1 Predavanje Met

Opta metodologijaOsnovni pojmovi i definicije

SADRAJOPTA METODOLOGIJA Uvod Klasifikacija metodologijeElementi logike

UVODMETODPredstavlja planski postupak koji se koristi da bi se postigao neki cilj ili reio odreeni problemSvaka nauka ima svoje probleme......i svoje naine reavanja tih problema

UVODNAUNI METOD Postupak kojim se na bazi prethodnih znanja o predmetu neke nauke, a putem reavanja postavljenog problema, dolazi do daljeg i potpunijeg znanja o njemu

UVODNAUNI METODNauni metod ine dva elementa: Izvesno znanje o uoenom predmetu nauke Metodski postupak za dolaenje do novih znanja o odabranom predmetu nauke

UVODSl. 1. Grafiki prikaz istraivakog procesa

UVODMETODOLOGIJA ISTRAIVANJASinteza i generalizacija svih metoda kojima se ispituje ista pojava predstavlja metodologiju ispitivanja te pojave. Znai da je metodologija istraivanja pojave sinteza svih pojedinanih metoda kojima se ta pojava ispituje.

KLASIFIKACIJA METODOLOGIJE

Metodologija naunog istraivanja moe se podeliti u sledee metodoloke oblasti:Opta metodologija (LOGIKA)Osnovne metodologije Posebne metodologije

KLASIFIKACIJA METODOLOGIJEOPTA METODOLOGIJAobuhvata naune oblasti koje su kao metod primenljive na sve nauke bez izuzetka Malo je takvih oblasti (LOGIKA)

KLASIFIKACIJA METODOLOGIJE OSNOVNE METODOLOGIJE su uoptene, ali istovremeno i veoma razraene metodologije koje mogu da se koriste samo u odgovarajuim, ali opsenim, naunim celinama, dok su u drugim naunim oblastima praktino neprimenljive...

KLASIFIKACIJA METODOLOGIJE OSNOVNE METODOLOGIJE Osnovne metodologije su: eksperimentalna (koja je bazina za gotovo sve prirodne nauke pa i medicinu), aksiomatska, sistemoloka, socioloka, statistika, kibrernetika, istorijska, vrednosnonormativna itd.

KLASIFIKACIJA METODOLOGIJEPOSEBNE METODOLOGIJE Posebne metodologije su metodologije u posebnim naunim disciplinama

ELEMENTI LOGIKEMATERIJATo to postoji oko nas a takoe obuhvata i nas kao svoj deo mi danas nazivamo materijom klasifikacije materije: supstancija i polje.

ELEMENTI LOGIKEMATERIJASupstancijaVid ispoljavanja materije koji moemo registrovati naim ulima. Supstancija je vrsta materije koja moe da se kree i da miruje (recimo, svi predmeti oko nas).Poljepolje, pre svega elektromagnetsko, gravitaciono i nuklearno, uvek prostire brzinom koja je konstantna i ija je konstantnost odreena prirodom sredine kroz koju se polje prostire

ELEMENTI LOGIKEOSOBINE MATERIJEStrukturaSvojstvaMogunost njihovih promena (tj. mogunost da se struktura i svojstva materije menjaju).

OSNOVNI POJMOVISTRUKTRA MATERIJEDiskretna (prekidna) struktura: (sainjavaju relativno samostalne celine koje nazivamo objektima) Svaki objekt ima doreena svojstva

ELEMENTI LOGIKESVOJSTVA MATERIJE Uvek prisutna svojstva nazivamo najoptijim. To su: prostornost (ne postoji objekt koji ne zauzima deo prostora), trajanje (nema objekta koji ne traje bar neko vreme) univerzalna konstantnost. Iz svojstva konstantnosti materije sledi da je materija neunitiva ali i nestvoriva, tj. da je u kosmikim razmerama vena (tj. konstantna)

ELEMENTI LOGIKESVOJSTVA MATERIJEMerljiva svojstva objekata nazivaju se veliinama.

ELEMENTI LOGIKEMOGUNOST PROMENApromene se uvek vre na tano odreen nain, ali nikad bez odgovarajueg uzroka. Naime, promena nekog objekta uvek je izazvana (ili uzrokovana) adekvatnim promenama drugih objekata.

