ГОДИНА VI ДРИНСКО ЛИМСКЕ · реконструкцији мале...

Бр. 09 / МАЈ 2012 ДРИНСКО ЛИМСКЕ ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ - БАЈИНА БАШТА 1

WWW.DLHE.RS

ДРИНСКО ЛИМСКЕ

ГРАДИЋЕ СЕ РХЕ ”БИСТРИЦА”

ХЕ ”БИСТРИЦА”

6стр. РЕМОНТИ БЕЗ ВЕЋИХ ЗАХВАТА 14стр. ТРЕЋА ФАЗА ПО ПЛАНУ

WWW.DLHE.RS

ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА „ДРИНСКО-ЛИМСКЕ ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ” ДОО БАЈИНА БАШТА

МАЈ 2012

ГОДИНА VI

БРОЈ

09

садржајИздвајамо:ИЗ ЕПС-А Профит јача инвестиције 03

НАШ ИНТЕРВЈУИзградићемо гигант у Бистрици 04

ТЕМА БРОЈА / РЕМОНТИРемонти без већих захвата 06

ПОСЛОВАЊЕПланиран губитак, остварена добит 09

ПРОИЗВОДЊАМаксимално коришћење услова за производњу 12

РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ХЕ «БАЈИНА БАШТА”Tрећа фаза по плану 14

ЈУБИЛЕЈОдрадили два pадна века 16

НАШИ ПОСЛОВНИ ПАРТНЕРИ“Електроизградња” коначно продата 17

АКТУЕЛНОСТИРевитализација и модернизацијаХЕ „Зворник“ 18

ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈАПокрећу се улагања у обновљиве извореРекли су / Соларна електрана на Пештеру 20Подршка пројекту РХЕ „Бистрица”

СИНДИКАТСпорна нова координација 21

РЕПОРТАЖАЗаслужио Боле испраћај за памћење 22

Сибирска зима 23

ЗДРАВЉЕПревентива чува здравље 24Стрес изазива аритмију 25

ЗАБАВНА СТРАНАТу око насАфоризми 26

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕДрину чисте четири државе 27

4

9

НАШ ИНТЕРВЈУ ИЗГРАДИЋЕМОГИГАНТ У БИСТРИЦИ

ПОСЛОВАЊЕПЛАНИРАН ГУБИТАК-ОСТВАРЕНА ДОБИТ

стр.

стр.

РУБРИКЕИЗ ЕПС-А 3

НАШ ИНТЕРВЈУ 4

ТЕМА БРОЈА / РЕМОНТИ 6

ПОСЛОВАЊЕ 9

ПРОИЗВОДЊА 12

РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ХЕ „БАЈИНА БАШТА” 14

ЈУБИЛЕЈ 16

НАШИ ПОСЛОВНИ ПАРТНЕРИ 17

АКТУЕЛНОСТИ 18

ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА 20

СИНДИКАТ 21

РЕПОРТАЖА 22

ЗДРАВЉЕ 24

ЗАБАВНА СТРАНА 26

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 27

Издавач: Привредно друштво за производњу електричне енергије „Дринско Лимске хидроелектране” д.о.о. Бајина БаштаДиректор: Мијодраг Читаковић | Уредник: Милан Ђокић | Новинар и уредник фотографије: Јасмина ПетковићАдреса: 31250 Бајина Башта, Трг Душана Јерковића 1Tелефон: 031/590-900 | Факс: 031/864-354 | E-пошта: [email protected] | Веб адреса: www.dlhe.rs

Лист излази периодичноДизајн и припрема: POSH&Media d.o.o • www.posh.rsТираж: 600 примерака

Оснивач Привредног друштва ЈП Електропривреда СрбијеГенерални директор Драгомир Марковић


