06_Aldo Rosi_urbani Artefakt Kao Umetnicko Delo

5/16/2018 06_Aldo Rosi_urbani Artefakt Kao Umetnicko Delo - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/06aldo-rosiurbani-artefakt-kao-umetnicko-delo 1/6

ALDO ROSI [A ldo Rossi]

Urbani artefakt kao umetnicko delo*

Is to q trena kada se pitamo 0 individualnosti i strukturi nekog konkret-

nog urbanog artefakta, otvara se niz tema koje, u celini, kao da usp ost avljaju

sistem koji nam o rno qucava da analiziramo neko ume tnicko delo. Posto tr e-

nutno is trazivanje nastoji da ustanovi i prepozna prirodu urbanih artefakata,

trebalo bi najpre da odredimo da u prirodi urbanih artefakata postoji nesto stoih cini veoma slicnim - ito ne samo u metaiorickom smislu - umetnickom delu.Oni su materijalne tvorevine koje se opiru materijalnom, nesto su druqaciji:

iako uslovljeni, oni i uslovljavaju.

Ovaj aspekt .umetno sti", u urbanim artefaktima, blisko je povezan s nji-hovim kvalitetom i je dins tve no scu. kao i s njihovom analizom i odredenjem.

Radi se 0 izuzetno sloz enoj temi jer, i mimo svojih psiholoskih aspekata, urbani

artefakti su slozeni sami po sebi i, iako bi bilo mo qu ce analizirati ih, te sko ih je

definisati. Priroda ovog problema oduvek me je naro cito interesovala i uveren

sam da se neposredno tice arhitekture grada.

Ako se odabere bilo koji urbani artefakt - zgrada, ulica, kvart - i pokusa

da se pruzi njegov opis, javljaju se iste p otesko ce s kojima smo se, kod Palate

Radione [Palazzo della Ragione] u Padovi, ranije susreli. Neke od tih po te skoca

proizilaze iz dvosmislenosti jezika i delirnicno se mogu pr evaz ici, ali uvek ce

postojati odredena vrsta iskustva prepoznatljiva samo onima koji su prosli tom

zgradom, ulicom iii kvartom.

Prema tome, nacin na koji neko shvata urbani artefakt, uvek ce se raz-

likovati od shvatanja nekoga ko taj isti artefakt "zivi". Takva prornisljanja mogu,

medutim, oqraniciti nas zadatak. Mo quce je da se nas posao prvenstvenosastoji

od definisanja urbanog artefakta sa st anovista njegove izrade, druqirnr ecima,

od definisanja i klasifikovanja ulice, grada, ulice u gradu, te potom lokacije te

ulice, njene funkcije, arhitekture ulice, i mo qucih ulicriih mr ez a u gradu kao i

mnogih drugih stvari.

Stoga moramo da se pozabavimo urbanom geografijom, urbanom topografi-

jom, arhitekturom i nekim drugim disciplinama. Problem svakako nije lak, ali nije

ni ner esiv i u narednim pasusima pokus acerno da ga u tom pravcu i analiziramo.To znaci da, u veoma opstern smislu, rnozerno da odredimo Ioqicku geografiju

bi 10 kog 9 rada. Ta log icka geog rafije bice susti nski pri menjena na probleme

jezika, prikaza i klasifikacija. Prema tome, rnozerno posta viti takva temeljna pi-

tanja kao sto su pitanja tipologije, jos uvek odsutna iz ozbiljnih sistematskih

radova u oblasti urbanistickih nauka. U osnovi po stojecih klasifikacija, pr evise je

nepotvrdenih hipoteza, sto nuzno vodi ka besmislenim uopstavanjirna.

* A ldo R ossi, "The U rban Artifa c t as a W ork of A rt", in A lexander R . C uthbert ur., Designing Ci t ie s : Cr i ti cal R ea din gs in

U r ba n D e sig n, Ma ld en , B la ck w ell P ub lis he rs L td ., 2 00 3, s tr . 2 86 -9 .



Kor is te ci se disciplinama koje sam upravo naveo, radimo na str oj, konk-re\.ni)o) i o'ouf\'\la\.ni)o) ana\izi ur'oani'n ar'tetaKa'ta. Grad se dOz'lv\java xao \jud-

sko do stiqnuce par excellence. Moz da ito, isto tako, rnoz e da se objasni onirn

stvarima koje je rno quce shvatiti samo stvarnim dozivljavanjern datog urban-

og artefakta. Ovakvo shvatanje grada, iii bolje receno, urbanih artefakata kao

urnetnickih dela, u stvari, oduvekje bilo prisutno u pr oucavanju grada. Mozerno

ga, takode, otkriti i u formi vrlo raz licitih intuicija i opisa kod umetnika svih pe-

rioda i u mnogim manifestacijama drustve no q i religijskog zivota. U drugopo-menutom slucaju, to shvatanje se uvek vezivalo za konkretno mesto, dogadaj

formu u gradu.

