1. Jospeh Stiglitz

229

Socioeconomica The Scientific Journal for Theory and Practice of Socio-economic Development Vol. 2, N 4, pp. 229 256 ||| December, 2013

Izvorni nauni lanak

Original Scientific Paper

UDK : 330.861

DOI : dx.doi.org/10.12803/SJSECO.245513

JEL: B2, E2, E4, G3

REFORMA EKONOMIJE

REFORMING ECONOMICS 1

Joseph Stiglitz

Columbia University

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju

Prishtina

ApstraktApstraktApstraktApstrakt

Dosta je krivice koja se deli u ovoj krizi. Videli smo ulogu regulatornih tela i zakonodavaca, FED-a i

finansijera, svih njih koji su bili u igri. Svako od njih je govorio o svom interesu zauzimajui stav da su

bili u pravu za ono to su radili a veoma esto zasnivajui svoje stavove na ekonomskoj analizi. Kada

pone raslojavanje pitanja ta je polo naopako ne moe se izostaviti fokus sa ekonomske profesije.

Naravno, nisu se svi ekonomisti pridruili slavi slobodnog ekonomskog trita i nisu svi bili sledbenici

Miltona Fridmana. Iznenaujue je to je ipak, veliki deo bio naklonjen tom pravcu. Ne samo da je

njihov savet bio pogrean ve su bile pogrene i osnovne pretpostavke i predvianja. Relativno mali broj

njih je mogao da vidi nadolazeu katastrofu. Nije bilo sluajno da su oni, koji su se zalagali za pravila

koja su dovela do nesree, bili toliko zaslepljeni svojom verom u slobodno trite te nisu mogli da vide

probleme koji nastaju. Ekonomija se promenila vie nego to su to ekonomisti eleli da veruju, do te mere

da je od naune discipline postala navijaica discipline slobodnog trita. Ako SAD eli da uspe u reformi

privrede, morae da pone sa reformom ekonomije.

Kljune rei:Kljune rei:Kljune rei:Kljune rei: ekonomski modeli, ekonomski pravci, Velika depresija, Velika recesija.

1 lanak predstavlja 9. Poglavlje Reforming Economics knjige Freefall America, Free

Markets and the Sinking of the World profesora Dozefa tiglica. Autorska prava za prevod i objavljivanje navedenog teksta dobijena su od W.W. Norton & Company, Inc. 02.05.2013. godine.

The article presents Chapter 9 Reforming Economics of the book Freefall America, Free Markets and the Sinking of the World by Professor Joseph Stiglitz. Copyright for translation and publishing the article were obtained from WW Norton & Company, Inc. on 02.05.2013.

230

Joseph Stiglitz Reforma ekonomije

1. Rat ideja

Tokom Velike depresije, ekonomska profesija, posebno u Americi, je prola kroz teak period. Vladajua paradigma tada, kao i sada, smatrala je da su trita efikasna i samokorektivna. Kad je ekonomija utonula u recesiju, a potom u depresiju, mnogi su dali jednostavan savet: ne radi nita. Samo ekaj i privreda e se brzo oporaviti. Mnogi su podrali Endrjua Melona u svom pokuaju da obnovi fiskalnu ravnoteu u stanju kada je recesija smanjila poreske prihode bre od poreskih rashoda. Da bi se vratilo samopouzdanje, fiskalni konzervativci Vol Strita su verovali da treba da se trokovi smanje jedni iza drugih. Frenklin Ruzvelt, koji je postao predsednik 1933. godine, zalagao se za drugi kurs za koji je dobio podrku preko Atlantika. Don Majnard Kenjz je rekao da poveanje rashoda stimulie privredu to je znailo i poveanje deficita. Za one koji su bili skeptini prema vladi to je bilo prokletstvo. Neki su ga zvali otvorenim socijalistom dok su ga drugi smatrali preteom socijalizma. U stvari, Kenjz je pokuavao da sauva kapitalizam od njega samoga znajui da, ako trina ekonomija ne moe da kreira radna mesta, kapitalizam ne moe da preivi. Ameriki uenici Kejnza, kao i moj uitelj Pol Samuelson, trvdili su da ako se privreda vrati na nivo potpune zaposlenosti, moe se vratiti udima slobodnog trita.

Tokom Velike recesije u 2008. godini mnogi glasovi su tvrdili da je Ruzveltov New Deal propao i napravio da stvar bude jo gora. U tom pogledu, Drugi svetski rat je konano izvukao Ameriku iz Velike depresije. To je, naravno, delimino tano, ali u velikoj meri zato to Ruzvelt nije uspeo da stvori doslednu nacionalnu politiku ekspanzivne potronje. Do 1937. godine brige o veliini deficita indukovale su smanjenje dravne potronje. ak i ratna potronja je potronja samo to nije ona koja poboljava buduu produktivnost privrede ili (direktno) bolji ivot graana. Ruzveltovi kritiari su se sloili u konstataciji da i ako New Deal potronja nije izvukla privredu iz depresije svakako je to uinila ratna potronja. Bez obzira na sve, ipak, Velika depresija je pokazala da trina ekonomija nije samokorektivna, bar ne u odreenom vremenskom periodu.

U periodu do 1970. godine pojavili su se novi problem, inflacija, kao i nova generacija ekonomista. U tridesetim godinama dvadesetog veka glavni problem je pad cena, deflacija. Za mlade ekonomiste, koji su tek dolazili do izraaja, to je bila drevna prolost. Nova velika recesija bila je nezamisliva. injenica da su posleratne recesije veinom povezane sa FED-ovim stezanjem kredita, je znaajno potvrdilo predrasude konzervativaca o tome kako su greke

231


vlasti, a ne trini propusti, odgovorne za svako odstupanje od perfeknosti trita.

Ipak, bilo je i drugaijih pogleda. Prema istaknutom ekonomskom istoriaru Kindelberger arlsu, finansijske krize su se dogaale u priblino desetogodinjim intervalima tokom poslednjih etiristotine godina. Period od 1945. do 1971. godine je izuzetak, jer i pored oscilacija, u svetu nije bilo bankarskih kriza izuzimajui Brazil 1962. godine. I pre i posle ovog perioda, one su bile sastavni deo ekonomskog ivota. Profesori Franklin Alen iz Varton kole u okviru Univerziteta Pensilvanije i Daglas Gejl sa Njujorkog Univerziteta, nude ubedljivo tumaenje zato je period od 25 godina posle Drugog Svetskog rata bio van krize: zbog globalnog prepoznavanja potrebe za jakom regulacijom. Jedan od moguih faktora koji je doprineo visokoj stopi rasta u ovom periodu jeste vea stabilnost. Vladina intervencija je takoe vodila do stabilnije privrede i uz to verovatno doprinela brzom rastu i veoj jednakosti u tom razdoblju.

Zaprepaujue je to to, shvatanje, da se trite samo-ispravlja i da je efikasno, ponovo dominira od osamdesetih godina prolog veka, kako u konzervativnim politikim krugovima tako i meu amerikim akademskim ekonomistima. Ovakvo shvatanje slobodnog trita nije u skladu sa realnou, ali niti sa savremenim kretanjima u ekonomskoj teoriji, koja su, takoe, dokazala da i u sluajevima gde je privreda skoro potpuno zaposlena i gde su trita konkurentna, resursi izgleda ipak nisu efikasno rasporeeni.

2. Pristup opte ravnotee

Glavni tok u ekonomskoj teoriji vie od jednog veka je upravljen Valrasovim modelom, ili Modelom opte ravnotee, nazvanom po francuskom matematiaru i ekonomisti Leonu Valrasu, koji je jo 1874. godine prikazao model. Privredu je opisao kao ravnoteu - slinu Njutnovoj ravnotei u fizici - sa cenama i koliinama odreenim balansiranjem ponude i potranje. Jedno od velikih dostignua moderne ekonomije jeste primena modela da bi se odredila efikasnost trine privrede. U istoj godini u kojoj je Amerika proglasila nezavisnost Adam Smit je objavio svoju uvenu raspravu, Bogatstvo Nacija, u kojoj tvrdi da ispunjavanje linih interesa vodi do opte dobrobiti drutva. Sto sedamdeset i pet godina kasnije, Kenet Arov i Derard Debrou, primenom Valrasian modela, su objasnili ta je neophodno da bi Smitovo vienje bilo tano. Privreda je bila efikasna, u smislu da niko ne bi mogao biti u boljem poloaju a da neko drugi zbog toga ne bude u loijem, ali samo uz vrlo restriktivne uslove. Trita moraju biti vie nego samo konkurentna, potrebno je da postoji kompletan set trinog obzbeenja (moete da kupite osiguranje od

232


svakog zamiljenog rizika), trite kapitala mora biti savreno (moete da pozajmite koliko god elite dokle god je pod konkurentim rizikom odreenim kamatnim stopama) i ne moe biti vantrinih ili javnih dobara. Okolnosti pod kojima trita nisu uspela proizvesti efikasne ishode, nazvana su, u skladu sa tim, trinim neuspesima.

Kao to se esto deava u nauci, njihov rad je podstakao mnoga istraivanja. Uslovi pod kojima se pokazalo da je privreda bila efikasna su bili toliko restriktivni da se postavilo pitanje relavantnosti trita i jesu li uopte efiksna. Neke greke, iako vane, zahtevale su samo ogranienu intervenciju vlade. Da tano je da bi trita samo po sebi dovela do propratnih pojava kao to je preveliko zagaenje, ali vlada moe da zabrani zagaivanje, ili naplati kaznu firmama koje emitiju to zagaenje. Trita i dalje mogu da reavaju najvei deo ekonomskih problema drutva.

Ostali trini neuspesi, kao to su nesavrena rizina trita gde se pojedinci ne mogu osigurati od najvanijih rizika sa kojima se susreu - predstavljaju teak zadatak. Ekonomisti su se pitali da li su trita, ak nesavrena rizina trita, ipak u izvesnom smislu efikasna.

esto su u nauci odreene pretpostavke podrazumevane, ili su toliko ukorenjene u razmiljanju, da niko vie ne shvata da su to samo pretpostavke. Kada je Debrou naveo pretpostavke pod kojima je utvrdio efikasnost trita, izostavio je onu prema kojoj se podrazumeva da su trini uesnici bili savreno informisani. tavie, pretpostavio je da su i proizvodi i roba bili izjednaeni, bez obzira da li se govori o nekretninama ili automobilima, to je neka vrsta Platonovog ideala. Kao to nam je poznato, stvarni svet je nuereen. Kua ili automobil se mogu razlikovati od drugih na nain koji moe biti vrlo sloen. Slino tome, Debro posmatra rad kao i svaku drugu robu, na primer, svi neiskusni radnici su isti.