WWW.DLHE.RSИЗ ЕПС-А

„Електропривреда Србије“ је у2011.годинизабележилапрофитод26,8милијардидинараивредносткомпаниједостигла је 1.254 милијарде динара,односнооко12милијардиевра–рекаоје Драгомир Марковић, генералнидиректорЈПЕПС,нарадномдоручкусановинарима,одржаном16.марта.Онјенапоменуодаћепрошлогодишњипрофитбитиуложенуинвестиције,којесупротеклихгодинабилеод400до500милиона евра. Први човек компанијеуказао је да је 2011. била рекорднагодина по многим показатељима, какоу рударском, тако и у термо сектору,док је лоша хидролошка ситуацијаутицала на смањену производњу ухидроелектранама.Ипоредувозаструје,ЕПСјеу2011.годинибионетоизвозники то са 245 милиона киловат-сатиелектричнеенергије.- Створена је слика да је ЕПС увозникструје, која није тачна. Према про-јекцијама раста потрошње, ЕПС би текпосле2014.годинепостаонетоувозник,аконеизградиниједнуелектрану,адаимаобавезудаснабдевацелотржиште

Наредних месеци крећу улагања у обновљиве изворе.– Ускоро оснивање заједни-чке фирме са италијанским „Едисоном“, за изградњу ТЕ „Колубара Б“ од укупно 750 мегавата

Србије, што није тачно према новомзакону - рекао је генерални директорЕПС-а.Термоелектране су произвеле за 8,9одсто више од биланса, док су ХЕпроизвелеза12,6одстомањеодплана.Рударски басен „Колубара“ и „ТЕ-КОКостолац“ направили су рекорд од31.060.623тоне,односно9.229.774тонепроизведеног угља, а зебележени су ирекордиупроизводњиоткривке.- Један од значајних параметаратехничке ефикасности рада термоеле-ктрана је и коефицијент поузданостикојијеуодносуна2010.годинувећиза2,2 одсто.ПовећањепроизводњеизТЕуодносуна2010.годинуеквивалентноје континуираном раду новог блокаод 377 мегавата, без иједног застоја,инсталисаном снагом током читавегодине–објасниојеМарковић.Од планираних активности у овојгодини Марковић је истакао улагањау обновљиве изворе енергије, као штосу већ започети и планирани радовизаједничкогпредузећа „Ибарске хидро-електране“ са италијанским „Сећијем“и „Моравских хидроелектрана“ санемачком компанијом RWE. Вредностових пројеката је 300, односно 360милиона евра. Генерални директорЕПС-а рекао је да је почетком мартакренула и ремонтна сезона у ЕПС-у,у вредности од 180 милиона евра.У марту је планирано потписивањемеморандума са шпанским, конзо-рцијумом америчких, канадских икинеских компанија за инвестирање у

Профит јача инвестиције Драгомир Марковић, генерални директор ЕПС-а, о резултатима 2011. и плановима за 2012. годину

Драгомир Марковић, генерални директор ЕПС-а, у разговору са новинарима

обновљивеизвореенергије.- У априлу се очекује почетак реали-зацијакинеског аранжманауКостолцуу вредности од 200 милиона евра –најавиојеМарковић.-Једнаоднајвећихинвестиција очекује се од оснивањазаједничке фирме са италијанскомкомпанијом „Едисон“, за изградњуТЕ „Колубара Б“ од укупно 750мегавата.Упланусуитендеризамалехидроелектране и ревитализацијуХЕ „Зворник“. Финализација студијеоправданости са идејним пројектом заТЕ„НиколаТеслаБ3“иповршинскикопРадљево са кинеским конзорцијумом,вредан2,3милијардеевра,планиранјезаавгуст.Отворенесупонуденатендеруза нову термоелектрану-топлану НовиСад, али тек следе преговори. Уколикосве буде како треба, до краја 2014.године ова ТЕ-ТО могла би да буде упогону.Марковићјерекаодасеуаприлуочекујеи пријем на конкурс “110 најбољих” уприправничкистажуЕПС-у.Одмајадосептембраочекујусеитендеризамалехидроелектране,заштаједобијенкредитЕвропскебанкезаобновуиразвојод45милиона евра, као и ревитализацијаХидроелектране „Зворник“, за штаће бити расписан тендер. Очекује сеи почетак пројекта одсумпоравањаблокова ТЕ “Никола Тесла” на основујапанскогкредитаод250милионаевра,аследиинаставакпројектазанабавкумерне инфраструктуре и управљањепотрошњомудистрибутивномсектору.

