1

LEVI-STROS- FILOZOFSKO STANOVITE - Sam Levi-Stros je izbegavao da sebe vidi kao filozofa, vie se deklarisao kao etnolog ili antropolog. Svoj posao vidi kao posao empirijskog istraivaa koji opisuje i klasifikuje injenice (poput botaniara ili zoologa). Zato teko da moemo govoriti o nekoj filozofiji. Ali, njegovo stanovite ima znaajne filozofske karakteristike.

Dosta se bavi tzv. primitivnom milju, karakteristikama magijskog i mitskog miljenja i kategorijom srodstva.

1. Strukturalizam

Njegovo stanovite se moe okarakterisati kao strukturalistiko - ispitivanje struktura ima primat u odnosu na ispitivanje njihove geneze; prvo sagledavamo strukture, pa se onda bavimo pitanjima njihovog nastanka. Pijae istie da psihogenetski razvoj pretpostavlja odreene strukture - geneza je prelazak od jedne na drugu strukturu. Naglaava se primat strukture - moramo sagledati sistem. Levi-Stros strukturu shvata kao neto slino formi. Ona podrazumeva odnose izmeu elemenata. Ali on se protivi poistoveivanju strukturalima i formalizma. Struktura nije prazna, apstraktna forma. Struktura je neto to je prisutno u samom sadraju. Postoje oblici ponaanja koji jesu i oni koji nisu strukturalni. Misli se da strukture ne moemo pronalaziti svugde, iako postoje suprotna mesta u njegovim spisima gde se smatra da je itava stvarnost struktuirana. Bitno za pojam strukture jesu odnosi koji povezuju elemente, entitete, a ti odnosi su relacije i korelacije meu elementima. Strukturalizam podrazumeva i korelacoinizam i neophodnost sagledavanja svih fenomena u irem kontextu. Naglasak je uvek na prouavanju konkretnih celina. Stran mu je prazan formalizam bilo kog tipa. Njegov pristup je empirijski.

2. Scijentizam

Levi-Strosov strukturalizam ima crtu scijentizma, jer on smatra da ne postoji bitna razlika izmeu humanistikih i prirodnih nauka. U humanistikim naukama se moe ostvariti isti stepan egzaktnosti kao i u prirodnim. Svest istraivaa uvek utie na ono to je istraivano. Po Levi-Strosu to ne mora da bude tako. Sutina strukturalnog postupka je da se obezbedi neutralnost i nepristrasnost. Potvrda da humanistike nauke mogu biti egzaktne je primer lingvistike. Ona se bavi strukturama koje su dublje, koje su izvan ili ispod nivoa svesti. U jezikom ponaanju nismo svesni sintaksinih i morfolokih struktura i zakona. Te strukture deluju u ravni nesvesnog. Ako preemo sa ispitivanja svesnih na nivo nesvesnih infrastruktura, tada omoguujemo objektivnost i dolazak do same stvari. Jezik je po Levi-Strosu primer same stvari koja ima svoje razloge koje ljudski razum ne poznaje. ovek kao reflexivno bie nije vladar jezika, jezik je sma stvar. Cilj komunikacije ili hermeneutikog postupka kao dijaloga je in dolaenja do samog sebe. I za strukturalizam Levi-Strosa je karakteristian jeziki obrt i stavljanje u centar istraivanja jezika; tim putem se oslobaamo raznih zabluda karakteristinih za subjektivnu svest. Jezik Levi-Stros odreuje kao nereflektovani um. Cilj strukturalizma je poniranje do nereflektovanog uma i struktura koje ukljuuju totalizaciju stvaranja celine koja je nereflexivna.

3. Esencijalizam

Podrazumeva da postoji neka dublja sutina ili osnova same stvarnosti. Postoji bitna razlika izmeu pojavne i sutinske ravni, prave i prividne stvarnosti. Iza spoljanje pojave Levi-Stros uvek pronalazi neki red i neku nunost. Postoji velika raznovrsnost elemenata (fenomena), ali i mali broj odnosa izmeu njih. Esencijalizam podrazumeva neku vrstu racionalizma ili ak logicizma. Ono to je dublja priroda ili prava stvarnost su logike relacije koje se kriju iza pojavnog haosa. U logike relacije spadaju:

- binarne opozicije

- korelacije

itavo iskustvo je ovako organizovano. Ista ova struktura se javlja i u jednom jeziku i u kulturi - osnovne matrice su binarne suprotnosti i korelacije koje se uspostavljaju izmeu razliitih elemenata iskustva. Levi-Strosov esencijalizam podrazumeva da je nesvesno ta prava, dublja stvarnost. Njegov racionalizam je, paradoxalno lociran u sferi nesvesnog. Mi smo skloni da svesno iskustvo karakterizujemo kao racionalno, a nesvesno kao iracionalno. Kod Levi-Strosa nije tako.