Ekonomisti teoretiari su poli od pretpostavke kako je informisanost savrena iako im je jasno da nije tako. Ponadali su se da je svet sa nesavrenim informisanjem u velikoj meri kao i svet gde je vailo suprotno bar dok nesavrenost nije prevelika. Ipak to su bila njihova nadanja. Pored toga, ta je velika nesavrenost informisanja? Ekonomisti nisu imali rigorozne parametre na osnovu kojih bi odreivali savrenost informisanja. Oigledno svet obiluje nesavrenim informacijama. Svaki radnik se razlikuje od drugog, isto vai za proizvode. Potroen je ogroman iznos resursa kako bi se ustanovilo koji su radnici i proizvodi bolji od drugih. Osiguravajue kompanije i kreditori su oklevali u pruanju usluga klijentima za koje nisu imali pouzdane informacije o njihovom bonitetu, zbog neizvesnosti u pogledu rizika i naplate.

Jedan od popularnih argumenata koji je govorio u korist trine privrede, bio je podsticaj za inovacije. Ipak, Arou i Debrou su kao pretpostavku naveli

233


nepostojanje inovacija, te i ako je bilo tehnolokog napretka, na njegov tempo nisu imale uticaja odluke iz privrede. Naravno, ovi ekonomisti su znali za vanost inovacija. Ali ba kao to za njihov tehniki aparat problem predsatvlja nesavrena informisanost, isto se dogodilo i sa inovacijom. Zagovorioci trita su se samo mogli nadati da su njihovi zakljuci u pogledu trine efikasnosti ostvarivi u svetu inovacija.Upravo pretpostavke modela predstavljaju dokaz da model ne prua odgovore na kljuna pitanja, omoguava li trite dovoljno sredstava za inovacije i upravlja li se pravilno sa trokovima nastalim inovacijama.

Odgovori na pitanja o objektivnosti rezultata Valrasian modela da li su osetljivi na pretpostavke o perfektnom informisanju, rizicima nesavrenih trita, ne investiranju i slino - jasno su objanjena u seriji radova koje sam pisao u saradnji sa nekoliko koautora, posebno izdvajam kolegu sa Univerziteta Kolumbija Grinvald Brusa. Mi smo pokazali da su Arou i Debrou uspostavili jedinstveni skup uslova pod kojima su trita bila efikasna. Kad uslovi nisu zadovoljeni, uvek je dolazilo do nekih vladinih intervencija koje su radile u korist svih uesnika na tritu. Na rad je takoe pokazao da ak i male nesavrenosti u informisanju (a posebno kod asimetrinoga informisanja gde je pojedinac na tritu upoznat sa infomacijama koje drugi uesnici nemaju) dramatino menjaju trinu ravnoteu. Sa savrenim tritima (ukljuujui savreno informisanje) postignuta je puna zaposlenost; sa nesavrenim informisanjem, mogua je nezaposlenost. Jednostavno nije tano da je svet sa skoro savrenim informisanjem veoma slian onome sa savrenim. Po istom principu, dok je tano da inovacije mogu biti uzrokovane nadmetanjem na tritu, nije istina da su trita efiksna u odreivanju idealnog iznosa potronje ili najboljeg pravca za istraivanje.

3. Odgovor

Ovim novim rezultatima pokazano je da ne postoji nauno bazirana osnova koja potvruje pretpostavku da su trita efikasna. Bez obzira to su trita obezbedila podsticaje, uestali trini neuspesi prouzrokovali su trajne razlike izmeu drutvene i privatne dobiti. U odreenim sektorima, kao to su zdravstvena zatita, osiguranje i finansije, problemi su bili znaajniji u odnosu na druge oblasti, samim tim vlada je usmerila na njih svoju panju. Vlada se, naravno, suoila sa nesavrenou informacija. U nekim sluajevim je imala pristup informacijama koje trite nema, jo bitnije, imala je drugaije ciljeve i alate. Vlada je mogla, na primer, obeshrabriti puenje iako je duvanska industrija sama po sebi profitabilna, jer je shvatila da ono poveava druge

234


trokove drutva (uveani trokovi zdravstvene zatite) koji nisu teretili duvanske kompanije.

To moe da uini kako regulisanjem reklame tako i uveanjem poreza. Akademski ekonomisti nisu odmah prihvatili ove nove rezultate sa oduevljenjem. Na poetku su se nadali da su oni posledica skrivenih pretpostavki, matematikih greki, ili drugaije formulacije, to su publikovali u istraivakim radovima. Iz iskustva koje su stekli prilikom ranijih analiziranja efikasnosti trine privrede, greke se uestale. Svi ovi pokuaji pobijanja su propali i posle dvadeset pet godina rezultati su isti.

Konzervativni ekonomisti su imali dva izbora. Mogli su da tvrde kao pitanja koja smo postavili, kao to su nesavrenost informisanja, bila teorijska sitniarenja. Okrenuli su se starim argumentima kako sa savrenim informisanjem (i svim drugim pretpostavkama) trita ostaju efikasna, a da u onim okruenjima gde je informisanost u manjoj meri naruena, rezultati su priblino efikasni. Ignosrisali su rezultate analiza prema kojima i manja odstupanja od savrenog naina informisanja mogu imati veliki uticaj. Takoe su jednostavno ignorisali mnoge aspekte stvarne privrede, ukljuujui ponovljene epizode masovne nezaposlenosti, koje se ne mogu objasniti modelima sa savrenim informacijama. Umesto toga, fokusirali su se na nekoliko injenica koje su u skladu sa njihovim modelima. Ipak, nisu dokazali da je trite skoro efikasno. To je sve bilo zasnovano na verovanjima a ubrzo je bilo jasno da ne postoje dokazi ili teorijska istraivanja koje bi ih potvrdila. Drugi pristup baziran je na ekonomiji, ali je preao u politiku: da, trita su neefikasna, ali vlada je jo gora. To je udna linija razmiljanja, iznenada ekonomisti su postali politiki naunici. Njihovi ekonomski modeli i analize su pogreni, a njihovi politiki modeli i analize nisu se nita bolje pokazali. Vlade, uspenih zemalja, ukljuujui SAD, su odigrala kljunu ulogu u postizanju njihovog uspeha.

Vlada je imala znaajnu ulogu, posebno u izuzetno uspenim privredama istone Azije. Njihovo poveanje primanja po glavi stanovnika tokom poslednje tri do etiri decenije, istorijski je presedan. Kod skoro svih ovih zemalja, vlada je preuzela aktivnu ulogu u promovisanju razvoja kroz trine mehanizme. Kina je rasla po prosenoj stopi od 9,7% godinje vie od trideset godina i time je uspela da izvede stotine miliona ljudi iz siromatva.

Voeni ranijim primerom Japana, Singapur, Koreja, Malezija, kao i mnotvo drugih zemalja, pratile su i prilagodile se japanskoj strategiji i time uzrokovali poveanje prihoda po glavi stanovnika (per capita) do osam puta u periodu od 25 godina. Naravno vlade, isto kao trita i ljudi, prave greke, ali kako u istonoj Aziji, tako i na drugim mestima, uspeh njih daleko nadmauje. Poveanje privrednih rezultata zahteva poboljanje i trita i vlasti. Ne postoje

235


argumenti prema kojima vlade, koje ponekad i gree, ne treba da interveniu kada je trite u poblemu, isto kao to nema suprotnih argumenata da bi zbog greaka koje se deavaju trite trebalo zaboraviti.

4. Neuspeh neoklasinog modela

Model savrenih trita se ponekad naziva neoklasini model. Ekonomija bi trebalo da bude intuitivna nauka, ali mnoga kljuna predvianja neoklasine ekonomije mogu lako biti odbijena. Najoiglednije je da ne postoji nezaposlenosti. Ba kako trina ravnotea podrazumeva potranju za jabukama jednaku proizvodnji, tako (prema neoklasinoj teoriji) potreba za radnom snagom odgovara ponudi. U neoklasinom modelu , svako odstupanje od ravnotee je kratkog veka - tako da ne bi bilo vredno troenja vladinih sredstava za njihovu sanaciju. Verovali ili ne, postoje vodei ekonomisti , ukljuujui najmanje jednog nedavnog dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju - koji veruju da trenutna kriza nije velika stvar. Pojedinci najjednostiavnije reeno, doputaju vie slobode nego to bi sebi uobiajeno dozvolili.

To nije jedini udan zakljuak neoklasine ekonomije. Njeni odani sledbenici takoe tvrde da ne postoji takva stvar kao kreditna racionalizacija svako moe da pozajmi koliko god eli, naravno, po kamatnoj stopi koja odraava odgovarajui rizik na osnovu unapred odreene vrednosti. Za ove ekonomiste, kriza likvidnosti koja se dogodila 15. septembra predstavlja opsenu, plod neije mate.

Trei primer odvajanja mejnstrim ekonomske teorije od realnosti tie se finansijske strukture korporacije: prema kome je nebitno da li se finansiranje kompanije odvija iz pozajmljenih ili sopstvenih izvora finansiranja. Ovo je jedan od glavnih doprinosa Modiljani Franka i Miler Mertona, dobitnika Nobelove nagrade iz ekonomije za 1985. i 1990. godinu, respektivno. Isto kao kod mnogih drugih neoklasinih ideja, postoji zrno istine iz koje se moe dosta nuiti ako se prati logika. Prema tvrdnjama neoklasinih ekonomista vrednost preduzea zavisi iskljuivo od dobiti koju ostvaruje i nije mnogo vano da li se odnosi na vei deo za izmirenje obaveza (kroz fiksna plaanja, bez obzira na veliinu ostvarene zarade) i ostatak koji uveava sopstveni kapital, ili dobit koja pre svega poveava kapital.