Pitanje grada kao urne tnicko q dela medutim prikazuje se eksplicitno

naucno, pre svega, u odnosu na shvatanje prirode kolektiva artefakata i tvr dr-

da nijedno urbanisticko istr azivanje ne moze ignorisati ovaj aspekat problerr-a

Na koji nacin su kolektivni urbani artefakti povezani sa urnet nickirn delirr-a"

Sve vazne manifestacije drustve no q zivota dele sa umetnick irn delom ima»>

tu zaje dnicku cinje nicu da nastaju u nesvesnom z ivo tu. Taj zivot je u prvo+

slucaju kolektivno nesvesno, dok se u drugom radi 0 individualno nesvesno-

Medutim, u pitanju je samo sporedna razlika jer je jedan proizvod javnog, de

je drugi za javno: javno predstavlja zaje dnicki imenitelj.

Postavljajuci problem na ovaj nacin. Klod Levi-Stros [Claude Levi-Straus:

je uveo izucavanje grada u oblast bogatu ne o cekivanirn promenama. Prime: :

je kako, vise od drugih urnetnickih dela, grad po stiz e r avno tezu izmedu priro::-

nih i vestack ih elemenata. Grad je objekat prirode i subjekat kulture. Mov s

Albvaks [Maurice Halbwachs] je nastavio ovu analizu dalje, kad je ustanovio c s

su imaginacija i kolektivno parncenje tipicrie karakteristike urbanih artefaka:::.

Ovakva izucavanja grada, koja prihvataju njegovu strukturalnu sloz enost

nalaze neo ce kivani i malo poznat presedan u radu Karla Katanea [Carlo Cat ts-

neo]. Kataneo nikada nije iz ricito razmatrao pitanje urn etnicke prirode urba-:

artefakata, ali bliska veza koja u njegovim razrnisljanjirna postoji izmedu

etnosti i nauke kao 0 dva konkretna aspekta razvoja Ijudske svesti, naslucu :::ovaj pristup. Kasnije cu govoriti 0 tome kako se njegov koncept grada - . : : =idealnog principa istorije - veze izmedu sela i grada, kao i drugih pitanja, :::_:

je pokretao, odnose na urbane artefakte. lako sam, trenutno, uglavnom za --

teresovan za Kataneov nacin pristupa gradu, jasno mi je da on, zapravo, n-·::.:ne pravi razliku izmedu grada i sela jer smatra da su sva naseljena mesta __

covek a: ,,[...] svaki predeo se izdvaja iz divljine, u smislu da je on neizrne+ s

riznica rada. [...] Ova zemlja nije, dakle, dele prirode. Ona je nasih ruku ds =

nas ve stacki z avica j."

Grad i predeo, poljoprivredno zernljiste i surna, postaju Ijudskih r .... _

dele jer predstavljaju neizmernu riznicu d ela naslh ruku. Ali u meri u kojo; --

jesu nas .vestacki z avicaj" i izgradeni objekti, oni, takode, sve do ce 0 vrs z-nostima. Oni sacinjavaju uspomenu i postojanost. Grad jeste u svojoj ist r

Dakle, veza izmedu mesta, coveka i umetnicko q dela - kao krajnja, odluCLi,_:-

cinjenica koja oblikuje i usmerava i samu neposrednu urbanu evoluciju, ka ::::-

tetskoj konacncsti - pruz a nam slozen nacin izucavanja grada.

Naravno, mi moramo uzeti u obzir i nacin na koji se Ijudi orijentisu L.-_

tar grada, kao i razvoj i formiranje njihovog o secaja za prostor. Ovaj asps ::

podrazumeva, po mom mis lje nju, najvazniju odliku nekoliko savr erne nib :::::: -

3 4 0



arner icke scene, naro cito dela Kevina Linea [Kevin Lynch]. To se odnosi na ko--

ceptualizaciju prostora, i u velikoj meri se rnoz e zasnivati na antropoloski-:

studijama i urbanistickirn karakteristikama. To je primetio i Maksimilijan Sore

[Maximilien Sorrel koris te ci radove iz ovih oblasti, nar o cito rad Marsela Mosa

[Marcel Mauss], na temu podudaranja imena grupa i imena mesta medu Es-

kimima. Za sada ce ovaj argument p os luz iti samo kao uvod u nasu studiju. Bice

mnogo korisnije vratiti se na njega peste razmotrimo nekoliko drugih aspeka-

ta urbanog artefakta, odnosno, grada kao velike, sveobuhvatne slike Ijudskogpostojanja.

