1

1. PRIKAZ STANJA VODOSNABDEVANJA U VOJVODINI

1.1. UVOD Voda je jedan od najdragocenijih prirodnih resursa nae planete, pa zato plansko upravljanje njome i briljivo uvanje predstavljaju jedan od najvanijih zadataka savremenog drutva. Voda je bioloki, fizioloki, egzistencijalni i ekoloki medijum. Zbog toga je Konferencija OUN o ivotnoj sredini i razvoju (Rio de aneiro, 1992) zakljuila da nedostatak higijenski ispravne vode za pie, njeno iscrpljivanje i zagaivanje u svetskim razmerama zahteva kompleksno planiranje i racionalno korienje vodnih resursa1,2,3,4. Kult vode oduvek je iveo u narodu, a u ivotu i mitologiji naroda sa ovih prostora ona je imala poseban znaaj. Voda je predstavljala mesto na kome su se ljudi odmarali i krepili, uz molitvu traili leka svojim tegobama, a mladi uz pesmu, igru i veselje provodili praznike i svetkovine. Pesnici su je opevali, umetnici oslikavali, a ona je vazda oliavala novi ivot. Geomorfoloki sklop terena i opti hidrogeoloki uslovi Vojvodine nisu pogodovali formiranju gravitacionih izvora sa sveom pitkom vodom. Do nje se teko dolazilo, zbog ega je ona toliko cenjena i smatrana darom prirode. Znalo se koja je voda za pie i pripremu hrane, koja za napajanje stoke, a koja za navodnjavanje njiva. 1 Konferencija Ujedinjenih nacija (UN) o ivotnoj sredini i razvoju, odrana od 3-14. juna 1992. godine u Rio de aneiru, reformisala je Deklaraciju Konferencije UN o ivotnoj sredini oveka, usvojenu 16. juna 1972. godine u Stokholmu. Konferencija je proklamovala principe o ivotnoj sredini i razvoju, popularno nazvani Agenda 21, koji predstavlja akcioni plan za 21. vek. Agenda 21 promovie principe odrivosti u sadanjem okruenju. 2 U izvetaju Konferencije OUN o vodama koja je odrana u Mar der Plati 1977. godine je napisano: u cilju usklaivanja upravljanja vodama sa potrebama, kao i radi smanjenja rizika od ozbiljnih pomanjkanja vode i ekolokih katastrofa u budunosti, neophodni su jedinstvena i integralna vodoprivredna politika, zakonodavne i upravne smernice. 3 Prilaz razvoju sa aspekta odrivosti nastao je kao odgovor na sve vei pritisak na prirodne resurse. Problem vode se moe izdvojiti kao najozbiljniji, poto se preko vode dobrim delom prelamaju problemi proizvodnje hrane, energije i zatite ivotne sredine. Upravo imajui ovo u vidu na onferenciji o vodama i okolini, odranoj u Dablinu 1992. godine, voda je okarakterisana kao ogranien izvor i ekonomsko dobro ijem ouvanju treba stremiti i kojim treba upravljati na nain da se ne ugroze interesi buduih generacija, ali istovremeno osigurati efikasno i pravino korienje. Jedan od kljunih zakljuaka ove konferencije je da je odrivost postala osnovni princip svih razvojnih strategija, posebno u domenu razvoja vodenih resursa. 4 Savet Evropske Unije i Evropski parlament su utvrdili 1996. godine da ciljevi odrive politike u oblasti voda treba da obezbede na trokovno efektivan i efikasan nain sledee: sigurnost snabdevanja vodom za pie; izvor vode treba da bude zadovoljavajueg kvaliteta i kvantiteta radi zadovoljenja drugih ekonomskih potreba; kvalitet i kvantitet izvora vode (zajedno sa fizikom strukturom vodene sredine) treba da bude dovoljan da zatiti i odri dobro stanje ivotne sredine i funkcionisanje vodene sredine kao i da zadovolji potrebe za vodom movarnih i kopnenih ekosistema i stanita; vodama treba da se upravlja tako da se sprei ili smanji negativan uticaj poplava i minimizira uticaj sue.

2

U vreme velikih seoba naroda i ratova za pie su koriene povrinske vode i retki prirodni izvori, poto za drugaija reenja nije bilo vremena. Kada su ratovi prestajali i poinjala da niu stalna naselja, ljudi su poeli da kopaju bunare. Oni su kroz vekove bili nezamenjivi izvori ivota jer su obezbeivali vodu za pie, kuvanje, pranje i napajanje stoke. Kopani bunari lako su se zagaivali, te su bili esti uzronici raznih bolesti i epidemija. Zbog toga je sredinom prolog veka poelo buenje arteskih bunara iz kojih je voda bila zdravija i ukusnija. Vodari su iz retkih arteskih bunara raznosili vodu u buradima i prodavali je na kante. Kasnije, kada je standard stanovnitva porastao arteski bunari su bueni na svim prometnijim mestima, dostupni svakom, a na vodare je ostala samo uspomena o jednom prolaznom periodu u snabdevanju vodom. Tokom ezdesetih i sedamdesetih godina izgraeni su centralni vodovodi u svim gradovima i veim seoskim naseljima Vojvodine. Time je u velikoj meri olakano i unapreeno vodosnabdevanje stanovnitva. Na taj nain bitno je poveana potronja vode, to je dovelo do poveanja vodozahvatnih objekata na izvoritima i njihovog intenzivnog crpljenja. Kao posledica toga dolazi do opteg pada nivoa izdanskih voda na irem prostoru, osiromaenja rezervi i smanjenja izdanosti izvorita. Zbog toga se problem snabdevanja zdravom pijaom vodom u Vojvodini iz godine u godinu sve vie zaotrava i poprima strateki znaaj. Autonomna pokrajina Vojvodina zasniva strategiju vodosnabdevanja za sve potroae i razliite namene na korienju povrinskih i podzemnih voda kojima raspolae u granicama Pokrajine. Od povrinskih voda na raspolaganju su povrinski vodotoci (reke i potoci), jezera (prirodna i vetaka) i razvijena kanalska mrea. Podzemne vode, koje se mogu koristiti za vodosnabdevanje, akumulirane su u leitima koja su izgraena od razliitih stena u razliitim uslovima. Uslovi formiranja leita, hidrodinamike karakteristike i kvalitet podzemnih voda opredeljujue utiu na njihovo korienje. Leita podzemnih voda neravnomerno su rasporeena u prostoru dok po dubini zaleu do oko 400m. Od Drugog svetskog rata pa do danas razvijeni su odgovarajui sistemi koji omoguavaju snabdevanje vodom za razliite namene. Za tehnike potrebe razvijan je sistem povrinske mree vodotoka (sistem DTD). Za sanitarne potrebe, odnosno za snabdevanje stanovnitva i privrede vodom za pie razvijeni su lokalni vodovodni sistemi bazirani na leitima podzemnih voda. U proteklih pet decenija postepeno je unapreivano snabdevanje pijaom vodom, prolazei razvojni put od mikrovodovoda do regionalnih vodovoda. Dananje stanje je takvo da ima nekoliko desetina uslovno regionalnih vodovoda (na nivou jedne ili vie optina), nekoliko stotina seoskih vodovoda, manji broj mikrovodovoda (tzv. vodnih zajednica). Jo uvek postoje naselja koja nemaju izgraene organizovane sisteme za javno snabdevanje pijaom vodom5. Imajui u vidu raspoloive kapacitete i maksimalne potrebe na podruju Pokrajine, moe se tvrditi da su uslovi za snabdevanje tehnikom vodom vie nego povoljni. Na podruju Pokrajine koristi se samo manji deo povrinskih voda prvenstveno za industrijske potrebe6. Kada su u pitanju podzemne vode, koje se mogu koristiti za sanitarne potrebe, situacija je sasvim drugaija. Naime, raspoloivi kapaciteti su ogranieni i neravnomerno rasporeeni. Na bazi dosadanjih hidrogeolokih istraivanja nisu u dovoljnoj meri definisani ni kapaciteti, kao ni kvalitet leita podzemnih voda. Posebno 5 Izvrno vee AP Vojvodine (2003) Problemi i pravci akcije u vezi sa vodosnabdevanjem stanovnitva i preiavanjem otpadnih voda u AP Vojvodini, Novi Sad 6 Institut za vodoprivredu "Jaroslav erni" (1995) Informacija - Snabdevanje vodom stanovnitva Srbije, Stanje i neposredne aktivnosti, Beograd