Isto je i u primeru gde se vrednost litre punomasnog mleka poistoveuje sa zbirom vrednosti obranog mleka i vrednosti milerama. Modiljani i Miler su ignorisali mogunost bankrota i povezanih trokova i injenicu da ako firma vie pozajmljuje vea je verovatnoa bankrotstva. Takoe, ignorisali su informaciju proizalu iz odluke akcionara da proda svoj deo akcija: odlunost

236


akcionara u prodaji akcija po vrlo niskoj ceni verovatno dosta govori tritu o tome kakvo je njegovo miljenje vezano za poslovanje firme u buduem periodu. etvrti kritiki aspekt neoklasine ekonomije kome protivurei trenutna kriza je objanjenje onoga to odreuje prihode i nejednakosti. Kako objasniti relativne plate kvalifikovanih ili nekvalifikovanih radnika ili plate korporativnih direktora? Neoklasina teorija daje opravdanje za nejednakosti time kako se smatra da je svaki radnik plaen prema njegovom marginalnom, graninom, doprinosu drutvu. Resursi su oskudni, kao takvi njihova cena bi trebalo da je vea i time bi se osiguralo njihova pravilna upotreba. Ometanjem u plaanju direktora, u skladu sa navedenim, ometalo bi efikasnost trita. Tokom poslednjih 25 godina, pojaale su se sumnje u sposobnost teorije da objasni visoku naknadu upravi, dok su plate vieg rukovodstva poveane za oko etrdeset puta vee od prosenog radnika, to je predstavljao odnos pre trideset godina, na razliku koja je danas stotinama ili hiljadama puta vea. Glavni direktori nisu naprasno postali produktivniji , niti su odjednom postali retkost. Takoe ne postoje dokazi da je glavni ovek u preduzeu u toliko velikoj meri sposobniji od sledeeg radnika. Neoklasina teorija ne moe da objasni zbog ega, u globalizovanom svetu, sa slinom tehnologijom dostupnom u razliitim zemljama, su razlike u platama mnogo vee u SAD nego na nekom drugom mestu. Sumnje su se i poveale kada su bonusi glavnih direktora ostali veliki u finansijskom smislu, iako postoje dokazi o znaajnom negativnom uinku kako za kompaniju tako i za ire drutvo. Ranije sam predloio alternativno objanjenje: Problemi u korporativnom upravljanju znae da nema uske veza izmeu plate i marginalnog drutvenog doprinosa. Ako je to tano, to ima za posledicu kljune implikacije u politikama kojima se pokuava ostvariti bolja raspodela prihoda.

Poslednji primer jeste da prema neoklasinoj teoriji ne postoji diskriminacija u firmama po bilo kom osnovu. Teorijski argument je jednostavan: ako diskriminacija postoji, a niko u drutvu se ne ponaa diskriminatorno, zaposlili bi pripradnike diskriminisanih grupa jer bi njihove zarade bile nie. Sa time bi se plate svodile na nivo gde bi se razlike izmeu zaposlenih eliminisale.

Ja sam iz Gerija, drava Indijana, grada elika na junoj obali jezera Miigen. Tokom odrastanja, video sam stalnu nezaposlenost, koja se poveavala suoavanjem privrede sa svakim sledeim neuspehom koji se pojavio. Bilo mi je jasno da moji sugraani, kada se suoe sa tekim vremenima, ne mogu podii novac iz banke koji bi im mogao pomoi. Video sam rasnu diskriminaciju. Kada sam poeo da studiram ekonomiju, nijedan od ovih zakljuaka neoklasine teorije nije imao smisla za mene. Motivisali su me da traim alternative. Kao diplomirani student, kolege i ja smo raspravljali o tome koje od pretpostavki

237


neoklasine ekonomije su bili kritini - koji su bili odgovorni za "apsurdne" zakljuke ove teorije.

Bilo je, na primer, oigledno da su trita daleko od savrene konkurencije. U savreno konkurentnom tritu, firma koja bi malo snizila cene osvojila bi celo trite. Mala zemlja se nikada ne bi trebala suoiti sa nezaposlenou; jednostavno snizavanjem optimalnog kursa, mogla bi prodati onoliko proizvoda koliko bi proizvela. Pretpostavka savrene konkurencije je bila od presudnog znaaja, ali mi se inilo da je njen glavni uticaj u velikim privredama, kao to su SAD, bio u raspodeli prihoda. Oni koji su imali monopol mogli su prikupiti za sebe vie od nacionalnog dohotka, a kao rezultat njihovog ostvarivanja trine moi, nacionalni dohodak moe da bude i manji. Ali, nije bilo razloga da se veruje da je privreda prepuna monopola mogla biti u znaku nezaposlenosti, rasne diskriminacije, ili kreditne ogranienosti. Prilikom zapoinjanja naunih istraivanja, kao mladi diplomac, inilo mi se da su postojale dve grupe kritikih pretpostavki, jedne koje su se ticale informacija i druge koje su skoncentrisane na prirode samog oveka. Ekonomija je drutvena nauka. Istrauje na koji nain kako pojedinci deluju na proizvodnju proizvoda i usluga. Da bi odgovorili na pitanje kako oni utiu, mora se opisati detaljnije njihovo ponaanje. Da li su racionalni? Vera u racionalnost je duboko ukorenjena u ekonomiji. Samoispitivanje, a jo vie analiziranje mojih vrnjaka, ubedilo me je da je to besmislica. Uskoro sam shvatio da su moje kolege iracionalno posveeni pretpostavci racionalnosti i da naruavanje njihove vere u ovu pretpostavku nee biti nimalo lako. I zbog toga sam izabrao laki pravac: zaglavljen u pretpostavci o racionalnosti, ali sam skretao panju da ak i sasvim male promene u informacionim pretpostavkama menjaju svaki rezultat. Svako je lako mogao izvesti teorije koje su mnogo vie u skladu sa realnou ukljuujui i nove o nezaposlenosti, kreditnim ogranienjima i diskriminaciji - bilo je lako razumeti zato su korporativne finansijske strukture (bilo da su u pitanju firme odluile da se finansiraju iz pozajmljenih izvora ili izdavanjem akcija) bile od prevelikog znaaja.

5. Homo economicus

Veina nas ne bi volela smatrati oveka u skladu sa preovlaujuim ekonomskim modelom, to je od proraunati, racionalni, samozadovoljni i sebini pojedinac. Tu nema mesta za ljudsku empatiju, javnu svest, ili altruizam. Jedan zanimljivi aspekt ekonomije je da model obezbeuje daleko bolji opis ekonomista za razliku od drugih osoba i to due studenti studiraju ekonomiju, postaju sve vie kao i model o kojem ue.

238


Razmiljanja ekonomista o racionalnosti i nisu ba u skladu sa onim to ostali ljudi misle. Isto ono to veina ljudi misli. Stavovi ekonomista se mogu bolje opisati kao doslednost. Racionalnost podrazumeva doslednost i kod sloenijih primera: osoba koja vie voli okoladni od vanila sladoleda i vanilu od jagode, kada bira izmeu sladoleda od okolade i jagode uvek e izabrati okoladu.

Postoje i drugi aspekti ovakve racionalnosti. Ljudi bi trebalo uvek da gledaju napred. Standardni primer nam pokazuje da ljudi nisu, veinom, racionalni u tom smislu. Uzmite za primer da volite uivo posmatrati fudbal, ali vie mrzite da pokisnete i budete mokri. Ako bi vam neko ponudio kartu za fudbalsku utakmicu dok pada kia, vi biste odbili ponudu. Sada pretpostavite da ste dali $ 100 za kartu. Kao i veina ljudi teko da biste bacili kartu od $100. Vi ete radije otii na utakmicu i po cenu da se oseate jadno usled injenice da ste pokisnuli. Za ekonomiste biste bili iracionalni.

Naalost, ekonomisti su proirili upotrebu modela racionalnosti van njenog svrsishodnog okvira. Vi otkrivate ta vam se dopada, ta vam prua zadovoljstvo, ponavljajui aktivnosti. Moete probati razliite vrste sladoleda ili zelene salate. Ali ekonomisti su pokuali da koriste isti model kako bi objasnili odluke tokom vremena, kao to je tednja za penzionisanje. Trebalo bi da je jasno: ne postoji nain da saznate da li je trebalo tedeti vie, ili manje sve dok ne bude kasno, kada vie ne moete da uite iz svoga iskustva. Na kraju ivota mogli biste rei: Da sam vie tedeo bolje bi mi bilo nekoliko zadnjih godina su bile zaista teke, sada bih se rado odrekao jednog od ranijih letovanja za malo vie novca u ove dane. Ili moete rei, trebalo je manje tedeti. Kad sam bio mlad mogao sam mnogo bolje uivati u novcu. Kako god, ne moete se vratiti i iveti svoj ivot ponovo. Jedino u sluaju da postoji reinkarnacija, sve to ste nauili nije bez vrednosti. To sve ak ne koristi ni vaoj deci i unucima, zato to ekonomski i socijalni kontekst koji e preovladati u budunosti jeste toliko drugaiji od dananjeg.

Prema tome, nije najjasnije ta zapravo ekonomisti pokuavaju postii kad proire primenu modela racionalnosti sa izbora ukusa sladoleda na donoenje stvarno ozbiljnih ivotnih odluka, kao to su koliko tedite ili nain na koji investirate uteevinu za vae penzionisanje. tavie, ekonomistima racionalnost ne znai nuno da pojedinci deluju na naine koji su potpuno u skladu sa onim to ih ini srenima. Amerikanci govore da rade naporno za svoje porodice - ali neki toliko rade da nemaju vremena za njih. Psiholozi su prouavali sreu i utvrdili da mnogi od izbora koje ljudi prave, kao i mnoge promene u strukturi nae privrede ne mogu poveati sreu. Povezanost sa drugim ljudima bitan je za nae dobro stanje, a ipak mnoge promene u naem

239


drutvu naruavaju taj oseaj to je dobro prikazano u klasiku Putman Roberta, Kuglanje sa samim sobom (Bowling Alone).

Poto tradicionalno nemaju mnogo toga za rei u vezi radnji ljudi i aktivnosti koje pruaju oseanje sree, ili zadovoljstva, ekonomisti su se fokusirali na jednostavnija pitanja doslednosti. Istraivanja u poslednjih 25 godina pokazuju da ljudi jesu dosledni, ali na naine drugaije od onih koji su predviani standardnim racionalnim modelom. U tom smislu, ljudi su predvidljivo neracionalni. Standardizovane teorije, na primer, tvrde da racionalni pojedinci treba da se usmere na realne zarade i prihode, u skladu sa inflacijom. Ako plate padnu za 5 odsto ali i cene padnu za 5 procenata, onda je odnos nepromenjen. Meutim, postoje neoborivi dokazi da radnici ne vole da gledaju smanjenje plata. Poslodavac koji redukuje zarade pratei pad bie loije ocenjen od poslodavca koji je odobrio poveanje plata za 1 procenat, dok su cene skoile za 5 posto, bez obzira to je prvi u boljem poloaju. Mnogi vlasnici koji pokuavaju da prodaju svoje nekretnine slino se ponaaju. Oni nee prodati svoju nepokretnost ukoliko ne mogu da za nju dobiju iznos koji su prvobitno uloili u nju. Pretpostavimo da su kupili kuu za 100,000 dolara, sa dananjom trinom cenom od $ 90,000. Uz to, inflacija poveava sve cene po stopi od 5 odsto godinje.

