MEVLUD

Sastavio: Hafiz Seid Zenunović

ROĐENJE MUHAMMEDA A.S.

16

Mevlud od Zenunovića

Dragi moji muslimani, slušajte,kad se rodi naš Pejgamber nek znate.

On se rodi dvan’estoga rebiau proljeće dvades’toga aprila.

I godine po Isau baš ove:pet stotina sedamdeset i prve.

Baš u večer toga istog mjeseca,on se rodi prije zore i sunca.

Draga majka tog našeg Pejgambera,te večeri rodi zrno bisera.

Naš Pejgamber rodio se kako je?Evo čujte, muslimani, ‘vako je.

Muhammeda, našega Pejgambera,Amina mu majka priča za njega:

“Neka čuda”, veli “ja sam vidjelaprije neg’ sam Muhammeda rodila.”

Za ta čuda evo ona šta velii o tijem čudesima šta zbori:

“Pojma nemam da ću trudna postati,da ću sina Muhammeda roditi.

Prvi znak je ovaj što ga poznajemda hâmila Muhammedom postajem.

Čim sam htjela njim hâmila postati,počela sam kao ruža miriti.

Ko god sa mnom sjedi – to je istina – svak’ bi rek’o: “Miri ruža rumena.”

Dok sam njega u trbuhu nosila,ja nikakve brige nisam imala.

I ta čuda još očima predvidim

kad sam htjela Muhammeda da rodim.

Kao svaka majka sebe pripremam,kad ću rodit – toga časa pogledam.

Sama sjedim, više nema nikogada me čuva – osim Boga dragoga.

Čas već blizu moga sina da rodim,al’ prilika tome času ne vidim.

Kakva bola, kakvih muka ja nemam,samo malo kô da mi se drijema.

Ljetno doba, vrelina je vladala,žeđa me je bila malo svladala.

Al’ mi oči skriva neka koprena,tad mi malo, čini mi se, zadr’jema.

Nit’ ja spavam, nit’ sam budna, dobro znamova čuda sobom gledam i slušam.

Noć je bila nastupila, prolazi,al’ je sv’jetla, kô da sunce izlazi.

Oćutkujem neki bahat kod sebeneko tapa, al’ ne vidim kraj mene.

Blizu mene glas se čuje, šapori,čini mi se sve da meni govori.

Vidim, nisam još mog sina rodila,al’ u sv’jetlu sva sam se utopila.

Mirisavi vjetar poče da piri,moja kuća cijela se uzmiri.

Tome čudu začuđena pogledam;kô u nekoj bašči sebe ugledam.

Oko mene gledam bilja raznoga,ĐS

17

Mevlud od Zenunovića

raznih boja i cvijeća svakoga.

Razne ptice pokraj mene letaju,vidim: lijepe djevojčice šetaju.

Nude meni čaše piće slatkogaja ga pijem, mirim cv’jeća svakoga.

Govore mi: “Sretna majka bićeš ti,sretnog sina ti ćeš sada roditi,

Muhammeda, milosnika Božjega,Bogu nema dražeg roba od njega.

Blago tebi kad si majka njemu ti!”to rekoše te djevojke, nesta ih.

To su meni bile došle hurijeda mi sina čestitaju najprije.

Tad me neka b’jela ptica preleti,iza leđa krilima me uhvati.

Ja sam tada odmah naglo poznalada sam neku višu snagu dobila.

U tom času ja preda se pogledam,kad pred sobom moga sina ugledam.

(USTAJE SE NA NOGE)

Dobro nam doš’o, Bož’ji Poslaniče,dobro nam doš’o, naš zagovorniče!

Tebe Allah posla da nam kažeš pute,da od nas otkloniš zablude krute.

Ti si car od dini – islama,o, ti, najveći poslaniče od svih pejgambera!

Tebe Allah stvori kao nikog do sada,ti si od svih ljudi Bogu najdraži.

Kad tebe Allah na ovaj svijet stvori,cijeli se svijet u nûru utopi.

Tebe Allah stvori u najljepšem liku,da čovječanstvu budeš na čast i diku.

Tebe svako spominje, poštiva i voli,staro i mlado u tebi nadu goji.

Da za naše grijehe prevelikena onom svijetu oprosta tražiš.

Donesimo sad na njega salavatne bismo li zaslužili šefaat:

�ك� �ي �م ع�ل ال �ت و� الس# �لص#ال س ول� الله ا � ر� �ك� يا �ي �م ع�ل ال �ت و� الس# �لص#ال ا2يب� الله ب � ح� يا

ف2يع� الله � ش� �ك� يا �ي �م ع�ل ال �ت و� الس# �لص#ال ا..........................................................................................................................................................................................

Zar ga rodih u čudu se upitam!Kad ga rodih, sebi kažem ja ne

znam!

Tol’ko znadoh kad preda se pogledah,

da je rođen znadoh kad ga ugledah.

I tada sam jedno čudo spazilačim sam sina Muhammeda rodila.

Istom rođen na sedždu je panuo,glas mu čujem kô u pčele zvučao.

ĐS

18

Mevlud od Zenunovića

Odmah glavu do njegove savijem,vrgoh uho šta govori da čujem.

Kad preslušah, tad mi srce zadrhta;istom rođen viče svoga ummeta.