3

se mora naglasiti nedovoljna aktivnost na zatiti leita, to moe znaajno ugroziti ovaj za ljudski razvoj najznaajniji resurs. Razvoj vodosnabdevanja nije pratio razvoj tretmana otpadnih voda. 1.2. ISTORIJAT ISTRAIVANJA I KORIENJA PODZEMNIH VODA

U AP VOJVODINI Specifine hidrogeoloke prilike Vojvodine uslovljene geolokom graom i morfolokim sklopom terena onemoguile su stvaranje prirodnih izvora vode na irem prostoru. Izuzetak su u izvesnoj meri Fruka gora, Vrake planine i obodni delovi lesnih i peanih platoa, gde su prirodni izvori relativno esti. Zbog toga su se ljudi u ravniarskom delu Vojvodine kroz vekove dovijali na razne naine kako bi doli do zdrave pitke vode, to je zahtevalo mnogo truda i umea. Najstariji tragovi o kopanju bunara za vodu u Vojvodini potiu iz mlaeg kamenog doba od pre 4.000 godina. Arheolokim iskopavanjima 1932. godine kod sela Stareva blizu Paneva otkriveni su tragovi kopanog bunara. Drugi dokaz o kopanju bunara za vodu na teritoriji Vojvodine potie iz III veka nae ere. Prilikom kopanja ciglarske zemlje u Adi 1964. godine otkriven je bunar obloen dobro ouvanom hrastovom graom. Na dnu bunara pronaena je dobro ouvana keramika na osnovu koje je utvreno da su bunar sagradila skitska plemena Sarmati, po kojima je nazvan sarmatski bunar. U doba vladavine Rimljana, pored kopanja kanala u cilju isuivanja sremskih movara, organizovano je i planski raeno na obezbeenju vode za pie. Iz tog doba otkriveno je nekoliko vodovoda, od kojih je najvei sirmijumski iz II ili III veka. Keramikim cevima voda je prirodnim padom dovoena sa Fruke gore do ondanjeg Sirmijuma, na obali Save, u duini oko 14 km. Razvijeni privredni ivot na podruju dananje Vojvodine prekinut je sredinom V veka usled najezde Huna. Od tada pa sve do X veka, usled velikih seoba naroda i brojnih ratova stanovnitvo je pribegavalo nomadskom nainu ivota. Usled potrebe za brzim povlaenjem pred neprijateljem nije bilo uslova za kopanje bunara, ve su koriene reke, bare i retki izvori. Poev od X veka prelazi se na zemljoradnju i osnivanje stalnih naselja na viim delovima terena, koje nisu ugroavale poplave. Najezda Tatara sredinom XIII veka ponovo je za kratko naterala stanovnitvo da se razbei po umama i movarama. Posle toga, a naroito od XV veka, podizanjem stalnih naseobina poinje sistematsko isuivanje movara, kopanje bunara i ureenje prirodnih izvora u cilju obezbeenja svee vode za pie. Dolaskom Turaka u XVI veku, kada se stanovnitvo veoma proredilo, nastaje odreeni prekid koji je potrajao due vreme. Iz tog perioda pa sve do XIX veka ostalo je vrlo malo pisanih podataka o izradi objekata za vodosnabdevanje. Iz doba vladavine Turaka, u XVI i XVII veku, ostali su tragovi vodovoda u Vrcu. Voda je keramikim cevima, slinim onim kakve su koristili Rimljani, dovoena prirodnim padom od vrela na Vrakom bregu do centra grada, u duini oko 3 km. Iz kasnijeg perioda poznati su duboki kopani bunar u Petrovaradinskoj tvravi, koji je sluio za snabdevanje garnizona vodom u sluaju opsade i esma sa etiri lule, sazidana 1799. godine, u Sremskim Karlovcima, posle velike epidemije kuge u Sremu. Postoji vie zapisa o frukogorskim izvorima, koji su u narodu bili osobito cenjeni, a pored njih su po tradiciji podignuti i neki manastiri. Karlovaki lekar Josif Rebi u svojoj doktorskoj disertaciji iz 1835. godine istie da su frukogorski izvori najzdraviji u Ugarskoj. Naroito istie Doboevaku vodu za koju se misli da je

4

najbolja od svih izvora to izviru iz Karlovakih bregova, a moda i cele Fruke gore. Mita Petrovi, somborski profesor, izvrio je iste godine prvu hemijsku i bakterioloku analizu vode iz Petrovaradinske esme, koja se nalazi kraj puta izmeu Petrovaradina i Karlovaca, za koju se kae da je najpoznatija esma u Frukoj gori, poto se voda u njoj smatra najboljom, a na osnovu analiza zakljuio da je voda dobra i zdrava za pie. Oslobaanjem od Turaka intenziviraju se radovi na isuivanju bara i kopanju bunara, tako da je dvadesetih godina XIX veka skoro svaka kua imala kopani bunar. U poetku su bunari kopani u naseljenim mestima, a kasnije i na panjacima ili kraj puteva u atarima, radi napajanja stoke. To je istovremeno omoguilo jednom delu seoskog stanovnitva da se preseli sa stare konstutivne zemlje na salae. Dubina bunara bila je razliita u zavisnosti od dubine prve izdani, ali su retko prelazili desetak metara. Bunari su bili ozidani ciglom, a voda se izvlaila pomou erma ili ekrka. ermovi su bili prepoznatljivo obeleje i ukras vojvoanskih ravnica i nezaobilazna simbolika ravniarskog pejzaa. Retki ermovi danas su uspomena na prolost, peat nekadanjeg vremena i atrakcija za prolaznike. Bunare sa kvalitetnijom vodom ljudi su koristili za svoje potrebe (pijai bunar), a postojali su i bunari za napajanje stoke ( marveni ili ikoki). Neke kue su, pored bunara, imale i cisternu za kinicu (kiniaru) iz koje se voda koristila za pranje jer je bila meka i manje je troila sapun. Na lesnim platoima i pearama, gde atmosferska voda vertikalno ponire kroz naslage lesa i eolskog peska i zadrava se na sloju gline, kopani bunari su veoma duboki. Tako na primer, bunar u uari dubok je 55 m, u Malom Lugu 56 m, u Vladimirovcu 80-90 m. U starim spisima spominje se Devojaki bunar za napajanje stoke izbuen 1774. godine u Deliblatskoj pustari. U Vladimirovcu prvi duboki bunar iskopan je 1807. godine a 1808. godine iskopano je jo est, tako da ih je izmeu 1815. i 1817. godine bilo dvanaest. Bunari su bili ozidani ciglom, ograeni drvenom ogradom (sekom) i pokriveni indrom ili crepom. Hladna i kristalno bistra voda zahvatana je velikim drvenim vedrima i izvlaena uz pomo konja. Izrada ovakvih vodozahvatnih objekata zahtevala je veliko iskustvo, koje se tradicionalno prenosilo generacijama u krugu familije od oca na sina. Danas su oni samo spomenici ljudske upornosti i borbe za opstanak koji izazivaju divljenje prolaznika. Sredinom XIX veka poelo se sa buenjem arteskih bunara, koji su doneli velike prednosti nad kopanim bunarima: dobijena je kvalitetnija, zdravija i ukusnija voda za pie i meka za pranje. Smanjen je rizik od potencijalnih povrinskih zagaenja, a time i opasnost od moguih bolesti i epidemija. U narodu je vailo pravilo da je svaki novi arteski bunar znaio novi ivot. Prvi arteski bunari izbueni su u Banatu: u Pavliu kod Vrca i Dobrinci (1848. godine), Banatskom Karlovcu (1850), Alibunaru (1852), Kikindi i Boki (1870), a neto kasnije u Sremu i Bakoj: u Iniji (1875), Novom Sadu (1880), Somboru i Subotici (1882). Bunare su buili privatni majstori (bunardije) na zahtev upanija, optina i ree privatnika. Zbog konkurencije hidrogeoloki podaci su strogo uvani, a zanat prenoen s kolena na koleno. U periodu do 1895. godine izbueni su javni arteski bunari u mnogim naseljima Vojvodine. U poetku buenje je izvoeno runo, a sedamdesetih godina prologa veka pojavile su se buae garniture na parni pogon. Mainski nain buenja bunara naroito je dobio zamah pronalaskom dizel motora, od kada poinje i usavravanje opreme za buenje bunara. Arteski bunari sluili su za javno snabdevanje stanovnitva vodom i locirani su na pogodnim mestima, dostupni to veem broju ljudi. Kako je arteskih bunara bilo