Mnogi vlasnici e ekati dve godine zavaravajui sebe u velikoj meri dok trina cena poraste na 100,000 dolara, iako realno nisu u boljoj poziciji usled ekanja. U prethodnim izlaganjima, naveo sam primere skoro izofrenog ponaanja na finansijskim tritima. Bankarski slubenici su tvrdili da nisu imali pozicije od kreditno dunikih svopova (credit default swops - CDS), jer nije postojao rizik da e druga strana bankrotirati, pored toga svopovi su bile jo opklade koje su pred bankrotom. Zajmodavci, zajmoprimci i korisnici kredita, kreditori i sekjuritizeri podjednako veruju da e cene nekretnina rasti u beskraj uprkos injenici da stvarne cene opadaju i da su budue procene zatezne kamate bazirane na istorijskim podacima prema kojima je stopa zatezne kamate niska, kao da nedavno smanjenje standarda osiguranja za povraaj kredita ne pravi nikakvu razliku. Peovlaujui modeli u ekonomiji zauujue pretpostavljaju da su pojedinci ne samo racionalni ve super racionalni i da koriste sofisticirane statistike metode, uz upotrebu svih podatka iz prolosti, da bi dali najbolja mogua predvianja budunosti. Ironija je to ni ekonomisti koji su bili sigurni da drugi mogu predviati na ovakav nain nisu uradili svoj posao kako bi trebalo. Nisu videli kako se pravi balon, i zaista, kada je pukao, nisu znali ta sve eka privredu. Iracionalno su ignorisali kljune podatke i kao to su slepo verovali u ideju o racionalnosti, u ne postojanje mehura od sapunice i efikasna i samoispravljaka trita. Ekonomski baloni sami daju znaajan uvid u ekonomsku teoriju i ponaanje.

240


Standardni model pretpostavlja da postoje budua trita (trita na kojima se moe kupiti i prodati, npr. kukuruz za isporuku danas za sutra) za sve: moe se kupiti i prodati ne samo za sutranje isporuke, nego i za prekosutra, i dan posle toga, tako sve do venosti. Model takoe pretpostavlja da se moe kupiti osiguranje za svaki zamiljeni rizik. Te nerealne pretpostavke su zamrsile situaciju. Ukoliko na tritu ima mesta za sve i da se svi rizici mogu prolongirati do beskraja, dok ne budu pokrivini u budunosti, malo je verovatno da se rizici mogu pojaviti. Vlasnici nepokretnosti bi se osigurali od pada cena na tritu. Po svoj prilici, visoka premija osiguranja koju bi morali platiti, ako su kao i trita racionalni, stavila bi im do znanja da trite nije pouzdano i da cene mogu da nastave da rastu, bez obzira ta im agent za prodaju nekretnina govori.

Baloni su, meutim, uglavnom vie od samo ekonomskog fenomena. Oni su drutveni fenomen. Ekonomisti zasnivaju svoje stavove na pretpostavci da su prioriteti (ta individua voli ili ne) jednostavno dati. Ali, znamo da to nije istina.

Ne postoji genetska razlika izmeu Francuza i Amerikanaca koja bi objasnila njihove razliite ukuse kada je hrana u pitanju, genetska razlika ne moe da objasni Evropljani imaju vie slobodnog vreme, dok Amerikanci provode vie vremena radei; nema ni razlike u genetici izmeu onih koji su u 1960-ima uivali u hula hopu i onih koji danas to ne ine. Naa verovanja o svetu su podjednako pogoena stavovima drugih ljudi u okruenju. Stavovi lanova sindikata i magnata sa Volstrita po mnogim pitanjima se razlikuju. Neki od ovih stavova proizilaze iz razlika u interesu: uglavnom svi imamo stavove koji dovode do toga da podravaju nae blagostanje. Ali, naini razmiljanja se itekako razlikuju i zbog razliitih zajednica u kojima ivimo, gde imamo i zajednike stavove. Veina Amerikanaca su bili van sebe od besa kada je Vol Strit novac poreskih obveznika koristio za isplaivanje super velikih bonusa iako su imali rekordne gubitke.

Meutim, opti stav na Vol Stritu je da je sramota za predsednika Obamu to je kritikovao ove bonuse posledica je populizam, kojim su ustale mase ljudi protiv Vol Strita. Biolozi prouavaju ponaanja krda nain kako se grupe ivotinja kreu u jednom ili drugom pravcu, ponekad ak i oito nesvesno ak linom interesu. Ljudi se ponekad ponaaju na nain koji izgleda podjednako budalasto. Dered Dajmond, u svojoj knjizi Slom (Collapse), opisuje kako su stanovnici Uskrnjeg ostrva mogli da prate jedni druge u sei drvea - iako je na kraju zbog toga njihova civilizacija propala. Baloni imaju sline karakteristike. Neki ljudi su toliko budalasti da veruju da e se cena nekretnina zauvek uveavati. Poneki mogu imati odreenu dozu skepticizma, ali veruju i da su pametniji od drugih te da e se na vreme izvui iz balona. To je savrena

241


ljudska mana, isto je i sa veinom mojih studenata, koji veruju da su u boljoj polovini grupe. Kroz priu ljudi sa drugima, njihova verovanja, na primer o balonu koji nee uskoro pui, bivaju potvrena. Vlast je takoe pod uticajem i jo aktivira celi proces: Ne postoji balon, samo malo pene, osim toga, ne moe ga tako nazvati sve dok ne pukne.

I sa ovakvim krunim kretanjem oteava se protivnicima da bilo ta promene. Kada balon pukne, svi kau: Ko je mogao da pretpostavi ta e se desiti? Bio sam na sastanku u Davosu januara 2008. godine, balon je pukao prethodnog avgusta, ali i dalje su optimisti zastupali stav kako e posledice biti zanemarljive. Dok smo par kolega i ja objanjavali kako je balon nastao i koje su posledice pucanja, hor predstavnika centralnih banaka je zajeao: Niko to nije predvideo! Tvrdnja je osporena od strane iste male grupe koja je o balonu govorila nekoliko godina unazad. Ipak predstavnici centralnih banaka su, u izvesnom smislu, bili u pravu: niko sa kredibilitetom u njihovom krugu nije osporio preovlaujui stav, ali postojala je tautologija: svako ko ne osporava preovlaujui stav e se tretirati kao verodostojan. Deljenje slinih pogleda je deo drutvene i intelektualne prihvatljivosti.

6. Posledice

Postoji par nagovetaja injenice da pojedinci deluju sistematski na iracionalan nain. Mudra preduzea mogu otkriti profitabilne mogunosti upotrebom neloginosti. Finansijski sektor je shvatio da veina ljudi ne ita ili ne razume detaljna uputstva koja su navedena u zahtevu za kreditnu karticu. Jednom kada dobiju kreditnu karticu, on e je koristiti uz stvaranje velikih naknada. Uprkos tome, veina ljudi nee traiti bolju karticu delimino jer veruju da e biti prevareni na slian nain od bilo kojih drugih kreditora ili moda jo gore. U tom smislu, oni mogu biti racionalni. Ljudi u sektoru nekretnina su znali da za veinu ljudi ne bi bio razumljiv niz naknada i trokova transakcije, te e zbog toga brokeri nekretnina, ak, hipotekarni agenti stambenih kredita, biti oni kojima moe verovati.Takoe su znali da prevara nee biti otkrivena dugo nakon sklapanja ugovora o kreditu. ak i kada bi se otkrilo, posledice po njih su bile sitne, a novac je bio dobar dok je sve funkcionisalo.

Ove sistemske neloginosti, takoe, mogu dovesti do makroekonomskih promena. Iracionalano izobilje dovodi do balona i njihovih pucanja;dok iracionalni pesimizam vodi u krizu. U periodu od neracionalnog bogatstva, ljudi potcenjuju rizike. Radili su tako u prolosti, i gotovo sigurno, kada seanje na ove krize izbledi, radie i u budunosti. Kada cene nekretnina krenu da skau,

242


ljudi e pozajmiti pre zaloga, sve dok im banke dozvoljavaju da to rade, ime e poveavati kreditni balon. Poto su problemi predvidljivi, vlada kroz monetarne, fiskalne i regulatorne politike, moe preduzimati akcije kojima e pomoi stabilizaciju privrede. Vlada ima vanu ulogu: pored toga to bi trebalo da sprei eksploataciju neracionalnog pojedinca, trebalo bi i da im pomogne da donose bolje odluke. Zamislite situaciju koja je opisana ranije, o odluivanju koliko tedeti za penziju. Jedno od otkria moderne ekonomske grane bihevioralne ekonomije, koja istrauje navedene neloginosti u ponaanju, kako postavljena i formulisana pitanja utiu na individualne izbore. Dakle, ako poslodavac daje radniku izbor od tri razliite stope doprinosa za penziju, recimo 5%, 10% ili 15%, veoma je vano kako predstavlja te izbore. Ako kae: Mi emo vam odobriti 10% za penziju, osim u sluaju da vi drugaije odredite. Molim vas da uzmete u obzir da li elite 5% ili 15%, zaposleni e prihvatiti predlog poslodavca. Nazivaju se podrazumevane vrednosti, gledajui koje podrazumevane vrednosti imaju najvie smisla za pojedince u razliitim okolnostima i prema tim okolnostima ih uskauju, ljudi mogu donositi u proseku bolje odluke. Naravno, vano je da oni koji vode pojedince na ovaj nain, nemaju nameru da ih iskoriste: jer poslodavac moe voditi sopstveni penzioni fond i u tom sluaju ima nameru na prikupi vie naplata po vioj stopi doprinosa.

Kada su nauili kako se donose odluke pojedinaca, ne iznenauje to su pokuali da iskoriste svoje znanje. Dok amerika vlada nije upotrebila znanje o ljudskoj psihologiji u spreavanju njihove zloupotrebe, iskoriteno je u prolee 2008.godine da bi se zemlja izvukla iz recesije. Kejns je tvrdio da se investitori mogu najbolje opisati kao motivisani ivotinjskim duhom spontanim nagonom za akciju radije nego pasivnost, a ne kao motivisani ishodom izraunatih proseka kvantitativnih prednosti pomnoenih sa kvantitativnim verovatnoama. Ako je tako i u koliko bi se moglo uticati na stavove vremena, privreda bi se mogla pomeriti iz stanja depresije u stanje nade - a moda ak dovesti do oduevljenja injenicom kako je najgore prolo. Moda motivisani na ovaj nain, par meseci posle inauguracije Baraka Obame, njegova administracija pokree kampanju Zeleni izdanci - to je znak oporavka.

