1. Uvod

Narodna biblioteka „Dositej Obradović“ u Novom Pazaru spada u red najrazvijenijih javnih biblioteka u Republici Srbiji. Organizacijom rada kroz različita odeljenja, bogatim knjižnim fondom, organizacijom kulturnih aktivnosti i sve većim brojem članova iz godine u godinu, uspešno se održava u vrhu najuspešnijih biblioteka u zemlji.

Biblioteka je članica sistema uzajamne katalogizacije Cobiss što je uslovilo potpunu automatizaciju rada, tako da trenutno na poslovima katalogizacije radi 8 licenciranih biliotekara. Elektronskom katalogu sada mogu pristupiti svi građani i uputiti se o stanju našeg knjižnog fonda.

Ukupan stručni rad na obradi, čuvanju i korišćenju bibliotečke građe u celini se odvija u skaldu sa odgovarajućim zakonskim propisima, podzakonskim aktima, pravilnicima i uputstvima koji regulišu bibliotečko-informacionu delatnost u javnim bibliotekama.

Praćenjem savremenih tokova u bibliotekarstvu i usklađivanjem poslovanja u skladu sa sve bržim promenama uspeli smo da organizujemo poslovanje, pružimo članovima različite vrste usluga i uspešno ostvarimo zadatke definisane Zakonom o bibliotečko-informacionoj delatnosti (Službeni glasnik 52/11).

Sa fondom oko 72 000 jedinica, bogatom izdavačkom delatnošću, raznovrsnim uslugama koje pružamo korisnicima i organizacijom različitih kulturnih aktivnosti, slobodno možemo reći da je Biblioteka centar kulturnih dešavanja u gradu.

2. Misija i vizija

Iako većina stanovnika Biblioteku smatra mestom na kome samo možete pozajmiti knjigu i da je bibliotekar neko ko će vam pomoći u toj razmeni, naša misija je da promenimo tu sliku tako što ćemo svojim aktivnostima dokazati da je Biblioteka centar i skup svih informacija neophodnim svim kategorijama stanovništva. To je mesto na kom se dešavaju kulturni, društveno-komunikacioni i multimedijalni sadržaji, svojevrsno kulturno-obrazovno središte koje korisnicima omogućava ravnopravan pristup informacijama, izvorima znanja i kulturnim sadržajima za potrebe obrazovanja, doživotnog učenja, kulturnog obogaćivanja i provođenja slobodnog vremena.

Biblioteka je otvorena prema svim korisnicima i njihovim potrebama. U različitim oblicima pruža usluge svim korisnicima bez obzira na njihovu starost, rasnu ili nacionalnu pripadnost, versko ili političko opredeljenje.

U skladu sa svojom misijom Biblioteka će i u 2020. godini promovisati: orijentisanost prema korisniku, aktivno učešće korisnika u radu i razvoju biblioteke, dostupnost i pouzdanost informacija, podsticanje kreativnog druženja i zabave, podizanje kulturne svesti, usmerenost ka tehnološkim inovacijama.

U skladu sa Nacrtom Strategije razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027. godine usaglašena je i Vizija Narodne biblioteke „Dositej Obradović“ 2020. godine po kojoj Biblioteka ostaje kulturno središte lokalne sredine i čija se vrednost zasniva na potpunoj usmerenosti ka korisnicima i njihovom zadovoljstvu sa bibliotečkim uslugama, uz stručno i kompetentno bibliotečko osoblje i partnerstvo na lokalnom nivou.

3. Ciljevi

3.1. Opšti ciljevi

Osavremenjivanje i podizanje kvantiteta i kvaliteta usluga. Popularizacija Biblioteke i veća prepoznatljivost institucije u javnosti. Stavaranje adekvatnih prostornih i kadrovskih uslova za višefunkcionalnu biblioteku 21.

veka. Unapređivanje svesti o vrednosti čitanja i podsticanje pismenosti na tradicionlanim i novim

medijima. Razvijanje i podsticanje doživotnog učenja dece, mladih i odraslih. Edukacija i podsticanje korišćenja savremene informaciono-komunikacione tehnologije.

3.2. Posebni ciljevi

Promena izgleda Biblioteke od mesta gde se vrši skladištenje knjiga do moderne institucije sa elektronskom čitaonicom, Centrom za digitalizaciju i nizom novih e-usluga – unapređenje bibliotečke opreme (automatizacija stručnih poslova, korišćenje udaljenih izvora i digitalizacija građe).

Posle kuće i radnog mesta Biblioteka kao mesto koje postaje informaciono, obrazovno, kulturno i komunikaciono središte.

U skladu sa novim trendovima u svetu delimično preuređenje izgleda Biblioteke. Uvećavanje i kvalitetno obogaćivanje zbirke bibliotečko-informacione građe i izvora. Zajedničko korišćenje resursa i podsticanje stručnog rada na koordiniranoj nabavci. Kontinuirano povećanje iznosa sredstava koji osničvač izdvaja za nabavku bibliotečko-

informacione građe, programsku i izdavačku delatnost, dok se ne postigne optimalna suma.

