1. 1. InternetInternetInternet je globalna svetska raInternet je globalna svetska raččunarska unarska mremrežža a ččiji je razvoj poiji je razvoj poččeo joeo jošš 1969.god. 1969.god.

u SAD, a 1990. god. je nastao u u SAD, a 1990. god. je nastao u danadanaššnjem obliku”mrenjem obliku”mrežža svih mrea svih mrežža” u a” u

kojoj su umesto kojoj su umesto ččvorova povezane vorova povezane druge mredruge mrežže. Internet nema vlasnika, e. Internet nema vlasnika,

na njemu je svako vlasnik svog na njemu je svako vlasnik svog raraččunara i ima neograniunara i ima neograniččeno pravo da eno pravo da

ga koristi.ga koristi.

InternetInternet Internet je medjunarodna , globalna, Internet je medjunarodna , globalna,

decentralizovana radecentralizovana raččunarska mreunarska mrežža. Sastoji se od a. Sastoji se od medjusobno veoma razlimedjusobno veoma različčitih, itih, ččesto esto nekompatibilnih ranekompatibilnih raččunara. Oni komuniciraju unara. Oni komuniciraju zahvaljujuci jedinstvenom nazahvaljujuci jedinstvenom naččinu (standardu) inu (standardu) komunikacije – koristeci TCP/IP protokol. Rakomunikacije – koristeci TCP/IP protokol. Raččunari, unari, informacije i korisnici se efikasno lociraju informacije i korisnici se efikasno lociraju zahvaljujuci jedinstvenom sistemu adresiranja. zahvaljujuci jedinstvenom sistemu adresiranja.

Internet je sistem kojim je omoguInternet je sistem kojim je omoguććen pristup en pristup podacima koripodacima korišćšćenjem razlienjem različčitih servisa.itih servisa.

Danas svako moDanas svako možže na internetu da objavi bilo e na internetu da objavi bilo ššta , ta , a na nama je da prepoznamo a na nama je da prepoznamo ššta je istina a ta je istina a ššta ta manipulacija, propaganda, neznanje, lamanipulacija, propaganda, neznanje, lažž......

“ “ KiKiččmu” Interneta (backbone) mu” Interneta (backbone) ččine “veliki ine “veliki ččvorovi” vorovi” (serveri) i jake telekomunikacione veze kojima su (serveri) i jake telekomunikacione veze kojima su spojeni. Na njih se posredstvom telekomunikacija spojeni. Na njih se posredstvom telekomunikacija prikljupriključčuju drugi rauju drugi raččunari i raunari i raččunarske mreunarske mrežže.e.

FiziFiziččki telekomunikacione linije mogu da budu ki telekomunikacione linije mogu da budu specijalno postavljene u tu svrhu ili da se koriste vec specijalno postavljene u tu svrhu ili da se koriste vec postojepostojećće telefonske i satelitske veze.e telefonske i satelitske veze.

RaRaččunari su tako medjusobno povezani, da izmedju unari su tako medjusobno povezani, da izmedju svakog od velikih svakog od velikih ččvorova postoji vivorova postoji višše puteva, tako da e puteva, tako da eventualni prekid neke veze ili ispadanje iz sistema eventualni prekid neke veze ili ispadanje iz sistema nekog ranekog raččunara ne znaunara ne značči i prestanak rada Interneta. i i prestanak rada Interneta.

Da bi se neko prikljuDa bi se neko priključčio na Internet, neophodno je da io na Internet, neophodno je da se opredeli za nekog posrednika, dobavljase opredeli za nekog posrednika, dobavljačča, a, “provajdera” Internet usluga, preko koga se ostvaruje “provajdera” Internet usluga, preko koga se ostvaruje veza.veza.