5

nedovoljno, vodu su raznosili vodari (vodonoe, sakadije) na konjskim kolima i buradima i prodavali je na kante. Od 1890. do 1914. godine buenje arteskih bunara je u velikom zamahu. Intenzitet buenja naroito je bio veliki posle 1900. godine. U tom periodu izbuen je znatan broj arteskih bunara, ije su dubine u nekim sluajevima prelazile 400 m (Subotica, Bezdan, Zrenjanin, Pavlovci, Titel). Za vreme prvog Svetskog rata izbuen je vrlo mali broj arteskih bunara. Izmeu dva Svetska rata izbueno je oko 600 arteskih bunara, najvie u Banatu. Prvi bunar posle prvog Svetskog rata izbuen je u Temerinu do dubine 397 m. Za vreme drugog Svetskog rata u Vojvodini je uniten veliki broj bunara, a izbueno je samo 26. Posle drugog Svetskog rata, s obzirom na nedostatak buaih garnitura i opreme, nije se odmah zapoelo sa buenjem bunara, iako se oseala velika nestaica higijenski ispravne vode. Za razliku od ranijeg perioda kada su se bunardijskim poslovima bavili uglavnom privatnici, posle drugog Svetskog rata ovaj posao preuzimaju dravna preduzea (Izvor iz Novog Sada, Bunar iz Subotice i dr). Ve 1950. godine poinje intenzivnije buenje bunara, a naroito od 1955. godine. Prema katastru javnih bunara od zavretka drugog Svetskog rata do polovine 1965. godine u Vojvodini je izbueno 1634 arteskih i subarteskih bunara, ne raunajui bunare na privatnim posedima, poljoprivrednim imanjima i u industrijskim preduzeima. Za period od 1965-1996. godine, prema proceni, broj izbuenih bunara za razliite namene se kree preko 2500. Tokom ezdesetih godina pojedini gradovi i vea seoska naselja u Vojvodini poinju sa izgradnjom javnih vodovoda za centralno snabdevanje vodom stanovnitva i dela industrije. Postojei javni bunari i lokalni (tzv. mikro) vodovodi u veoma kratkom vremenskom periodu zamenjeni su savremenim centralnim vodovodima. Vrlo brzo su uoene ogromne prednosti koje prua organizovano snabdevanje vodom putem ovakvih vodovoda nad dotadanjim nainom snabdevanja i im su se stekli ekonomski uslovi masovno se pribegavalo njihovoj izgradnji. Izgradnja prvog vodovoda u Vojvodini zapoeta je 1952. godine u Novom Sadu (tzv. mali vodovod), a 1959. godine radovi su otpoeli na glavnom vodovodu. Vrlo brzo nakon toga zapoeta je izgradnja gradskih vodovoda u Subotici, Zrenjaninu, Somboru, Kikindi i dr. Tokom sedamdesetih godina izgraeni su vodovodi u svim veim gradskim i mnogim seoskim naseljima. Do 1970. godine u Vojvodini je izgraeno 119 vodovoda (26 gradskih i 93 seoska). Na teritoriji Vojvodine krajem devedesetih godina u 52 gradska i 413 seoska naselja preko dva miliona stanovnika snabdevalo se vodom za pie i sanitarne potrebe iz podzemnih voda. Prosena dnevna potronja vode po glavi stanovnika je prela 200 litara. Potronja vode u gradskim sredinama bila je za 30-50% vea u odnosu na seosko stanovnitvo. Veliki deo industrije za tehnoloke procese i druge tehnike potrebe, kao i deo poljoprivrede za zalivne sisteme koristio je podzemne vode. Za potrebe industrije, u industrijski razvijenim gradskim centrima, iz centralnih vodovodnih sistema troeno je i do 50% vode od ukupne potronje. Gubici u mnogim javnim vodovodnim sistemima imali su znaajno uee u potronji vode. U pojedinim sluajevima oni su dostizali 50% od ukupne potronje. Najee su iznosili oko 30% od ukupne potronje. Prema poslednjem Bilansu voda, iz 1998. godine, iz podzemnih voda Vojvodine, na oko 300 izvorita, eksploatisano je proseno 5,8 m3/s. Prema Vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije (VOS)7, za snabdevanje stanovnitva i prehrambene industrije u Vojvodini procenjeno je da e u 2021. godini biti potrebna koliina vode od oko 22,5 m3/s. Za obezbeenje tih koliina (kako je navedeno u VOS)

7 Slubeni glasnik RS, br. 11/02

6

rauna se pre svega na aluvione u priobalju Dunava i Save, kao i na sedimente starijeg kvartara i mlaeg pliocena. Pri tome se gubi iz vida da se na veini izvorita u Vojvodini, zbog precrpljivanja izdani, tj. zahvatanja veih koliina voda od obnovljivih rezervi i formiranja velikih depresija oko izvorita, ozbiljno dovodi u pitanje realnost takvog plana. Takvo stanje ve danas predstavlja ograniavajui faktor eksploatacije na mnogim izvoritima. Generalni pad statikog pritiska u arteskim izdanima danas se zapaa u veem delu Vojvodine. Mnoge izdani koje su imale arteski karakter, danas imaju statike nivoe vie metara ispod povrine terena. 1.3. PRIKAZ SADANJEG STANJA VODOSNABDEVANJA U AP

VOJVODINI Teritoriju Vojvodine ine 45 optina sa ukupno 463 naselja. Prema rezultatima popisa 2002. godine u Vojvodini ivi 2.118.493 stanovnika. Broj stanovnika po optinama se kree od 9.000 (Sremski Karlovci) do 320.000 (Novi Sad), a u naseljima i gradovima od 100 do 200.000. Prosena veliina optine je oko 47.000 stanovnika (bez Novog Sada oko 41.000), a naselja blizu 4.600 stanovnika (bez Novog Sada oko 4.000). Na slici 1 prikazan je broj stanovnika po optinama prema popisu iz 2002. godine.

