Karakter naučnog znanja

Naučno i zdravorazumsko znanje

• Mnoštvo znanja se stiče zahvaljujući urođenim sposobnostima i zdravorazumskim metodama

• Svest urođenika je takođe zdravorazumska (Malinovski)

• Zabluda je da tek mi, danas, imamo nauku

Nastanak nauke iz praktične potrebe

Istorijski, mnoge nauke su se razvile zahvaljujući praktičnim aktivnostima:astronomija iz poljoprivrede i moreplovstvageometrija iz katastarskih potreba vezanih za periodične poplave Nilahemija iz industrije metala i bojamehanika iz arhitekture i ratovanjaekonomija iz vođenja domaćinstva i politikebiologija iz brige o zdravlju i poljoprivrede

Rindov papirus – svedočanstvo o ranoj egipatskoj geometriji

Šta čini nauku specifičnim duhovnom aktivnošću?

Zašto nauka nije samo sistematizovani zdrav razum?I zašto spisak domaćice sastavljen za selidbu još uvek nije nauka?

Sistematska objašnjenja• Nauka organizuje i

sistematizuje znanja na osnovu principa koji objašnjnjavaju zašto je nešto takvo kakvo je.

• OBJAŠNJENJA navode opšte uslove za nastajanje ili odvijanje događaja različite vrste.

• Nauka teži smanjenju broja objašnjavalačkih principa kojima se povezuju široke grupe naizgled nepovezanih događaja, i zato među njima traži deduktivne (logičke) veze.

Objašnjenje

• Mesečevo kretanje, plima i oseka, vrtložno oticanje vode u slivnik, putanja projektila, penjanje tečnosti u tankim cevima, slobodan pad…

• Jedinstveno objašnjenje ovih raznorodnih fenomena potiče iz principa (najviših zakona) njutnovske mehanike.

W. Blake - Newton

Fleksibilnost• Zdravorazumsko znanje

funkcioniše samo rutinski, pri nepromenjenim uslovima (suprotno: neograničeno konzumiranje lekova, određene vrste hrane, upotrebe đubriva).

• Svest o povezanosti i uticaju različitih činilaca omogućava naučnom znanju da sebe koriguje kada se i činioci izmene.

Kritičnost

• Zdrav razum sagledava samo neposredne osobine i posledice događaja, pa nekritički usvaja i oprečene tvrdnje (industrijski rafinirana hrana je ukusnija i to se ne dovodi u vezu sa njenom nezdravošću).

• Uočavanje protivrečnosti često je motiv za produbljena istraživanja.

• Stalna izloženost proveri svih, pa i etabliranih znanja, deo je naučnog etosa i kulture.

Specifičan jezik

• Zdravorazumska uverenja se izražavaju nepreciznim, svakodnevnim jezikom, tako da ih je teško iskustveno opovrgnuti.

• Jezik nauke je podešen za eksperimentalnu kontrolu i svesno izlaganje opovrgavajućem iskustvu (znanje o onome što nije slučaj takođe je oblik znanja).

Jezik nauke • Precizan i terminološki specifičan• Eksplicitan• Analitičan i kritičan• Objašnjavalački• Objektivan• Nepristrastan• Sažet• Odgovoran i usmeren na proveru

[brižljivo postavljene tvrdnje, navedeno svedočanstvo i izvori informacija]

• Sledi uspostavljene konvencije

Vrednosna neutralnost i objektivnost• Zdravorazumsko znanje

ograničava se na neposrednu primenu u iskustvu

• Istraživanje nauke ispituje odnose zavisnosti pojava bez obzira na ostvarenje ljudskih interesa (iako su počeci hemije u alhemiji, a astronomije u astrologiji)

Apstraktnost• Kako bi se oslobodila vezanosti za

neposredne iskustvene situacije, nauka nastoji da kvalitativna svojstva stvari prevede u kvantitativna i da ih apstraktno formuliše .

• Samo preko složenih logičkih i eksperimentalnih postupaka nauka povezuje svoje tvrdnje sa neposrednim opažanjem (sirova baza iskustva u nauci zapravo ne postoji).

Proverljivost

• Nauka svesno izlaže svoje tvrdnje sistematskom proveravanju u brižljivo kontrolisanim uslovima, što zdrav razum nikad ne čini

• Zdravorazumska saznanja, naprotiv, teže fiksiranju i često istrajavaju uprkos evidenciji.

Sumiranje karakteristika nauke

• Povezivanje znanja u sistematska objašnjenja

• Uklanjanje namera i verovanja• Traganje za objektivnim vezama u

stvarnosti, oslonjeno isključivo na racionalne postupke i injtersubjektivnu proverljivost

• Podsticanje i razvijanje radikalne sumnje

• Napredovanje kroz kritiku• Terminološki i logički precizno

formulisanje stavova i njihovih posledica radi iskustvene provere rivalskih hipoteza