PoPočeci Internetačeci Interneta

1969.godina u SAD sa idejom pravljenja 1969.godina u SAD sa idejom pravljenja mreže računara koja bi obezbedila mreže računara koja bi obezbedila komunikaciju:komunikaciju:

Vojnih laboratorijaVojnih laboratorija Vladinih biroaVladinih biroa Univerziteta na kojima su se radili projekti za potrebe američke Univerziteta na kojima su se radili projekti za potrebe američke

vojskevojske

Razvojem mreže rukovodila jeRazvojem mreže rukovodila je

AAdvanced dvanced RResearch esearch PProject roject AAgencygency

pod nadzorom Ministarstva odbrane SAD, pod nadzorom Ministarstva odbrane SAD, a mreža je dobila ime a mreža je dobila ime ARPANETARPANET..

19751975.Godine mrežu je u potpunosti .Godine mrežu je u potpunosti preuzelo Ministarstvo odbrane pretvorivši preuzelo Ministarstvo odbrane pretvorivši je u je u DDNDDN(Defense Data Network)(Defense Data Network)

19801980.godine Nacionalna fondacija za .godine Nacionalna fondacija za nauku (National Science Foundation-NSF)nauku (National Science Foundation-NSF)

osnovala je mrežu osnovala je mrežu The InternetThe Internet 19871987.godine ova mreža je povezana sa .godine ova mreža je povezana sa

ARPANET/DDN i tako je nastao ARPANET/DDN i tako je nastao NSFNET.NSFNET.Ova mreža je u početku okupljala akademske Ova mreža je u početku okupljala akademske

institucije a kasnije joj se pridružila NASA i druge institucije a kasnije joj se pridružila NASA i druge vladine organizacije.vladine organizacije.

U isto vreme, krajem 70-ih, razvijao se i U isto vreme, krajem 70-ih, razvijao se i USENETUSENET,koji su koristili nastavnici i studenti ,koji su koristili nastavnici i studenti američkih univerziteta.američkih univerziteta.

1977.godine IBM je osnovao akademsku mrežu 1977.godine IBM je osnovao akademsku mrežu BITNETBITNET- koja je prvo povezivala univerzitetske - koja je prvo povezivala univerzitetske računare u Americi a kasnije u Evropi i drugim računare u Americi a kasnije u Evropi i drugim krajevima sveta.krajevima sveta.

Paralelno sa ovim razvijale su se mreže i u drugim Paralelno sa ovim razvijale su se mreže i u drugim državama:JANET(Velika Britanija), državama:JANET(Velika Britanija), NORDUnet(Skandinavske zemlje),FUNET(Finska)...NORDUnet(Skandinavske zemlje),FUNET(Finska)...

19901990.NSF je predstavila projekat umrežavanja .NSF je predstavila projekat umrežavanja raznih organizacija i mreža prvo na nacionalnom, raznih organizacija i mreža prvo na nacionalnom, a zatim na globalnom nivou. Tako je nastao a zatim na globalnom nivou. Tako je nastao INTERNETINTERNET- mreža svih mreža- u kojem - mreža svih mreža- u kojem su ,umesto čvorova, u mrežu povezane druge su ,umesto čvorova, u mrežu povezane druge mreže.mreže.

Do 1995Do 1995. godine NSF je bila najveći finansijer . godine NSF je bila najveći finansijer koja je obezbeđivala sredstva, resurse i koja je obezbeđivala sredstva, resurse i računarsku infrastrukturu potrebnu za računarsku infrastrukturu potrebnu za funkcionisanje INTERNETA.funkcionisanje INTERNETA.

Međutim NSF je to funkcionisanje prepustila Međutim NSF je to funkcionisanje prepustila glavnim računarskim mrežama i raznim glavnim računarskim mrežama i raznim provajderima uključujući i komercijalne.provajderima uključujući i komercijalne.

INTERNET nema vlasnika tj. nijedna država ni INTERNET nema vlasnika tj. nijedna država ni institucija nemaju vlast nad celinom.institucija nemaju vlast nad celinom.

NNa njemu je svako vlasnik svog raa njemu je svako vlasnik svog raččunara i ima unara i ima neogranineograniččeno pravo da ga koristieno pravo da ga koristi kako želi. kako želi.