Lakan: jezik nije realitet do kog se dolazi naknadno, ve na bazinom nivou stvari funkcioniu jeziki.

Levi-Stros: ima velike simpatije prema psihoanalizi - Frojd mu je bio omiljeni mislilac. Teza o postojanju gramatike nesvesnog - racionalnosti nesvesnog koje je bolji sudija od svesnog i zato strukturalna analiza nastoji da razotkrije strukture koje deluju u toj ravni.

4. Holizam

Cij strukturalizma je da nae mostove izmeu ulnog i inteligibilnog. Levi-Stros je na istovetan nain shvatio i funkcionisanje ula kao i funkcionisanje intelektualnih struktura. Te osnovne logike relacije i operacije su prisutne i u domenu ulnog iskustva. On govori o jedinstvu izmeu kulture i prirode - nastoji da prevazie explanatorni jaz i nemogunost fizikalistikog objanjenja kulturnih procesa. Za Levi-Strosa je celokupna stvarnost jednoobrazna i priroda je logiki ustrojena (uticaj Parmenida - teza o postojanju prave stvarnosti). Jedinstvo bia podrazumeva jedinstvo nauke; nema kvalitativne razlike izmeu prirodnih i humanistikih nauka.

5. Antisubjektivizam

Zbog nastojanja da se ostvari ideal objektivnosti uvek se insistira na samoj stvari, na objektu, gde se tei prevazii sfera iskustva gde se dogaaju uvek samo obmane. Subjektivno iskustvo nije nauno relevantno. Treba da se spustimo do nivoa nesvesnog i otkrijemo strukture koje su bazinije. Sva svesna objanjenja podrazumevaju vrstu deformacije i samoobmane. Antisubjektivizam podrazumeva nastojanje da se prevazie jedna humanistika sklonost u miljenju koja visoko uvaava dostojanstvo ljudskog bia.

Ideja strukture je u suprotnosti sa idejom subjekta - sagledavanje subjekta u relacijama, u strukturi. Subjekat ne moe biti sam po sebi merilo. Subjekat je jedinstven i neuporediv sa drugim subjektima. To stvara proizvoljnost i ne moemo doi do izvesnosti - prevazilaenje haotinosti. Nesvesno je ono to povezuje subjekte, to sadri univerzalne sadraje. Govori o univerzalnom ljudskom duhu, a ovo deluje antropocentriki. Aktivnost ljudskog duha je prisutna na nesvesnoj ravni, svi domeni kulture poivaju na toj aktivnosti duha. Ovo apriorno je nesvesno, ono nije prisutno na svesnom planu. U domenu nesvesnog se prevazilazi nedovoljnost i tu je mogue povezivanje subjekata, struktura je ta koja omoguuje objektivnost i prevazilaenje subjektivne nedovoljnosti.

6. Aistorinost

Dolazi do izraaja u shvatanju da ne postoji bitna razlika izmeu primitivne i savremene misli. Primitivna misao je divlja, prelogika, odlikuje je mitsko miljenje. Za Levi-Strosa ne postoji rez izmeu primitivne i ljudske savremene misli, nema kvalitativne promene. Magijsko miljenje je po svojoj strukturi isto kao i nauno miljenje. Levi-Stros je razapet izmeu empirijske i spekulativne tendencije.

SLINOSTI I RAZLIKE SA DRUGIM STANOVITIMA a) Dijalektiko stanovite

Sueljava se sa dijalektikim stanovitem, tanije, sa dijalektikom racionalnou.

Zajednicka osobina je ideja totaliteta. Kod Levi-Strosa imamo nereflektovanu totalizaciju. Istina se trai u celini. Kod Hegela je istina celina. S obzirom na Levi-Strosovo ograniavanje od formalizma, ovde se moe govoriti o konkretnom totalitetu. Celina se imanentno konstituie, formira se iz samog materijala.

