1. Opte karakteristike rasizma ! Znaenje termina rasa, rasijalizam i rasizam. ! Rasa se najee koristi u etiri razliita znaenja:

! kao sinonim za bioloku vrstu (ljudska rasa), ! kao sinonim za bioloku podvrstu (bela rasa), ! kao sinonim za naciju ili etniku grupu (francuska rasa), ! kao termin kojim se oznaava grupa razliitog porekla za koju se

smatra da je bioloka podvrsta u nekom drutvu (jevrejska rasa u nacistikoj Nemakoj). Kako bi se izbegla zabuna zbog drugog znaenja ponekad se koristi termin drutvena rasa.

! Rasizam je doktrina prema kojoj je jedna grupa ljudi moralno ili mentalno superiorna u odnosu na neku drugu i prema kojoj je ta superiornost posledica biolokih razlika.

! Ozbiljno razmatranje problema rase zahteva pozivanje na znanja iz raznih nauka.

! Veliki broj kontradikcija meu rasistima dovoljan je da baci sumnju na rasizam kao teoriju ili ideologiju.

! Ne postoji jedinstvena rasistika teorija, tako da ih je mogue podeliti na tri grupe: ! oveanstvo je podeljeno na bioloki razliite grupe, ! Mehanizam transmisije grupnih karakteristika nalazi se u krvi, ! Ljudske grupe nisu samo razliite, nego su neke bolje, jae,

kreativnije itd..

2. Boja koe i inteligencija

! Boja koe je obino najvaniji kriterijum za rasnu klasikaciju.

! Pravilnosti u distribuciji boje ljudske koe i ovek kao jedini primat sa razlikama u boji koe.

! Ljudska koa kao proizvod prirodne selekcije, odnosno kao reenje za probleme gubitka dlake, pregrejavanja i UV zraenja.

! Znaaj melanina.

! Ne postoje nikakvi opteprihvaeni dokazi o tome da boja koe ima veze sa inteligencijom.

! Inteligencija Homo sapiens-a ima veze sa evolucijom nae vrste.

3. Nauni rasizam kroz istoriju ! Sa rasistom je nemogue voditi racionalnu raspravu jer nema

apsolutno nikakvih dokaza za rasistike tvrdnje.

! Nauni rasizam pretpostavlja da postoji korelacija izmeu naslednog materijala (biologije) i grupnih obrazaca ponaanja.

! U Rimskoj imperiji rasizam je prvenstveno bio zasnovan na religijskoj osnovi, tako da je antisemitizam bio izraen.

! Smatralo se da su Evropljani Nojevi potomci, a Afrikanci Hamovi, dok su ameriki uroenici (Indijanci) predstavljali problem za biblijsko tumaenje nastanka oveka.

! Isak La Perer (1596-1676) i knjiga Ljudi pre Adama u kojoj nudi reenje porekla ljudi u vidu poligeneze.

! Ako se zanemare religijska objanjenja o ljudskom poreklu, u 18. veku dolazi do prirodnih objanjenja varijeteta oveanstva ljudi su ista vrsta, a razlike meu narodima mogu da se svrstaju u dve grupe: ! teorije degeneracije (Bifon, Monteskje), ! teorije ksnih, nepromenljivih razlika (Volter, Line).

! Karl Line (1707-1778) i klasikacija oveanstva na etiri trajne grupe (Ameriki Indijanci, Evropljani, Azijati i Afrikanci).

! Bifon (1707-1788) tvrdi da je prirodna boja oveanstva bela. ! Dejvid Hjum (1711-1776) naglaava inferiornost crnaca. ! Imanuel Kant (1724-1804) i transcendentalna osnova za

razlikovanje belaca i crnaca.

! Johan Herder (1744-1803) i posebnost svih rasa kao pretea kulturnog relativizma.

! Vilhelm (1767-1835) i Aleksander (1769-1859) Humbolt zakljuuju da nema boljih i loijih civilizacija ili kultura.

! Socijalni darvinizam kao ideologija zasnovana na neadekvatnoj primeni prirodne selekcije na drutvo.

! Pozitivna eugenika kao pokuaj ohrabrenja nadarenih, snanih, lepih i slinih pojedinaca da se reprodukuju u to veoj meri. Negativna eugenika kao ideja o spreavanju pojedinaca sa naslednim bolestima i slino da se reprodukuju.

4. Biologija rase ! Tokom istorije puno se pisalo o biolokim karakteristikama

rase, ali tek u drugoj polovini 20. veka postalo je mogue dati relevantni nauni odgovor na to pitanje.

! U sutini, rasa se u naune svrhe moe denisati kao regionalna populacija koja zadovoljava dva kriterijuma: ! zauzima odreenu (i posebnu) geografsku teritoriju i ! u znaajnoj meri se razlikuje od ostalih rasa ili podvrsta iste vrste

po nekim karakteristikama koje se mogu meriti.

! Veliki broj genetikih istraivanja doao je do slinih rezultata da su varijacije unutar populacija (oko 85%) vee nego meu populacijama (oko 15%).

! Ljudi su relativno uniformna vrsta i samo dve vrste od 12 velikih sisara imaju manji diverzitet izmeu populacija od ljudi.

! Male genetske varijacije kod ljudi ukazuju na dva evoluciona procesa koja nisu meusobno nepomirljiva: ! visoku stopu disperzije koja je dovela do ograniene izolacije

meu populacijama, ! skoranje poreklo ljudi, odnosno isuvie skoranje da bi se

genetske varijacije akumulirale.

! Dve glavne rivalske hipoteze o nastanku ljudi i danas su multiregionalizam i hipoteza iz Afrike.

! Zakljuak je da nema smisla grupisati pripadnike ljudske vrste na osnovu genotipa, a kamoli na osnovu boje koe ili nekih fenotipskih karakteristika. Ipak, ponekad pogreno grupisanje neke populacije u naunom smislu moe da ima praktinu korist, naroito u medicini.