U:ITEQEVAYE

� |ITIJE �

Po tada{woj praksi, po zvr{etku bogoslovije Nikola biva postavqen za u~iteqa. Prvo zaposlewe dobija u svom kraju, u selu Dra~i}u, desetak kilometara ju`no od Vaqeva.

U Dra~i} je iz Beograda mladi u~iteq odneo ne samo diplomu bogoslovi-je ve} i te{ku bolest – {krofule – koju je zaradio `ivotom u vla`nim i memqivim stanovima i lo{om ishranom.

Lekari mu preporu~uju boravak na primorju. Nekoliko meseci mladi u~iteq provodi u Boki Kotorskoj.

Uskoro }e se Nikola na neko vreme rastati i od voqene Srbije.Posle kratkog u~iteqevawa u Leskovicama, selu susednom wegovom

Leli}u, Nikola uz pomo} svog dobrotvo-ra, prote Alekse, dobi-ja stipendiju za {ko-lovawe u inostranstvu.ja stipendiju za {kojajaja s s stitippepepenndndndijiju u zazaza { { {kkokolovawe u inostranstvu.lololovavavawwwewe u u i innonostststrararansnsnstvtvu

� Selo Dra~i}Stare ku}e u zaseoku Ravwe.

Mesto prvog Nikolajevog slu`bovawa kao u~iteqa, selo Dra~i}, nalazi se nedaleko od Vaqeva, na putu Vaqevo-Kosjeri}. [kola u Dra~i}u zapo~ela je svoj `ivot 1895. godine, ali se u ozbiqne {kole „upisala” 1903. godine, kada je podignuta {kolska zgrada. Nikolaj je bio jedan od prvih u~iteqa u woj. [kolska zgrada, spaqena 1941. godine, obnovqena je posle drugog svetskog rata. Nova {kolska zgrada podignuta je 2000. godine.

�[kolski dnevnikDetaq iz dnevnika Vaqevske gimnazije sa ocenama u~enika Niko-lajevog razreda.

Doskora i sam |ak, Niko-laj je postao u~iteq.

�Manastir SavinaBoravak radi oporavka u Boki Kotorskoj, tada pod austrougarskom vla{}u, i u manastiru Savina - ostavio je traga u jednom od Nikolajevih ranih radova: „Ve~nost bi mi bila kratka, da se nau`ivam krasota tvojih, o lepa Boko! Zbogom, bisere, me|u zemqama! Zbogom i ti, ponos-na Savino, {to se kao labud beli{ kraj mora! Produ`i hrabriti tvoja verna ~eda, taj najplemenitiji rod qudi, da strpqivo s verom i nadom istraju u ~ekawu dana, kad }e se ispuniti nade Srbinove! Produ`i slaviti ime Presvete Bogomatere, kako bi Ona po velikoj milosti Svojoj uskorila taj dan, dan op{te srpske slave, srpskog Uspenija”, pi{e Nikolaj u svojim uspomenama iz Boke.

U~iteqNikola Velimirovi} �

Bogoslovi obi~no posle zavr{ene bogoslovije slu`e

vojni rok pa se onda rukopola`u za sve{tenike. Nikolaj je bio

oslobo|en vojne slu`be zbog svoje telesne slabosti i {krofula. U to vreme sve{tenici nisu bili

rukopolagani pre navr{ene tridesete godine. Do toga

vremena svr{eni bogoslovi su radili kao u~iteqi, polako su

se `enili da bi, do{av{i u ve} zrele godine, zapo~eli odgovornu

sve{teni~ku slu`bu.

uz uzz oo--

bi--kokokoko--

u.u.u.

eqeqeqeq��

oslosle oslee `e`e `e`e

a`u uu ioio ioio ojeoje ojeoje . U. U . U. U lili lili

enene enee togtoga togaa i si su i suu

susu susu ve}ve} ve}e} nunu nunu

`bu`bu. bu.

����[k[k[kololskski dndnevevnik[[[[k[k[k[k[k[kkkkooololololskskskskskski dndndndndndneeevevevevnninikk

ioio ioio nosnost nost lepa pa ppapa nonosnosnos--

i ii udiudi, udi, kadkad kad

skoog og ogog

okeke.ke.

MONA{EYE

� |ITIJE �

Nikola po tre}i put u `ivotu dolazi na granicu smrti.Prvi put je, jo{ kao dete od godinu dana, bio ucewen od hajduka. Drugi

put je polumrtav izva|en iz reke u kojoj se kao mali ~obanin kupao. Tre}i put se sa smr}u suo~io te iste 1909. godine, kad je, po povratku u Beograd, sahraniv{i brata umrlog od dizenterije, i sam dobio tu opaku bolest.