Slika 1. Prikaz broja stanovnika u Vojvodini po optinama prema popisu iz 2002. godine

Od ukupnog broja naselja u Vojvodini, organizovano snabdevanje vodom

putem javnih vodovoda (vodovodi u nadlenosti optinskih javnih preduzea ili mesnih

7

zajednica) ima 396 naselja. Snabdevanje je organizovano putem 339 vodovoda od kojih sa oko 47% upravljaju javna preduzea, a sa 53%, uglavnom u manjim naseljima, upravljaju mesne zajednice. Grupu 69 naselja bez vodovoda, sa ukupno oko 85.000 stanovnika (oko 4% od ukupnog stanovnitva Vojvodine), ine naselja veliine od 100 do preko 6.000 stanovnika (najvei deo je ispod 1.000 stanovnika). Stanovnitvo se u tim naseljima snabdeva vodom iz javnih bunara i esmi, kao i iz sopstvenih bunara. Neadekvatno reenje vodosnabdevanja ogleda se pre svega u nestaici vode, pri emu posebno treba istai neadekvatan kvalitet isporuene vode, koji u pojedinim regionima Vojvodine predstavlja osnovni problem vodovodnih sistema8. Javno snabdevanje stanovnitva Vojvodine vodom orjentisano je iskljuivo na korienje podzemnih voda iz razliitih vodonosnih sredina; vodonosne sredine mlaeg kvartara - "prva" izdan, osnovnog vodonosnog kompleksa - osnovna izdan i vodonosnih sredina pliocena - subarteska i arteska izdan9,10. Na najveem broju izvorita podzemnih voda, koriste se duboki vodonosni slojevi koji su praktino zatieni od zagaenja sa povrine terena i predstavljaju neobnovljive resurse. Izvestan broj izvorita nalazi se u inundacionom pojasu, a reni bunari (bunari sa horizontalnim drenovima) se, kao na primer u Novom Sadu u velikoj meri napajaju renom vodom prirodnom infiltracijom, te kvalitet povrinskih voda direktno utie na kvalitet vode za pie. Takav tip izvorita predstavlja obnovljivi resurs. Snabdevanje vodom za pie vri se zahvatanjem podzemnih voda iz svih izdani (12-230 m). Ukupan broj bunara je 1.748. Za potrebe javnog vodosnabdevanja zahvataju se vode sa 18 izvora. Raspored prosene eksploatacije podzemnih voda po vodonosnim sredinama dat je u tabeli 1, kao i na slici 2.

Tabela 1. Ekspolatacija podzemnih voda za javno vodosnabdevanje na podruju

Vojvodine

Prva izdan

Prva izdan i Osnovni

vodonosni kompleks

Osnovni vodonosni kompleks

(OVK)

OVK i Vodonosna

sredina pliocena

Vodonosna sredina

pliocena

Preneogene tvorevine

Broj bunara

112+9 izvora 18 1188 27 399 4+9 izvora

Q (l/s) 1620 254 3720 94 919 21

Na najveem broju izvorita na teritoriji Vojvodine kaptiraju se "dubinski" vodonosni horizonti koji su praktino zatieni od zagaenja sa povrine terena. Procenjuje se da je ukupno zahvatanje podzemnih voda tokom 2002. godine proseno oko 6,6 m3/s, od ega na snabdevanje vodom za pie (stanovnitva, privrede i javne potrebe), putem javnih vodovoda, otpada oko 5,5 m3/s. Na slici 3 je dat pregled prosenog zahvatanja podzemne vode (l/s) po optinama.

8 Izvrno vee AP Vojvodine (2003) Problemi i pravci akcije u vezi sa vodosnabdevanjem stanovnitva i preiavanjem otpadnih voda u AP Vojvodini, Novi Sad 9 Institut za vodopriredu "Jaroslav erni" (1998) Koncepcijsko reenje snabdevanja vodom Vojvodine, Izvetaj o anketi vodovoda, Beograd 10 Institut za vodopriredu "Jaroslav erni" (1999) Koncepcijsko reenje snabdevanja vodom Vojvodine, Resursi i kvalitet voda postojeih izvorita, Beograd

8

24.44%

3.83%

56.13%

1.42%

13.87%0.32% Prava izdan

Prva izdan i Osnovnivodonosni kompleks

Osnovni vodonosnikompleks (OVK)

OVK i Vodonosnasredina pleocena

Vodonosna sredinapleocena

Preneogene tvorevine

Slika 2. Eksploatacija podzemnih voda za javno vodosnabdevanje na podruju

Vojvodine

Slika 3. Proseno dnevno zahvatanje podzemne vode po optinama (l/s)

9

Nain zahvatanja vode

Najzastupljeniji vid zahvatanja podzemnih voda su bunarski vodozahvati (slika 4). Najvei broj bunara izgraen je u osnovnom vodonosnom kompleksu. Izbor lokacija i tip bunara u veim naseljima, nastao je kao rezultat prethodnih hidrogeolokih istranih radova. U manjim naseljima i selima izboru lokacija ne prethode istrani radovi i esto se ine pogreni izbori. Isti je problem kada je u pitanju eksploatacija bunara, tj. ne potuju se zahtevani reimi eksploatacije. Odravanje i redovno praenje kvaliteta vode takoe je problematino. Zahtevima u pogledu zatite izvorita ne posveuje se dovoljna panja. Eventualno zagaenje pomenutog tipa vezano je za prostore na kojima se zahvataju podzemne vode iz vodonosnih sredina koje su u direktnom ili indirektnom kontaktu (hidraulikoj vezi) sa povrinom terena. Ovakva mogunost zagaenja konstatovana je na lokacijama izvorita za javno vodosnabdevanje sledeih naselja: Bezdan, Baki Monotor, Baki Breg, Sombor, Kupusina, Apatin, Sonta, Srpski Mileti, Bogojevo, Vajska, Novi Sad, Titel, Knianin, Panevo, Banatski Brestovac, Kovin, Malo Bavanite, Dubovac kao i kod svih izvorita javnog vodosnabdevanja gde se zahvataju podzemne vode "prve" izdani.

Broj bunara

72.22%

1.64%

24.26%

0.00%

1.09%

0.79%

Prava izdan

Prva izdan i Osnovnivodonosni kompleksOsnovni vodonosnikompleks (OVK)OVK i Vodonosnasredina pleocenaVodonosna sredinapleocenaPreneogene tvorevine

Slika 4. Procentualna zastupljenost bunara u vodonosnim sredinama na podruju

Vojvodine Prerada, distribucija i potronja vode Proseno je po stanovniku, na teritoriji Vojvodine, crpeno iz podzemnih voda oko 270 l/st/dan podzemne vode, a kroz javne vodovode korisnicima otpremano oko 245 l/st/dan. Od te koliine, oko 58% (142 l/st/dan) troila su domainstva, oko 19% (47 l/st/dan) poslovni potroai, a preostalih 23% (56 l/st/dan) su evidentirani gubici (npr. fiziki gubici, neregistrovana potronja, i td)11. Ove vrednosti ni izdaleka nisu bile 11 DKMT Kht. (2006) Uputstvo za izradu Programa poboljanja kvaliteta pijae vode u AP Vojvodini, Szeged