Uvećanje sopstvenih prihoda putem efikasnijeg korišćenja resursa. Omasovljavanje čitalačke publike. Uvođenje novih usluga: usluga za mlade (kutak za tinejdžere razvijati do posebnog

odeljenja), usluga za osobe starije od 65 godina, usluga za predškolce, usluga za osobe sa invaliditetom, osobama sa posebnim potrebama, programi za manjinske grupe.

Inteziviranje poslova na digitalizaciji zavičajne zbirke. Digitalizacija stare i retke knjige.

U naseljenim mestima i gradskim naseljima otvaranje stacionarnih ogranaka ili organizacija pokretnih ogranaka.

Kontinuirano stručno usavršavanje ljudskih resursa. Povezivanje i izgradnja prijateljskih i partnerskih odnosa sa sličnim ustanovama i

organizacijama u zemlji i inostranstvu. Stalna prisutnost u svim sferama kulturnog života grada.

5. Fondovi

Prema podacima iz baze Mreža biblioteka Srbije, Biblioteka je na dan 12.09.2019. godine raspolagala fondom od 71 884 monografske publikacije i to: na Dečijem odeljenju 14 944, Odeljenju za odrasle čitaoce 45 102, Depe 2 656, Naučno 6 926, Zavičajno 1 400, Retka knjiga 467 i Strana knjiga 389.

Biblioteka, takođe, raspolaže fondom od 2001 jedinica periodike. Najveći boroj časopisa u fondu je iz oblasti književnosti, kulture, umetnosti i društvenih nauka.

5.1. Prikupljanje, obrada, čuvanje i korišćenje građe

5.1.1. Prikupljanje građe

Svaka savremena javna biblioteka je u zakonskoj obavezi da obezbeđuje širok raspon građe. Ta građa mora biti u dovoljnom broju dostupna svima. Biblioteka je obavezna da prati pojavu novih formata i metoda pristupa informacijama u skladu sa smernicama IFLA/UNESCO za razvoj javnih biblioteka.

Širok raspon građe mora biti vezan za format bibliotečke građe kao i za stanovište kategorija građe.

Kada se govori o stanovištu kategorija građe u biblioteci ono mora biti vezano za književna i neknjiževna dela za odrasle, mlade i decu, referensna dela, pristup bazama podataka, časopisi, lokalne, regionalne i nacionalne novine, uključujući informacije o lokalnim organima uprave, poslovne informacije, izvori za zavičajnu istoriju, izvori na glavnom jeziku zajednice, izvori na manjinskim jezicima koji se govore u zajednici, izvori na drugim jezicima, muzičke kompozicije, računarske igre, igračke, igre i slagalice i materijali za učenje.

Sa aspekta formata bibliotečke građe neophodno je da kolekcija javne biblioteke sadrži: knjige u mekom i tvrdom povezu, brošure, letke, novine i časopise, uključujući i zvirke isečaka iz novina, digitalne informacije na Internetu, onlajn dostupne baze podataka, baze podataka na CD-ROM-u, DVD diskove, video kasete, laserske diskove, materijale štampane krupnim slovima, materijal na Brajevom pismu, zvučne knjige, elektronske knjige i postere.

Sva građa mora biti pažljivo birana, raznovrsna i u raznovrsnim formatima. To se naročito odnosi za kolekciju knjiga za decu koja mora biti primerena uzrastu dece, savremena i činjenično pouzdana, da predstavlja odraz raznih vrednosti i mišljenja, da je odraz kulture lokalne zajednice i uvod u globalnu zajednicu. Savremena biblioteka podrazumeva da odeljak za decu, pored štampane građe, sadrži i druge nosioce informacija: CD, DVD, igračke, edukativne igre, društvene igre, kompjutere i pristup internetu.

Prema IFLA/UNESCO Smernicama za bibliotečke usluge za mlade potrebe mladih su veoma raznolike tako da izvori treba da održavaju te razlike. Pored širokog izbora stripova, romana, popularnih časopisa i aktuelne popularne muzike, u kolekcijama za mlade potrebno je da se nađu i sledeće vrste građe: štampana građa, multimedijalni nosioci informacija, računarski programi, društvene igre, kao i pristup lokalnim, nacionalnim i međunarodnim mrežama.

Biblioteka bibliotečku građu nabavlja kupovinom, poklonom, razmenom i pretplatom. Biblioteka ima formiranu Komisiju za nabavku bibliotečke građe.

Prema Standardima o radu Biblioteke u koja spada u V grupu i koja prema početnom fondu treba da ima oko 150 000 knjiga, nabavka novih knjiga treba da se kreće u obimu od oko 7 500 na godišnjem nivou. Ako se uzme u obzir početni fond Biblioteke od 72 000 (u 2019. godini bio je 69 000) i standard za nabavku od 5% od početnog fonda koji iznosi minimalno 3 250 publikacija, a prema Pravilniku o nacionalnim standardima za obavljanje bibliotečko-informacione delatnosti (Službeni glasnik RS, br. 39/2013), preporučeni broj za nabavku monografskih publikacija za Narodnu biblioteku „Dositej Obradović“ za 2020. godinu je oko 4 500 godišnje.

