekula kao to su srebro hlorid ili drugi halidi srebra. Ovi molekuli su prozirni za vidljivusvetlostbezprisustvaultraljubiastesvetlosti,toodgovaravetakomosvetljenju. Meutim,kadaihizloimoSunevojsvetlosti,kojasadriiizvesnudozuultraljubiaste svetlosti, dolazi do promene oblika ovih primesnih molekula i oni u tom svom novom stanju vie nisu providni za vidljivu svetlost, ve je apsorbuju (upijaju), pa se kao rezultat toga stakla zatamnjuju.Akouklonimoultraljubiastusvetlost,molekulijedinjenjasrebraesevratitiu prvobitni oblik i postae ponovo providni za vidljivu svetlost, pa e stakla tako ponovo dobiti svoju svetliju nijansu. Poto fotohromatska staklareaguju na ultraljubiastu, a ne na vidljivu svetlost,postojesituacijekadastaklaneepotamneti.Naprimer,kadasevozimoukolima, dodatni sloj na prozorima moe apsorbovati ultraljubiastu svetlost i stakla na naoarima nee potamneti. Iz tih razloga, veina fotohromatskih naoara u startu poseduje odreenu koliinu mastila u staklima. - ta je to jednosmerno ogledalo? Svismoverovatnogledalidetektivskefilmoveukojimasejednoovakvo jednosmerno ogledalo nalazi na zidu sobe, tako da se kroz njega moe posmatrati iz sobe u kojojsededetektivi,dokonoizgledakaoobinoogledaloudrugojsobiukojojseobino nalazinekokogadetektiviispituju.Ovakvajednosmernaogledalaposedujupolu-posrebrene povrine(polovinuatomasapovrineogledalaineatomisrebrakojireflektujusvetlost,a drugu polovinu ine atomi koji ne reaguju sa svetlou i proputaju je kroz ogledalo), pa stoga predstavljajudeliminotransparentnaogledala.Drugimreima,svetlostkojapadnena povrinu jednog ovakvog ogledala uglavnom se reflektuje, ali se jedan deo svetlosti proputa kroznjega.Inae,svaogledalasubaremmalotransparentna,alinjihoviproizvoaiobino ofarbajupoleinuucrnubojukojaapsorbujeproputenusvetlost.Ipak,tajnajednosmernih ogledalaleiurazliitojosvetljenostisobaizmeukojihseononalazi.Posmatraiu osvetljenijojsobivideogledalo,dokgledaociuzatamnjenojsobivideprozor.Ukoliko sumnjate da je neko ogledalo u sobi ustvari prozor, ugasite svetlo u sobi i zatim uperite neki jakizvorsvetlosti,kaonaprimerdepnulampu,direktnouogledalo.Ukolikopostojineka tajnasobaizaogledala,svetlostdepnelampeejeosvetliti,paeteivimoidajevidite. Ipak, pravo, jednosmerno ogledalo koje bi funkcionisalo izmeu podjednako osvetljenih soba nijemoguenapraviti,jerbisetakonaruilizakonitermodinamike.Naime,akobiste napravilijednukutijuodjednosmernihogledala,unjubiulaziloviesvetlostinegotobi izlazilo, pa bi se njena unutranja energija stalno poveavala, a tako neto se ne moe deavati spontano, ve samo uz utroak energije. Stoga, kada bi jednosmerna ogledala postojala, ona bi se mogla koristiti kao izvori energije i od njih bi se mogao napraviti Perpetuum Mobile. - Kako se na fotografskom filmu snimaju slike iz prirode? Kada elimo da slikamo neki predeo oko nas, na foto-aparatu pritiskamo dugme kojim aktiviramo otvaranje blende, malog kapka koji titi fotografski film od svetlosti. Kada bismo otvorilijednurolnu35-milimetarskogfilmauboji,primetilibismodajetojednadugaka plastinaploa.Srcefilmasenazivabazomipoinjesaprovidnimplastinimmaterijalom (celuloidom)debljineoko0,025mm.Pozadinafilmakojajenajeesjajna,poseduje nekoliko prevlaka koje su neophodne tokom proizvodnje filma. Na plastinom filmu se nalazi dvadesetakslojevadebljineodpoparstotihdelovamilimetra,kojisuslepljeninekim