Јован ДучићБЛАГО ЦАРА РАДОВАНА

БиблиотекаРИЗНИЦА

Jovan Du~i}

BLAGO CARARADOVANA

kwiga o sudbini

Beograd2012.

!"#$%&'($)*+

,-").&/"0"&1"2.%"3"&4&5.%"3&678$9

:0*23$'+&

!*3"2&;*0$<$9

;0*-.=&$&'.0$/*+

>?@&A@BB?CA?

D"&$#2"%"8"+

!*3"2&$&E-"F"3"&;*0$<$9

G#2"%"8+

HI&>?@&A@BB?CA?J&,*.)0"2

;-"K="3+

HI&>?@&A@BB?CA?J&,*.)0"2

L$M"N-"&,"3270"&OP

QRRSOTUVWPWUX&

QRRSOTUVWPWPX&

QRRSOTUVWPWTX&

QPOSUQTVOOY

?VBZ[\+&]?^Z_?C[^[A`aBZ[\bA@B

[]c@`\?@bC^

dddb\?@bC^

ef"=g"+&

h-%.2Vg0$3fJ&i"#"0*%"/

j$0"k+&RQQQ

Hlmn&oTpVpPVToUQVWRpVP

SADR@AJ

Blago cara Radovana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7O sre}i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11O qubavi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60O `eni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102O prijateqstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .137O mladosti i starosti . . . . . . . . . . . . . .180O pesniku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .215O herojima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .262O kraqevima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .294O prorocima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .308

Blago cara Radovana

Car Radovan je car careva, vladar sudbine,gospodar svemira. On nosi zlatnu sekiru

na ramenu, ja{e kowa koji je beo i visok kao brdopod snegom, i na ruci dr`i buqinu sa ogwenim o~i-ma kako bi mogao no}u videti pred sobom. O wemu go-vore u mojoj zemqi samo qudi koji su poludeli. Alisu zatim u wega poverovali i svi mudraci. Car Ra-dovan ima krunu od hartije i po pla{tu luda~ke pra-porce. Ima noge i ruke zelene kao trava, jer `ivi nakopnu i u vodi. Niko ne pamti wegovo poreklo, niime wegove porodice, niti zna za wegove prijateqei neprijateqe. On prolazi kroz nebeski prostor kaocrni oblak pun grmqavine, i po vodama kao brodkoji gori. Niko ne zna wegove bitke ni trijumfe,jer wegova mo} nije nad vojskama, ni wegova slava ubojnim podvizima. On carstvuje u miru svoje ve-li~ine i sun~a se na suncu svoje snage i lepote. Onse krije od svakog, a ipak svako ima wegovu sliku uo~ima i wegov glas u u{ima. Gde su wegove palate iwegovi vrtovi? I gde su wegove bele `ene, i wegovibrzi kowi, i wegova svilena stada, i wegovi qutipsi za stadima? ̂ uvaju li wegova vrata qudi ili zma-jevi? – Samo ludaci, ~iji je on jedini car i gospo-dar, samodr`ac i pokroviteq, znaju puteve kojivode u wegovo carstvo, i znaju gde su mostovi prekokojih se prelazi i wegove pokrajine pune sjaja ipune muzike. Jer je qudski um ograni~en na ono {toje video i ~uo, a ludilo je jedino bezgrani~no i slo-bodno od svih ledenih zakona svesti i saznawa. Slo-boda, to je ludilo; i samo ludaci su slobodni.