I to su bile prave osnove nade: u mnogim oblastima, izgubljen je oseaj uruavanja, stopa pada je usporena, matematiki iskazano, drugi izvod posato je pozitivan. Ekonomisti su davno istakli vanost oekivanja u akcijama: uverenja mogu da utiu na stvarnost. Zaista, u razliitim oblastima, napravili su modele gde je bila viestruka ravnotea, svaki sa samoispunjavajuim oekivanjima. Ako bi uesnici na tritu bili uvereni da e biti dosta steajeva, naplaivali bi visoke kamatne stope kojima e nadoknaditi gubitke; sa visokim kamatnim stopama, u stvari bie vie bankrota. Ali, ako su verovali da nee biti dosta

243


bankrota, kamatne stope e biti nie, ustvari sa malom stopom interesa, bie manje bankrota. Ovde su se dravna administracija i Federalne rezerve nadale da e optimistina verovanja postati zarazna. Ako ljudi veruju da su stvari krenule na bolje, pojaae potronju i investiranje, pa ako bi dovoljno ljudi verovalo, stvari bi zaista krenule na bolje. Ali oekivanja moraju biti utemeljena u stvarnosti. Da li e stvari biti bolje u dovoljnoj meri da zadovolje njihove nade i verovanja? Ako ne, to bi bilo veliko razoarenje na pomolu. To bi bilo praeno daljim promenama, uvrstilo bi se prethodno verovanje kako je nacija zapala u veliku krizu. U tom sluaju, postojali su dobri razlozi za zabrinutost. ak i ako su se banke oporavile i Amerikanci oseali optimistinije u pogledu budunosti, realnost je da su baloni iracionalnog optimizam sa odrivom potronjom pre 2008. godinebnestali. Sa pucanjem balona, mnoga domainstva i banke su pretrpeli velike gubitke. ak i kada je period propadanja zaustavljen, uz manji rast, nezaposlenost ostaje visoka, pa se ak i poveava, u duem vremenu. Ekonomisti se mogu ukljuiti u semantiko cepidlaenje, sa tvrdnjom da kada rast jednom postane pozitivan, sa recesijom je zavreno. Meutim, za veinu Amerikanaca, kao to sam ranije napomenuo, kriza je gotova kada se vrati puna zaposlenost i plate ponovo ponu da rastu; optimizam zasnovan na zaustavljanju propadanja i tehnikom okonavanju recesije ne bi bilo odrivo, ak i da se Amerikancima neprestano ponavljalo da se stanje popravilo. Jaz izmeu njihovih nadanja i stvarnosti moe uzrokovati jo veu depresiju. Podizanje animalnog duha dotle najdalje moe da dovede. Moe ostvariti trenutni uticaj na podizanje cena akcija. ak moe uticati na poveanje potronje u nekom kraem periodu. Ali ne moe moe biti nain za izlazak iz grotla Velike Recesije 2008. godine.

7. Makroekonomske bitke

U katedrali mejnstrim ekonomije, mnoge kapele su posveene reavanju specijalizovanih problema. Svaka ima svoje svetenike, pa ak i svoju veronauku. Rat ideja koje sam opisao ogleda se u nizu bitaka i okraja u okviru svake od ovih poddisciplina. U ovom i u naredna tri odeljka, opisau etiri teme debakla: makroekonomiju, monetarnu politiku, finansije i ekonomiju inovacije. Makroekonomija prouava kretanje proizvodnje i zaposlenosti i nastoji da razume zbog ega je privreda obeleena sa fluktuacijama u kretanju, neizmeninim epizodama visoke nezaposlenosti i nedovoljnog stepena iskoritenosti kapaciteta. Borbe u areni ekonomskih ideja obino izazivaju zanimljivi odnosi izmeu razvoja miljenja u okviru disciplina i dogaaja. Kao o smo ranije videli, u periodu posle Velike Depresije postoji opta saglasnost da trita nisu samo-ispravljajua, ili bar nisu u tom vremenskom periodu.

244


(Nebitno je hoe li trite moda na kraju, posle deset ili dvadeset godina, uspeti da povrati punu zaposlenost, ako bude preputeno samo sebi.) Veini ekonomista je 1933. godine, za neefikasnost trita dovoljan dokaz bila injenica da se nezaposlenost moe poveati za skoro 25 odsto. S obzirom da su se u poslednjih 25 godina makroekonomisti fokusirali na modele u kojima su trita stabilna i efikasna, nadamo se da e ih sadanja kriza podstai ih da ponovo razmisle o osnovnim pretpostavkama. Ranije sam opisao kako su ekonomisti napustili kejnzijansku ekonomsku teoriju poto je panja pomerena sa nezaposlenosti na inflaciju i rast. Ali postojala je jo jedna, vie pojmovna osnova za promenu. Mikroekonomija, fokusirajui se na ponaanje preduzea i makroekonomija, fokusirajui se na ponaanje ukupne privrede, se razvila, u godinama posle Kejnza, na dve odvojene poddiscipline. One su koristile razliite modele i dole do razliitih zakljuaka. Mikro model je zakljuio kako ne moe postojati nezaposlenost, koja je sr kejnzijanske makroekonomije. Mikroekonomija je naglaavala efikasnost trita; za to vreme makroekonomija skree panju na ogromno bacanje sredstava u recesiji i depresiji. Do sredine 1960-ih , obe strane su shvatile da je dihotomija u ekonomiji nezadovoljavajue stanje stvari. Hteli su da obezbede jedinstven pristup. kola miljenja, koja je imala uticaja na oblikovanje politike deregulacije, vane za trenutnu krizu, tvrdi da pristup konkurentske ravnotee u mikroekonomiji je obezbedio dobar temelj za makroekonomiju. Ova kola, zasnovana na neoklasinom modelu, koju ponekad nazivaju Nova klasina kola, ili ikaka kola, jer su neki od najveih predstavnika predavali na Univerzitetu u ikagu. Zbog svoje vere u trinu efikasnost, tvrdili su da nema razloga za brigu prilikom privrednih oscilacija, kao to je trenutna recesija koja je jednostavno prilagoavanje privrede na okove (kao to su promene u tehnologiji) koji dolaze spolja. Njihov pristup je imao snaan politiki recept minimalno uplitanje vlasti.

Iako su analize bazirali na neoklasinom (Valrasian) modelu, pokuali su ga pojednostaviti kako bi svi pojedinci bili identini. Nazvan je predstavniki agent model. Ali, ako su svi pojedinci identini, ne bi bilo potrebe za kreditima, jer bi to znailo prebacivanje novca iz levog u desni dep. U tom sluaju ne bi dolazilo do bankrotstva. Tvrdio sam da je problem nesavrenih informacija osnova za shvatanje moderne ekonomije, u njihovim modelim ne postoji razlika u inoformacijama, gde jedna osoba zna neto to drugi ne znaju. Za posledicu pojavljivanja bilo kakve informacione asimetrije, imali bi jaku izofreniju, koja je teko konzistentna sa drugim pretpostavkama o punoj racionalnosti. Njihovi modeli ne govore nita povodom kritike tekue krize: pa ta ako neko daje bankarima ekstra trilion dolara ili dva? Pored toga model ne pravi razliku izmeu bankara i radnika.

245


Kljune politike rasprave su jednostavno zanemarene. Na primer, model predstavnikog agenta onemoguava bilo kakvu raspravu o distribuciji. U izvesnom smislu, gledita vezana za vrednosti (ukljuujui i stav da raspodela prihoda nije bitna) su ugraeni u samom formulisanju njihovih analiza. Iako izgleda apsurdno, mnogi zakljuci analize ove kole proizilaze iz prikazanih i drugih ekstremno pojednostavljenjih faktora u okviru njihovih modela.

Naveo sam jednu od njih, da vladino deficitarno troenje ne pokree privredu. Zakljuak je gomilapretpostavki koje su jo nerealnije od savrenog trita. (a) Pretpostavlja se da predstavniki agent zna da e morati plaati budue poreze za troenje i da danas tedi za ove poreze. To znai da smanjena potronja potroaa potpuno nulira poveanje dravne potronje. (b) Pored toga, pretpostavlja se da potronja ne stvara direktnu pozitivnu korist. Iako je suprotno da potronja proizvodi i direktne i indirektne koristi: izgradnja puta generie prihode danas, ali moe izazvati poveanje prihoda neke firme usled manjih trokova za plasiranje robe na trite. Kao drugi primer, navodi se da su naknade za nezaposlene nepotrebne, jer oni nisu nezaposleni (oni samo uivaju u odmoru), u svakom sluaju, oni uvek mogu da pozajme ako ele da poprave potronju.

to je jo gore, naknade nezaposlenima su tetne, jer problem ne predstavlja nedostatak mogunosti zaposlenja, jer ima uvek posla za svakoga ko eli da radi, ve nedostatak napora u potrazi za njima i osiguranje za sluaj nezaposlenosti samo uveava ovu moralnu opasnost. Druga kola miljenja, prozvana Novo Kejnzijanstvo (imala je dosta ogranaka), primenila je drugaiji pristup za pomirenje makro i mikroekonomije. Prema njihovom shvatanju problemi su bili pojednostavljeni mikroekonomski modeli i bezbroj nerealnih pretpostavki koje su ranije opisane. Istraivanja u protekle tri decenija su pokazala da neoklasini model, na kojima poiva analiza ikake kole, prosto nije primenljiv.

U tom pogledu,Velika depresija i takoe sadanja Velika recesija su dokazi tako velike neefikasnosti koja se ne moe ignorisati, ili zanemariti. Meutim, i u drugim vremenima bilo je mnogo trinih neuspeha, koje je tee otkriti, ali su nita manje realani. Recesije su kao vrh ledenog brega, pokazatelji mnogo veih problema skrivenih ispod povrine. Postoji obilje dokaza da je to u stvari sluaj. Jer prava slabost u modernoj ekonomiji nije kejnzijanska makroekonomija nego standardna mikroekonomija, izazov za profesiju ekonomije bio je razvoj mikroekonomije u skladu sa ponaanjem u makroekonomiji. Kao to je ranije naglaeno, ekonomija, treba da bude intuitivna nauka. U tom sluaju nain ikake kole ne dobija prolaznu ocenu: niti je predvideo krizu (kako je mogao, kada ne postoje takve stvari kao to su baloni ili nezaposlenost), niti je imao mnogo toga rei o merama za reavanje

246


krize, osim suprostavljanja rizicima vladinog deficita. Njihov recept je jedan jednostavan: samo drati vladu po strani. Ova ekonomska kriza je diskreditovala takozvanu njihovu makro kolu i pojaala pregovore u okviru novo-kejnzijanskog pristupa. Postoje dva glavna ogranka nove kejnzijanske ekonomije. Jedna zastupa veinu neoklasinih pretpostavki uz jedan vaan izuzetak. Pretpostavlja da su zarade i cene stroge, tako da je, na primer, mogue izdrati poveanje nezaposlenosti. Objanjenje je jasno: privreda bi bila efikasnija i ponaala bi se prema standardnom neoklasinom modelu da su zarade i cene bile fleksibilnije. Ova struja je saglasna sa ikakom kolom po pitanju inflacije a i ne obraa dovoljno panje na finansijsku strukturu.