vezivnim sredstvom. Neke od prevlaka kojima je obloen plastini film nisu osetljive na boje, veimajuulogudafiltrirajusvetlostilidakontroliuodreenehemijskereakcijekojese odigravaju tokom pojedinih proizvodnih stupnjeva. Slojevi koji su osetljivi na boje poseduju male kristalie srebro halida (jedinjenja srebra i nekog halogenog elementa, odnosno elementa izsedmegrupeperiodnogsistema elemenata,kaotosufluor,hlor,bromili jod)kojiimaju osobinudapodleuhemijskojreakcijipoddejstvomvidljivesvetlosti(iliinfracrvene svetlosti). Nemodifikovana zrna srebro halida su osetljiva samo na plavu boju, pa se stoga ona presvlaesaposebnimorganskimmolekulimakojiineovazrnaosetljiviminacrvenui zelenu boju. Ove prevlake zapravo apsorbuju boje na koje je sam srebro halid neosetljiv, pri emu stvaraju elektrone koje predaju zrnima srebro halida. I neke druge supstance kojima se poveavaosetljivostfilmamogusedodavatinapovrinuzrnasrebrohalida.Ekspozicija (proizvod intenziteta svetlosti i vremena izlaganja njoj) se mora pravilno podesiti u odnosu na osetljivost filma. Veina dananjih foto-aparata poseduje mera intenziteta svetlosti koji pada na film, a osim uticaja osvetljenosti predela, i to je vei prenik soiva koje fokusira upadnu svetlost na film, to e biti vea ekspozicija. Slino skupljanju duice u naim oima prilikom posmatranja veoma svetlih predela, isto tako se i prenik soiva moe smanjiti u sluaju kada isuviemnogosvetlostipadanafilm.Svakifotografskifilmposedujeogranienpojas ekspozicije.Naime,ukolikojeekspozicijaisuviemala,tadafilmneedetektovatisvu svetlostposmatranogpredelaislikaebititamnaizamrljana.Sdrugestrane,kadaje ekspozicijaprevelika,svazrnasrebrohalidaebitieksponiranasvetlostiineepostojati razlikaizmeusvetlihitamnijihdelovanaslici.Vremeekspozicijenajeeiznosiizmeu 1/30 i 1/1000 dela sekunde, osim ukoliko ne elimo da slikamo none gradske ulice sa nekog solitera tako da farovi automobila budu razmazani po slici ili ukoliko slikamo putanje zvezda ponebeskojsferi.Kadaspektralnoosetljivasupstancakojajeprevuenaprekozrnasrebro halidaapsorbujefoton,pojedanelektroniznjegovihmolekulaprelaziizvalentnezoneu provodnuenergetskuzonu(zonepredstavljajukvantnaenergetskastanjaelektronau atomskimimolekulskimsistemima),odakleseprenosikazrnusrebrohalida,gdese kombinujesaupljinomukristalnojreetcisrebrohalida,priemunastajejedanneutralni atom srebra. U filmu u boji, ovaj proces se deava u odvojenim slojevima, pri emu je svaki osetljiv na crvenu, zelenu ili plavu boju iz svetlosnog spektra. Jedno zrno srebro halida sadri nekoliko milijardi molekula srebro halida, a samo 2 - 4 atoma srebra u okviru njih je dovoljno daseformirakvalitetnaslika.Modernimfilmovimajepotrebnoizmeu20i60fotonapo zrnu srebro halida da bi se formirala dobra slika, s obzirom da odreen broj upadnih fotona ne uspevadabudedetektovanodstranefilma.Dabismoodeksponiranogfilmadobilislike, potrebnojejodarazvijemofilm.Utusvrhu,filmnajprepotapamourazvija,redukciono sredstvo koje pretvara jone srebra u atome, priemu se eksponirana zrna srebro halida (koja sebrerazvijaju)pretvarajuuistosrebro,dokneeksponiranazrnanepodleunikakvoj hemijskojpromeni.Potapanjemuvodu,procesrazvijanjaseprekida,anaknadnim potapanjem filma u vezivno sredstvo, neeksponirana zrna srebro halida se uklanjaju sa filma i na njemu ostaje samo metalno srebro. Film se za