U toku 2019. godine Biblioteka je Otkupom Ministarstva kulture i informisanja pribavila 2045 knjiga, kupovinom 1099 knjige i poklonima 951 knjiga, tako da je ukupno pribavljeno 4095 novih publikacija, što se uklapa u Standarde o nabavci bibliotečke građe.

Otkupom Ministarstva kulture RS i poklonima ne možemo u potpunosti da utičemo na izbor bibliotečke građe, tu mogućnost nam jedino ostavlja kupovina te je stoga neophodno da osnivač obezbedi veća materijalna sredstva za nabavku novih publikacija čime bismo u potpunosti mogli da utičemo na kvalitet nabavljenih publikacija, a i potrebe korisnika.

Serijske publikacije se nabavljaju pretplatom, kupovinom na Sajmu knjiga u Beogradu i specijalizovanim knjižarama, zatim razmenom za pojedine časopise čiji je izdavač Biblioteka, obaveznim primerkom i poklonom.

U skladu sa Standardima za javne bilbioteke u Republici Srbiji u narednom periodu planira se nabavka oko 50 naslova serijskih publikacija godišnje. Takođe, planira se saradnja i sa nekim od stranih kulturnih centara kako bi se rešio problem nabavke periodike na stranim jezicima.

5.1.2. Obrada građe

Stručna obrada bibliotečke građe automatizovana je korišćenjem programa Cobiss. Narodna biblioteka „Dositej Obradović“ je od 2004. godine članica sistema uzajamne katalogizacije u Srbiji. Na poslovima stručne obrade građe trenutno radi osam licenciranih bibliotekara. Stručna obrada građe radi se direktno na odeljenjima za pozajmicu.

U projektovanom periodu planirano je da svi bibliotekari sa visokom stručnom spremom, a koji rade na odeljenjima za pozajmicu, prođu obuku za program Cobiss i dobiju licencu za rad.

5.1.3. Čuvanje i korišćenje građe

Nedeljno radno vreme Biblioteke sa korisnicima iznosi 65 sati, što im obezbeđuje dosta vremena za korišćenje potrebne građe i fondova.

Pozajmljivanje i korišćenje bibliotečke građe i izvora realizuje se na Odeljenju za odrasle čitaoce, Odeljenju za decu, Naučnom odeljenju, Zavičajnom odeljenju, Odeljenju periodike, Odeljenju za staru i retku knjigu i Odeljenju za stranu knjigu. Za korišćenje bibliotečkih fondova u Biblioteci postoji posebna čitaonica pri Naučnom odeljenju gde se mogu koristiti stručne knjige i priručnici koji nisu predviđeni za pozajmicu van Biblioteke, a za korišćenje priručne literature i slikovnica za decu tu je čitaonica na Dečijem odeljenju. Za fondove Periodike i Zavičajnog odeljenja takođe se koristi čitaonica Naučnog odeljenja.

Sale na Naučnom i Dečijem odeljenju koriste se i kao prostor za javne programe koje Biblioteka organizuje.

Informacione usluge korisnicima obezbeđuju se na sledećim odeljenjima: Odeljenju za odrasle čitaoce, Odeljenju za decu, Odeljenju periodike, Naučnom odeljenju i Zavičajnom odeljenju.

Informacije o fondovima Biblioteke, proveru i pronalaženje bibliografskih podataka korisnicima pruža stručno osoblje pretragom elektronskog kataloga Biblioteke, a korisnicima je dostupan i jedan računar za samostalnu pretragu elektronskog kataloga.

U okviru Naučnog odeljenja obezbeđuju se složenija, tematska pretraživanja i pomoć pri selekciji građe potrebne za istraživačke i naučne radove.

Biblioteka organizuje i onlajn uslugu Pitajte bibliotekara, kojom korisnicima omogućava slanje informacionih zahteva putem elektronske pošte.

Biblioteka je korisnicima omogućila uslugu korišćenja Interneta u okviru Internet kutka smeštenog na Odeljenju za decu. Biblioteka raspolaže sa pet računara predviđena za ovaj vid usluge.

U čitaonici Naučnog odeljenja uveden je EDU ROAM – besplatna internet akademska mreža koju mogu koristiti svi studenti Univerziteta.

Aktuelne informacije o uslugama i radu Biblioteke, kao i pravima i obavezama korisnika dostupne su putem Interneta preko veb prezentacije Biblioteke.

U toku 2020. godine plan je da se broj upisanih članova poveća na 8 500 članova. Spektar usluga koje Biblioteka nudi treba širiti novim: e-čitaonica, kutak sa računarima za korisnike starije od 65 godina, razvoj kutka za tinejdžere do posebnog odeljenja, uvesti pozajmicu zvučnih knjiga, kurseve stranih jezika i kurseve iz IT sektora. Uvođenje novih sadržaja i servisa za korisnike odnosi se i na veb stranicu Biblioteke.