ELEMENTI LOGIKEPOJAVA I SISTEMAko se uoi ili odabere neka celovita promena materije i ako izdvoji u mislima ili u realnosti skup objekata prirode unutar koga se ova promena odvija, ovakva promena materije naziva se pojava, a izdvojeni deo prirode (npr. izdvojeni objekt ili skup objekata) predstavlja sistem za tu pojavu.

ELEMENTI LOGIKEPROCESproces je bilo koja pojava koju smo odluili da pratimo u toku (tj. u funkciji) vremena

ELEMENTI LOGIKEISTRAIVANJEIstraivanje osobina materije (tj. njene strukture, svojstava i njihovih kauzalnih promena, tanije pojava na njoj) predstavlja svesni proces, koji ima za cilj da se utvrdi ta materija zaista jeste

ELEMENTI LOGIKEISTRAIVANJERezultat istraivanja (odnosno saznavanja) materije nazivamo znanje (ili saznanje) o njoj

ELEMENTI LOGIKEZNANJEznanje o nekom objektu obuhvata: 1) svest o njegovoj strukturi, svojstvima i njihovim kauzalnim promenama, i 2) jeziku formulaciju tog znanja

ELEMENTI LOGIKEULNO SAZNANJEovek istrauje prirodu i stie svoja znanja o njoj koristei se svojim ulima i svojim razumom Proces kojim se znanje stie pretenim angaovanjem ula nazivamo ulnim saznavanjem (u prirodnim naukama ono se svodi na eksperimentalno ili terensko istraivanje)

ELEMENTI LOGIKELOGIKO SAZNANJEproces sticanja znanja pretenim angaovanjem mentalnih sposobnosti predstavlja logiko saznavanje (ili miljenje). Miljenje operie mislima koje ine pojam, sud i zakljuak.

ELEMENTI LOGIKEPOJAMPojam je misao koja se obrazuje na osnovu zajednikih osobina pojedinanih objekata slinih osobina.Svaki pojam je odreen svojim sadrajem i svojim obimom

ELEMENTI LOGIKESADRAJSkup zajednikih osobina velikog broja svesno odabranih objekata odreuje sadraj pojma o skupu tih objekata, odnosno o objektu uopte.

ELEMENTI LOGIKEOBIMObim pojma ine svi potpojmovi (u graninom sluaju svi pojedinani objekti), koji po svom sadraju potpadaju pod taj pojam. Na primer, obim pojma "kost" sainjavaju potpojmovi o rebru, prljenu, butnoj kosti, jezinoj kosti itd...

ELEMENTI LOGIKEOBIMPoto svaki od ovih potpojmova ima i sam svoje potpojmove, na kraju se dospeva do konkretnih objekata koji zajedno ine obim ovog pojma. Na primer, potpojam "prljen" ima svoje potpojmove kao to su "atlas", "epistrofeus", trei vratni prljen itd

ELEMENTI LOGIKESADRAJ I OBIMSadraj i obim pojma stoje u opoziciji: to pojam ima bogatiji sadraj, obim mu je manji i obrnuto.

ELEMENTI LOGIKESADRAJ I OBIMS obzirom na stupanj optosti, tj. na veliinu obima, pojmovi se dele na pojedinane, posebne i opte. to je obim nekog pojma vei, kaemo da je pojam optiji.

ELEMENTI LOGIKESADRAJ I OBIMPojedinani (singularni, unikatni) pojam izraava sutinu jedne, pojedinane stvari

ELEMENTI LOGIKESUD (STAV)deo ovekovog miljenja svodi na formiranje novih pojmova (tj. poimanje). Meutim, daleko najvei deo misaone aktivnosti oveka sastoji se u povezivanju pojmova i imena pojedinanih stvari u reenice.

ELEMENTI LOGIKESUD (STAV)Reenica je izgovorena ili napisana misao koja za oveka ima nekakvog smisla. Reenicama mogu da se izraze najraznovrsnije misli kao to su: molba (Molim vas da mi pomognete), potreba (Ovog pacijenta treba pregledati), pitanje (Ko danas ne prisustvuje predavanju), savet, sumnja, briga itd.

ELEMENTI LOGIKESUD (STAV)postoji samo jedna vrsta reenica kojom se neto tvrdi ili porie. Takva reenica, kojom se neto tvrdi ili porie, naziva se sud ili stav. Na primer, sud je reenica ovek je ivo bie jer se njome tvrdi da je ovek ivo bie, ili ovek nije besmrtan, jer se njome porie da je ovek besmrtan itd.