Kad to čudo u svog sina predvidim,da ga malo uzmem, tad ja pomislim.

Kô i svaka majka čim sam rodila,želim odmah vidjet šta sam rodila.

Pokriven je, vidim, finom koprenomi prirodnom obučen je haljinom.

Ja ga uzmem i na krilo povalimda ga lično vidim, oči otvorim.

Kad mu vidjeh čarne oči garave,a kruže ih obrvice tanahne.

Okrugloga svoga lica bijelog,tanahnoga nosa, malo pov’jenog.

Obrazi mu kao ruža rumena,dvije usne kô kadifa crvena.

I vedroga svoga čela širokog,podugoga svoga vrata bijelog.

A podvoljak ima takav cijelišto izgleda kao golub bijeli.

Duge, guste trepavice imaše,viš’ očiju duge, crne obrve.

Gusta kosa svu mu glavu prekrila,crna, duga, do po čela pokrila.

Oči krupne, svako bi se zarek’o,mislio bi da je surmu podvuk’o.

Tanki prsti u ručica podugihi prilično svojih prsa širokih.

Visok nije, srednjeg je on boja,nit’ je nizak kao arapskog soja.

Općenito ima takvo tijelo,koje sliči kao janje bijelo.

Ja ga otkrih da mu pupak pogledam,pupak gotov, ništa rezat ne treba.

Još ugledah da je rođen i – mahtun,kad to vidjeh, ja sa svijem bih

memnun.

Od radosti hoću da se izgubim,u mom krilu kakva sina ja držim.

Koliki je on kod Boga Vel’koganiko ne zna osim Boga dragoga.

Toliko je njega Allah volioi Muhammed On mu ime nadio.

Ja ga nosih bez muke i tereta,ja ga rodih bez ikakva illeta.

Na tom daru Bogu dragom zahvalimi u čelo moga sina poljubim.

Blago nama kad mi njega imamo,mi smo stretni koji njega slušamo.

Na Mahšeru naše sunce ovo je,ummet njegov – to su zv’jezde njegove.

S njim se treba njegov ummet dičiti,njegov mevlud slušati i učiti.

Ko posluša njega – sluša i Boga,ko ne sluša njega – neće ni Boga.

ĐS

19

Mevlud od Zenunovića

Svi salavat da učimo na njega,steći ćemo ni’met Džennet od Boga

Dobro li je salavate donositi suzama svoje oči orosit.

Pa ko želi steći njegov šefaatnek taj uči često njegov salavat.

�ك� �ي �م ع�ل ال �ت و� الس# �لص#ال اس ول� الله � ر� يا

�ك� �ي �م ع�ل ال �ت و� الس# �لص#ال ا2يب� الله ب � ح� �ك�يا �ي �م ع�ل ال �ت و� الس# �لص#ال ف2يع� الله ا � ش� يا

DODATAK MEVLUDU

Dragi moji muslimani, nek znamoda mi od njeg boljeg dosta nemamo.

Naš Pejgamber, znamo nama najvolizato što smo pripadnici njegovi.

Cio život on je u tom proveo,da budemo sretni Boga molio.

Umirući, on je nas dozivao:“Moj ummete, Bog vam dragi pomog’o!”

Pripadnici pravi njemu ako smoradićemo ono što je korisno.

Prvo slušat dragog Boga i njega,jer nam spasa nema nigdje drugoga.

Zašto ovdje na ‘vom svijetu živimo?Zato da mi dobra djela činimo.

Svi mi znamo da moramo umr’jeti,naša djela pred Allaha izn’jeti.Na Mahšeru kad svi tamo budemo,šta će biti od nas tamo, ne znamo.

Tu će biti puno svega, svačega,dosta dobra, a i jada svakoga.

ĐS

20

Mevlud od Zenunovića

Trebamo se zato dobro smislitišta nas čeka, pa o tome misliti.

Ružnih djela puno kod nas imade,dobrih malo, al’ Bog dragi sve znade.

Zato nam je naš Pejgamber rekao,za života svoga on je kazao:

“Moj ummete, neka dobro svi znate,na Mahšeru, kada tamo budete,

Dragi Allah vas će prve pozvati i za djela vaša prve pitati.

Vi ćete se tada jako prepasti,kuda ćete, vi nećete ni znati.

Muhammede, vikaćete u strahu,a ja ću se tada molit Allahu.

Na vaš povik ja ću vama trčati,brzo ću vas ja u grupu sabrati.

Ja ću s vama skupa doći pred Boga,moliću Ga da vas spasi svakoga.

Moj ummete, to trebate svi znati,da ću s vama vel’ku brigu imati.

Ali jada mene Allah posluša,pa se moja molba kod Njeg usliša.

Eto braćo svima nam je sad jasno,bez njega bi nama bilo opasno.

Pa ko želi Pejgambera vidjeti,on će na njeg sve salavat učiti.

ĐS

21

Mevlud od Zenunovića

�م ال �ت و� الس# �لص#ال س ول� الله ا � ر� �ك� يا �ي �م ع�ل ال �ت و� الس# �لص#ال ا2يب� الله ب � ح� �ك� يا �ي ع�ل

ف2يع� الله � ش� �ك� يا �ي �م ع�ل ال �ت و� الس# �لص#ال ا

ĐS