Car Radovan je car ludaka koji su uvek dobri.On zato pliva u qudskoj krvi samo kad je otrovana,

7

i prebiva u wihovom umu tek kad je ve} pomr~ao; izato su ga samo oni koji su izgubili sve puteve na-{li na svojim tamnim bespu}ima. Wega poznaju sa-mo ludaci koji vi{e nikog drugog ne prepoznaju; is wim govore samo oni ~ije re~i vi{e niko ne razu-me; i za wim vape jedino oni koji su se ve} odreklisvega zemaqskog i qudskog. Svi qudi imaju isto-vetne sre}e i nesre}e otkad su postali, a samo luda-ci imaju svaki svoju sopstvenu sre}u. Samo oni nisujednaki samom sebi, nego se obnavqaju uvek novi.Svi qudi vide stvari skoro podjednako, a samo lu-daci imaju svoja li~na mi{qewa. Velika mudrost senalazi po dnu mra~nog ponora; i samo su najlu|i qu-di govorili najdubqe re~i.

Car Radovan nije postojao drugde nego u o~imakoje su izgubile svoj pogled. Samo ludaci govore oblagu tog cara, i zato kopaju no}u i na pripeci, pro-bijaju led i bu{e studenu zemqinu koru. Svu su ze-mqu bezbroj puta ispremetali. Po samotnim vino-gradima, zaboravqenim crkvinama, po dvorcima po-ru{enim i punim trwa, svud su kopali, bu{ili, oba-rali, prevrtali. Bezbrojne vojske ludih kopali su skraja do na kraj po mojoj zemqi. Svuda su pro{le tecrne ~ete izgubqenih za `ivot, biv{i qudi koji suse odrekli svakog dodira s nama. Oni od pamtivekatra`e blago cara Radovana; kopaju `elezom i kame-nom, i grawem, i noktima, i zubima; kopaju dok nepopadaju mrtvi! ^itava pokoqewa poludelih quditra`ili su blago carevo, zakopano negde neizmernoduboko, ko zna gde, u na{im poqima. Dopirali su~esto do u samu utrobu zemqe, bu{e}i bez sna i od-mora; ali je to blago tonulo sve dubqe, i mamilo svesvirepije. Tako }e trajati dokle bude sunca i meseca.

I uvek }e kopati, a nikad dvojica zajedno. Jer jecarev naslednik samo onaj koji bude najdubqe ko-pao, i koji umre kopaju}i, i koji ne bi kazao i kadabi najzad wegov a{ov odista udario u crna vratapodzemne palate u kojoj je blago cara Radovana, carasvih careva, i vladara svih sudbina. Uvek kopati, dok

8

Jovan Du~i}

drugi ne do|e da kopa! Jer samo drugi smetaju da na-|emo sre}u gde ho}emo. Ludaci to znaju boqe od mu-drih. – Ali znaju to i mudri.

Nisu samo ludaci koji kopaju za blagom caraRadovana. Svi qudi znaju da ima u `ivotu jo{ uvekjedno zakopano blago za svakog od wih. Svi qudi ko-paju: svi qudi od akcije, od poleta, od sile, od vereu `ivot i u ciq, i od vere u neverovatno i u ne-mogu}no. Jedni kopaju u poqu i u {umi; drugi u ide-ji, u idealu, u himeri; tre}i u intrigi i u zlo~inu.Svi tra`e i vape za carem tog ve~nog nespokojstvai ve~nog tragawa. Svet bi nestao da nema tog cara,i oslepeo bi da ne sija u pomr~ini wegovo naslu}e-no blago, i o~ajavao bi da nema wegove manije i op-sesije. – Jer svaki ~ovek ne{to tra`i; svako je uprosvoj pogled bezumqa i sebi~nosti u neko mesto gdemisli da stoji zakopano blago cara Radovana. Nemanikog ko ne veruje da nema jo{ ne{to wegovo kojetreba prona}i. I svako veruje da svoje blago trebakri{om tra`iti, kri{om i od najbli`ih i od naj-milijih. Svi su ludaci. Svi su qudi oma|ijani iotrovani. Jer careve palate su visoke do iznad sun-ca dawu, i do iznad zvezda u mraku kada sedam vla-{i}a prolaze mirno sve granice nemira i o~ajawa.Svi su qudi ludaci.