ELEMENTI LOGIKESUD (STAV)Reenica Krv je crvena je sud jer se njome tvrdi da krv ima svojstvo da je crvena, a sainjavaju je dva povezana pojma krv i crven. Ona istovremeno ilustruje najvaniju vrstu suda, koji se naziva predikativni sud

ELEMENTI LOGIKEISTINAReenica Krv je crvena je sud jer se njome tvrdi da krv ima svojstvo da je crvena, a sainjavaju je dva povezana pojma krv i crven. Ona istovremeno ilustruje najvaniju vrstu suda, koji se naziva predikativni sud

ELEMENTI LOGIKEISTINASud je jedina reenica kojom se neto tvrdi ili porie, a ako se njome neto tvrdi, to moe da bude i tano, ili jo bolje, istinito osnovni i konani cilj svakog istraivanja u nauci je pronalaenje istinitih sudova o materiji, tj. utvrivanje ta materija zaista jeste

ELEMENTI LOGIKEISTINAsud istinit ako je veza pojmova i imena u njemu adekvatna stvarnosti, tj. ako ta veza na maksimalno mogu (ali ne i apsolutan) nain odraava stvarnost onakvom kakva ona zaista jeste

ELEMENTI LOGIKEISTINAistina nije apsolutna kopija stvarnosti, ve je ona njena subjektivna slika koja joj je zato samo adekvatna, a ne identina. Istina, koju smo istraivanjem otkrili, nije vena i nepromenljiva, ve podlee stalnim promenama i, na svu sreu, daljim usavravanjima, teei nekakvoj konanoj ali i nedostinoj istini.

ELEMENTI LOGIKEDEFINICIJA Svaki novi pojam uvodi se u nauno razmatranje svojom odredbom (ili definicijom), a svaki novi zakon svojom formulacijom

ELEMENTI LOGIKEDEFINICIJADefinisati pojam znai konstatovati mu itav sadraj. Poto je ovakav nain definisanja obino glomazan a nekad praktino i neizvodljiv, u nauci se najee koristi analitiko definisanje pojma:

ELEMENTI LOGIKEDEFINICIJA I ZAKON ...Ako obim pojma A ulazi kao celina u obim pojma B, za B se kae da je rodni pojam za A, dok se za A kae da predstavlja vrsni pojam za B. Zato svaki pojam unutar te hijerarhije ima s jedne strane svoj rodni, a s druge, svoj vrsni pojam. Na primer, za pojam ptica rodni pojam je kimenjak, a vrsni pojam je vrabac.

ELEMENTI LOGIKEDEFINICIJAAnalitiko definisanje pojma predstavlja odreivanje pojma njegovim, po mogunosti najbliim rodnim pojmom i specifinom razlikom.

ELEMENTI LOGIKEDEFINICIJAAnalitiko definisanje pojmaNa primer, Eritrocit je krvna elija okruglog i bikonkavnog oblika koja je proeta hemoglobinom. Rodni pojam pojma eritrocit je krvna elija, a sve ostalo ini specifinu razliku (to su svojstva da je krunog i bikonkavnog oblika, i strukturna osobina da je proet hemoglobinom)

ELEMENTI LOGIKEZAKONzakon je sud u kome se uspostavlja veza meu ve definisanim pojmovima. Na primer, zna se da su u sudu, tj. zakonu, "ateroskleroza je uzrokovana arterijskom hipertenzijom pojmovi ateroskleroza i arterijska hipertenzija ve ranije definisani.

ELEMENTI LOGIKEOSNOVNI POJMOVIPojmovi s najirim moguim obimom ine osnovne pojmove. Tu spadaju pojmovi o materiji, svojstvu, prostoru, vremenu, promeni itd. Osnovni pojmovi su jedini koji ne mogu da se analitiki definiu, jer za njih nema rodnog (tj. jo optijeg) pojma

ELEMENTI LOGIKEOSNOVNI SUDOVIOsnovni sudovi su oni koji ne mogu logiki zakonima da se izvedu iz drugih, jo irih sudova. Osnovni sudovi u matematici nazivaju se aksiomi, a u prirodnim naukama principi. Takvi su, na primer, Njutnovi principi mehanike.

ELEMENTI LOGIKEZAKLJUAKTo je sud izveden iz 2 ili vie pojedinana suda koje nazivamo premisama. Zakljuivanje u nauci se uglavnom vri deduktivno i induktivno.

