SemantikaUvod u opštu lingvistiku

Natalija Panić i Maja MiličevićNatalija Panić i Maja Miličević30.11.2009.

Predmet semantike

• Proučavanje značenja u jeziku, tj. proučavanje načina na koji reči i rečenice prenose značenje

• Sadržaj semantičkih jedinica nasuprot njihovoj formi, veza između oblika reči i njenog značenja formi, veza između oblika reči i njenog značenja (onomatopeja, ikoničnost)

Šta je značenje?

• “Značenje značenja” (The Meaning of Meaning,Ogden & Richards 1923) - 16 različitih značenja reči značiti i značenje

▫ Zeleno svetlo znači kreni. → pokazuje▫ Zdravlje znači sve. → ima vrednost▫ Zdravlje znači sve. → ima vrednost▫ U čemu je značenje života? → cilj, svrha▫ Šta za vas znači “kapitalist”? → predstavlja▫ Šta znači “rožnjača”? → na šta se odnosi

Predmet semantike

• Leksička semantika▫ značenje reči (idiomi!)▫ značenjski odnosi među rečima

• Rečenična semantika• Rečenična semantika▫ značenje rečenica

Značenje reči

• leksičko : gramatičko• predmetno : emotivno• konkretno : apstraktno• osnovno : preneseno• osnovno : preneseno• denotativno : konotativno

Leksičko : gramatičko značenje

• Leksičke reči ▫ “olovka” leksičko značenje + gramatičko značenje (imenica ženskog roda u nom. jedn.)

• Gramatičke reči • Gramatičke reči ▫ “da”, “od”gramatičko značenje + leksičko značenje

Predmetno : emotivno značenje

• Predmetno (referencijalno)▫ ne uključuje emotivni odnos ili reakciju“kuća”, “baba”, “zemlja”

• Emotivno• Emotivno▫ uključuje emotivni odnos ili reakciju“dom”, “baka”, “domovina”

Konkretno : apstraktno značenje

• Konkretne reči▫ označavaju nešto određeno, opipljivo, materijalno“sto”, “sveska”, “vrata”

• Apstraktne reči• Apstraktne reči▫ označavaju apstrakcije“dobrota”, “lukavost”, “šarm”

Osnovno : preneseno značenje

• Osnovno značenje▫ delovi tela: glava, noga, uši

• Preneseno značenje →metaforički prenos▫ glava → glava eksera, kupusa, knjige, porodice▫ noga → noga stola, stolice▫ uši → uši lonca, sveske

Polisemija

Denotativno : konotativno značenje

• Denotacija▫ primarno, osnovno, eksplicitno značenje▫ policajac - pripadnik snaga reda

• Konotacija▫ izvedeno, emotivno, implicitno značenje▫ policajac - njuškalo (grubost, priglupost?)

Komponentna analiza

• Raščlanjivanje značenja na značenjske komponente▫ “žena”(+ljudsko, +odraslo, –muško)▫ “dečak”(+ljudsko, −odraslo, +muško)

• Značenjske komponente = semantička • Značenjske komponente = semantička distinktivna obeležja

• Skup semantičkih distinktivnih obeležja = semema

Proste i izvedene reči

• Proste reči▫ minimalne, primitivne“imati”, “živeti”

• Izvedene reči• Izvedene reči▫ mogu se parafrazirati putem prostih reči“dati”, “umreti”, “ubiti”

Promene značenja

• Promene u pojedinim komponentama▫ engl. nice – “luckast, priglup” (srednjoengleski) → “fin, dobar” (savremeni engleski)

• Kod pozajmljenica ▫ engl. meeting “sastanak” →miting (engl. rally)▫ engl. meeting “sastanak” →miting (engl. rally)▫ engl. drugstore “apoteka” → dragstor (engl. [24/7] shop)

Značenjski odnosi među rečima

• Polisemija

• Homonimija

• Sinonimija

• Antonimija

• Hiponimija

Polisemija

• Višeznačnost - isti glasovni sklop, povezana značenja▫ glava (na telu, u knjizi...)▫ list (na drvetu, papira...)