Carevo blago je otrov ovog sveta. O wemu sawa-ju Pesnici, koji `ive u ve~nom nespokojstvu da obja-sne bo`anstvo kroz wegova dela, i da ga posvedo~e svo-jim sopstvenim stvarawem.

O wemu sawaju i Heroji, jer misle kako samooni treba da sebe bace u ogaw pa da sutradan budedobro svima, i da zatim svi qudi na|u svoje blago.

O wemu sawaju i Proroci, koji, u svom ludilu,prori~u uvek neku novu sre}u i novu obe}anu zemqu.

I, najzad, o wemu sawaju Kraqevi, {to ho}e davladaju silom qubavi ili silom mr`we.

O wemu je sawao Mojsije kad je i{ao za ogwenimstubom, i Cezar kad je pre{ao Rubikon, i Kolumbokad je svoje jedro poverio vetru koji ga je vodio u

9

BLAGO CARA RADOVANA

zemqu o kojoj nije znao ni {ta je ni gde je. To blagocarevo tra`i i zvezdar koji gleda maglu na zvezda-ma; i botani~ar koji tra`i svu tajnu plo|ewa u srcujednog cveti}a; i sve{tenik koji vra}a veru u oko-relo srce nevernih. Svi qudi tra`e jer su svi ludi!Krv sviju je otrovao car Radovan koji `ivi i u tra-vi i u vodi, silni car koji prolazi nebom kao oblakpun grmqavine, i morem kao brod koji plamti upo`aru.

Car ludaka, ali i car sviju qudi od akcije iideala! Car onih koji u ludilu srca ili u ludilumozga veruju u neverovatno i ostvaruju nemogu}no!Car Radovan je car careva, silniji nego heroj Aga-memnon, bogatiji nego Midas, dubqi nego prorokJezikiq, i mudriji nego car Solomon. Sve o~i svetauprte su u wega.

10

Jovan Du~i}

O sre}i

1.

Svaka je filozofija tu`na. Ako govorite du-`e o sre}i, vi }ete se naposletku ose}ati

pomalo nesre}nim. Nema ni jedne velike istine ~o-vekove o kojoj se sme do kraja misliti bez opasnostiza svoju misao: ni o religiji, ni o qubavi, ni o smr-ti. Sve {to je duboko, izgleda na dnu tamno i neve-selo; i ni u jedan se ponor ne daje dugo gledati bezvrtoglavice i u`asa. Koliko vi{e razmi{qate o`ivotu, sve se vi{e otvaraju wegove zasede i proka-zuju wegova bespu}a. Zato ako puno govorite o nesre-}ama u `ivotu, najzad vi{e ne vidite `ivot negonesre}e. – Odista, ~ovek `ivi celog veka u nebroj-nim opasnostima, ali ipak se doga|a da veliki brojqudi pro`ivi ceo `ivot ne do~ekav{i nikakve na-ro~ite nesre}e. ^ak mnogim qudima prote~e `ivotkao lepa reka Aretuza, koja je najpre imala svoj iz-vor u Peloponezu, a zatim nesmetano pronela svojeslatke vode kroz celo more do Sicilije, da isto ta-ko slatka izbije onamo iz novog izvora. U`asi `i-vota postanu jednim delom na{e sudbine samo ako seu wih naro~ito udubqujemo. – Ima bla`enog svetakoji ne veruje u zlo, a ima i drugih qudi koji nisunikad verovali ni u nesre}u; me|utim, ni jedni nidrugi nisu tim izgubili vi{e nego oni koji su svazla premerili i sve nesre}e prebrojali. Naprotiv,mnoge nesre}e ne bismo mo`da ni izbegli da smo nawih dugo mislili, kao {to je slu~aj da ~ovek dobi-je ba{ onu bolest na koju najvi{e misli.

Mnogi se qudi tu`e da im pro|e ceo vek tra-`e}i `ivotu wegov smisao, koji, ako uop{te posto-

11

ji, i nije drugde nego u samom tra`ewu. Ko smisao`ivota nije tra`io, taj nije `iveo; ali ko ga je tra-`io, taj nikad nije bio dovoqno sre}an.