Analiziracu ovu predstavu u odnosu na pozadinu njene najstalnije

najznacajnije pozornice: arhitekture. Ponekad se zapitam zbog ce qa se arhi-

tektura ne analizira u tom smislu, to jest u smislu njene duboke vrednosti kao

Ijudskog dela koje oblikuje stvarnost i prilagodava materijal u odnosu na neku

estetsku koncepciju. Ona je, u tom smislu, ne samo mesto Ijudskog postojan-

ja, vee i sarna predstavlja deo tog postojanja u gradu i gradski spomenicima,

kvartovima, stanovima i svim urbanim artefaktima koji se javljaju u naseljenom

mestu. Nekolicina te oreticar a su, s te tacke qle dis t a, pokus ali da analiziraju

urbanu strukturu, osete fiksne t acke i stvarna strukturalna raskrsca/cvorist a

grada, te tacke iz kojih proistice racionalna aktivnost.

Krecuci od hipoteze 0 gradu kao tvorevine covekc, kao delu arhitekture

iIi inzenjerstva koje vremenom raste. Ona predstavlja jednu od najznacajnijihpolaznih hipoteza.

Cini se, da se korisni odgovori na mnoge nedoumice jos uvek mogu pr onau delu Kamila Zitea (Camillo Sitt e]. U svo m traganju za zakonima koji se ni

ogr~nicava\i samo na tehnicka razmatranja izgradnje grada, on je u potpunostvo dio racuria 0 ,,\epoti" urbane matrice, 0 njenoj iorrrn:

Na raspolaganju su nam tri glavna metoda i nekoliko

pornocnih tipova, urbanistickop planiranja grada. Osnovnemetode su ortogonalni, radijalni i triangularni sistem. Podti-

povi n~Jcesee. su kom~inacije ova tri metoda. S urnetnickoqst~nov.lsta, nije dna ruje zanimljiva jer njihovim venama ne

tece rut. jedna kap urnatnicks krvi. Sve tri metode se bave

iskljucivo dispozicijom v ulicnih obrazaca, tako da je njihova

nam~na, od samog povcetka, u potpunosti tehnicks prirode.

Mreza vUlica uvek slUZi sam0 za od rz ava nj e veza, i n ikad

ne sluz: umetnosti, jer se nikad ne rnoze dozivat: culima

- izuzev u samoj zamisli - nikad se ne rnoze shvatiti kao

celina. U nasim do sadasnjim raspravama, ulicne mreze se

ni~u pominjale. vupravo iz to.g razloga. Ali, one se nisu pom-

InJale. ru u antlc:koJ Atlvnl: .Rlmu, Nirnberqu iii Veneciji. Onenernaju umetnicki znacaj jer su kao celina neshvatljive. Od

umet~ickog ~nacaja)e samo.ono sto posrnatr ac rnoze sagle-dati, sto moze op aziti, na primer, je dna ulica iii trg.

Ziteovo ucenj e je vaz no zbog svog empirizma i meni se ciru da nas on

vraca izvesnim arne r ickirn iskustvima, po kojima se umetnickt kvalitet rnoz

posrnatrati ka~.funkcionalna sposobnost pridavanja simbolu konkretne forr+s

a koja smo raruje pom,e~uli. Ziteova pouka, nesumnjivo, pornazs u sprecavar

mnog Ih za bu na. Upucuj e nas na teh n iku u rba nis ticke izg rad nje, u kojoj _=

34 1



dalje prisutan stvarni momenat projektovanja trga, a potom i na nacelo koje

ornoqucava njegovo lo qicko pr e no senje. i po ducavanje njegovog projekta. Ali

modeli se, nekako uvek, svode na jednu ulica, iii na konkretan trg.

S druge strane, Ziteova poduka sadr z: i veliki propust, jer grad kao

urnetnicko deja svodi na jednu, manje-vise citku. urnetnicku epizodu, umesto

da ga posmatra kao konkretno sveobuhvatno iskustvo. Misljenja smo da je ovo

drugopomenuto istina, da je celina vaznija od p oj e dinacnih delova i da urbani

artefakt, sarno u svojoj celosti - od ulicne mreze i urbane topografije sve do

stvari koje se mogu opaziti u setnji uz ulicu i niz ulicu - sacinjava tu celinu.