ELEMENTI LOGIKEZAKLJUAKDeduktivno zakljuivanje je zakljuivanje u kome se miljenje kree od opteg ka posebnom i pojedinanom...

ELEMENTI LOGIKEZAKLJUAKNa primer, iz premise opteg karaktera Sve ribe su kimenjaci i ue premise arani su ribe sledi zakljuak arani su kimenjaci. Ova specijalna vrsta zakljuivanja predstavlja silogizam. Silogizam je jedan od najjednostavnijih i najee korienih oblika deduktivnog zakljuivanja ne samo u nauci, ve i u svakodnevnom ivotu

ELEMENTI LOGIKEZAKLJUAKInduktivno zakljuivanje je, nasuprot deduktivnom, izvoenje zakljuka tako to se miljenje kree od posebnog ili pojedinanom ka optem. Na primer, ako se iz injenice da se odreeni broj metala pri zagrevanju iri zakljui da se svi metali pri zagrevanju ire, re je o induktivnom zakljuku koji je u ovom sluaju do kraja istinit jer je broj metala u Periodnom sistemu konaan.

ELEMENTI LOGIKEMILJENJE Miljenje je: proces formiranja pojmova na bazi ulnih saznanja, proces povezivanja pojmove u sudove i proces povezivanja sudova i izvlaenja iz njih zakljuaka. Sve to ima smisla ako se time dolazi do novih saznanja, tj. istina.

ELEMENTI LOGIKEINTUICIJAIntuicija dovodi oveka do reenja nekog problema a da on nije svestan puta, naina i sredstava kojima se pritom njegov um sluio.

OPTEMETODOLOKI POSTUPCI

ANALIZA, APSTRAKCIJA I SINTEZAAnaliza predstavlja realno ili misaono razlaganje objekta na delove s ciljem da se rasvetli njihov znaaj i njihova unutranja povezanost.


ANALIZA, APSTRAKCIJA I SINTEZAPosle analize vri se apstrakcija, tj. izdvajanje bitnih i zajednikih osobina uoenih objekata, uz istovremeno odbacivanje pojedinanih i nebitnih


ANALIZA, APSTRAKCIJA I SINTEZAPosle analize vri se apstrakcija, tj. izdvajanje bitnih i zajednikih osobina uoenih objekata, uz istovremeno odbacivanje pojedinanih i nebitnih.


ANALIZA, APSTRAKCIJA I SINTEZAZavrnu fazu formiranja pojma ini misaona sinteza apstrakcijom izdvojenih i zadranih osobina (osnovno injenica o njima) u realnu konstrukciju koja u sutini predstavlja sadraj pojma


ANALIZA, APSTRAKCIJA I SINTEZANa primer: Formiranje pojma o stolici

ANALIZA: Zapaa se da prvi objekt ima svojstvo Svojstvo A (4 noge), svojstvo B (ravnu povrinu koja ih povezuje), svojstvo C (pogodna je za sedenje) ... i svojstvo E (ima naslon za lea). Drugi objekt ima pored prva tri svojstva i svojstvo F (naslone za ruke). Trei objekt ima takoe prva tri svojstva i svojstvo G (lukove privrene za parove nogu objekta) itd.


ANALIZA, APSTRAKCIJA I SINTEZANa primer: Formiranje pojma o stoliciAPSTRAKCIJA I SINTEZA: Stolica ima 4 noge i ravnu povrinu koja ih spaja i koja je pogodna za sedenje


ANALIZA, APSTRAKCIJA I SINTEZANa primer: Formiranje pojma o stoliciSadraj pojma se potom koristi za selektovanje potpojmova (odnosno ovde objekata) koji e ui u obim ovog pojma. Znamo da sadraj i obim do kraja odreuju jedan pojam. Jasno je odavde da i stolice sa naslonom za lea, tokiima ili naslonima za ruke ulaze u obim pojma stolica. Meutim, ako se razmatra da li sto ulazi u obim ovog pojma, videe se da on istina ima 4 noge i ravnu povrinu koja ih spaja, ali da sto nije pogodan za sedenje jer mu to i nije namena.

Celokupni tekst predavanja Prof.dr. Duana Ristanovia(koje je posluilo kao osnova za prethodne redove)moe se pronai na internet prezentaciji predmeta

1 Predavanje Met

Documents

Transcript of 1 Predavanje Met