Sre}a, dakle, nije ideja nego iluzija, po{to sre-}a nije stvar razuma, nego stvar uobra`ewa. Zato ~ovekveruje da je sre}an i kad nije sre}an. Ali i nesre}aje tako isto utopija kao i sre}a, jer na stotinu ne-sre}a ima izvesno polovinu izmi{qenih i uobra-`enih. Zato se mo`e govoriti samo o tom {ta mo`ebiti predmet sre}e ili nesre}e, ali se ne daje govo-riti o tom ko je sre}an, a ko nesre}an. Ko misli da jesre}an, on je odista sre}an. Nemogu}e bi nekom bilodokazivati da nije sre}an samo formulama ili dok-trinama o sre}i. Me|utim, izmi{qena sre}a ili uo-bra`ena nesre}a, to su ipak potpune stvarnosti: jermogu trajati celog ̀ ivota, i jer je svaki ~ovek uverenu ono {to ose}a i kad nije uveren u ono {to misli.

Najmawe su sre}ni oni qudi koji bi imali sverazloge da budu sre}ni. Ima qudi koji su gospodarizlatnih rudnika, a ne ose}aju se sre}nim; a ima qu-di koji se ne ose}aju nesre}nim ni posle kakvog slu-~aja koji bi drugi smatrali katastrofom qudskog`ivota. Zna~i da je sre}a jedna stvar mi{qewa, i dasama za sebe ni{ta ne predstavqa. Sre}a, to je ipaksamo jedna fikcija. A ako sre}a postoji, onda je onasamo u `eqama, jer je `eqa pokret i akcija, zna~i je-dini `ivot i jedina prava radost. – Neosporno, imai qudi koji ne umeju biti sre}ni ni sa ma kakvimvrlinama, ili ma kolikim bogatstvom. Ima i qudiro|enih za nesre}u, kao {to su drugi ro|eni za mu-ziku. Treba imati nekakav talenat za sre}u, kao {totreba imati puno du{e da se bude istinski nesre}an.Mali qudi mogu biti sre}ni, ali mali qudi ne ume-ju biti nesre}ni.

Bogatstvo nije glavni uslov za sre}u, ma kolikoizgledalo da jeste. Na lepim srebrnim monetama Fo-keje i Mitilene, stajali su reqefi bogiwe Afrodi-te i pesnikiwe Sapfe, kao da je time re~eno da iznadsre}e u bogatstvu, stoji nenadma{na sre}a u qubavi

12

Jovan Du~i}

i lepoti. Ali lepota i qubav, to su sre}e koje nisudovoqne bednom ~oveku, jer je on upla{en i prestra-vqen `ivotom otkad je po~eo da hodi po suncu. Zatoje uvek i mislio da je zlato jedini izvor sigurnostiza wegov `ivot. – Izvor sigurnosti, ali ne i sre}e.U prirodi je ~oveka da kad misli, on misli samo upo-re|uju}i, i ne postoji misao druk~ije nego prema ana-logiji. A materijalno bogatstvo je ba{ ne{to {tose najlak{e upore|uje sa drugim bogatstvima, ali ikoje u tim pore|ewima samo gubi. Zato materijalnobogatstvo ne mo`e nikad biti punom sre}om. Samosre}a usamqena, nedeqiva, neuporediva, i sre}a ko-ja stoji po strani svih drugih ~ovekovih blagodeti,to je sre}a svih sre}a, sredi{ni nerv na{e qubaviza ̀ ivot, prava ~ovekova iluzija o sudbini. Takva ne-deqiva sre}a jesu genije, hrabrost, ~ast. Nedeqiva ineuporediva sre}a jeste samo slava.