Svaki vlasnik računara samostalno bira način na Svaki vlasnik računara samostalno bira način na koji će se priključiti na mrežu.koji će se priključiti na mrežu.

Jedina stvar koja se rešava na centralizovan način Jedina stvar koja se rešava na centralizovan način na mreži je pitanje adresa pošto svaki računar u na mreži je pitanje adresa pošto svaki računar u mreži mora imati jedinstven identifikacioni broj.mreži mora imati jedinstven identifikacioni broj.

Decentralizacija upravljanja i nadgledanja Decentralizacija upravljanja i nadgledanja omogućava da se INTERNET širi i razvija omogućava da se INTERNET širi i razvija sadašnjim tempom.sadašnjim tempom.

InternetInternet

1991. god. startovan prvi WWW server 1991. god. startovan prvi WWW server ((nxoc01.cern.chnxoc01.cern.ch – kasnije preimenovan u – kasnije preimenovan u info.cern.chinfo.cern.ch).).

1992. god.1992. god.• broj servera na mreži prelazi 1.000.000,broj servera na mreži prelazi 1.000.000,• pojavio se izraz “surfovati po mreži”.pojavio se izraz “surfovati po mreži”.

1993. god. 1993. god. • Bela Kuća postavila svoju prezentaciju na Bela Kuća postavila svoju prezentaciju na

internet: www.whitehouse.govinternet: www.whitehouse.gov• broj servera na mreži: 2,056,000.broj servera na mreži: 2,056,000.

InternetInternet

1997 – danas:1997 – danas:• uvođenje e-commerce,uvođenje e-commerce,• prvi veliki sajber-rat za vreme bombardovanja SRJ prvi veliki sajber-rat za vreme bombardovanja SRJ

(napadi hakera na NATO i ostale institucije),(napadi hakera na NATO i ostale institucije),• panika zbog milenijumske greške (godina 2000.),panika zbog milenijumske greške (godina 2000.),• mobilni telefoni pristupaju Internetu (WAP, GPRS),mobilni telefoni pristupaju Internetu (WAP, GPRS),• uvođenje Internet2 – brže, više čvorova.uvođenje Internet2 – brže, više čvorova.• 2003. god. broj servera na Internetu: 2003. god. broj servera na Internetu:

171.000.000.171.000.000.

Adrese i protokoliAdrese i protokoli

Svaki mrežni priključak uređaja Svaki mrežni priključak uređaja priključenog na Internet mora imati priključenog na Internet mora imati jedinstvenu adresu koja se naziva IP jedinstvenu adresu koja se naziva IP adresa (Internet Protocol address)adresa (Internet Protocol address)

Koristi je osnovni komunikacioni Koristi je osnovni komunikacioni protokol Interneta IP protokolprotokol Interneta IP protokol

IP adresa se zapisuje u formi 4 bajta IP adresa se zapisuje u formi 4 bajta međusobno razdvojenih tačkama na međusobno razdvojenih tačkama na pr. 147.91.22.201.pr. 147.91.22.201.

Da bi se korisnicima računara Da bi se korisnicima računara olakšala komunikacija, uvedene su olakšala komunikacija, uvedene su simboličke adrese koje se sastoje od simboličke adrese koje se sastoje od niza imena razdvojenih tačkama na niza imena razdvojenih tačkama na pr. IRC.GRF.BG.AC.YUpr. IRC.GRF.BG.AC.YU

Ovakva adresa preslikaće se u Ovakva adresa preslikaće se u procesu komunikacije u IP adresu na procesu komunikacije u IP adresu na pr. 147.91.22.5pr. 147.91.22.5

Simbolička adresa ima hijerarhijsku Simbolička adresa ima hijerarhijsku strukturu gde se uvodi pojam strukturu gde se uvodi pojam domena i poddomena.domena i poddomena.