Odeljenje za rad sa odraslim čitaocima

Narodna biblioteka je lokalni centar informacija koji omogućava da sve vrste znanja i informacija budu odmah na raspolaganju korisniku. Odeljenje za rad sa odraslim čitaocima nastoji da stalno unapređuje svoju ulogu posrednika između knjige, informacija i čitaoca kroz kontinuirano poboljšanje uslova za rad i unapređivanje usluga koje pruža svojim članovima.

Program je predviđen tako da opravdava stav po kojem je Biblioteka ozbiljna kulturno-informativna ustanova sa kvalitetnom uslugom spremna da pokriva potrebe svojih čitalaca i svih građana. Biblioteka treba da bude stecište raznovrsnih sadržaja i mesto raznolikih događanja, jer tek u toj sveukupnosti programa, delatnost Biblioteke dobija pravu meru.

Pored svih radnih zadataka i redovnih poslova, Odeljenje će svoje radne aktivnosti usmeriti ka sledećim formama rada:

Iako je poseta biblioteci najčešća kulturna aktivnost u gradu, naš stalni cilj je povećanje broja članova biblioteke. Ukupan broj učlanjenih zavisiće i od blagovremene nabavke novih i aktuelnih publikacija. Adekvatna propaganda, još veće prisustvo u javnim glasilima, kao i drugi vidovi popularizacije i afirmacije knjige i Biblioteke takođe će značajno uticati na povećanje broja korisnika. Uvođenje servisa baziranih na internetu privući će nove grupe korisnika, prvenstveno školske i studentske omladine.

- Inteziviraćemo popularne i povoljne dodatne oblike kolektivng upisa čitalaca putem kolektivnih akcija, po promotivnim cenama;

- Posetićemo desetak javnih ustanova i kolektiva, prezentovati im povoljnosti kolektivnog upisa i time ih približiti knjizi i svim ostalim kulturnim sadržajima koje Biblioteka pruža. Poslaćemo dopise Udruženju penzionera i upoznati ih o besplatnom upisu u Biblioteku, i korišćenju knjižnog fonda, nekoliko dnevnih novina i časopisa;

- Besplatan upis imaće lica sa posebnim potrebama, socijalno ugrožena kategorija građana, a mislimo i na bolesne osobe;

- Edukacija korisnika za pretraživanje elektronskog kataloga i korišćenje servisa „Moja biblioteka“ i drugih informacionih izvora;

- Praćenje potreba korsinika i izdavačke produkcije kako bi se nabavili novi naslovi;

Reprezentativnim izložbama u 2020. godini biće obeleženi značajni datumi i jubileji

Vreme održavanja Naziv izložbe

Januar Agata Kristi (Godišnjica smrti 12. 1.1976)

Februar Čarls Dikens ( Godišnjica rođenja 7. 02.1812)

Mart Književnice koje su menjale svet

April Dva velikana književnosti

Maj Henrik Sjenkjevič ( Godišnjica rođenja 5.5-1846)

Jun Rej Bredberi ( Godišnjca smrti 5. jun 2012)

Jul Tesla ( Godišnjica rođenja 10. 7. 1856)

Avgust Knut Hamsun ( Godišnjica rođenja 04. 08. 1859.)

Septembar Pismenost danas

Oktobar Jesenjin ( Godišnjica rođenja 3. 10. 1895)

Novembar Majkl Krajton ( Godišnjica 5.11. 2008)

Decembar Gistav Flober (Godišnjica rođenja 12. 12. 1821)

- Plan je da se u sledećoj godini obezbedi trajna i adekvatna logistika za predstavljanje naše i gostujuće knjižne, likovne i foto građe;

- Planiramo posete sajmu knjiga u Beogradu i Sarajevu, nakon kojih ćemo preko reklamnih vitrina, LCD televizora i reklamnih panoa koji su vidno postavljeni na Odeljenju, svakodnevno upoznavati čitaoce sa aktuelnim knjigama i kulturnim zbivanjima u Biblioteci;

- U cilju permanentnog unapređivnja rada sa slepim i slabovidim korisnicima planira se: - Formiranje digitalne biblioteke za osobe sa poteškoćama u čitanju; - -Priprema za štampanje popisa knjiga na Brajevom pismu, audio-knjiga i elektronskih

knjiga. Ovaj popis ili skraćena verzija kataloga trebalo bi da se štampa na standardnom pismu, na Brajevom pismu, a da bude dostupani u elektronskoj formi i audio-formatu;

- Što se tiče prostora odeljenje, planirana je adaptacija podnih obloga.