Sve su velike sre}e slu~ajne, i nema ~oveka kojije izmislio jednu sre}u. Nije ta~no re~eno da je sva-ki ~ovek kova~ svoje sre}e; ta~no je, naprotiv, da je~ovek uvek sâm kova~ svoje nesre}e. Jer od hiqadunesre}a ima samo jedna koja nas snalazi od Boga, ato je smrt, iako smrt nije nesre}a, ili bar ne najve-}a. Sve druge bede su delo ~ovekovo, ~ak i sama we-gova bolest. Zato ako su sre}e slu~ajne, nesre}e nisuslu~ajne. Za svaku na{u nesre}u kriva je ili na{alakoumnost, ili na{a gordeqivost, ili na{a glu-post, ili na{ porok. I za fizi~ke bolesti su krivesamo na{e duhovne bolesti, nezdrave i poro~ne mi-sli. Za nesre}e nov~ane, kriva je ili na{a lakoumnostili na{a senzualnost. ^ak i ~ovek koji je prega`enna ulici mo`e najpre da krivi sebe a tek onda dakrivi drugog. – Zato ~ovek kroz ceo `ivot ~ini se-bi samom vi{e zla nego dobra. [to uspemo na{om pa-me}u, pokvarimo na{om }udi, a {to uspemo na{omdobrotom, upropastimo na{im porocima; i, najzad,{to postignemo svojom mudro{}u, izgubimo na{imtemperamentom. Jer ima ne{to ja~e i presudnije odsvih na{ih sila, a to su na{e slabosti. – I anti~ki

13

BLAGO CARA RADOVANA

!"#$%&'()*

+,-.,/,%&01,

!"#$%&'()*%23%)4'435$#%6!2#"#%'%78679!2%9:);

<3"$!75)%)%9'=5'8)>%?$%23%=)8)(#8%)%'%637@)%)%'%68!;

4)>%+6#A#%'%83A%!$)B%6)7#C#%9!2)%7'%()5#"!D%<)"!5#%

6)7#=)%23A$'%9:)D'>

E%6!(359'%7"!D#%637$)(9!D%75"#8#:#%F)!%23%6!A%

'5)C#23@%G!2)7=#"#%H=)*#I%#=)%73%9#7$)23%5!D#%'5)C#2#%

7#7")@%!7=!F!A)!%)%)4D8#A)!%7"!2'%)$A)")A'#=$'%

=)8)9'>%J3D!"#%23%6!34)2#%4#)75#%4$#()=#%$!")$'%)%

!7"3<3:3K%)%'%@!5)")@#%)%'%)48#<#2'>

?$%!598)"#%7#7")@%$!"3%@!5)"3%'%$#L!2%6!34)2)K%

8359#%!73*#:#K%F)4#8$#K%683M):3$#>%+$#D#%)%=36!5#%

:3D!"3%6!34)23%23%'%)48#<#2'>%?$%23%637$)9#%7B"#5)!%

9#!%N9#F)$3579!D%8#A$)9#%)%'(3$!D%4#$#5=)2'%$#%53L;

9!@%6!7='%8)@3%)%8)5@#O>

P!8@#5%QRSTT%U%VWSTTK%?F)@%QQRV%758>%X!"34%

5"8A!9!8)(3$>

G=#A)9#%/)9!=#2%G3=)@)8!")*

HY,-.,/,%&01,

H4#F8#$#%A3=#%+"35!D%"=#A)93%/)9!=#2#%G3=);

@)8!")*#%7#A8<3%7=3A3*#%A3=#Z%?@)=)23K%.3()%!%7"3;

(!"39'K%/)(3%)%&!75!23"79)K%.3=)D)2#%J3D!L3"#%)%

[3976)8%+"3(!"39>%

/)9!=#2% G3=)@)8!")*% !F2#")!% 23% "3=)9)% F8!2%

9:)<3"$)B%A3=#%A'B!"$3%7#A8<)$3>%

?75#!%23%$3A!9'()"#%"3=)()$#K%A'B!"$)%75'F%)%'6!;