Razlike: pitanje razvoja, radikalnost promena. Negacija - negativitet - sutina dijalektikog miljenja je sadrana u ideji radikalnih promena, nastajanja neeg novog. Za Levi-Strosa je najdublja stvarnost nepromenljiva, strukture su uvek iste. b) Hermeneutika i strukturalizam

Slinost: Totalitet - i za hermeneutiki postupak je karakteristino to da se deo sagledava u kontextu, smisao dela se tumai u odnosu na celinu. Uvek se bavimo odnosima i konkretnom celinom, entitete sagledavamo u relacijama.

Razlike: U hermeneutici imamo jaz izmeu prirodnih i duhovnih nauka; ideju o nejedinstvu naunog saznanja. Levi-Stros zastupa ideju o jedinstvu naunog saznanja, o globalnoj koncepciji naunog saznanja i mogunosti nepristrasnosti i objektivnosti.

Strukturalistiko shvatanje je da se najdublje istine kriju u sferi nereflexivne totalizacije. Smisao hermeneutikog postupka je zadobijanje vieg stepena reflexije, gde smo naisto sa vlastitim predrasudama.

c) Pozitivizam i strukturalizam

Slinost: Scijentizam - shvatanje da je mogue ostvariti objektivnost i nepristrasnost i da je mogue suoiti se sa samim stvarima, injenicama. Dominira ideal egzaktnosti, vana je uzronost prirodnih nauka, i duhovne nauke se ugledaju na prirodne.

Razlika: sadrana je u samom pojmu strukture, naglaava se znaaj teorije koja sagledava injenice (pozitivizam). Za Levi-Strosa je re o strukturama koje su imanentne samoj stvarnosti, pa su injenice sagledane u kontextu irih celina, struktura. Za pozitivizam se injenice mogu razdvojiti od interpretacije. Levi-Stros smatra da akcenat nije na injenicama, nego na relacijama, na strukturama u kojima se injenice javljaju. Toga nema u pozitivizmu. To je jedna crta hermeneutike - naglaavanje znaaja kontexta.

d) Egzistencijalizam i strukturalizam

Ideja intencionalnosti koja je bitna za egzistencijalizam, a preuzeta je iz fenomenologije, u strukturalizmu nema nikakvog smisla. Egzistencijalizam naglaava subjektivno iskustvo - samooevidnost koja je u nama samima, koja je u naoj svesti. Strukturalizam insistira na prevazilaenju subjektivnog iskustva i dolaenje do samih stvari koje su nezavisne od subjekta, koje su nesvesne. Dolazi do velikog razilaenja u odnosu prema objektivnosti i subjektivnosti. Sutina egzistencijalizma je kritika objektivizma - razumevenja oveka kao stvari i shvatanja da postoje izvesnosti, vrste injenice u ljudskom iskustvu. Kod Levi-Strosa ta prava stvarnost i ta crta esencijalizma je suprotna antiesencijalizmu egzistencijalizma. Levi -Stros insistira na univerzalnosti ljudskog duha, a ova teza je neprihvatljiva za egzistencijalizam. Sartr smatra da nema univerzalne ljudske prirode koja bi prethodila i determinisala egzistenciju. Njegovo stanovite karakterie humanizam - autonomija linosti - subjektivitet - sloboda izbora u kontextu strukturalizma bi znaila samo obmanu, privid, ponavljanje, matricu. Strukturalizam ima tu potrebu za osloboenjem od teorijskog humanizma, ele se eliminisati subjektivni faktori koji se tiu posebnosti ljudskog bia to ne iskljuuje mogunost praktine humanosti. Ako elimo da pomognemo ljudima, moramo eliminisati humanizam u nauci. Dolazi do izraaja tenja da se teorija razdvoji od praxe.

Sartr negira mogunost samoobmanjivanja i negira nesvesno. Levi-Stros, naprotiv, smatra da je sutina svesti u samoobmanjivanju - najdublje istine su sadrane u nesvesnom.

- STRUKTURALNA ANALIZA -

Holizam podrazumeva i tezu o nepostojanju radikalne razlike izmeu prirodnih i drutvenih nauka, zato je ovo suprotno hermeneutici.

Diltaj: hermeneutika podrazumeva to da ne postoje opti i nuni odnosi u sferi drutvenih nauka, oni su jednokratni.

Levi-Stros pretpostavlja postojanje nunih odnosa i u humanistikim naukama. Smisao strukturalne analize je u nastojanju da se prevazie kontingencija. U humanistikim naukama se moe ostvariti isti stepen egzaktnosti kao u prirodnim. Pretpostavlja da ne postoji poseban uticaj ispitivaa na ispitivano u drutvenim naukama. To je teza o postojanju predmeta istraivanja u drutvenim naukama koji nije pod uticajem svesti istraivaa - pretpostavka o strukturama u drutvenim naukama koje su infrastrukture, u ravni nesvesne misli, zato nema uticaja svesti na predmet istraivanja.

