Filozofske discipline i osnovna filozofska stanovita

Filozofske discipline: 1. Ontologija- prouava osnove celokupne stvarnosti, odnosno istauje sutinu svih stvari. poreklo rei: ime vodi poreklo do grkih pojmova: to on (bivstvujude, bide) i logos (u izvedenom znaenju- nauka). Ontologija u prevodu znai nauka o bidu. Pod biem se u fillozofiji misli sve ono to postoji (jeste), bez obzira na nain na koji postoji. 2. Epistemologija (teorija saznanja)- disciplina koja prouava uslove mogudnosti, poreklo i granice ljudskog saznanja. poreklo rei: episteme (znanje) 3. Logika- Istrauje principe valjanog miljenja. Silogistiku(deduktivnu logiku) je osnovao Aristotel u svom delu Organon; induktivnu logiku osniva Frensis Bekon u XVII veku; a krajem XIX i pocetkom XX veka nastaje simbolika logika. 4. Etika- Prouava moral, odnosno motive, ciljeve i norme ovekovog praktikog delovanja. poreklo rei: ethos (obiaj) 5. Estetika- Prouava lepo u umetnosti, odnosno sutinu umetnikog stvaralatva i doivljaja umetnikog dela 6. Filozofska antropologija- Bavi se sutinom, odnosno prirodom ljudskog bida 7. Aksiologija- Grana filozofije koja se bavi vrednostima kao to su moralne, estetske, naune... poreklo rei: axios(bredan, dostojan divljenja) 8. Filozofija politike- Bavi se problemima politike modi i njenog ogranienja, problemima drutvene pravde, slobode... 9. Filozofija nauke- savremena filozofska disciplina, nastaje u XX veku i prouava elemente naunog istraivanja i njegovu vrednost. Ona se bavi metodama i modelima dokazivanja, metafizikim pretpostavkama nauka, problemom rasta naunog znanja, ...

Ovim nabrajanjem nismo naveli sve filozofske discipline nego samo najbitnije, ali iz ovog nabrajanja vidimo kako predmet interesovanja filozofije obuhvata celokupnu stvarnost, i da svako podruje stvarnosti moe da bude predmet filozofskog istraivanja.

Osnovni filozofski problemi: ontoloki, saznajni(epistemoloki) i praktiki(etiki) Osnovna filozofska stanovita: Ontoloka stanovita A) U odnosu na broj principa monizam dualizam pluralizam Tales Dekart Empedokle voda duh i materija voda, vazduh, vatra, zemlja B) U odnosu na vrstu principa idealizam materijalizam voluntrizam Platon Demokrit openhauer ideja atom volja

Epistemoloka stanovita A) u odnosu na izvor saznanja empirizam racionalizam Lok Dekart iskustvo razum B) u odnosu na pouzdanost saznanja mogude pouzdano saznanje dogmatizam stvarnosti sumnja u mogudnost pouzdanog skepticizam znanja

Etika stanovita deontoloko konsekvencionalistiko (utilitaristiko) etika vrline Kant Mil Sokrat, Aristotel potovanje dunosti (moralnog zakona) korist, zadovoljstvo, izbegavanje bola vrline(pravinost, mudrost, hrabrost...)