8)L53K%$#2D3$)2#=$)2)%78679)%F373A$)9%)%F!D!7=!"K%

$#2"3*)%78679)%C89"3$)%6)7#C%)%@)7=)=#C>%

YF!D%)4'435$3%A'B!"$3%7$#D3K%83()5!75)%)%"3=)93%

@'A8!75)%$#4"#$%23%N$#26=3@$)5)2)@%"=#A)9!@%\\%

"39#O>

X!7=3%7@85)K%@!L5)%"=#A)93%/)9!=#2#%683$353%7'%

'%@#$#75)8%13=)*%9!A%G#]3"#>

P!8@#5%QRSTT%U%VWSTTK%?F)@%R^_%758>%X!"34%

5"8A!9!8)(3$>

G=#A)@)8%`!8!")*

H+a?.H ,%+.-,

+"3!F'B#"5$)%"!A)(%98!4%)75!8)2'%+8F#%!A%68!A);

8#:#%+=!"3$#%$#%-#=9#$K%A!%638)!A#%)4@3b'%A"#%7"3579#%%

8#5#>%?"!%A3=!%683A75#"]#%C3=!")5)%7)$535)(9)%683;

D=3A%786793%68!L=!75)%9!2#%)4%638#%!"!D%$#L3D%A#8!;

")5!D%)%@#8])"!D%)75!8)(#8#%F)"#%7#7")@%8#4'@])"#%

)%@#:3%'6'*3$)@%()5#!C)@#>

P!8@#5% Q_STT% U% QRSTTK% ?F)@% ^Vc% 758>% X!"34%

5"8A!9!8)(3$>

!"#$"%

!"#$%$&'(")*"+$&,!"-$&.%/&012&3456&748$&9"*:",$;$7<=$*9,$&>0?&54,$5&.%/&@AA>>B@C@DECC>?&AF@BD>GEHG0

&'()*"+

!"#$%$&'(")*"+$&,!"-$&.%/&D1I%-&9%J9,"3&:4.%4K4L$+$&>MAC@ABCMEM>G&AF@BD>GEHG0

,-.-%+"

!"#$%$&'(")*"+$&,!"-$&.%/&F1N"8*$)"O9,$&>GAC@BD>AEGH@AF@BD>GEHG0/*'0"%-%

!"#$%$&'(")*"+$&,!"-$1P6.4;"Q<K$&.%/>&54,/&CAC@BD>CEH>C?&AF@BD>GEHG0

/*'0"%-%

!"#$%$&'(")*"+$&,!"-$&.%/&>1I%#*"&+<*;$%&..?&,4:&34;<5$

' 4*$,1A@>BH0FECMF?&AF@BD>GEHG0

/!"1-2(*

!"#$%$&'(")*"+$&,!"-$&.%/&@1IR&S$-L$T&..

S65<K$%&U<L,$&U5$34K"Q$&..AF@BD>GEHG0

/*'0"%-%

V&6&9K"8&.4L<&9*$.:<K<*"8&,!"#$%$8$U$T&WXY&ZY[[X\ZX

]^_Y`aXY/\b&ccc/aXY/\b

def&E& $;$54-")$+"O$&6&J6.5",$+"O"g$%4:*$&.".5"4;<,$&P%."O<?&S<4-%$:

HC>/>F@/0>E0

72hVi?&j4K$*?&>HG>E>M0@&&&S5$-4&+$%$&($:4K$*$&B&j4K$*&76="Q/&E&S<4-%$:&k&WXY&ZY[[X\ZX?&CA>C&lm$)$%<K$+&k&n5K4:EJ%"*;o/&E&@CC&9;%/&&p&CA&+8/&E&lqS".5"4;<,$&q(")*"+$o

I"%$#&>/AAA/

erst&MGHEHFEGMDAEC>HEF

duserr/rvEew&>M0CC@FCH