10

ravnomerno rasporeene po prostoru, pa je odnos izmeu minimalnih i maksimalno zabeleenih vrednosti do 1:5. Potronja vode u domainstvima je bila vrlo neujednaena i kretala se od 75 l/st/dan do vie od 200 l/st/dan. Procenjuje se, na osnovu podataka dobijenih od pojedinih vodovoda, da je maksimalna potronja vode za 10%, a ponegde ak i za 100% bila vea od prosene, razliito po naseljima, pa se sa relativno velikom verovatnoom moe proceniti da zahvatanje vode u danu maksimalnih potreba prelazi 8 m3/s. Sve navedene vrednosti ipak treba prihvatiti samo kao relativno dobru procenu, jer su merenja u sistemu vrlo oskudna, a na vodozahvatima i pumpnim stanicama ih najee i nema, pa se veliki deo podataka zasniva samo na merenjima potronje kod korisnika i procenama koliine potisnute vode u sistem na osnovu karakteristika pumpi i vremena njihovog rada. Tanost merenja potronje na vodomerima korisnika je takoe sumnjiva s obzirom na injenicu da je veliki broj vodomera neispravan, a badarenje vodomera neredovno. Prema prognozi VOS-e, na kraju projektnog perioda (2030. godine), ukupna koliina voda koju e biti potrebno obezbediti za podruje Vojvodine iz svih vodonosnih sredina, iznosi oko 11 m3/s. Za pokrivanje ovolikih potreba neophodno je formiranje izvorita u aluvionu reka Dunava, Save i Tise. Sigurno je da e VOS u skorije vreme doiveti korekcije, zbog nerealno visokih normi koje su usvojene u proceni potreba. Imajui u vidu izraenu negativnu demografsku stopu prirataja stanovnitva ne moe se oekivati da e ukupne koliine vode za pie prevazii 6,0 m3/s za narednih 15 godina. Postrojenja za pripremu vode za pie na teritoriji Vojvodine nalaze se na izvoritima javnog vodosnabdevanja sledeih naselja: Subotica, Senta, Bezdan, Apatin, Baka Palanka, Novi Sad, Panevo, Kovin, Titel, Ruma i Sremska Mitrovica. Od ukupno zahvaene podzemne vode na teritoriji Vojvodine oko jedna treina podvrgava se tretmanu na postrojenjima za pripremu vode za pie, u tzv."fabrikama vode". Ureaji su uglavnom projektovani za preradu sirove vode u cilju smanjivanja sadraja gvoa, mangana i amonijaka, a na postrojenju u Subotici se pored pomenutih elemenata, vri i tretman radi sniavanja koncentracije arsena. Distribuciona cevna mrea je relativno gusta i uglavnom zadovoljava potrebe. Meutim, kvalitet cevovoda je lo. Ve u izgradnji je korien nekvalitetan materijal. Vie od polovine cevovoda je izgraeno od azbest cementnih cevi. Veliki deo, posebno cevovoda veih profila je graen od elika, najee samo sa klasinom antikorozivnom zatitom vrlo ogranienog trajanja. Takvi cevovodi su danas najvei emiteri vode u zemljite, odnosno najvei uzronici tehnikih gubitaka vode. Period poslednjih desetak godina je ostavio veoma dubok trag na vodovodnu mreu, kao i na sve ostale objekte distribucije. Nedostatak sredstava je doveo do zanemarivanja odravanja tako da danas imamo zaputenu vodovodnu mreu i objekte distribucije. Ipak najvei nedostatak distribucije je nedostatak rezervoarskog prostora. Malo koji vodovod se moe pohvaliti da raspolae i najminimalnije potrebnim rezervoarskim prostorom. U veini sluajeva se voda direktno iz bunara potiskuje u mreu, bez mogunosti za bilo kakvo izravnanje ili podeavanje reima rada pumpi. 1.3.1. Kvalitet vode u vodovodima Kvalitet voda zavisi od hemijskog kvaliteta podzemne sredine i geneze nastanka voda. Vei deo stanovnitva Vojvodine koji koristi za pie podzemnu vodu duboke izdani, po pravilu bez preiavanja, snabdeva se vodom koja ne zadovoljava osnovne kriterijume koji su predvieni naim propisima. Zbog toga je potrebno preiavati

11

podzemne vode u svrhu vodosnabdevanja, tj. proizvodnje vode za pie. Naalost, posebno u malim vodovodima, tretman vode je izostavljen, osim hlorisanja, pa se korisnicima distribuira voda koja ne zadovoljava normative Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pie12,13. Najei uzronici za neispravnost vode su povean sadraj gvoa, mangana i amonijaka. U pet optina se relativno esto pojavljuje i mikrobioloka neispravnost vode. Od ukupno 45 optina, voda ne odgovara Pravilniku u 38 optina. U principu, ni u jednom vodovodu koji je u nadlenosti mesne zajednice voda ne odgovara propisanom kvalitetu. Na osnovu podataka koji su obraeni u okviru Vodoprivredne osnove Srbije (VOS), ispitivana voda iz ak 36 optinskih sistema nije odgovarala osnovnim standardima. Od tog broja u Vojvodini 21 vodovodni sistem ne zadovoljava postojee standarde. To su: Subotica, Zrenjanin, Novi Beej, itite, Kanjia, Opovo, Alibunar, Kovin, Sombor, Apatin, Odaci, Kula, Srbobran, Ba, Baka Palanka, Baki Petrovac, abalj, Temerin, Beoin, id i Stara Pazova. Radi ilustracije iznetog daje se pregledna tabela 2 kvaliteta isporuenih voda za vodosnabdevanje u Vojvodini u toku 1991. godine. Tabela 2. Kvalitet isporuenih voda za vodosnabdevanje u Vojvodini u toku 1991.

godine

OKRUG % odstupanja od

propisanih standarda

- fiziko-hemijski

% odstupanja od propisanih standarda

- mikrobioloki

Najei uzrok odstupanja kvaliteta

SEVERNOBAKI 41,9 10,3

NO2, Fe, utroak KMnO4, mutnoa, hloridi, aerobne mezof. bakt., koli. b. Sulf. red. Klost., Proteus, S.fecalis, Pseudomonas

SREDNJEBANATSKI 100 50,7 Fe, utroak KMnO4, NH4, Na, boja, saprofitne bakterije, MPN, E.coli

SEVERNOBANATSKI 100 25,9

Fe, utroak KMnO4, rez. hlor. Na, C.bakterije, MPN, E. coli, Proteus, Ciklobacter, P.aeruginoza

JUNOBANATSKI 47,1 25,7 NO2, Fe, utroak KMnO4, Mn, mutnoa, hlor, boja, fekalne i koliformne bakterije, S.bakterije

ZAPADNOBAKl 43,9 14,3 Fe, utroak KMnO4, hloridi, E.coli. Strept. Faecalis. ukupan broj bakt., MPN

JUNOBAKI 59,3 6,8

NO2, Fe, utroak KMnO4, Mn, NH4, mutnoa, boja, rez. hlor, aerobne mezof. bakt., koli.bakterije, fekalne i koliformne bakt., Bacillus

SREMSKI 46,9 44,9 rezidualni hlor, povean ukupan broj aerob. mezofil.bakterija 12 Dalmacija B. (1999) Mali vodovodni i kanalizacioni sistemi, Prirodno-matematiki fakultet, Institut za hemiju, Novi Sad 13 Dalmacija B. (2000) Kvalitet vode za pie - Problemi i reenja, Prirodno-matematiki fakultet, Institut za hemiju, Novi Sad

12

Najei uzroci neispravnosti (odstupanje u odnosu na Pravilnik, Sl.list SFRJ 33/87 i 13/91) su povean sadraj gvoa, boja, mutnoa, utroak KMnO4, kao jedan od indikatora poveanog sadraja organskih materija, i amonijum jon. U pojedinim regionima konstatuje se poveana mineralizacija, arsen i natrijum. Najei uzroci mikrobioloke neispravnosti su E. coli i koliformne bakterije kao indikator fekalnog zagaenja. U tabeli 3 su prikazani obraeni podaci Republikog zavoda za zdravstvenu zatitu ispitivanja kvaliteta voda u Vojvodini i prikazan stepen zdravstvene neispravnosti vode za pie iz centralnih gradskih vodovoda u Vojvodini u periodu od 1993. do 1996. godine14. Tabela 3. Stepen zdravstvene neispravnosti vode za pie iz centralnih gradskih

vodovoda u Vojvodini u periodu od 1993. do 1996. godine godina % kontrolisanih vodovoda sa mikro- biolokom neispravnou veom od 5%

% kontrolisanih vodovoda sa fiziko-hemijskom neispravnou veom od 20%

1993 72,5 62,5

1994 81,1 64,9

1995 83,7 67,4

1996 88,1 73,4

Najei uzroci mikrobioloke neispravnosti su indikatori fekalnog zagaenja kao i povean broj ukupnih mikroorganizama. Najei uzroci fiziko-hemijske neispravnosti su gvoe, nitriti, amonijak, mutnoa i utroak KMnO4. Analiza podataka o kvalitetu vode za pie u pojedinim podrujima u Vojvodini prema novom Pravilniku15 iz 1998. godine u toku 2002. godine je prikazana detaljno u tabelama od 4-1116,17,18,19,20,21,22,23,24,25. Podruje severne Bake. Na podruju ovog regiona, fiziko-hemijska neispravnost uzoraka je do 100%, a mikrobioloka neispravnost se kree do oko 16%. Dominantni uzroci mikrobioloke neispravnosti su povean sadraj aerobnih mezofilnih bakterija, kao i koliformnih bakterija fekalnog porekla. Fiziko-hemijska neispravnost javlja se usled poveanog sadraja gvoa, amonijaka i arsena. Uzroci neispravnosti vode za pie u pojedinim naseljima na ovom podruju dati su u tabeli 4.