Drugi pravac, svakako pribliniji Kejnzovim razmiljanjima, vidi mnogo vie problema na tritu. Pad zarada bi zapravo pogorao krizu, jer time izaziva potroau tednju u potronji. Deflacija - ili ak usporavanje poveanja stope inflacije od oekivane - moe izazvati bankrotstva firmi, jer prihodi ne obezbeuju dovoljan iznos za plaanje dugova. U tom smislu, deo problema nastaje na finansijskim tritima, na primer, u injenici da kreditni ugovori nisu indeksirani na nivo cena. Deo problema proistie i iz injenice da kada prolazi kroz stabilne periode privreda, firme i domainstva su podstaknuti da preuzmu vei rizik, a posebno kroz vie zaduivanja (kredita), pa kada do toga doe, privreda postaje sve krkhija jo ranjivija na tetne izmene. Kao to smo videli, ak i blagi pad vrednosti imovine moe dovesti do veliko kolapsa, zbog delovanja poluge.

Primetne su znaajne razlike izmeu preporuka koje nude razliiti ogranci nove kejnzijanske kole. Dok jedni tvrde da je deo problema namerno meanje politike u odravanje stabilnosti zarade, drugi na to gledaju kao na pomo da se stabilizuje trite. Dok se jedni brinu zbog deflacije, drugi je podstiu. Ili isto dok jedni usmeravaju panju na finansijsku osetljivost, kao to je bankarski leverid, drugi ga ignoriu.

U trci do ove krize ikaka kola i prva struja nove kejnzijanske kole su imale dominantnu ulogu u mnogim politikim krugovima. Sledbenci ikake kole su govorili da nema potrebe za vladinom reakcijom, koja bi verovatno bila neefikasna. Privatni sektor bi samo ponitio ono to je vlada uinila, ak i ako bi bilo efekta, verovatnoa je velika da bi bio pogrean. Naravno, mogli su ukazati na primere gde je vlada pogreila i na sluajeve gde je privatni sektor delimino ponitio ono to je vlada uradila, poveanje tednje je delimino ponitilo poveanje dravne potronje. Ali njihovi jaki zakljuci da je vlada uvek neefikasna su bazirani na pogrenim modelima ogranienog znaaja za stvarni svet i van dodira sa statistikim dokazima i istorijskim iskustvima. U okviru prve struje novo kejnzijanske kole, uloga vlade je vea, iako kao podrka konzervativnom dnevnom redu. ta je bilo potrebno su fleksibilnije plate,

247


slabljenje sindikata i druge mere koje bi smanjile zatitu radnika. To je bio jo jedan primer kriviti rtvu stava. Radnici su smatrani odgovornim za nezaposlenost sa kojom se suoavaju. Dok je u nekim zemljama, zatita rada moda otila predaleko, njihova uloga u stvaranju nezaposlenosti je samo minimalna, isto i u ovoj krizi, ali za njih, stvari su bile daleko gore.

8. Bitka nad monetarnom politikom

Moda je najgori ishod nastao kada su se ikaka kola i prva struja nove kejnzijanske kole udruile, prilikom oblikovanja monetarne politike, u borbi protiv inflacije. Rezultat saradnje je bila fokusiranost centralne banke na neefikasnosti koje se javljaju kada su cene malo vee, ak i za vreme umerene inflacije, ali i potpuno ignorisanje problema koji su se javili sa preteranom osetljivou finansijskih trita. Gubici iz neuspeha na finansijskim tritima su hiljadu puta vei od onih koje je izazvala inflacija, sve dok ona ostaje niska ili umerena. Centralni bankari su skloni trendovima i modi. Tee tome da budu konzervativni i odavno ne veruju u intervenciju vlade na tritu. Postoji neto udno u tome: njihov glavni zadatak jeste da definiu jednu od najvanijih cena u ekonomiji, kamatnu stopu. Dakle, pitanje nije da li vlada intervenie, nego kako i kada. Za sledbenike ikake kole vladina politika jeste izaziva inflacije. Monetarni uenici Miltona Fridmana koriste pojednostavljene modele za podrku ideolokog napada za ograniavanje uloge vlade. Jednostavan recept (takozvani monetarizam, bio je moderan u 1970-im i ranih 1980-im) pokazao je nain: vei vladi ruke time to e poveati snabdevanje novcem po fiksnoj godinjoj stopi. Uz tako pripitomljenu vladu, trita bi mogla da prave svoja uda.

Monetarizam se zasniva na ideji da je najbolji nain za ouvanje stabilne cene (niska inflacija) taj da se povea priliv novca po fiksnom kursu, po stopi irenja stvarn proizvodnje. Naalost, ba kao da je ideja postala moderna, dokazi protiv nje su nameteni. Osnovna empirijska hipoteza monetarizma zasniva se na tome da je koeficijent novca i BDP (zove se brzina protoka novca) bio konstantan. U stvari, za poslednjih trideset godina, racio je u velikoj meri varirao, bar u nekim zemljama. Monetarizam nije uspeo, i danas, nema vlade koje se oslanja na njega.

Ciljanje inflacije je postalo popularno krajem 1990-ih i u prvoj deceniji dvadeset prvog veka. Sa ciljanjem inflacije, vlada bi odabrala stopu inflacije, na primer 2%. Ako bi inflacija prela iznad 2%, centralna banka bi podigla kamatne stope. to inflacija vie premauje svoj cilj, vee su kamatne stope. Inflacija je bila vrhovno zlo, a glavni zadatak centralne banke jeste da ubije ovog zmaja. Ciljanje odreene inflacije je verovanje da ukoliko privreda shvati

248


da e centralna banka preduzeti otre mere protiv inflacije koja premauje, recimo, 2%, bilo bi manje podsticaja za sindikate ili bilo koga drugog da trae poviice plata koje e dovesti da inflacija prelazi taj nivo. Fokus na inflaciju je zasnovan na etiri predloga, od kojih nijedna nije imala mnogo empirijskih ili teorijsku podrki. Prvo, bankari tvrde da inflacija ima znaajan negativan uticaj na rast. Naprotiv, sve dok je inflacija niska ili umerena, izgledalo je da nema primetnih negativnih efekata - mada preterano otri pokuaji da se suzbije inflacija su usporili rast. Drugo, oni su tvrdili da je inflacija posebno teka za siromane. Vrlo je sumnjivo kada neko uje da se bankari zauzimaju za siromane. injenica je da su najvie izgubili vlasnici obveznica, koji vide da je realna vrednost njihovih obveznica smanjena. U Sjedinjenim Amerikim Dravama, kao i u veini drugih zemalja, socijalno osiguranje (starosna penzija) se poveava sa inflacijom. Kada inflacija postane stalna, ak se i ugovori o zaradi automatski podeavaju u skladu sa trokovima ivota. Ovo ne znai da nema mnogo siromanih koji se ne pate - socijalno osiguranje nije dovoljno da se odri ivotni standard mnogih penzionera i mnogi, moda i veina, nisu koristili indeksirane inflacijske obveznice (TIPS), koje su putene da bi se pruile celokupne zatite od inflacija. Tano je da su u periodima visoke inflacije siromani trpeli vie od drugih stanovnika - ali to nije bilo toliko zbog inflacije. Brz rast cena nafte u kasnim 70-im znailo je da su Amerikanci siromaniji, jer su potroai morali da plate vie za naftu koju su kupili. Nije iznenaujue, da su radnici patili. ok na naftnom tritu takoe je uzrokovao veu inflaciju. Neki vide pad ivotnog standarda i pogreno terete inflaciju, ali obe imaju zajedniki uzrok. Ono to je najvanije za radnike su poslovi, a ako su visoke kamatne stope to e dovesti do vie nezaposlenosti, radnici e trpeti duplo i od nedostatka rada i smanjenja plate. Trea zabluda se odnosila na graninu poziciju privrede prema kojoj bi malo odstupanje u pravcu rasta inflacije brzo i opasno survalo je niz klizavu padinu inflacije sa veim stopama. Ili drugaije opisano: borba protiv inflacije je ista kao borba protiv alkoholizma. Bivim alkoholiarima govore da ne konzumiraju ni kap alkohola, inae e se vratiti starim navikama. To se kae ispati iz vagona. Isto tako, bankari tvrde, jednom kad zemlja probao eliksir inflacije, traie ga sve vie. Ono to poinje kao niska inflacija brzo se poveava. Opet, dokazi nam govore upravo suprotno - zemlje mogu i preduzimaju mere protiv inflacije, jer poinje da raste.

Konana zabluda jeste visoka cena povratne inflacije. Dakle, mora da je ubije pre nego pone. Ali opet u nekim zemljama, kao Gana i Izrael, inflacija je oborena sa visokog na nii ili umeren nivo uz male trokove. U drugim, trokovi sniavanja inflacije, iskazani kroz veu nezaposlenost, srazmerni su prednostima smanjivanja nastalim redukovanjem nezaposlenosti u periodu inflacije.

249


Jedan od najubedljivijih prigovora trenda ciljanje inflacije jeste ne posveivanje dovoljne panje uzrocima inflacije. Ako je visoka inflacije rezultat ogromne cene energije i hrane - kao to je to bio sluaj u 2006-2007. godine - mala zemlja e podizanjem svoje kamatne stope malo uticati na globalne sile. Da, zemlja moe da se smanji stopu inflacije izazivanjem vie nezaposlenosti u ostatku privrede, ime bi snizila plate i cene, ali je u tom sluaju, lek gori od bolesti. SAD problem reava iskljuujui cene hrane i energenata iz merenja inflacije za makro svrhe. Meutim, u veini zemalja u razvoju, to bi iskljuilo 50 odsto ili vie determinanti cena. ak i u Sjedinjenim Dravama, cene hrane i energenata bitne su ljudima. To utie na njihova oekivanja po pitanju inflacije u budunosti i njihove zahteve po pitanju plata. Aktuelna kriza e oterati u smrt pojednostavljenu ciljanu inflaciju iz jo jednog razloga. Centralni bankari naivno pretpostavlljaju da je niska inflacija potrebna i skoro dovoljna za ekonomski prosperitet. Prema tome, sve dok je inflacija niska, pustie se rast likvidnosti, uz uverenje da je sve pod kontrolom. Ali nije ba tako. Poplava likvidnosti je uzrokovala balon cene nepokretnosti, sa ijim pucanjem se poruio ceo finansijski sistem i privreda. Inflacija moe uzrokovati poremeaje kursa. Oni koji su fokusirani na inflaciju (ikaka kola i prva struja novih kejnzijanaca) su u pravu, jer sa inflacijom se ne menjaju sve cene istovremeno, relativne cene mogu biti malo neusklaene. Ipak i ovi gubici blede u poreenju sa gubicima prouzrokovanim osetljivou finansijskog trita. Druga struja nove kejnzijanske ekonomije, fokusirajui se na finansijsku krhkost bila je u pravu. Danas, sreom, veina predstavnika centralnih banaka shvata da mora panju posvetiti i finansijskim tritima i na balon cenu nekretnina i to onoliko koliko posveuju panju robnoj inflaciji, a imaju sredstva da to urade.