Posle tri nedeqe le~ewa u dr`avnoj bolnici lekar je izjavio da je stawe wegove bolesti takvo da ga jedino Bog mo`e spasti. Dr Nikola Velimiro-vi} nije bio ovim lekarskim mi{qewem uzbu|en. Lekaru je rekao samo:

„Ako je moja slu`ba Gospodu potrebna - On }e me spasiti.”Posle {est nedeqa te{kog bolovawa Nikola je potpuno ozdravio,

iz bolnice oti{ao u mitropologiju i izjavio da ho}e i `eli da is-puni obe}awe o svom mona{ewu. Mitropolit Dimitrije uputio dr Velimirovi}a u obli`wi manastir Rakovicu gde, je posle dvonedeqnog isku{eni{tva, zamona{en 17. decembra 1909. godine.

Na postrigu je dobio ime Nikolaj.Dr Nikolaj dobio je ~in jero|akona 19. decembra, a ~in jeromonaha 20. decembra iste godine.19. decembra, a ~in jeromonaha 20. 1919. ddedecececemmbmbrrara, a a ~i~i~in n jejejerororommomonnanahhaha 2 2 200.0.decembra iste godine.ddedeccecemmbmbmbrara i istste e gogogodididinenene

� Jeromonah NikolajNikolajevo mona{ewe o~ekivalo se jo{ od vre-mena wegovog odlaska na studije u inostranstvu. Doga|aji u vezi sa te{kom bole{}u koju je jedva pre`iveo ubrzali su Nikolajevu odluku.

Mitropolit Dimitrije � Fotografija poznatog srpskog fotografa Milana

Jovanovi}a snimqena u vreme kad je Dimitrije jo{ bio episkop [aba~ki.

Patrijarh Dimitrije (Pavlovi}) ro|en je 1846. godine u Po`arevcu. Rukopolo`en je u ~in |akona i prezvitera 1870.

Profesor beogradske Bogoslovije postao je 1882. godine. Sa tog polo`aja izabran je za episkopa ni{kog 8. novembra 1884. Po

povratku mitropolita srpskog Mihaila u Srbiju1889, povla~i se sa polo`aja i odlazi u Francusku odakle se vra}a u Srbiju

posle smrti mitropolita Mihaila. Tada postaje episkop {aba~ko-vaqevski. Posle smrti mitropolita srpskog Inoken-

tija 1905. izabran je za novog mitropolita srpskog. Wegova puna titula je bila arhiepiskop beogradski i mitropolit Srbije.

Kad se septembra 1920, Srpska crkva ponovo uzdigla na stepen patrijar{ije, prvi srpski patrijarh obnovqene Patrijar{ije

postao je mitropolit Srbije Dimitrije. Umro je 6. aprila 1930. u Beogradu i sahrawen u manastiru Rakovici.

�Manastir Rakovica Manastir Rakovica danas je `enski manastir. Posve}en je svetom Arhangelu Mihailu, a slavi i Uspenije Presvete Bogorodice (Veliku Gospojinu). Podignut je u XIV veku u stilu moravske {kole i prvobitno se nalazio na Avalskom putu iznad sela Rakovice. Na dana{we mesto je preseqen u XVI veku. Vi{e puta je ru{en i obnavqan. U wemu je kroz vreme radila mona{ka {kola, zatim Beogradska teolo{ka {kola. U priprati se nalazi porodi~na grobnica Jevrema Obrenovi}a, a uz severni spoqni zid priprate je grob vojvode Vase ^arapi}a.

�Bolni~ka sobaFotografija I. V. Gromana, ruskog vojnog foto-grafa i reportera.

Na fotografiji iz vremena srpsko-turskog rata,1876-78, prikazana je bolni~ka soba sa rawenicima u Kapetan-Mi{inom zdawu. Poboq{awe zdravstvenih prilika u Srbiji u Nikolajevo vreme nije i{lo prebrzo. U ratna ali i u mirna vremena Srbijom su ~esto harale epidemije bolesti koje su tada jo{ bile smrtonosne.

isiskuku{e{enini{t{tvava, , zazamomonana{e{en n 1717. . dedecemisisisiskukukukukuku{{{e{e{e{e{e{enininininini{t{t{t{t{t{tvvvavavavavava, , zazazazammmomomomomomonananananana{{{e{e{e{ennn n 171717171717. . dedededeccecem

�� JeJeromonah h NiNikokolalajjjJeJeJeJerororomomomonananahhh h NNNNNiNiNiNikkkokokokolalalalalalajjj

pripr je gr voj rapi}apripiprpr je je g gr gr vvovoj raraprapapi}i}ai}a pr p pr pr

jeje ��anaanana ananaana bi bio o bi bio ~ki~ki. ~ki~kiki

dine ue u ine e u 18770.70. 187070.a ta tog og a ta toog4. PPo Po PoPola~la~i i la~la~i

rbijuiju rbijijuiskskopop iskopopokenenokenenen-

a pununauna unununarbijijeije. iijeije

epeepenn epeepen{i{ijee {i{ije1931930.0. 1931930.icici.icicici

u).u). u).u).

ela ela vekuku. kuku.ku.

~na a qnini qnini

����BoBolnlni~i~kaka s sobobaaBoBoBoBoBoBolnlnlnlnlnlni~i~i~i~i~i~kakakaka s s s sobobobobobobaaFot afi I. V. Gro kog g fFFoFototot aafafiafifi I.I. VV. V. GrGrGroro kkokogkog g g fg f