М. Павловић

БЕЗ ДЕЗИНТЕГРАЦИЈЕМарковић је истакао и да реорга-низација дистрибутивног сектора, у којем се одваја снабдевање од оператора мреже, не представља дезинтеграцију ЕПС-а. - Јавно снабдевање струјом остаје унутар система ЕПС-а - казао је генерални директор ЕПС-а.Он је објаснио и да су дистрибутивни губици током 2011. године смањени за 0,8 процената, на 14,31 одсто, и да је степен наплате електричне енергије повећан са 95,13 одсто у 2010. на 96,59 одсто у 2011. години.

ДРИНСКО ЛИМСКЕ ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ - БАЈИНА БАШТА Бр. 09 / МАЈ 20124

WWW.DLHE.RS

ИЗГРАДИЋЕМОГИГАНТ У БИСТРИЦИ

НАШ ИНТЕРВЈУ

Мијодраг Читаковић, директор ПД«Дринско-Лимске ХЕ«

Повод за разговор са Мијодрагом Читаковићем, директором ПД «Дринско-Лимске ХЕ« је свакако потписивање Меморандума о разумевању са кинеско-канадским компанијама, који је потписао Драгомир Марковић, генерални директор ЕПС-а у вези изградње РХЕ «Бистрица«, снаге 680 МW која ће бити саставни део овог Привредног друштва. Рекох то директору Читаковићу, на почетку разговора, уз опаску да није и то ваљда предизборни маркетинг.

Макакавмаркетингикаквиизбори–одмахнуЧитакруком и рече – професор ПетарШкундрић је озбиљанчовек,причаојеоноградњиРХЕ«Бистрица«прегодинудана овде у Бајиној Башти, свуда по Србији, у свакојприлиции уиностранству.Данијепричаонеби сениградила, он је за овај мегапројекат заинтересовао иКинезе.

�О каквом се пројекту ради ? - Изградићемо гигант у Бистрици са четири мотор-генератораснаге170МWпомашини,односно680МWукупне снаге, који ће бити од великог значаја за раделектроенергетскогсистемаСрбије,алиизацеорегион.

� Обојица знамо каквих је све оспоравања било приликом градње РХЕ«Бајина Башта«; откуд та велика промена у енергетској политици, али и свести? -Па, време јенајбољисудија, временомсе свемења,тржиште диктира енергетску политику. Изградњареверзибилних хидроелектрана у свету је посталахит. Данас се у свету гради око 140 реверзибилниххидроелектрана, ништа ту није случајно, нужда законмења, РХЕ су једноставно, постале нужност. Интенцијау градњи нових електрана је да се граде обновљивиизвори - ветроелектране, соларне, хидроелектране. До2020. године, све државе из Европске уније су дужнеда 20 посто производње електричне енергије буде изобновљивихизвора.Утој,итаквојенергетскојполитициРХЕимајупосебноместоиулогу.Градесеукомбинацијиса ветропарковима, па када ветра нема – оне ускачу усистем.Надаље,земљекојеимајунуклеарнеелектране,граде и реверзибилне и када имају вишка енергије,наравно, нуклеарке се не гасе, раде на минимуму ипумпајуводууакумулацијеРХЕ.ИСрбијајепре30годинаимала вишке електричне енергије, зато смо и градилиРХЕ«БајинаБашта«,ноћунисмогасилитермоелектране,већсмотајвишковеструјекористилизапумпањеводеу

језероРХЕнаТари.РХЕје,пресвега,великасигурностзасистем,даускочикадајемањакструјеусистему–кадаиспадненекавеликапроизводнајединица,алииусвимдругим приликама. Тржиште диктира све. Не важе туфизичкизаконикојеучимоушколи,каовишеструјесепотрошизапумпањенегозапроизводњуислично.Ценаструјејеврлопроменљива,најскупљајекадајенема.Ето,препаргодинабешевеликанесташицаструјеуЕвропи,ценаскочиланеколикопутавишеодуобичајене,грунулисмосанашомРХЕидоброзарадили.