Rukovodilac odeljenja

Mersiha Kardović

Odeljenje za matične poslove

Sumiranjem rezultata rada u toku 2019. godine kroz izradu statistika o poslovanju, izradu Izveštaja o radu za 2019. godinu, konačno uobličavanje Plana i programa za 2020. godinu, Odeljenje za matične poslove započinje novu poslovnu godinu. Januar je takođe predviđen i za izradu i štampanje knjige inventara za 2019. godinu.

Zbog prirode posla koja zahteva stalno prebrojavanje, slaganje, upoređivanje i proveravanje statistike i u februaru će se raditi na poslovima vezanim za rad u prethodnoj godini i to: izrada ankete o poslovanju koju radimo za Narodnu biblioteku Srbije, formiranje Komisije za otpis knjižne građe i otpisivanje pohabane i neaktuelne građe izdvojene tokom godine, izrada i štampanje spiskova sa zadržanom građom od strane korisnika za Odeljenje za rad sa odraslim korisnicima i Dečije odeljenje. Analizom spiskova došli smo do zaključka da u svakom trenutku imamo oko 2000 knjiga koje korisnici nisu na vreme vratili, organizovanim pozivanjem članova uspemo veliki deo knjiga da vratimo u fondove.

Jedan od prioriteta Odeljenja za matične poslove jeste stručno usavršavanje bibliotekara. U martu i aprilu 2020. godine predviđena je organizacija dva stručna seminara za bibliotekare.

(Vreme održavanja seminara kao i koji će konkretno seminari biti organizovani ne možemo precizirati u trenutku izrade ovog plana iz razloga što se još uvek ne zna koji će od njih biti akreditovani za 2020. godinu.)

Seminari koje organizujemo u Biblioteci odlična su prilika za stručno usavršavanje i bibliotekara iz okruženja, a i školskih bibliotekara sa područja Novog Pazara i okruženja. Svi oni biće uredno i blagovremeno obavešteni o vremenu održavanja seminara.

U međuvremenu je još jedan radnik Biblioteke stekao uslove za polaganje stručnog ispita u Narodnoj biblioteci Srbije i biće prijavljen za majski rok.

Kao svojevrsna mera stalnog stručnog usavršavanja bibliotekara u Biblioteci doneta je odluka da svi bibliotekari sa visokom stručnom spremom prođu obuku za uzajamnu katalogizaciju i dobiju licencu za rad u programu Cobiss. Za 2020. godinu planirano je da još dva bibliotekara prođu obuku, jedan za katalogizaciju monografske građe, a drugi za periodiku. Na portalu Cobiss obrazovanje još nije istaknut kalendar kurseva, ali na osnovu ranijih iskustava predviđamo da će ih biti u aprilu i maju.

Kao članica mreže Euteka, Biblioteka svake godine obeležava 9. maj - Dan Evrope. I u 2020. godini to neće biti izuzetak. Dosadašnja praksa obeležavanja ovog dana bila je da se u organizaciju uključe sve biblioteke u Srbiji koje su članice pomenute mreže i odrade zajedničke aktivnosti koje osmisle odgovorni u EU info centru.

Negde krajem aprila ili početkom maja od Narodne biblioteke Srbije dobijamo spisak sa izdavačima i naslovima knjiga iz kog treba izdvojiti ono što nam je potrebno, a sve u okviru Otkupa

Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Nakon što bibliotekari naprave izbor za svoja pozajmna odeljenja, spiskovi se objedinjuju i šalju NBS-u.

Knjige koje poručimo pristižu u toku letnjih meseci, jun i juli, tako da su ta dva meseca predviđena za prijem, proveru kroz spiskove i prosleđivanje knjiga odeljenjima na stručnu obradu.

Jedan od zadatak Odeljenja za matične poslove jeste i saradnja sa školskim bibliotekama osnovnih i srednjih škola u Novom Pazaru. Praksa je da bibliotekama u toku godine nudimo stručnu pomoć i obogaćujemo njihove fondove lektirama, stručnim knjigama i beletristikom. U toku 2020. godine plan je da svakog meseca obiđemo po jednu biblioteku.

Plan obilaska školskih biblioteka

Januar Srednja medicinska škola i OŠ „Vuk S. Karadžić“

Februar Ekonomsko-trgovinska škola i OŠ „Avdo Međedović“

Mart Tehnička škola i OŠ „Rifat Burdžović Tršo“ April Škola za dizajn i OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ Maj Turistička škola i OŠ „Bratstvo“

Na Odeljenju za matične poslove i u toku 2020. godine obavljaće se tekući poslovi:

- Održavanje stalnog kontakta sa kolegama iz Narodne biblioteke Srbije vezano za program Cobiss3;

- Praćenje ažuriranja samog progama i pomoć kolegama oko promena koje se dešavaju u okviru Cobiss3 programa;

- Mesečni izveštaji o radu; - Prijem i provera knjiga iz nabavki; - Tehnički poslovi vezani za izdavačku delatnost Narodne biblioteke „Dositej Obradović“; - Izrada statistika zbog neophodnosti stalnog praćenja poslovanja.