14 Zavod za zatitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanovi-Batut" (1996) Izvetaj o zdravstvenoj ispravnosti vode za pie, Beograd 15 Slubeni list SRJ, br. 42/98, Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pie 16 Zavod za Zatitu Zdravlja Kikinda, Sluba higijene i zatite ivotne sredine 17 Zavod za Zatitu Zdravlja Panevo - odsek Mikrobiologija i Epidemiologija 18 Zavod za Zatitu Zdravlja Sombor, Sektor: Higijena i zatita ivotne sredine 19 Zavod za Zatitu Zdravlja Sremska Mitrovica 20 Zavod za Zatitu Zdravlja Subotica 21 Zavod za Zatitu Zdravlja Zrenjanin 22 Institut za zatitu zdravlja Novi Sad, Sektor za higijenu i zatitu ivotne sredine 23Pokrajinski sekretarijat za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj (2006) Informacija o realizaciji projekta Alternativna reenja vodosnabdevanja stanovnitva i industrije u Vojvodini, Novi Sad 24 AD Bio-Ekoloki Centar Zrenjanin (2007) Izvetaj o monitoringu sadraja aresena u bunarskoj vodi u sistemu javnog vodosnadevanja u AP Vojvodini 25 AD Bio-Ekoloki Centar Zrenjanin (2005) Izvetaj o hemijskom ispitivanju bunarske vode i vode posle tretmana

13

Tabela 4. Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti vode za pie Severne Bake u 2002. godini

fiziko - hemijske analize mikrobioloke analize Optina

ukup

an b

roj

uzor

aka

% n

eisp

ra-

vnos

ti uzroci neispravnosti

ukup

an b

roj

uzor

aka

% n

eisp

ra-

vnos

ti uzroci neispravnosti

Subotica gradski vodovod

189 53,5

mutnoa, amonijak, gvoe, boja, miris, utroak KMnO4, rezidualni hlor, arsen, mangan

779 7,2 aerobne mezofilne bakterije, koliformne bakterije fekalnog porekla, Streptokoke fekalnog porekla, povean broj koliformnih bakterija

Vodovodi okolnih naselja optne Subotica

204 76,7 amonijak, gvoe, mutnoa, miris, rezidualni hlor, boja, utroak KMnO4

381 6,8 aerobne mezofilne bakterije, povean broj koliformnih bakterija, koliformne bakterije fekalnog porekla, Streptokoke fekalnog porekla

B. Topola gradski vodovod

47 100 mutnoa, amonijak, gvoe, miris, boja, utroak KMnO4

227 9,3 aerobne mezofilne bakterije, povean broj koliformnih bakterija, koliformne bakterije fekalnog porekla, Streptokoke fekalnog porekla

Vodovodi okolnih naselja optne B. Topola

24 91,7 mutnoa, gvoe, boja, miris, utroak KMnO4, amonijak

161 16,8aerobne mezofilne bakterije, koliformne bakterije fekalnog porekla, povean broj koliformnih bakterija, Streptokoke fekalnog porekla,

Mali Io 92 96,7 boja, mutnoa, gvoe, amonijak, miris, 104 8,7 koliformne bakterije fekalnog porekla, Streptokoke fekalnog porekla, povean broj koliformnih bakterija

Kanjia 8 100 amonijak, utroak KMnO4, mutnoa, rezidualni hlor, miris

38 5,3 aerobne mezofilne bakterije

Vodovodi okolnih naselja Kanjie

25 56 amonijak, utroak KMnO4, mutnoa, gvoe, rezidualni hlor

124 9,7 aerobne mezofilne bakterije, koliformne bakterije fekalnog porekla, Streptokoke fekalnog porekla,

Podruje zapadne Bake. Osnovni uzroci mikrobioloke neispravnosti su

povean broj aerobnih mezofilnih bakterija i prisustvo koliformnih bakterija. Uzroci hemijske neispravnosti su poviene koncentracije gvoa, mangana i arsena. Uzroci neispravnosti vode za pie u pojedinim naseljima na ovom podruju dati su u tabeli 5. Tabela 5. Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti vode za pie Zapadne Bake u

2002. godini fiziko - hemijske analize mikrobioloke analize

Optina /mesto

ukup

an

broj

zo

raka

% n

eisp

ra-

vnos

ti uzroci neispravnosti uk

upan

br

oj

uzor

aka

% n

eisp

ra-

vnos

ti uzroci neispravnosti

Sombor 1114 59,1 gvoe, mutnoa, utroak KMnO4, mangan, boja 2366 20,2 aerobne mezofilne bakterije, ukupne koliformne bakterije

Kula 498 61,9 gvoe, utroak KMnO4, mutnoa, boja, mangan 1099 31,0 aerobne mezofilne bakterije, ukupne koliformne bakterije

Apatin 341 62,8 mutnoa, gvoe, utroak KMnO4, mangan, boja 745 39,1 aerobne mezofilne bakterije, ukupne koliformne bakterije

Odaci 380 91,8 utroak KMnO4, hloridi, isparni ostatak, mutnoa, gvoe, arsen

793 44,8 aerobne mezofilne bakterije, ukupne koliformne bakterije

14

Podruje june Bake. Na ovom podruju se nalazi Regionalni vodovodni sistem Novog Sada koji je najvei i najrazvijeniji u Vojvodini. Iz njega se danas snabdeva vodom za pie vie od 12 % ukupnog stanovnitva u Vojvodini. Na osnovu podataka datih u tabeli 6 moe se zakljuiti da je voda za pie iz regionalnog sistema Novi Sad relativno dobrog kvaliteta. Takoe, voda za pie u Bakoj Palanci zadovoljava propisani kvalitet. Voda za pie u Beeju zadovoljava propisani kvalitet u pogledu mikrobioloke ispravnosti, dok u pogledu fiziko-hemijskih karakteristika ne zadovoljava u 60% ispitivanih uzoraka, a uzroci neispravnosti su: amonijak, gvoe, utroak kalijum-permanganata. Znaajan procenat mikrobioloke neispravnosti, kao i uzroci neispravnosti vode za pie lokalnih vodovoda naselja u regionu june Bake, upuuje na postojanje trajne fekalne kontaminacije, a usled toga i na zdravstvene rizike. Hemijski pokazatelji potvruju ove konstatacije. Uzroci neispravnosti vode za pie u naseljima navedeni su u tabeli 6. Tabela 6. Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti vode za pie june Bake u 2002.

godini fiziko - hemijske analize mikrobioloke analize

Optina

ukup

an b

r. uz

orak

a

% n

eisp

ra-

vnos

ti

uzroci neispravnosti

ukup

an b

r. uz

orak

a

% n

eisp

ra-

vnos

ti uzroci neispravnosti

Novi Sad 3145 5,9 mangan, gvoe, mutnoa, boja, rezidualni hlor

3118 0,9

aerobne mezofilne bakterije, ukupne koliformne bakterije, fekalne koliformne bakterije

Baka Palanka 34 2,9

mangan, gvoe, mutnoa, boja, amonijak, nitriti

158 3,2 aerobne mezofilne bakterije

Vrbas 55 96,4

mutnoa, gvoe, utroak KMnO4, amonijak, miris, boja,gvoe, elektroprov.