�Да се вратимо РХЕ »Бистрица« да ли је било каквих активности после потписивања Меморандума ? - Наравно да је било, активности се одвијају конти-нуирано,РХЕ«Бистрица«јеуплануЕПС-аиВладеСрбије,то је најбољи државни пројекат и нањему мора да серадиозбиљноиперманентно.УрађенајеАнализаСтудијеоправданости,ранијеjебиоурађенИдејнипројекат, јерје ово давнашња идеја, извршена је његова ревизија,предато је то Министарству за екологију и заштитуживотнесредине.УтврђенисупројектнизадацизаизрадуСтудијеоправданостииИдејнипројекат,каоиеколошкастудија,којајенеопходнакодфинансијскихинституција,коједајукредите.Засветепроцедурепотребнојевреме,отприлике1,5годинадабисеобезбедилафинансијскадокументацијаитендери.Шта јетудобро?-Срећомдадобардеодокументацијепостоји,требајеприлагодити,агеографскипросторостајепремаранијемплану–језероРХЕћебитиисподјезераРадоина. Ваља рећи, још једном, за овај пројекат су заинте-ресовани Кинези, Канађани и Аустријанци - кажедиректорЧитаковић.Замољендаоцени,изсвогугла,радпривредногдруштвана чијем је челу, у прошлој години и почетком ове,Читаковићкаже–прошлагодинајекарактеристичнаповеомалошој хидрологији,на самомпочетку смоималипревишеводе,утокугодинепремало,нотојевишасиланакојусенеможеутицати,мисмоурадилисвештоједонас да обезбедимо спремност наших објеката у свакомтренутку. Ремонте смо обавили према предвиђеномплану и обиму, успешно смо завршили другу фазу

Мијодраг Читаковић: РХЕ „Бистрица” најбољи државни пројекат


WWW.DLHE.RSНАШ ИНТЕРВЈУ

ревитализацијеХЕ«БајинаБашта«, у току је трећафазачијареализавија,такође,идепоплану.УХЕ«Бистрица«смо обавили велики ремонт једног агрегата, био јеу врло лошем стању. Такође, у ХЕ«Овчар Бања« и»Међувршје«којесупотпуноревитализоване,извршилисмо побољшања електричног кочења. Утрошено јепуно времена за израду техничке документације заревитализацију ХЕ«Зворник«, која ће започети следећегодине.

� Има један план који није остварен и зато сте поносни, да ли је то тачно? - Јесте, планирали смо за 2011. годину губитак одоко 500 милиона динара, а остварили смо добит од3.933.140.000динара.

�Хоће ли се то осетити у новчаницима радника? - О зарадама у ЕПС-у одлучује Влада, због ванреднеситуацијеутокузимеодобриланамјесредства,којимасмонаградилирадникекојисууложиливанредненапорезарадуотежанимусловима.Далићебитиподеледобитииколикајетосума–видећемо,отоме,такођеодлучујеВлада,јердржавајевласникЕПС-а.

� Започели смо овај разговор причом о изградњи гиганта у »Бистрици«, да је завршимо причом о реконструкцији мале ХЕ«Врело«, јер сам прочитао да из Европе дају 45 милиона евра за реконструкцију и изградњу мини електрана у Србији, а на том списку је и поменута МХЕ«Врело«. - Јесте планиранањена реконструкција, радиће се, амогућејеиповећањеснаге.

КадасамушаоуканцеларијудиректораЧитаковића,јошнисеонисам,аонрече–напишидајелакшеподмла-дитиелектранунегокадрове?!?ОваЧитаковашалапогодиметуулету,ревитализацијау ХЕ«Бајина Башта« се одвија по плану, без проблема,али великих проблема има директор Читаковић уподмлађивањукадрова.Привреднодруштвојеврлостаро,требаприматимладеистручнекадрове,изЕПС-астижунормативи,којиналажусмањењераднеснаге,можесепримитиновирадниктеккаданекоодеупензију.Е,тунастајепроблем.Поприличанбројрадникајестекаоједанусловзаодлазакупензију,алиимнепаданапаметдаиду,користезаконскумогућностдарадедонавршених65година.Тачније,хоћедаиду,алидаимсеуовомпривредномдруштвузапослидете,некибидовелизета, јошмалоћеизапослењесвастикебитиуслов?!Е, тако више не може - категорично каже Читаковић.Таква кадровска полтика би одвела ово привреднодруштво у катастрофу, трагикомична је. Добро, у реду,акомујесининжењер,техничар,браварилиелектричар–можемодаразговарамоивреднујемоосталеквалитете.Не може се причати о друштвеној одговорности иодговорностиуопште,абитинеодговоран.Свићемоми,