9. Bitka u finansijama

Verovanje u racionalnost trita preplavljuje teoriju finansijskog trita moda vie nego bilo koju drugu granu ekonomije. Pretpostavljam da je to posledica zaraze dobijene od uesnika konzervativnih trita. Verovanje da su trita efikasna i sama se reguliu, bila je pogodana za mnoge posebne interese. injenica da nisu takva bila je nezgodna. Mnogi, zajedno sa onima na finansijskom tritu, su uvideli realnu mogunost za dobit ako bi trita bila deregulisana. Uostalom, pravila su ogranienja. Skoro po pravilu, postignuti profiti u firmama ogranienim pravilima bili su manji nego to bi bili da nije postojalo ogranienje. Smatram da je ostvareni profit manji, jer razmiljajui na ovaj nain, svako preduzee ne uzima u obzir sve posledice za uklanjanje tih ogranienja. Ponaanje drugih ljudi e se takoe promeniti.

250


Zaista, mi znamo ta bi standardna ekonomska teorija imala da kae za potvrivanje efikasnosti i konkurentnosti trita: na kraju, dobit e ponovo biti svedena na nulu. Otklanjanje ogranienja bi dalo mogunost najbrim preduzeima da iskoriste novu priliku i naprave veu dobit, ali svaki takav profit bi brzo nestao. Neke firme shvataju da jedini nain da se postie stabilna dobit podrazumeva efikasnije poslovanje od konkurenata ili da shvate kako napraviti trite nesavrenim.

Intelektualna bitka oko efikasnosti finansijskog trita ima brojna pitanja: Da li cene na finansijskim tritima odraavaju sve raspoloive informacije? Kakvu ulogu igraju u utvrivanje investicione aktivnosti? Kao to smo videli, dobro funkcionisanje finansijskih trita je osnova uspene trine privrede, jer upravlja alokacijom oskudnih izvora kapitala, jednim od kljunih deficitarnih resursa. Mehanizam cena je u sri trinih procesa prikupljanja, obrade i prenoenja informacija. Ekstremna hipoteza efikasnog trita smatra da cene tano odraavaju sve dostupne informacije na tritu, pruajui sve informacije koji su relevantne za donoenje odluka u preduzeu, na primer, u vezi ulaganja. U ovom prikazu je vano da se povea vanost uloge otkriu cena koju imaju trita.

Cene su pokazatelj deavanja u privredi, ali postoji mnogo nepotrebne buke, toliko da bi se malo biznismena oslanjalo samo na informacije zasnovanim na cenama na tritima. Naravno, cene akcija utiu na odluivanje poto trite utie na cenu kapitala preduzea. Ali koja bi eliana odluila da investira u novi pogon za prodizvodnju jednostavno zato to neki investicioni klub stomatologa i lekara u Peoriji, Ilionis, odlue da je elik metal budunosti i to i drugi investitori poveaju dananju cenu akcija elika? Koja bi naftna kompanija zasnovala svoje istraivanje zasnovano samo na dananjoj ceni nafte, koja moe biti uzrokovana kratkoronim pekulacijama?

Ako je hipoteza efikasnog trita tana i uesnici na tritu su bili potpuno racionalni, svi oni bi znali da ne mogu savladati trite. Samo bi mogli da kupe trite, to jest, neko sa 0.01% bogatstva cele zemlje moe kupiti 0.01% svakog sredstva. U sutini to je ta fond indeksa akcija radi, ali dok je indeks fondova enormno narastao tokom protekle tri decenije, velika industrija pokuava da pobedi trite. Sama injenica da uesnici na tritu troe milijarde i milijarde pokuavajui da pobede triste, pobija dvostruke hipoteze da su trita efikasna i da je veina uesnika na tritu efikasno. Ono to je dalo kredibilitet teoriji predstavlja potvrda teine o pobedi trita. Cene na tritu su obino tipino dosledne: cena soje sistematski je vezana za cenu sojine same i sojinog ulja. Zbog toga je lako testirati efikasnost trita, u tom smislu, u bilo kom trenutku. Ali procenjivanje efikasnosti trita u sloenijim situacijama je teko. Da su trita efikasna, nikada ne bi bilo balona. Ipak oni se ponavljaju.

251


Nije, naravno, lako rei da smo bili u balonu cena nekretnina - veina investitora je izbegla ovo rei, ali su se otkrili neki znaci koji su na njega ukazivali. Ipak neki su uradili drugaije (kao to su Don Polson, koji je zaradio milijarde za svoj hed fond). Trite teko moe biti pobeeno zbog dva razloga. Trite moe biti potpuno efikasano, sa cenama koje iskazuju sve raspoloive informacije, ili moe biti nita vie od kazina bogataa, sa cenama koje se menjaju u skladu sa promenama raspoloenja i oekivanja. Budue cene su u oba sluaja nepredvidive. Tokom godina, dolo se do jakih dokaza protiv interpretacije efikasnog trita. Tekua kriza je ojaala zakljuak zasnovan na bezbrojnim prethodnim epizodama. Na primer, 19-tog oktobra 1987. sruila su se berzanska trita irom sveta, opadajui za 20% ili vie procenata.

Nikakve vesti ili dogaaji ne bi mogli objasniti pad ove veliine u vrednosti svetskog kapitala propast gora od bilo koje druge, ak i najgorih ratova. Ne mogu se predvideti takvi dogaaji, ali niti moe neko kazati kako ova nestabilnost na tritu ukazuje na mudru obradu bitnih informacija. Stavovi mnogih zagovaraa trine efikasnosti imali su interesantne nepravilnosti. Njihovo uverenje jeste bilo kako su trita ve potpuno efikasna. Ipak su hvalili prednosti novina finansijskih trita, tvrdei kako su njihovi ogromni bonusi i zarade, samo nagrade za socijalne beneficije proizale iz inovacija. Ipak u ovim potpuno efikasnim tritima, prednost inovacija je, meutim, ograniena: zasluna su za sputanje poslovnih trokova, ime su omoguili svim racionalnim pojedincima da upravljaju po niim cenovnim rizicima od ostalih koji su mogli nai. Izgleda da pojedinci (hed fondovi) dosledno tuku trite. Jedini nain u skladu sa hipotezom efikasnog trita kojim se ostvaruje navedeno jeste posedovanje insajderskih informacija. Trgovanje zasnovano na insajderskim informacijama je nezakonito, ako uesnici na tritu smatraju da su drugi informaciono u prednosti, nee biti spremni da trguju sa njima. Tu je i ranije spomenuta zabrinutost da nekoliko velikih banaka, i to samo na osnovu njihove veliine i domaaja njihove transakcije, imaju informativnu prednost. Moda oni ne kre zakone, ali ne igraju po pravilima. Registrovano je puno novih primera u jesen 2009. godine, ukazujui da postoji ogroman broj hed fondova koji svoj uspeh prave pomou insajderskih informacija.

10. Efikasna trita i trita informacija

ikaka skola i njeni sledbenici zavaravali su se time kako je trite informacija kao i svako drugo trite. Postojala je ponuda i potranja za informacijom. Kao to je trite bilo efikasno u proizvodnji elika, verovali su tako kako e biti efikasno i u proizvodnji i prenosu informacija. Naalost, isto se

252


desilo i sa teorijom slinosti nesavrenih i savrenih informacija, jer posmatranje na ovaj nain se nije zasnivalo na vrlo detaljnoj analizi i kada su ekonomisti uzeli u obzir obe teoretske i empirijske faktore, pojmovi su ispali netaani. Teoretski argumenti su sloeni, ali sledei primer moe dati mali uvid u kritiku. Uzmite na primer, da cene trita pruaju sve relevantne informacije. U tom sluaju bi neko sa jednostavnim posmatranjem trinih cena bio potpuno informisan kao i neko ko je dosta investirao u istraivanje i analizu podataka. U tom sluaju ne bi bilo podsticaja za prikupljanje informacija, to bi znailo da cene koje su prikazane na tritu ne bi bile veoma informativne. Uskladu sa navedenim, nije postojala logina doslednost izmeu verovanja da trita pruaju sve informacije i tvrdnje da su trine cene vrlo informativne.

Standardni argument nije uzeo u obzir razlike izmeu drutvenih i privatnih vrednosti informacije. Znati samo malo pre drugih za otkriveno veliko naftno polje, moe uzrokovati ogromnu privatnu dobit. U tom sluaju, mogao bih prodati naftne fjuerse (sa ubeenjem da e cena padati) i dosta na tome zaraditi. Svoje udele bih mogao prodati naftnoj kompaniji. Mogu zaraditi jo vie novca prodavajui akcije naftnim kompanijama. U ovim sluajevima, moja profit nastaje na raun neijeg gubitka. To je stvar preraspodele bogatstva, ne kreiranja istog. Imati ovo znanja pre svih drugih samo i na nekoliko minuta, verovatno nee uticati na ikakve stvarne odluke, tako da ovo saznanje ima malu ili nikakvu drutvenu korist. Tako da su mnoge investicione banke zaradile veinu svoga novca trgovanjem. Ali u svakoj trgovini, ima i druga strana, da je dobitak jednih za druge troak.

Efikasna trina hipoteza i propala monetarna politika

Raireno uverenje u efikasnost trine hipoteze uticalo je na neuspeh Federalnih rezervi. Ako je hipoteza tana, onda nije bilo balona.Fed-ova tvrdnja u vezi sigurnosti je tana, ali se moe napraviti kvalitetan izvetaj o mogunosti ostvarenja. Sve je to napravljeno zbog nesigurnosti i bilo je jasno, posebno u 2006. godini, kako je balon uzrok svega.

Fed se fokusirao na cene proizvoda i usluga, ne na cene nekretnina - zabrinuo se da poveanje stope interesa moe dovesti do ekonomskog pada. Ali imao je i druge instrumente na raspolaganju, koje je odluio da ne koristi. Uzeo je isti pogrean argument tokom tehnikog balona. Tada, je mogao da podigne granine potrebe (sa koliko novca se mogu kupiti odreene akcije). U 1994. godine, Kongres je dao Fed-u dodatno ovlatenje da regulie trite stambenih kredita, ali je presedavajui Alan Grinspan odbio da ga iskoristi. Ali ak i u sluaju gde Fed nema ovlaenje za regulisanje pravilnosti trita nekretnina, mogao je i trebao je da trai od Kongresa ovlaenje (sve isto kao i u sluaju

253


investicionih banaka). Tokom predkriznog perioda, Fed je trebalo da smanji maksimilan racio kredit-naspram-vrednosti, poto je izvesnije bilo poveanje balona i to bi bilo bolje od stvarnog poveanja koje se desilo. Time bi se smanjio maksimalni dozvoljeni koeficijent iznos plaanja-naspram-dobiti i onemoguio njegov rast. Time bi se ograniile hipoteke sa promnljivim stopama. Umesto toga Grinspan ih je promovisao. To je moglo da ogranii negativnu amortizaciju i snizi dokumentaciju (lanih) zajmova. Bilo im je dovoljno instrumenata na raspolaganju. Moda nisu radili savreno, ali najverovatnije bi izduvali deo vazduha iz balona.