255 8,2 aerobne mezofilne bakterije, koliformne bakterije fekalnog porekla, Streptokoke fekalnog porekla

Vodovodi okolnih naselja optine Vrbas

42 100

boja, mutnoa, amonijak, gvoe, utroak KMnO4, elektroprov., hloridi, miris, rezidualni hlor

279 30,8

aerobne mezofilne bakterije, koliformne bakterije fekalnog porekla, povean broj koliformnih bakterija, Proteus vrste, Streptokoke fekalnog porekla, Pseudomonaas aeruginosa

Beej 135 60,7 amonijak, gvoe, rezidualni hlor, utroak KMnO4, miris

135 0,74 aerobne mezofilne bakterije

Vodovodi okolnih naselja optine Beej

22 90,91

boja, utroak KMnO4, elektroprov., amonijak, mutnoa, gvoe, miris

108 43,5

koliformne bakterije fekalnog porekla, Pseudomonas aeruginosa, aerobne mezofilne bakterije, koliformne bakterije, Streptokoke fekalnog porekla

Lokalni vodovodi naselja okruga June bake

681 86,9

amonijak, utroak KMnO4, boja, gvoe, hloridi, nitriti, mangan, mutnoa

1072 35,3

aerobne mezofilne bakterije, ukupne koliformne bakterije, fekalne koliformne bakterije i fekalni indikatori

Lokalni vodovodi naselja u delu Sremskog okruga

45 86,7

mangan, amonijak, boja, nitriti, utroak KMnO4, gvoe, mutnoa

407 30,5

aerobne mezofilne bakterije, ukupne koliformne bakterije, fekalne koliformne bakterije i fekalni indikatori

Optina abalj 10 100

boja, utro.KMnO4, amonijak, gvoe 231 25,5

aerobne mezofilne bakterije, koliformne bakterije

15

Podruje severnog Banata. Kvalitet vode za pie ni po mikrobiolokim ni po fiziko-hemijskim parametrima ne zadovoljava kriterijume definisane Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za pie. Fiziko-hemijska neispravnost je 100% (u svim uzorcima vode bar jedan parametar imao je vrednost iznad MDK), dok se mikrobioloka neispravnost kree u rasponu od oko 8-60% (tabela 7). Kao osnovni uzroci mikrobioloke neispravnosti registruju se povean sadraj aerobnih mezofilnih bakterija i indikatori fekalnog zagaenja (koliformne bakterije fekalnog porekla, Pseudomonas, Proteus sp. itd). Razlozi fiziko-hemijske neispravnosti su: povien sadraj amonijaka, utroak kalijum-permanganata, izmenjena boja i dr. Uzroci neispravnosti vode za pie u naseljima navedeni su u tabeli 7. Tabela 7. Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti vode za pie Severnog Banata u

2002. godini fiziko - hemijske analize mikrobioloke analize

Optina

ukup

an b

r. uz

orak

a

% n

eisp

ra-

vnos

ti uzroci neispravnosti

ukup

an b

r. uz

orak

a

% n

eisp

ra-

vnos

ti

uzroci neispravnosti

Kikinda 155 100 155 60,6 Kikinda lokalni vodovodi okolnih naselja 66 100

utroak KMnO4, amonijak, hloridi, boja

220 34,1

Novi Kneevac grad 20 100 33 12,1 Novi Kneevac lokalni vodovodi okolnih naselja 59 100

utroak KMnO4, amonijak, hloridi, boja

82 8,5

oka 20 100 20 25,0 oka lokalni vodovodi okolnih naselja 37 100

utroak KMnO4, amonijak, hloridi, boja

37 51,3

ukupan broj aerobnih mezofilnih bakterija, koliformne bakterije, termotolerantne koliformne bakterije, Pseudomonas sp., Proteus sp.

Ada (Baka) 8 87,50 utroak KMnO4 amonijak, mutnoa, boja, miris, gvoe

29 13,79

aerobne mezofilne bak., kolif. bakterije fekalnog porekla, Streptok. fekalnog porekla, povean broj kolifor. bakterija, Pseudomonas aeruginosa

Ada - lokalni vodovodi okolnih naselja

10 100 boja, mutnoa, utro. KMnO4 amonijak, gvoe, miris

57 15,79 aerobne mezofilne bakterije, streptokoke fekalnog porekla,

Senta (Baka) 37 100 boja, mutnoa, utro. KMnO4, amonijak, gvoe, miris, elektroprov.

Podruje srednjeg Banata. U pogledu hemijske ispravnosti svi uzorci su neispravni, a oko 14% uzoraka je i mikrobioloki neispravno (tabela 8). Najei uzroci hemijske neispravnosti su neodgovarajua boja, poveana koncentracija amonijaka i gvoa, kao i povean utroak kalijum-permanganata. Neka ispitivanja ukazuju na prisustvo arsena, te se sprovode detaljne analize. Kao najei uzroci bakterioloke neispravnosti su povean broj aerobnih mezofilnih bakterija, povean broj koliformnih

16

bakterija (nalaz Esherihia coli). Kvalitet vode za pie na podruju ovog regiona ne zadovoljava propisane norme kvaliteta.

Tabela 8. Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti vode za pie Srednjeg Banata u 2002. godini

fiziko - hemijske analize mikrobioloke analize

Optina (centralni vodovod)

ukup

an b

r. uz

orak

a

% n

eisp

ra-

vnos

ti uzroci neispravnosti

ukup

an b

r. uz

orak

a

% n

eisp

ra-

vnos

ti uzroci neispravnosti

Zrenjanin 565 100 boja, amonijak, gvoe, utroak KMnO4 1670 15,2 aerobne mezofilne bakterije, koliformne bakterije, E. coli

Novi Beej 38 100

boja, amonijak, gvoe, utroak KMnO4

300 10,0 aerobne mezofilne bakterije, koliformne bakterije Nova Crnja 61 100

boja, amonijak, gvoe, utroak KMnO4

181 7,7 aerobne mezofilne bakterije, koliformne bakterije, E. coli

Seanj 98 100 boja, amonijak, gvoe, utroak KMnO4 259 8,5 aerobne mezofilne bakterije, koliformne bakterije, E. coli

itite 71 100 boja, amonijak, gvoe, utroak KMnO4 196 10,7 aerobne mezofilne bakterije, koliformne bakterije

Podruje junog Banata. Od svih centralnih vodovoda sa ove teritorije, Panevo, Kovin i Bela Crkva zadovoljavaju zahteve Pravilnika i u pogledu bakterioloke ispravnosti i u pogledu hemijskog kvaliteta, te ti vodovodi distribuiraju zdravstveno bezbednu vodu za pie. Ostali vodovodi imaju vei procenat bakterioloke neispravnosti od oko 11% do ak 72%. Uzroci neispravnosti u naseljima navedeni su u tabeli 9. Tabela 9. Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti vode za pie Junog Banata u

2002. godini fiziko - hemijske analize mikrobioloke analize

Optina (centralni vodovod)

ukup

an b

r. uz

orak

a

% n

eisp

ra-

vnos

ti uzroci neispravnosti

ukup

an b

r. uz

orak

a

% n

eisp

ra-

vnos

ti uzroci neispravnosti

Panevo 377 25.7 fizike osobine 926 3,2 aerobne mezofilne bakterije, fekalne koliformne bakterije Vrac 48 100 amonijak, mangan 353 11,3

aerobne mezofilne bakterije, fekalne koliformne bakterije

Kovin 23 4,3 fizike osobine 95 4,2 aerobne mezofilne bakterije,

Alibunar 17 100 mangan 85 11,7 aerobne mezofilne bakterije, fekalne koliformne bakterije Bela Crkva 34 0 149 5,3 aerobne mezofilne bakterije, fekalne koliformne bakterije Opovo 11 100 amonijak, utroak KMnO4, fizike osobine 101 72,3

aerobne mezofilne bakterije, fekalne koliformne bakterije

Kovaica 18 100 amonijak, mangan, fizike osobine 120 38,3 aerobne mezofilne bakterije, fekalne koliformne bakterije