Rukovodilac odeljenja

Binela Fetahović

Dečije odeljenje

Dečije odeljenje biblioteke sve više postaje mesto za zanimljivu maštovitu igru, učenje i druženje sa decom, jer aktivnosti koje izvodimo na odeljenju itekako privlače dečiju pažnju i bude interesovanje za upise velikog broja novih članova, tako da u 2020. godini planiramo različite oblike i vrste radionica za sve uzraste, od predškolskog do mlađih i starijih osnovaca.

- Prvi pojekat pod nazivom „Od čitanja se raste ”, namenjen je deci predškolskog uzrasta (svake srede izvodi se radionica) gde se deca upoznaju sa fondom kojim raspolaže biblioteka , načinom pozajmljivanja knjige kao i aktivnosti kao što je čitanje priče, bojenje bojanke, recitovanje ili neka druga aktivnost u zavisnosti od interesovanja mališana.

- Drugi projekat koji imamo u planu da realizujemo je pod nazivom: „Priču čuj i oboj”, aktivnosti su namenjene deci drugog, trećeg i četvrtog razreda i radno i zabavno provode po jedan čas. Radionica je osmišljena da sve škole obavestimo o otvorenoj saradnji i želji da uspešno sarađujemo.

- Treći projekat pod nazivom „Dositej u Londonu" organizujemo svesni činjenice da je poznavanje engleskog jezika postalo potreba i to za pripadnike svih uzrasta, te iz tog razloga sprovodimo i realizujemo specijalizovani kurs engleskog jezika za decu.

- Četvrti projekat je kurs turskog i arapskog jezika osmišljen da deca zainteresovana za učenje ova dva jezike savladaju osnove ovih jezika i upoznaju se sa kulturama tih zemalja.

- Peti projekat pod nazivom „I ja bih da čitam", namenjen je deci prvog razreda gde svaka škola dobije svoje vreme da organizovano svaka učiteljica ili učitelj dovode svoje odeljenje i pored besplatnih članskih kartica koje dobiju provedu i dva časa u kreativnim radionicama (različitog sadržaja: bojenje, crtanje, lepljenje idr.)

- Tradicionalno održavamo konkurs likovnih radova za učenike osnovnih škola, sa temom koja bude u tom momentu aktuelna. Interesovanje i odziv su veliki, tako da imamo u planu i naredni konkus.

Pored projekata koji traju u toku školske godine i održavaju se u kontinuitetu tu su i bitni datumi za nas.

- 2. aprila, obeležavamo Međunarodni dan dečije knjige, sa tim u vezi planiramo akciju podele čitalačke značke za najaktivnije mališane.

- 23. aprila, obeležavamo Međunarodni dan knjige, planiramo da u goste pozovemo nekog od dečijih pisaca što bi obogatilo sadržaje planirane za te događaje.

- Početkom oktobra planiramo obeležavanje dana Dečije nedelje, izvođenjem priredbe na platou ispred Biblioteke

Rad sa decom zahteva stalnu animaciju dece kao i učiteljica i učitelja tako da mnoge radionice kreiramo u određenim periodima kada se ukaže potreba za njima, ali moramo da naglasimo da mnoge aktivnosti zavise i od saradnje sa školama kao i učiteljicama i učiteljima.

Sve aktivnosti su usmerene u cilju popularizacije knjige i što veće posećenosti biblioteke.

Rukovodilac odeljenja

Meleka Župić

Zavičajno odeljenje

Značaj zavičajnih odeljenja, danas, daleko je veći no što je to bio ranije. Fondovi biblioteka danas, uglavnom, nalikuju jedni drugima. Ovoj uslovnoj uniformnosti, koja je u informacionoj eri bila neizbežna, ipak, ne podleže jedan od bitnih činilaca svake narodne biblioteke - njeno zavičajno odeljenje sa zavičajnim zbirkama.

Zavičajnu građu čini sve ono što se svojim sadržajem odnosi na teritoriju Novog Pazara, koja je izdata ili štampana u Novom Pazaru, ili, pak, sva dela autora koji su rođeni ili su živeli u Novom Pazaru. Kroz prikupljanje, obradu, čuvanje popularisanje ovakve bibliotečke građe svakako se postiže očuvanje vrednog nasleđa jedne teritorije za generacije koje dolaze, podiže se svest o kulturi, istoriji i životu lokalne sredine i bitnim akterima koji su je trajno obeležili.

Poslovi koji se obavljaju a sa kojima će se nastaviti i u toku 2020. godine, na Zavičajnom odeljenju:

- rad sa korisnicima i pomoć u traženju određene literature,

- izdavanje zavičajne građe koju korisnici koriste na odeljenju ili u čitaoni,

- prikupljanje zavičajne građe,

- skeniranje i elektronska saradnja sa studentima i ostalim korisnicima,

- svakodnevno ažuriranje zavičajne stranice Zavičajno odeljenje Novi Pazar,

- periodično arhiviranje kompletnih dešavanja u Biblioteci na eksternim diskovima,

- svakodnevno praćenje i obrađivanje Ebarta i njegovo izlaganje našim korisnicima.