STRUKTURALNA ANALIZA Levi-Stros uzima kao primer sluaj lingvistike. Drutvena nauka moe biti egzaktna poput prirodne. On ima u vidu novu , a ne staru lingvistiku, ima u vidu fonologiju koja je razradila postupke koji omoguuju egzaktno saznanje.

Stara lingvistika je imala istorijski pristup, podrazumevala je hermeneutiki pristup, tretiranje jezikih fenomena u dijahronijskoj ravni, s obzirom na transformacije u toku istorije razvoja.

Nova lingvistika se odlikuje strukturalizmom i univerzalizmom. Fonologija je uspela da doe do univerzalnih zakonomernosti i zato Levi-Stros eli da primeni metodoloka dostignua iz lingvistike. On se osvre na Trubeckoja i njegove kljune principe strukturalne analize. Radi se o 4 osnovna principa strukturalne analize:

1. postupak zadiranja u nesvesnu infrastrukturu - sa svesnih fenomena prelazi se na nesvesnu strukturu tih fenomena; imamo tezu o racionalnosti nesvesnog u ijem domenu postoje racionalne korelacije. Cilj je da se zadre u samu stvar i to omoguuje objektivnost fonologiji. Mi dok govorimo ne mislimo o sintetikim i morfolokim zakonima. Postoje pravila kombinovanja u nesvesnom - nesvesne strukture koje treba da analizira strukturalna analiza.

2. podrazumeva bavljenje relacijama, a ne izdvojenim kvalitetima. Bitni su odnosi, kombinacije, a ne izolovani fenomeni. Za strukturalnu analizu je karakteristino bavljenje onim izmeu, to se razmenjuje i uzajamno konstituie unutar relacije izmeu elemenata. Bavi se interakcijom fenomena koje prouava. Jedino u toj interakciji se mogu odrediti znaenja onog to se istrauje bavljenje relacijama i utvrivanje ne supstancionih ve relacionih svojstava.

Treba se osloboditi subjekta i baviti se strukturama koje dovode u vezu subjekte. Ovo dovodi u vezu subjekte. Ovo dovodi u vezu ova dva principa. Ti odnosi funkcioniu na nesvesnom planu.

Lakan: elja je uvek elja drugog. Mi ne moemo izvan relacije (dijalektike), interakcije, odnosa sa drugima razumeti ni vlastitu elju. Istina je uvek u onom izmeu za strukturaliste. Odnosi izmeu subjekata su nesvesni i postoji veza izmeu ova dva principa.

3. princip zahteva explikaciju konkretnih struktura u kojima se obiavaju odnosi. Strukturalna analiza se bavi odnosima, ali uvek u konkretnom empirijskom materijalu, u odnosu na konkretne celine, strukture. Naglasak je na strukturalnim relacijama. Ta celina je sistem ili struktura koja ima svoja pravila kombinovanja.

4. princip utvrivanja nunih odnosa - kroz explikaciju konkretnih strukturalnih celina dolazimo do neega to je nuan odnos, zakonomernost. Ti odnosi su nesvesno konstituisani. Zato se 1. i 4. princip mogu dovesti u vezu. Smisao naeg povratka u nesvesno je da utvrdimo nune odnose koji su logike relacije. To je pozicija nesvesnog racionalizma - teza o postojanju logikih relacija u nesvesnom. Levi-Strosov cilj je transponovanje ovih principa iz domena lingvistike u domen etnolokih istraivanja. Ali, zbog specifinosti i razliitosti ovih domena nije lako izvriti tu transpoziciju.

PRIRODA SRODNIKIH STRUKTURA I USTANOVA UJATVA Tu se ve manifestuju razlike u nivoima i nemogunost preslikavanja postupka strukturalne lingvistike u domen srodstva. Jer teili bismo da se bavimo odnosima termina srodstva, a ne oblicima ponaanja. Znaajna je razlika izmeu pravila koja vae u domenu nomenklature srodnikih odnosa i u domenu ponaanja pojedinih vidova srodstva. Zato su srodniki odnosi bitna tema etnologije? Jer u srodstvu postoji neto to je prirodna supstanca - krvno srodstvo koje je stvar biologije; ali postoje i pravila ponanja koja su kulturoloki fenomen i stvar su obiaja. Zato je srodstvo prelazni fenomen izmeu biologije i kulturologie. Levi-Stros zakljuuje da je srodstvo simbiloka injenica, ne naturalistika. Svi oblici srodstva, kao i svi oblici miljenja podrazumevaju iste strukture koje su izvor nesvesne aktivnosti ljudskog duha. U toj strukturi se vri odreena struktura razmene, odnosa.