Pod domenom se podrazumeva grupa Pod domenom se podrazumeva grupa mreža i računara na Internetu pod mreža i računara na Internetu pod jedinstvenom administrativnom jedinstvenom administrativnom kontrolom i održavanjemkontrolom i održavanjem

Poddomen predstavlja organizacionu Poddomen predstavlja organizacionu podcelinu nekog domena, na pr. podcelinu nekog domena, na pr. Ustanovu u okviru države i slično.Ustanovu u okviru države i slično.

Osnovni domen je krajnje desno, a Osnovni domen je krajnje desno, a nalevo identifikuju se odgovarajući nalevo identifikuju se odgovarajući poddomeni, krajnje levo je simboličko poddomeni, krajnje levo je simboličko ime računara.ime računara.

IRC.GRF.BG.AC.IRC.GRF.BG.AC.RSRS

RSRS predstavlja domen koji obuhvata sve mreže u predstavlja domen koji obuhvata sve mreže u SrbijiSrbiji

AC je poddomen domena AC je poddomen domena RSRS, predstavlja mreže , predstavlja mreže akademskih institucijaakademskih institucija

BG poddomen domena AC.BG poddomen domena AC.RSRS i odnosi se mreže i odnosi se mreže akademskih institucija u BGakademskih institucija u BG

GRF je poddomen BG.AC.GRF je poddomen BG.AC.RSRS i odnosi se na i odnosi se na računare na Građevinskom fakulteturačunare na Građevinskom fakultetu

IRC predstavlja simboličko ime računara u okviru IRC predstavlja simboličko ime računara u okviru mreže Građevinskog fakultetamreže Građevinskog fakulteta

Alternativan način identifikacije – Alternativan način identifikacije – simbolička adresa:simbolička adresa:ime_računaraime_računara.domen.domendomen = domen = institucijainstitucija..tip_institucijetip_institucije..lokacijalokacija

Primeri:Primeri:wwwwww..nsns..acac..rsrspipinpipin..tmdtmd..nsns..acac..rsrswwwwww..whitehousewhitehouse..govgov

Domeni:Domeni:• nacionalni,nacionalni,• internacionalniinternacionalni/ame/američkirički

Nacionalni domenNacionalni domen

Lokacija – dvoslovna skraćenica na kraju Lokacija – dvoslovna skraćenica na kraju adrese, prema adrese, prema ISO-3166 ISO-3166 standardu (standardu (rsrs – – R.SrbijaR.Srbija, uk – Velika Britanija, itd.)., uk – Velika Britanija, itd.).

Tip institucije:Tip institucije:• ac (akademske ustanove),ac (akademske ustanove),• co (komercijalne ustanove),co (komercijalne ustanove),• org (nekomercijalne organizacije),org (nekomercijalne organizacije),• itd.itd.

Primer nacionalnog domena iskorišćenog u Primer nacionalnog domena iskorišćenog u internacionalne svrhe:internacionalne svrhe:www.mtv.tv (tv je skraćenica za državu Tuvalu!)www.mtv.tv (tv je skraćenica za državu Tuvalu!)

Internacionalni/američki domenInternacionalni/američki domen Tip institucije:Tip institucije:

• edu (akademske ustanove),edu (akademske ustanove),• com (komercijalna ustanova),com (komercijalna ustanova),• org (nekomercijalne organizacije),org (nekomercijalne organizacije),• mil (vojne organizacije),mil (vojne organizacije),• gov (vladine organizacije),gov (vladine organizacije),• itd.itd.

Primer:Primer:www.ibm.comwww.ibm.comwww.revlon.comwww.revlon.comwww.sony.comwww.sony.com

SAD uglavnom koriste domene: edu, gov, mil SAD uglavnom koriste domene: edu, gov, mil (www.whitehouse.gov).(www.whitehouse.gov).

Dodela IP adresa nije proizvoljan Dodela IP adresa nije proizvoljan proces već za to postoje proces već za to postoje odgovarajuće procedure kao i za odgovarajuće procedure kao i za dodelu simboličke adrese.dodelu simboličke adrese.