Aktivnosti predviđene za 2020. godinu

Početkom godine planirano je da se nastavi sa digitilizacijom zavičajne građe. Proces digitalizacije započet je početkom 2019. godine, tako da se planira da do kraja 2020. godine bude digitalizovana celokupna monografska publikacija zavičajnih pisaca.

Nastaviti sa intervjuima zavičajnih pisaca. U januaru mesecu planiran je razgovor sa Enesom Halilovićem.

U februaru mesecu raspisati konkurs za takmičenje recitatora „Zavičaj se čuva pjesmom“, koji se održava svake godine (ove godine šesti put) u biblioteci. Na ovom takmičenju do sada su se takmičila deca osnovnih škola, a ove godine, biće uključeni i učenici srednjih škola. Planira da to bude opštinsko takmičenje (do sada je takmičenje bilo samo u organizaciji biblioteke) gde će učesnici posle ovog takmičenja moći da idu na regionalno takmičenje.

20. februara biće urađen intervju sa zavičajnim piscem Enesom Nikšićem.

U martu mesecu tačnije 20. marta održati takmičenje recitatora „Zavičaj se čuva pjesmom“. Takmičenje se odvija na srpskom i bosanskome jeziku, i ovo takmičenje je već poprimilo tradicionalni karakter. Takmičenje se organizuje u cilju popularisanja i negovanja kulture jezika, a sve u cilju uspostavljanja multietničkog dijaloga i suživota na ovim prostorima.

20. aprila povodom Dana grada u organizaciji biblioteke i Zavičajnog odeljenja kao i predhodnih godina, biće upriličena izložba u centru grada.

U maju mesecu planirano je da se radnik Zavičajnog odeljenja Azra Biševac pošalje na kurs za dobijanje licence za obradu serijske publikacije.

Početkom maja meseca biće urađen razgovor sa zavičajnim piscem Suadom Hodžić.

U prvoj polovini juna meseca palniran je razgovor sa piscem Šabanom Šarenkapićem.

Tokom jula i avgusta planira se učešće na međunarodnim okruglim stolovima koji se održavaju svake godine u Prijepolju, Bijelom Polju i Pljevljima.

U septembru mesecu poslati poziv bibliotekama za učešće na međunarodnom okruglom stolu koju svake godine organizuje Zavičajno odeljenje biblioteke. Tema ovogodišnjeg skupa biće „Običaji“.

U Narodnoj biblioteci „Dositej Obradović”, u organizaciji Zavičajnog odeljenja, u prvoj nedelji novembra biće održan Okrugli sto na temu „Običaji ”. Na ovom skupu će učestvovati biblioteke iz Srbije i Crne Gore. Cilj je pre svega afirmacija Zavičajnog odeljenja, predstavljanje resursa zavičajnih zbirki, ovaj put običaja, međubibliotečka saradnja i razmena iskustava, a i ujedno da se skrene pažnja na običaje koji polako bivaju zaboravljeni.

U novembru raspisati šesti po redu konkurs „Priča iz mog zavičaja“, da bi se sredinom decembra isti održao u Narodnoj biblioteci „Dositej Obradović“. Pravo učešća na konkursu imaju svi građani Republike Srbije. Cilj ovog konkursa je pre svega da skrenemo pažnju na književnost, na vrednost knjige i pisanja na značaj i ulogu biblioteke u društvenoj zajednici.

Rukovodilac odeljenja

Azra Biševac

Odeljenje za staru, retku, stranu knjigu i zbirke na orijentalnim jezicima

Odeljenje stare, retke knjige i orijentalne građe je novoformirano odeljenje koje trenutno raspolaže

sa 465 starih i retkih knjiga.

Potreba za njegovim formiranjem proistekla je iz činjenice da smo u fondovima imali određeni broj

starijih knjiga koje je trebalo odvojiti i na poseban način čuvati. Svesni i činjenice da je sve više građana

koji se bave naučno-istraživačkim radom potreba za ovim Odeljenjem bila je realna.

U narednom periodu plan je obogatiti fond Odjeljenja starim knjigama i orijentalnom građom.

Obzirom da je vrlo teško do takve građe doći iz više razloga (građani nisu obavešteni da u Biblioteci postoji

Odeljenje koje prikuplja staru knjigu, građani nisu svesni da u svojim bibliotekama i ostavama imaju vredne

stare knjige, a oni koji znaju za njihovu vrednost žele ih zadržati za sebe), kako bismo intenzivirali

prikupljanje građe za naredni period postavili smo strategiju za koju smatramo da će nam omogućiti da

dođemo do što većeg broja stare knjige i orijentalne građe:

- Pozvati i obići porodice koje u svojim kućnim bibliotekama poseduju stare i retke knjige kao i

orijentalnu građu, kako bi učestvovali i dali doprinos u bogaćenju fonda ovog odjeljenja;