Naravno, tu arhitekturu celine mi moramo ispitati ispitujuci njene delove.

Trebalo bi z ap oceti s pitanjem, koje otvara put problemu klasifikacije,

o tipologiji gradevina i njihovom odnosu prema gradu. Ovaj odnos sacinjava

osnovnu hipotezu ovog rada, jer cu je analizirati s r azlicitih t acki qle dist a, uvek

posrnatr ajuci gradevine kao trenutke i delove celine, odnosno, grada. Ovaj stav

je bio jasan te oreticar irna arhitekture Prosvetiteljstva. U svojim predavanjima

na Potitehnickom fakultetu, Duran [Jean Nicolas Louis Durand] je pisao: "Bas

kao sto su zidovi, stubovi, itd., elementi koji sacinjavaju gradevine, tako su i

gradevine elementi koji sacinjavaju gradove."

T ipolos ka pita n ja

Grad je, kao, pre svega, stvar cove ka. konstituisan iz njegove arhitekture

i svih onih radova koji sacinjavaju istinska sredstva za preoblikovanje prirode.

Covek bronzanog doba je okolinu prilagodio drustveriirn potrebama po dizuci

vestacka ostrva od opeke, kopajuci bunare, odvodne kanale i vodene tokove.

Prve kuce su st iti!e svoje stanovnike od spoljasnjih uticaja i stvarale klimu koju

je covek mogao da ko ntr olis e. Razvoj urbanih jezgara pr osir io je ovu vrstu

kontrole na stvaranje i sirenje mikroklime. Vee su neolitska naselja nudila prve

transformacije sveta prema Ijudskim potrebama. .Ve stack: z avicaj" je star ko-

liko i covek. Upravo u tom smislu transformacija, formirani su prvobitni oblici

i tipovi stanovanja, kao i hramovi i mnoge sloze ne gradevine. Tip se razvi-

jao i prema potrebama i prema teznji ka lepom. Odredeni tip je povezivan

s formom i naciriorn zivota. mada se njegov konkretan oblik, od drustva do

drustva. u mnogome razlikovao. Koncept tipa je, stoga, postao osnov arhitek-

ture, cinjenica. dokazana, i u teoriji i u praksi.

Dakle, cini se da su tipclo ska pitanja vazna. Ona su uvek zadirala u isto-

riju arhitekture i prirodno se javljaju kad god se suo cavarno sa urbanis tickim

problemirna. Te or eticar i poput France ska Milicije [Francesco Milizia] nikad

nisu definisali tip, ali tvrdnje, poput ovih koje slede u nastavku, izgleda da

naslucuju jednu takvu definiciju: .Po qo dnos t svake gradevine se sastoji iz tri

glavne stavke: njene lokacije, njene forme, te organizacije njenih delova." Ja bih

koncept tipa definisao kao ne sto sto je trajno i slozeno, kao lo qicko nacelo koje

prethodi formi ali koji je i sacinjava,

Jedan od vo de cih teoreticara arhitekture, Katremer de Kvinsi [Quatremere

de Quincy] razumeo je vazno st ovih problema i dao je sjajnu definiciju tipa i

modela:

34 2



Rec "tip" predstavlja, ne toliko sliku stvari koja treba da

se preslika iii savrser io op onas a . koliko ideju elementa

koji sam mora da p osluzi kao pravilo za model. [...J Model,

dozivljen u smislu prakticnoq izvodenja umetnosti, jeste

predmet koji se mora ponoviti bas takav kakav jeste. Tip je,

s druge strane, predmet prema kome se mogu oblikovati

dela koja uopste ne lice jedna na druga. Sve je precizno i

dato u modelu, dok je u tipu sve, manje-vise. neodredeno.Dakle, vidimo da op onasanje tipa ne obuhvata nis ta sto

o secanja iii duh ne mogu prepoznati. [...J

Takode vidimo da svi izumi, uprkos kasnijim promenama,

uvek zadrzavaju svoje osnovno nace!o. na nacin koji je

jasan i cciqle dan osecajirna i razumu. To je slicno jezgru,

oko koga se promene i varijacije oblika, kojima je objekat

bio po dloz an. ckupljaju i prepliCu. Dakle, hiljade raz licitih

stvari dopire do nas, i jedan od glavnih zadataka nauke,

kao i filozofije, jeste potraga, kako bi razumeli njihovu

svrhu, za njihovim korenima i prvobitnim uzrocima. To je

one sto se mora nazvati .tipom" u arhitekturi, kao i u sva-koj drugoj oblasti Ijudskih izuma i institucija [...J . Zap oce!i

smo ovu raspravu s namerom da jasno prikazerno vrednost

reci tip - shvacene met afor icki u velikom broju radova - i

da p okazemo qr esku onih koji tip potcenjuju, zato sto nije

model, iii ga po qr e sno prikazuju, narne cuci mu strogost

modela sto bi nalagalo uslove identicne kopije.