Zastupanje pogrene ideje da ako do problema doe, lako e se izboriti sa njim, jeste jo jedan razlog zbog ega je balon iznurio Fed. Tako velika uverenost je izmeu ostalih razloga, proizala i iz poverenja u novi sekjuritizacioni model: rizici su raireni po svetu u tolikoj meri da globalni ekonomski sistem moe lako da ih apsorbuje. ta da se trite nekretnina na Floridi sruilo? To je mali deo u odnosu na svetsko bogatstvo. Federalne rezerve su napravile dve greke. Prvo (kao i investcioni bankari i rejting agencije) potcenili su proirenje korelacije trita nekretnina u SAD (i slobodno se moe rei, celom svetu) i mogu zajedno splasnuti, zbog oiglednih razloga. Drugo, precenile su proirenje diverzifikacije. Nisu shvatile raspon u kojem su velike banke zadrale iskazane rizike u svojim knjigama. Potcenile su podsticaje za prekomerne rizike i precenile sposobnosti bankara u menamentu rizika.

Kada je Grinspan rekao da vlada moe lako popraviti privredu, nije objasnio da e suoavanje sa problemima kotati poreske obveznike stotine milijardi dolara dok e za privredu cena biti jo vea. Bila je to udna konstatacija, ideja da je lake popraviti auto posle sudara, nego pokuati spreiti sudar. Privreda se oporavila od prethodnih recesija. Krize u Istonoj Aziji i Junoj Americi se nisu proirile na SAD. Ali su ipak uticale: pomislite na patnje onih koji su izgubili svoje poslove, svoje kuce, komforno penzionisanje. Iz makroekonomske perpsektive, cena ak i blage recesije je velika, ali prave i budetske cene ove Velike Recesije ce biti u trilionima. Grinspan kao i Fed nisu bili u pravu. Fed je jednim delom napravljen, da bi se zatitili ba od ovakvih pretnji. Nije pravljen da bi posle poistio nered. Fed je zaboravio svoju prvobitnu misiju.

11. Bitka za inovativnu ekonomiju

Standardna ekonomska teorija (neoklasini model o kome se govorilo) nije imalo puno toga rei o inovaciji, iako je veina rasta standarda ivota u S.A.D. tokom prethodnih sto godina posledica tehnikog progresa. Kao to sam

254


ranije rekao, isto kao i informacija, inovacija nije bila obuhvaena u starim modelima.

Vodei ekonomisti su sa uvianjem znaaja inovacije, poeli sa pokuajima razvoja teorija koje e objasniti njen nivo i znaaj. Zbog toga su preispitali neke od ideja koje su zastupali dvojica sjajnih ekonomista prve polovine dvadesetog veka, Dozef umpeter i Fridrih Hajek, a koje su bile nekako zaboravljene.

umpeter, austrijski ekonomista koji je ostvario neke od svojih najuticajnijih radova na Harvardu, je govorio protiv standardnog takmiarskog modela. On se usmerio na konkurentnost zbog inovacija. Svako trite je video kao mesto kojim privremeno dominira monopolista koga e uskoro zamenuti drugi inovator a time e postati novi monopolista. Konkurencija koja se ogleda kroz inovaciju, je za trite a ne u njemu.

Oigledno, u umpeterovoj analizi bilo je dosta istine. Usmerenost na inovaciju je predstavljao veliki korak napred u odnosu na standardnu privrednu analizu (Valreziansku optu teoriju ravnotee koja je ranije obraena u ovom poglavlju, u kojoj je inovacija ignorisana). Ali umpeter nije postavio kljuna pitanja: Da li bi monopolisti preuzeli akcije za odvraanje od trita novih rivala? Da li bi se inovatori usmerili na pokuaje osvajanja postojeeg trinog dela, radije nego se bavili razvojem novih ideja? Ima li uopte osnova za tvrditi da je proces inovacije efikasan?

Nedavna iskustva pokazuju kako stvari nisu ba sjajne kako trini zastupnici tvrde. Na primer, Majkrosoft je koristio svoj monopol u PC operacijskom sistemu i ostvario dominantnu ulogu u aplikacijama za obradu teksta, tabela i pretraivanje interneta. Uticaj koji su imali njihovi zdrobljeni potencijalni konkurenti je naspram njih bio slab. Stvarno, aktuelni monopolista moe preduzeti veliki broj aktivnosti kako bi obeshrabrio ulazak konkurencije i uvrstio monopolsku poziciju. Neke od tih akcija mogu imati dobru drutvenu vrednost kao to je naprosto bra inovativnost od konkurenta. Ali neke od ovih akcija ne proizvode drutveno korisnu vrednost. Svakako, u dinaminoj privredi, svako dominantno preduzee je izazvano. Toyota je uzurpirala General Motors, Google izaziva Microsoft u mnogim sferama. Ali da konkurencija nakon svega radi, ne govori nita o sveoptoj efikasnosti trinih procesa, ili elji za nemeanjem drave u tritu.

Hajek se, kao i umpeter, pomerio dalje od ravnotenog prilaza koje je bilo dominantno. Pisao je u sred kontraverzi koju je napravio komunizam, gde je vlada imala dominatnu ulogu u upravljanju privredom. U tim sistemima, odluke su bile centralizovne u planskom birou. Neki koji su preiveli Veliku Depresiju, videli su velike nepravilnosti u raspodeli sredstava i ogromnu ljudsku patnju, verovali su da vlada treba da ima glavnu ulogu i odreuje pravilnu

255


alokaciju sredstava. Hajek se suprostavio ovim miljenjima, priajui ne samo o informacionim prednostima decentralizovanog sistema cena, ve takoe jo ire o decentralizovanoj evoluciji samih institucija. Iako je bio u pravu po pitanju planiranja koje nije moglo da prikupi sve relevantne informacije, kao to smo ve videli, to ne znai da je neometani sistem cena efikasan.

Hajek je bio pod uticajem bioloke evolucije (suporotno od Valrasa, koji je bio inspirisan ravnoteom kao pojmom u fizici). Darvin je govorio o preivljavanju najjaih, socijalni Darvinizam isto tvrdi da okrutna konkurencija gde opstaju samo najjae firme uzrokuje stalno uveanje efikasnosti privrede. Hajek je jednostavno imao poverenja u ideju, ali stvarnost je takva da slobodni evolucioni proces moe, ali ne mora, voditi prema ekonomskoj efikasnosti. Naalost, prirodna selekcija ne mora obavezno odabrati preduzea (ili institucije) koja su na dui period najbolja. Jedna od glavnih kritika finansijskih trita je ta da su postala vie kratkorono usmerena. Neke od institucionalnih promena (usmerenost investitora na tromeseni rezultat) oteale su preduzeima odreivanje dugoronih perpektiva. U ovoj krizi, neka preduzea su se alila da nisu htela da se oslanjaju na leverid u tolikoj meri, nakon to su shvatili koliki je rizik, ali da nisu tako uinili, ne bi opstali. Povraaj u odnosu na kapital koji imaju bi bio nizak, uesnici na tritu bi to shvatili pogreno kao rezultat male inovativnosti i slabijeg poslovanja, zbog ega bi cene njihovih akcija bile nie. Osetili su da nemaju izbora osim da idu gde i svi drugi, sa katastrofalnim rezultatima na due vreme, kako za njihove akcionare, tako i za privredu.

Interesantno, dok je Hajek hvaljen kao boanstvo meu konzervativcima, on (kao Smit) je razumeo da vlast ima vanu ulogu u igri. Kao to je rekao: Verovatno nita nije uzrokovalo toliko tete razlozima trinih zastupnika kao to su tvrdoglava insistiranja na izvesnim pravilima, pre svega princip slobodnog trita kapitalizma. Hajek je tvrdio da je vlast imala ulogu u razliitim oblastima, od regulacije radnog vremena, montarne politike i institucija protoka dobrih informacija.

Ekonomske teorije su u poslednjih dvadeset pet godina, znaajni dokazi zbog ega trita prave greke i ta uraditi kako bi bolje funkcionisala. Ideologije nepogreivih i ekonomisti koji su im pruili pomo a koje su podrali svi sa dobrim rezultatima zbog neregulisanog pokreta - odabrali su da zanemare pomake u znanju. Pretvarali su se kako su Adam Smit i Fridrih Hajek poslednji koji su rekli neto o trinoj efikasnosti moda su samo unapredili njihove stavove sa nekoliko matematikih modela potkrepljujui rezultate ali su ignorisali upozorenja ovih uitelja za potrebnim intervencijama vlade.

Trite ideja savreno je koliko i trite proizvoda, kapitala i radne snage. Najbolje ideje ne prevladavaju uvek, bar ne na krataki rok. Ali je dobra vest da dok glupost perfektnih trita prevladala u odreenim delovima

256


ekonomske profesije, neki uenici su pokuavali da shvate nain stvarnog rada trita. Njihove ideje su tu da bi bile koriene od strane onih koji ele da saine stabilniju, prosperitetniju i pravedniju privredu.

* * * * *

AbstractAbstractAbstractAbstract

There is plenty of blame to be shared in this crisiswe have seen the role that regulators and legislators,

the Federal Reserve and the financiers, have all played. As each of them went about their business, they

argued that what they were doing was right, and more often than not, the arguments were based on

economic analysis. As we peel back the layers of what went wrong, we cannot escape looking at the

economics profession. Of course, not all economists joined in the jubilation of free market economics; not

all were disciples of Milton Friedman. A surprisingly large fraction, though, leaned in that direction. Not

only was their advice flawed; they failed in their basic tasks of prediction and forecasting. Relatively few

saw the coming disaster. It was not an accident that those who advocated the rules that led to the calamity

were so blinded by their faith in free markets that they couldnt see the problems it was creating.

Economics had movedmore than economists would like to thinkfrom being a scientific discipline

into becoming free market capitalisms biggest cheerleader. If the United States is going to succeed in

reforming its economy, it may have to begin by reforming economics.

Keywords:Keywords:Keywords:Keywords: Economic models, Great Depression, Great Recession.

1. Jospeh Stiglitz

Documents

Transcript of 1. Jospeh Stiglitz