ProtokoliProtokoli

Skup komunikacionih protokola na kojem se bazira Skup komunikacionih protokola na kojem se bazira internet naziva se TCP/IP.internet naziva se TCP/IP.

IP(Internet Protocol) ima osnovnu funkciju da pakete sa IP(Internet Protocol) ima osnovnu funkciju da pakete sa informacijama rutira od izvora do odrediinformacijama rutira od izvora do odrediššta a na ta a na osnovu IP adrese.osnovu IP adrese.

TCP(Transmission Control Protocol ) treba da obezbedi TCP(Transmission Control Protocol ) treba da obezbedi tataččan prenos paketa poruke izmean prenos paketa poruke izmeđđu dve proizvoljne u dve proizvoljne tataččke na internetuke na internetu..

SMTP koji omogućava slanje tekstualnih poruka između SMTP koji omogućava slanje tekstualnih poruka između dva čvoradva čvora

FTP koji omogućava prenos datoteka između dva čvora FTP koji omogućava prenos datoteka između dva čvora Telnet koji omogućava povezivanje na udaljenoj mašiniTelnet koji omogućava povezivanje na udaljenoj mašini

Pristup internetuPristup internetu Postoje 4 naPostoje 4 naččina pristupa internetu:ina pristupa internetu: Preko LAN mrePreko LAN mrežže koja je stalno povezana sa e koja je stalno povezana sa

IInternetomnternetom Preko LAN mrePreko LAN mrežže koja je povremeno povezana sa e koja je povremeno povezana sa

IInternetom(1 i 2 za organizacije sa ranternetom(1 i 2 za organizacije sa raččunarskim unarskim mremrežžama)ama)

preko telefonske linije sa biranjem(pojedinapreko telefonske linije sa biranjem(pojedinaččni ni korisnici od kukorisnici od kućće, biranjem provajdera)e, biranjem provajdera)

preko kabla za kablovsku televiziju(brzina preko kabla za kablovsku televiziju(brzina prenosa viprenosa viššestruko veestruko većća nego putem telefonske a nego putem telefonske linije)linije)

Servisi na InternetuServisi na Internetu Servisi su usluge.Servisi su usluge. VrsteVrste::

• WWW (World Wide Web)WWW (World Wide Web) – omogućava pretraživanje – omogućava pretraživanje Interneta korišćenjem grafičkog korisničkog Interneta korišćenjem grafičkog korisničkog interfejsa;multimedijalni dokumenti na Internetu,interfejsa;multimedijalni dokumenti na Internetu,

• Elektronska poštaElektronska pošta (email, e-mail, Email, ...), (email, e-mail, Email, ...),• Prenos datotekaPrenos datoteka (FTP – File Transfer, Protocol), (FTP – File Transfer, Protocol),• DISKUSIONE GRUPEDISKUSIONE GRUPE –razmenjivanje poruka o nekoj temi –razmenjivanje poruka o nekoj temi

memeđđu zainteresovanim korisnicimau zainteresovanim korisnicima• IRCIRC(Internet Relay Chat)-omogu(Internet Relay Chat)-omoguććava velikom broju korisnika ava velikom broju korisnika

istovremenu komunikacijuistovremenu komunikaciju• FINGERFINGER-na osnovu poznate e-mail adrese dobijamo ime i -na osnovu poznate e-mail adrese dobijamo ime i

prezime vlasnika adreseprezime vlasnika adrese• Telnet Telnet – rad na udaljenom računaru– rad na udaljenom računaru• INTERNET PHONE-INTERNET PHONE- telefoniranje preko Internetatelefoniranje preko Interneta• RADIO I TV PRENOSRADIO I TV PRENOS

WORLD WIDE WEBWORLD WIDE WEB””svetom razapeta mrežasvetom razapeta mreža””

WWW je multimedijalni servis,WWW je multimedijalni servis, odnosno informacionni sistem odnosno informacionni sistem koji se bazira na hipertekstu i predstavlja način prezentacije koji se bazira na hipertekstu i predstavlja način prezentacije informacija u kome selektovana reč služi kao povezivač (LINK) na informacija u kome selektovana reč služi kao povezivač (LINK) na drugi dokument.drugi dokument.