U prvom delu ovog odlomka autor odbacuje mcqucnost tipa kao ne ce qa

sto treba da se cp onas a iii preslika, jer, u tom slucaju. ne bi bilo, kako tvrdi u

drugom delu, nikakvog . stvar anja modela" - to jest ne bi bilo stvaranja arhi-

tekture. U drugom delu se navodi da, u arhitekturi (bilo da se radi 0 modelu

iii formi) postoji element koji ima svoju vlastitu ulogu - ne ne sto prema cernuse arhitektonska gradevina ravna - vet: nesto sto je, uprkos tome, prisutno u

modelu. Radi se a pravilu, kao strukturnom principu arhitekture.

Zapravo, moze se re ci da je taj princip konstanta. Ovakav argument pret-

p os tavlja da je arhitektonski artefakt osrnislj en kao jedna struktura i da je ta

struktura obelodanjena, te da se maze prepoznati u samom artefaktu: Ovaj

princip, koga rno z e rno nazvati tipskim elementom iii jednostavno tipom, maze

se kao konstanta naci u svim arhitektonskim artefaktima. On je, dakle, i kultur-

alni element te kao takav rnoze se ispitivati u razlicitirn arhitektonskim artefak-

tima. Tipologija, na taj nacin. postaje analiticki znacajria za arhitekturu i lako

prepoznatljiva na nivou urbanih artefakata.

Dakle, tipologija se javlja kao pr oucavanje tipova koji se dalje ne mogu

redukovati, ana p re dst avlja elemente grada, kao i elemente arhitekture. Na

primer, pitanje rnono centricnih gradova, iii gradevina koje jesu iii nisu centrali-

zovane, u velikoj merijeste tipclosko pitanje. Nitijedan tip se ne maze ustanoviti

sa samo jednom formam, cak iako se sve arhitektonske forme mogu svesti na

tipove. Proces redukcije p re dst avlja neophodnu lo qicku operaciju i nemoquce

je govoriti a problemima forme ne uzimajuci u obzir tu pretpostavku. U tom

smislu, sve arhitektonske teorije, isto taka, pr e dst avljaju i teorije tipologije te

je, trenutno, tesko razlikovati dva trenutka.

343



Tip je, stoga, konstanta i objavljuje se kao nesto neminovno. Ali, iako ~Eunapred odreden, on dijalekticki reaguje u odnosu na tehniku, funkciju i stil, ka

i na kolektivni karakter i individualne trenutke arhitektonskog artefakta. Jasno jE

na primer, da je centralni plan stalan i konstantan tip u sakralnoj arhitekturi. Ipa

svaki put kada se odabere centralni plan, dijalekticke teme se dovode u odnos sc

arhitekturom crkve, s njenom funkcijom, tehnikom gradnje, te sa zajednicom kojz

ucestvuje u zivotu te crkve. Sklon sam da verujem da se tipovi kuca nisu prornen'

od drevnih vremena do danas, iako to ne znaci da se i nacin z ivo ta nije promenio

niti da novi nacini zivota nisu uvek moquci. Kuca s lodom je stara stvar, hodni-

iz koga se ulazi u so be, neophodan je u rasporedu prostorija i postoji u mnogir

gradskim kucarna. Ali izmedu pojedinacnih kuca. u razlicitirn periodima, posto,

rnnostvo varijacija na ovu temu.

Za kraj mozerno reci da tip predstavlja samu ideju arhitekture, onu koja je

najbliza njenoj sustini. Uprkos promenama, on se uvek nametao .osecanjirna i ra -

zumu" kao nacelo arhitekture i nacelo grada [...

Prevod: Milena Delevic

Korektura: Marija Guzvic. Marija Josifovski, Zvjezdana Milasinovic i Olivera Stankovic

344

06_Aldo Rosi_urbani Artefakt Kao Umetnicko Delo

Documents

Transcript of 06_Aldo Rosi_urbani Artefakt Kao Umetnicko Delo