Homonimija

• Isti glasovni sklop, različito značenje▫ pravi homonimi“sto”, “kosa”

▫ homografi“grad” (naselje/padavina - grâd/grad) “grad” (naselje/padavina - grâd/grad)

▫ homofoniengl. to/two/too

Sinonimija

• Isto značenje▫ potpuni sinonimi su retki▫ test: uzajamna zamenljivost▫ registar upotrebe“vatra/oganj”, “voz/vlak”, “kostur/skelet”“vatra/oganj”, “voz/vlak”, “kostur/skelet”

• Eufemizmi▫ “zemlje u razvoju”, “toalet”▫ eng. “spend a penny”

Antonimija

• Suprotno značenje▫ pravi antonimilep : ružan, mlad : star - moguće stepenovanje

▫ dopunski antonimiživ : mrtav, muški : ženski - odnos “ili-ili”, živ : mrtav, muški : ženski - odnos “ili-ili”, stepenovanje nije moguće

▫ relacioni antonimiiznad: ispod, muž : žena - odnos “ako-onda”

Hiponimija

• Svrstavanje reči u hijerarhizovane klase▫ hiperonim - nadređeni član“cvet”

▫ hiponim - podređeni član“ruža”, “jorgovan”, “krin”, “đurđevak”“ruža”, “jorgovan”, “krin”, “đurđevak”

• Hiperonim ne postoji za sve pojmove ▫ “vrata”, “prozor”

Prototip

• Tipični nosilac osobina nadređenog pojma, odnosno klase▫ “ptica”slavuj, vrabac, golub, kokoška, pingvin

▫ “povrće”▫ “povrće”paradajz, paprika, kupus, krompir, lubenica

Semantička polja

• Grupe srodnih reči▫ semantičko polje naziva za boje“bela”, “žuta”, “zelena”...

▫ semantičko polje rodbinskih odnosa“majka”, “otac”, “tetka”, “ujna”, “stric”...“majka”, “otac”, “tetka”, “ujna”, “stric”...

Semantičko polje naziva za boje

• Spektar boja je kontinuum bez jasnih fizičkih granica → različit broj članova u različitim jezicima• Neki jezici na Novoj Gvineji imaju samo “tamno”i “svetlo”

• Navaho ne pravi leksičku razliku između ”plavog”i • Navaho ne pravi leksičku razliku između ”plavog”i “zelenog”

• Latinski nema leksema za “smeđe”i “sivo”• Hanuoo ima samo četiri osnovna naziva za boje: “belo”, “crno”, “crveno”, “zeleno”

Leksički skupovi

• Leksičko jezgro i srodne reči▫ “kuća” (semantičko polje)zgrada, koliba, pojata, brvnara...

▫ “kuća” (morfološke izvedenice)kućica, kućerina, kućni, skućiti se...kućica, kućerina, kućni, skućiti se...

• Deminutivi i hipokoristici (“kućica”, “kućerak”), augmentativi i pejorativi (“kućerina”, “kućerda”)

Značenje rečenica

• Gramatičko značenje

• Pragmatičko značenje

• Propozicionalno značenje

Značenjski odnosi

• Parafraza (up. sinonimija)• “Potpisali su ugovor.” = “Ugovor je potpisan.”

• Kontradikcija• “Ova usedelica je udata.”

• Tautologija• “Ova usedelica je neudata.”

• Sintaksička dvosmislenost (up. polisemija)• “Glumice su počupale pevačice.”• “Popila je kafu i toplu čokoladu sa šlagom.”

Gramatičnost i smislenost

• Colourless green ideas sleep furiously.“Bezbojne zelene ideje besno spavaju.” → gramatična, ali besmislena rečenica

• “Mi smo videla zec.” • “Mi smo videla zec.” → negramatična, ali smislena rečenica

Literatura

• Bugarski, R. (1996) Uvod u opštu lingvistiku. Beograd: Čigoja štampa. (glava 13)

• Kristal, D. (1987) Kembrička enciklopedija jezika. Beograd: Nolit. (glava 17)jezika. Beograd: Nolit. (glava 17)