HiperlinkHiperlink je deo dokumenta (obi je deo dokumenta (obično je to podvučeni deo teksta ili čno je to podvučeni deo teksta ili slika).slika).

Programi koji omogućavaju navigaciju, kretanje i čitanje Weba Programi koji omogućavaju navigaciju, kretanje i čitanje Weba nazivaju se nazivaju se čitači (browsers). čitači (browsers). Najpoznatiji Web čitači su Najpoznatiji Web čitači su Internet Explorer i Netscape Navigator, Safari, Mozzila, Internet Explorer i Netscape Navigator, Safari, Mozzila, Opera, Google Hrome.Opera, Google Hrome.

Za pronalaženje konkretnih stvari koje interesuju korisnika koriste Za pronalaženje konkretnih stvari koje interesuju korisnika koriste se pretraživači Interneta. To su: se pretraživači Interneta. To su: Google, Jahoo, Ask, Bing, Google, Jahoo, Ask, Bing, Amazon..Amazon..

WWWWWW Sistem se sastoji iz klijenata i servera.Sistem se sastoji iz klijenata i servera. Multimedijalni dokumenti se kreiraju upotrebom Multimedijalni dokumenti se kreiraju upotrebom

HTML jezika (HyperText Markup Language).HTML jezika (HyperText Markup Language). WWW Klijenti: WWW Klijenti:

• spajaju se na WWW servere i zahtevaju resurse (html spajaju se na WWW servere i zahtevaju resurse (html datoteke, slike, muziku, itd.)datoteke, slike, muziku, itd.)

• trenutno aktuelni: Internet Explorer, Mozilla, Opera, itd.trenutno aktuelni: Internet Explorer, Mozilla, Opera, itd. WWW Serveri: WWW Serveri:

• čekaju klijente i opslužuju njihove zahtevečekaju klijente i opslužuju njihove zahteve• trenutno aktuelni: Apache, trenutno aktuelni: Apache, Internet Information ServicesInternet Information Services

(IIS), itd.(IIS), itd. Protokol za komunikaciju između klijenata i servera Protokol za komunikaciju između klijenata i servera

je HTTP protokol (HyperText Transfer Protocol).je HTTP protokol (HyperText Transfer Protocol).

URL adreseURL adrese primer:primer: http://www.grf.bg.ac.rs/primeri/zad1.htmlhttp://www.grf.bg.ac.rs/primeri/zad1.html Prvi deo URL adrese označava način pristupa, i tu Prvi deo URL adrese označava način pristupa, i tu

može da stoji:može da stoji: http:// – HyperText Transfer Protocol – protokol koji http:// – HyperText Transfer Protocol – protokol koji

se koristi za prenos informacija (teksta i grafike) na se koristi za prenos informacija (teksta i grafike) na Webu, definiše internet protokol, označava da Webu, definiše internet protokol, označava da dokument pripada www-u.dokument pripada www-u.

file, ftp - File Transfer Protocol – protokol za prenos file, ftp - File Transfer Protocol – protokol za prenos datotekadatoteka

news – Newsgroup – pristup diskusionim grupamanews – Newsgroup – pristup diskusionim grupama telnet – metod pristupa udaljenom računarutelnet – metod pristupa udaljenom računaru www.grf.bg.ac.rs-predstavlja adresu računara na www.grf.bg.ac.rs-predstavlja adresu računara na

kojem se nalazi dokumentkojem se nalazi dokument Primeri-put do foldera dokumentaPrimeri-put do foldera dokumenta zad1.html-ime dokumentazad1.html-ime dokumenta

emailemail Sistem se sastoji iz klijenata i servera.Sistem se sastoji iz klijenata i servera. Protokoli za komunikaciju između klijenata i servera: SMTP Protokoli za komunikaciju između klijenata i servera: SMTP

(Simple Mail Transport Protocol), POP3 (Post Office (Simple Mail Transport Protocol), POP3 (Post Office Protocol), IMAP (Internet Message Access Protocol).Protocol), IMAP (Internet Message Access Protocol).