- Cilj nam je da Odjeljenje stare i rijetke knjige i orijentalne građe dobije funkciju istraživačkog

centra, na taj način bi povećali interesovanje istraživača, učenika i studenata da intenzivnije koriste

ovu vrstu knjige u stvaralaštvu i naučnom radu;

- Planiramo putem medija informisati građane o značaju samog Odeljenja i njihovog učestvovanja u

formiranju. Građu koju poseduju mogu pokloniti, dati na čuvanje ili dati da je naš stručni tim

skenira i vrati je korisnicima;

- U planu je obilazak svih ustanova u državi i regionu i razgovor o budućoj saradnji koja bi

podrazumevala i ustupanje građe koja je tematski vezana za naš region, kao i razmena građe;

- U toku 2020. godine planirane su i posete Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu, Orijentalnom

institutu u Sarajevu i Behram begovoj biblioteku u Tuzli kako bi im predstavili Odeljenje, upoznali

ih sa fondom koji trenutno imamo i zatražili od njih pomoć u vidu poklona ili druge saradnje;

- Plan je i obići sve obrazovne i kulturne ustanove u gradu radi ostvarivanja saradnje.

Rukovodilac Mensur Zukorlić

Naučno odeljenje sa periodikom i čitaonicom

Plan rada Odeljenja periodike obuhvata neograničen pristup znanju i informacijama.

Stručni rad će se obavljati u skladu sa savremenim bibliotečkim standardima. Pored osnovne delatnosti obrađivanja, čuvanja, predstavljanja i davanja na korišćenje

bibliotečke građe, ovo odeljenje radiće na uvećanju fonda časopisa i listova kroz nabavku putem kupovine i poklona izdavača. Prilikom nabavke časopisa vodiće se računa o potrebama Biblioteke, ali i zahtevima korisnika.

Tokom 2020. godine obavljaće se redovan unos i bibliografska obrada novih naslova periodike u elektronski katalog što omogućava da obrađen naslov bude pretraživ za korisnike. Unos novih naslova podrazumeva katalogizaciju i klasifikaciju prema pravilima Univerzalne decimalne klasifikacije (UDK ) i fizičku obradu. Fizička obrada obuhvata unos inventarnog broja, signature i stavljanje pečata pojedinačno za svaki časopis i svaku svesku, kao i štampanje i lepljenje nalepnica. Obrada monografskih publikacija, neknjižne građe i elektronskih izvora obavljaće se po potrebi. Radiće se analitička obrada priloga iz časopisa i monografskih publikacija. Nastaviće se sa uvođenje periodike u kontrolne kartone u štampanoj i elektronskoj kartoteci i ulaganje časopisa u police.

Nastavićemo sa prikupljanjem podataka za izradu izveštaja (podaci o broju i strukturi korisnika, podaci o broju izdatih časopisa i drugih usluga potrebnih za vođenje mesečne i godišnje statistike), radićemo na ažuriranju podataka u normativnoj bazi i ažuriranju podataka za izradu nove inventarne knjige za serijske publikacije. Nastavićemo sa organizovanje izložbi (predstavljanje časopisa, novi naslovi, obeležavanje jubileja) i redovnim predstavljanjem informacija putem sajta što će doprineti promovisanju fonda periodike.

Novine koje se planiraju je stalno stručno usavršavanje radnika koji će prisustvovati akreditovanim seminarima kao i izrada stručnih radova koji će biti rezultat istraživačkog rada. U svakodnevnom radu posebna pažnja posvetiće se srednjoškolcima i studentima kroz aktivnosti: pristupanje elektronskim izvorima i bazama podataka preko interneta (Cobiss, Kobson, Scindeks), obuka za samostalno pretraživanje građe, kako bi pronašli odgovarajuću literaturu u papirnom i elektronskom obliku, obavljanje tematskih pretraživanja na zahtev korisnika, neposredan rad sa istraživačima. Nastaviće se saradnja sa NB Srbije i drugim bibliotekama se kroz usluge međubibliotečke pozajmice (knjiga i članaka).

U toku godine planira se saradnja sa srednjim školama i Državnim univerzitetom što će predstavljati značajan korak ka povećanju korisnika. Cilj saradnje je predstavljanje Odeljenja periodike, kao i osposobljavanje korisnika da samostalno koristite fond periodike, elektronske izvore i digitalne baze na pravi način.

U dogovoru sa školama održaće se prezentacija „Edukacija korisnika o elektronskim izvorima u biblioteci sa osvrtom na katalog, baze punog teksta i predstavljanje fonda periodike''. U jednom od navedenih termina naknadno će se dogovoriti poseta Narodnoj biblioteci.

Prezentacije će se održati po sledećem redosledu: Gimnazija (po dogovoru: januara, februar, mart, oktobra, novembra, decembra). Medicinska škola (po dogovoru: februara, mart). Tehnička škola (po dogovoru: januar, februar, oktobar, novembar). Ekonomska škola (po dogovoru: februar, mart, april, oktobar, novembar).