Plandite 10 100 amonijak, mangan, gvoe, fizike osobine 82 20,7 aerobne mezofilne bakterije, fekalne koliformne bakterije

17

Podruje Srema. Na osnovu rezultata ispitivanja higijenske ispravnosti vode za pie utvreno je da je u Beoinu voda neispravna 100% u pogledu hemijskih parametara (povean sadraj mangana, amonijaka, gvoa itd), a u ostalim naseljima na podruju Srema, moe se konstatovati mikrobioloka neispravnost u rasponu od 0,3 - 13% i fiziko-hemijska neispravnost do 21% (Stara Pazova). Osnovni uzrok mikrobioloke neispravnosti je prisustvo aerobnih mezofilnih bakterija, dok su uzroci fiziko-hemijske neispravnosti poviena koncentracija gvoa i mangana u veoma malom procentu. Moe se zakljuiti da stanovnitvo veih naselja ovog regiona ima dobar kvalitet vode za pie (sem Beoina), kako sa mikrobiolokog tako i sa fiziko-hemijskog aspekta. Voda u seoskim vodovodima na ovom podruju je mikrobioloki neispravna u rasponu od 0-19%, pri emu se registruje prisustvo aerobno mezofilnih bakterija. Fiziko-hemijska neispravnost registruje se u rasponu od 0 - 0,7%, to govori o zadovoljavajuem kvalitetu vode za pie u pogledu hemijskih karakteristika. Uzroci neispravnosti u naseljima navedeni su u tabelama 10 i 11. Tabela 10. Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti vode za pie gradskih naselja u

Sremu u 2002. godini fiziko - hemijske analize mikrobioloke analize

Optina

ukup

an b

r. uz

orak

a

% n

eisp

ra-

vnos

ti uzroci neispravnosti

ukup

an b

r. uz

orak

a

% n

eisp

ra-

vnos

ti uzroci neispravnosti

Sremska Mitrovica 230 0,12 pesak, gvoe 230 0,5 aerobno mezofilne bakterije

Ruma 310 0,03 mutnoa 310 0,3 aerobno mezofilne bakterije Irig 51 0 51 0,5 aerobno mezofilne bakterije Stara Pazova 351 21,3 mutnoa, mangan 510 13

aerobno mezofilne bakterije, fekalne koliformne bakterije

id 270 35 nitriti 270 10 aerobno mezofilne bakterije

Beoin 25 100 mangan, amonijak, boja, nitriti, gvoe, mutnoa 25 0 -

Tabela 11. Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti vode za pie iz seoskih vodovoda Srema u 2002. godini

fiziko - hemijske analize mikrobioloke analize Optina

ukup

an b

r. uz

orak

a

% n

eisp

ra-

vnos

ti uzroci neispravnosti

ukup

an b

r. uz

orak

a

% n

eisp

ra-

vnos

ti uzroci neispravnosti

Sremska Mitrovica 200 0,1 pesak 200 0 aerobno mezofilne bakterije

Ruma 80 0 80 0,6 aerobno mezofilne bakterije Irig 21 0 21 19 aerobno mezofilne bakterije Peinci 211 0,2 mutnoa 211 15 aerobno mezofilne bakterije Stara Pazova 214 0,7

mutnoa, rezidualni hlor 214 14

aerobno mezofilne bakterije

id 115 0,4 nitriti, mutnoa 115 26 aerobno mezofilne bakterije

18

Analiza podaka o kvalitetu sirove vode u pojedinim okruzima u Vojvodini u 2006. godini prikazana je za fiziko-hemijski kvalitet u tabeli 12, a za mikrobioloki kvalitet u tabeli 13. Kao i u prethodnom periodu, uzroci neispravnosti vode su isti, s tim to je u ovom periodu vrena analiza na arsen koji je detektovan u veem broju bunara nego to je oekivano. Iz tog razloga, imamo zabranu upotrebe vode u optini Temerin, u gradu Zrenjaninu i nekim mestima u optini Odaci. Meutim, u drugim mestima gde je takoe detektovan arsen u vodi za pie to nije sluaj. Miljenja smo da je neophodno ujednaiti pristup reavanju problema u svim mestima. Tabela 12. Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti (fiziko-hemijski parametri)

sirove vode po okruzima, 2006. godina Analize fiziko-hemijskih parametara

Okrug ukupan broj uzoraka

% neispra-vnosti uzroci neispravnosti

Junobaki 790 77 boja, utroak KMnO4, elektroprovodljivost, amonijak, arsen, hloroform, nitriti, gvoe, mangan, mutnoa, miris, magnezijum, pH, hloridi, trihalometani, natrijum, fosfati, nikl, fluor, suspendovane vrste estice

Zapadnobaki 132 92 boja, mutnoa, gvoe, utroak KMnO4, mangan, amonijak, hloridi, isparni ostatak Severnobaki 493 94 boja, miris, mutnoa, amonijak, gvoe, arsen, mangan, nitriti, kalijum, aluminijum, mineralna ulja Severnobanatski 412 98 boja, mutnoa, utro. KMnO4, amonijak, gvoe, miris, elektroprovodljivost, hloridi Srednjebanatski 624 100 boja, mutnoa, utroak KMnO4, amonijak, gvoe, fosfati, nitriti, hloridi, elektroprovodljivost, arsen Junobanatski 43 88 boja, mutnoa, amonijak, gvoe, utroak KMnO4, elektroprovodljivost, hloridi, miris Sremski 360 25 mangan, amonijak, boja, nitriti, gvoe, mutnoa

Tabela 13. Rezultati ispitivanja higijenske ispravnosti (mikrobioloki parametri) sirove

vode po okruzima, 2006. godina Analize mikrobiolokih parametara

Okrug ukupan broj uzoraka

% neispra-vnosti uzroci neispravnosti

Junobaki 889 33 aerobne mezofilne bakterije, koliformne bakterije fekalnog porekla, povean broj koliformnih bakterija, Proteus vrste, Streptokoke fekalnog porekla, Pseudomonaas aeruginosa

Zapadnobaki 132 6 povean broj koliformnih bakterija, sulfitoredukujue klostridije, E. Coli, aerobne mezofilne bakterije,

Severnobaki 1380 18 aerobne mezofilne bakterije, povean broj koliformnih bakterija, Proteus vrste, koliformne bakterije fekalnog porekla, Pseudomonaas aeruginosa, streptokoke fekalnog porekla, sulfitoredukujue klostridije

Severnobanatski 633 27 aerobne mezofilne bak., kolif. bakterije fekalnog porekla, Streptok. fekalnog porekla, povean broj kolifor. bakterija, Pseudomonas aeruginosa, Proteus vrste

Srednjebanatski 1582 31 povean broj koliformnih bakterija, aerobne mezofilne bakterije, sulfitoredukujue klostridije, streptokoke fekalnog porekla, Proteus vrste, Pseudomonaas aeruginosa

Junobanatski 43 21 aerobne mezofilne bakterije, fekalne koliformne bakterije Sremski 360 8 aerobno mezofilne bakterije

19

Na osnovu svega navedenog moe se zakljuiti da je kvalitet vode generalno nezadovoljavajui. Unapreenje distributivnih sistema, odn. njihovo renoviranje sigurno moe reiti mikrobioloki kvalitet koji je prioritet. U pogledu fiziko-hemijskog kvaliteta neophodno je inovirati, odn. uvesti tehnologije prerade vode koje e je dovesti do zahtevanog kvaliteta prema Pravilniku o higijesnkoj ispravnosti vode za pie. U tom smislu svakako prioritet treba da imaju ona podruja koja su ugroena poveanim koncentracijama toksinih materija (npr. arsen).