Organizovano po principu postojeće pošte (elektronsko Organizovano po principu postojeće pošte (elektronsko sanduče prima poruke, klijenti preuzimaju poruke iz sanduče prima poruke, klijenti preuzimaju poruke iz sandučeta i prikazuju, postoji adresa primaoca, pošiljalac ne sandučeta i prikazuju, postoji adresa primaoca, pošiljalac ne mora da se identifikuje).mora da se identifikuje).

Može da ima priloge u vidu tekstualnih dokumenata, crteža, Može da ima priloge u vidu tekstualnih dokumenata, crteža, slika, fotografija, glasovnih poruka, muzičkih datoteka...slika, fotografija, glasovnih poruka, muzičkih datoteka...

Email adresa: username@adresa_računaraEmail adresa: username@adresa_računara Primer: minja@uns.ns.ac.Primer: minja@uns.ns.ac.rsrs Trenutno aktuelni klijenti: Microsoft Outlook, Microsoft Trenutno aktuelni klijenti: Microsoft Outlook, Microsoft

Outlook Express, The Bat, itd.Outlook Express, The Bat, itd.

Da bi mogli da koristimo elektronsku poštu Da bi mogli da koristimo elektronsku poštu moramo da imamo Internet adresu.moramo da imamo Internet adresu.

Primer 1:Primer 1: Dobavljač je EUnet, korisnik je PeraDobavljač je EUnet, korisnik je Pera Elektronska adresa: Elektronska adresa: Pera@EUnet. rsPera@EUnet. rs Primer 2:Primer 2: Dobavljač je PTT Srbija Net, Dobavljač je PTT Srbija Net,

korisničko ime je MarijaJovkorisničko ime je MarijaJov Elektronska adresa: MarijaJov@ptt.rsElektronska adresa: MarijaJov@ptt.rs

Elektronska poElektronska poššta (e-mail)ta (e-mail)je najkorije najkorišćšćeniji servis interneta.eniji servis interneta.

elektronsko pismo elektronsko pismo ččine sledeine sledećći delovii delovi adresa primaoca (ili adrese)adresa primaoca (ili adrese) predmet poruke-Subject (nekoliko predmet poruke-Subject (nekoliko

najbitnijih renajbitnijih rečči o sadri o sadržžaju poruke)aju poruke) tekst poruketekst poruke potpis (signature)potpis (signature) prilog-Atachmentprilog-Atachment

Chat, telefonijaChat, telefonija

Chat – moguChat – mogućnost komunikacije ćnost komunikacije pisanim porukama u realnom pisanim porukama u realnom vremenuvremenu

Voice chat – razgovor preko internetaVoice chat – razgovor preko interneta Video telefonVideo telefoniija – razgovor uz ja – razgovor uz

upotrebu kamere preko interneta.upotrebu kamere preko interneta. Programi:Programi:

• MIRC, Yahoo messanger, MS Messanger, MIRC, Yahoo messanger, MS Messanger, Skype, ICQ, ...Skype, ICQ, ...

IntranetIntranet

Lokalne raLokalne raččunarske mreunarske mrežže koje e koje koriste protokole (TCP/IP) i alate kao koriste protokole (TCP/IP) i alate kao Internet ali nisu povezane na njega Internet ali nisu povezane na njega zovu se Intranet.zovu se Intranet.

Ako se ovakva mreAko se ovakva mrežža prikljua priključči na i na Internet, onda se gubi svaka razlika.Internet, onda se gubi svaka razlika.