Postavlja se pitanje zato je vana tema ujaka, ujatva? Postoje razna objanjenja vanosti ujaka u raznim drutvima - vaan je kao ostatak matrilinearnog poretka. Ujak kao majin brat je u poziciji da uva odreene vidove odnosa karakteristinih za materijarhat. Levi-Stros smatra da ono to podrazumeva ujak nije presudno odreeno matrilinearnim sistemom ili patrilinearnim. U oba sistema ujak ima 2 antitetika tipa ponaanja. Tu se pokazuje neophodnost strukturalne analize i bavljenja ne pojedinanim terminima ujaka, ve odnosima izmeu vie elemenata strukture srodstva.

Dva tipa:

1. autoritarno ponaanje (odnos strahopotovanja)

2. familijarno (drugarsko) ponaanje

U nekim kulturama je ujak vei autoritet od oca, a u nekim pak muka majka. Levi-Stros pokazuje to da ovo nema veze sa matrilinearnim i patrilinearnim ustrojstvom drutva. Vano je sagledavanje elementarne strukture srodstva. Postoje razliite kombinacije i odnosi izmeu bitnih elemenata srodstva od kojih je ujak samo jedan. Ti elementi su sledei - ako govorimo o ujaku iz perspektive deteta: otac, majka, ujak i ja. Ta 4 elementa su osnovni elementi srodstva ili atom srodstva. Nije ujak ili majka ili otac pojedinani entitet, ve su odnosi izmeu ova 4 elementa vani. Ovaj etvorougao podrazumeva 3 bitne relacije:

- krvno srodstvo : odnos izmeu brata i sestre (majka i ujak)

- brani odnos (majka i otac)

- srodniki odnos ili ono to se tie nasledstva (dete - roditelj, dete - ujak)

Levi-Stros dolazi do toga da u svakoj generaciji postoje dva para opozicionih relacija. Ako je odnos izmeu ene i mua familijaran, blizak, onda je odnos majke i ujaka autoritaran i uzdran. Odnos izmeu razliitih generacija (naslednika i predaka) je takav da ako je odnos sa ocem blizak, onda je odnos sa ujakom autoritaran i obrnuto. Postoji jedna pravilnost u kombinacijama i tipovima odnosa. Ta zakonomernost nema veze sa razliitim konkretnim situacijama, ali uvek imamo po sredi dva para opozicija i to je ono univerzalno u elementarnoj strukturi srodstva. Zahvaljujui strukturalnoj analizi Levi-Stros dolazi do novih saznanja. Pozadina ove prie je zabrana incesta; ena se moe dobiti samo od dva mukarca - uraka ili oca ; ujak je onaj koji ima konstitutivnu ulogu u formiranju branih zajednica. To je onaj mukarac bez ije saglasnosti nije mogue formiranje porodice. Proizilazi to da ujak ne mora nuno biti ta vana figura , on moe biti i marginalizovana, ali je tada bitna uloga tasta, oca devojke, od koga prosimo mladu. Levi-Stros govori o zabrani incesta kao jednoj univerzalnoj instituciji koja omoguuje egzogamiju - razmenu ena. U sferi etnolokih istraivanja ene su same stvari , objekti. Uloga ujaka proizlazi iz neophodnosti razmenjivanja ena iz vlastite porodice sa enama iz drugih porodica. Levi-Stros naglaava da tu postoji jedna cirkulacija, jedna vrsta obostranosti - postoji pravilo protiv davanja - to to mukarac (otac, brat) daje enu drugoj porodici, to je samo u jednom koraku jednostrano, ali je u iroj slici praeno protivdavanjem i elementarna struktura srodstva ukljuuje ciklus davanja i protivdavanja. Na nesvesnom planu postoji zabrana incesta i to ja ta infrastruktura do koje treba doi u ovim istraivanjima. Zabrana incesta je neto za ta ne postoje racionalni razlozi, ona je u domenu nesvesne misli. Strukturalna analiza treba da dopre do te nesvesne pozadine. Nuni odnosi su opozicije, ne mogu postojati afirmativni odnosi u istoj generaciji sa obe strane, nuna je polarizacija - to Levi-Stros pronalazi u jeziku i institucija srodstva ima istu logiku strukturu kao i jezik. Mogue je primenjivati postupak strukturalne analize jer je re o jednoj univerzalnoj aktivnosti koja je prisutna u razliitim domenima. Vano je napraviti razliku u nivoima i izbei pojednostavljivanje - da se ide sa previe povrnom analogijom.

POJAM RAZMENE Levi-Stros sve bitne domene drutvenog ivota objanjava preko razmene. Govori o domenu ekonomije, lingvistike, etnologije. Ono to je svojstveno ekonomiji je razmena dobara, predmet lingvistike je razmena rei, a etnologije razmena ena. Razmena uvek podrazumeva cirkulaciju. Struktura je ono to se ponavlja, to su modeli koji se stalno vraaju, cirkuliu. Tu i jeste re o jednoobraznim relacijama koje imaju jasnu strukturu i formu.

Egzogamika artikulacija ena podrazumeva davanje i protivdavanje, cirkulaciju ena izmeu razliitih porodica. Levi-Stros tu uoava odreenu pravilnost. Princip, struktura ostaje ista, menjaju se samo uloge. Postoji mnotvo razliitih pojedinanih elemenata, ali i jednostavna struktura u pozadini.

Razlika izmeu uzajamnosti i obostranosti:

1) razmena moe imati formu uzajamnosti , i to je jedna direktna razmena, podrazumeva bliskost i brzo uzvraanje na davanje. Tu se koristi i re ljubav - to je razmena koja je neposredna.

2) obostranost podrazumeva prekide, cikluse, to da se u duem vremenskom razmaku ostvaruje krug. Na davanje se ne odgovara odmah protivdavanjem, ve sa nekom zadrkom, uvek je logika razmene pokretljivost i to da se menjaju uloge.

Bitno za pojam razmene je to da se znaenje konstituie imanentno u razmeni. Ne moe se izolovano odrediti ta je to ujak. On uvek ima odreenu ulogu u procesu razmene koja je uvek interakcija i podrazumeva uvek relaciona svojstva - neko je ujak samo u odnosu na neaka. Strukturalna analiza naglaava jednu dublju slinost jezika i drutva u celini. U oba sluaja je re o komunikaciji. Sutina razmene je komunikacija. Svi odnosi sa drugima su neka vrsta izazivanja, navoenja drugog na odgovor. Razmena uvek podrazumava i neko odgovaranje na izazove. To odgovaranje je nuno. Kroz tu dinamiku razmene se uspostavljaju strukture.

Npr. U ljubavi postoje, ponavljaju se neka opta mesta - strukture - obrasci ponaanja koji se konstituiu u logici uzajamnih odnosa.

Levi-Stros istie da ena nije samo u poziciji objekta za razmenu, niti su to rei. One su uvek i jedna vrednost. ena je ne samo znak ve i proizvoditeljka znakova i znaenja. Rei, ne govor, ve onaj ko ih izgovara im daje znaenje u komunikaciji. Razmena ene je sloeniji vid razmene jer tu imamo i proizvodnju znaenja - ovde se moe afirmisati uloga ena. Uloga objekta razmene je i uloga vrednosti, onog to ima izuzetna svojstva. Davanje i protivdavanje predstavlja i vrstu rtvovanja, a protivdavanje ili primanje je rtvovanje sa druge strane. Ako je ena objekt razmene, objekt koji se rtvuje, onda je ona to oko ega se sve vrti - negativno odreenje je transformie u neto sakralno.

Smo znaenje se konstituie u razmeni; od vrste odgovora na izazove zavisi i znaenje objekta. Ono to je zajedniko su forme, strukture u kojima se cirkulacija sprovodi.

ODNOS STRUKTURALIZMA I POSTSTRUKTURALIZMA Levi-Stros zastupa tezu o identinim strukturama koje imaju univerzalno znaenje. U poststrukturalizmu imamo fragmentarizam i pluralizaciju struktura. To je strukturalizam bez strukture - odsustvo velike, univerzalne strukture, a imamo mnotvo malih struktura. Ta opta struktura kod Levi-Strosa je neodreena - to je univerzalni ljudski duh koji funkcionie po principu binarnih opozicija.

Fuko - on govori o smeni pojedinanih struktura, i govori o epistemama, slinim Kunovom pojmu naune paradigme, koje imaju jednokratno znaenje. Ovo shvatanje vodi do odbacivanja neke velike strukture i pojave malih struktura.

PAGE 1