преиликасније,отићиупензију,аликомеовопредузећеостављамо?Морајусеприматимлади,стручникадрови,самотакооводруштвоимабудућност.Причуокадровскојобнови Читаовић илуструје конкретним примерима –ето,докрајагодинеидуупензијудваелектроинжењера,јаморамдапримимдвадобра,младаелектроинжењера,треба наћи адекватну замену за мајсторе попут МићеБлагојевића, Белог или «доктора« Мијана, сви они идузагодину,две,aЕПСјенајбољасрпскафирмаитотребаи да остане. На објављени конкурс ЕПС-а о пријемуприправника - пријавило се 19.150, примљено је 110, управу је генерални директор ЕПС-а, који каже да никонемаосновзажалбу,јерсупримљенинајбољи,потачноутврђенимкритеријумима,атосу–дајезавршиофакултетза 4 године, да има мастерс и да му је просечна оценапреко8,5.Напоменутомконкурсу,задваприправничкаместа у ХЕ«Бајина Башта« јавило се 140 кандидата, асамодвамашинскаинжењераидваелектроинжењерасуиспуњавалитеконкурснеуслове.

� Док је директор ХЕ«Бајина Башта« био покојни Раденко Николић, а трајало је то 20 година, важило је правило да се у електрану не може примити нико ко је у сродству са неким од запослених, а 20 година касније сасвим друга крајност – примају се само деца радника ХЕ, како то коментаришете? - Никако, нећу да коментаришемни једно, ни друго,моје правило је нешто сасвим треће, а прво и једино –интерес предузећа мора бити у првом плану, а ако сеинтересипотенцијалнихпензионераипредузећапоклопе-договорјемогућ,асамодобардоговоркућугради.

М.Ђокић

Лакше је подмладити електрану него кадрове

Рад на -25�Ц


WWW.DLHE.RSТЕМА БРОЈА / Ремонти

РЕМОНТИ РЕМОНТИ

РЕМОНТИ БЕЗ ВЕЋИХЗАХВАТА

Ремонтну сезону отвара ХЕ«Бистрица« 17. маја Обимидинамикаремонтнихрадовапроизводнихкапацитета и заједничке опреме у ПД«Дринско-лимскеХЕ«уовојгодинисуиспланиранинаосновусагледавања свих мана и недостатака у раду упретходној години, укупног стања производнихкапацитета,билансногвременазареализацијупла-ниранихпословаинеопходностидасесвиремонти

заврше по усвојеном еле-ктроенергетском билансуза2012.годину. Имајућиувидучиње-ницу да је у ХЕ «БајинаБашта« завршена ревита-лизацијадваагрегата,7.но-вембрасезавршаватрећии започиње ревитали-зација четвртог, после-дњег агрегата, те да је у»Електроморави«заврше-на комплетна ревитали-

зација, а да су неки већи недостаци, који би моглиугрозити спремност производних капацитета уЗворникуиЛимскимХЕотклоњенипрошлегодине,логично се намеће закључак да, ове године, у овомпривредномдруштву,нећебитинекогвеликогпослауремонтнојсезони.

СлажесесанаведенимзакључкомиМиловићИван,заменик директора ПД«Дринско-Лимске ХЕ«, али, узкарактеристичан осмех и одмахивање рукама, каже– како год да планирамо и како год да закључимо,послаувекиманапретек.Миловићјесвакакоуправу,јернеотварасепосаотеккадасезауставигенератор,имапунопослаипреипослегенераторанапратећојопреми, спољним објектима, а у ПД «ДринскоЛимске ХЕ« последњих година, одвија се врло живаинвестиционаактивност.Утокујенајвећиинајважнијипосао - подмлађивање ХЕ«Бајина Башта«, предстојиревитализацијаХЕ«Зворник«и»ЛимскихХЕ«итакоунедоглед. Но, да се вратимо ремонтима. Први ремонтнирадови почињу у ХЕ «Бистрица 17. маја, а последњиће бити обављени у ХЕ «Потпећ«, јединој проточнојХЕ у »Лимским ХЕ« 14. новембра. Дужина трајањаремонтних радова зависи, дабоме, од обима посла,износи око месец дана по машини, изузев агрегатаА-2уХЕ«Бистрица«, гдећерадовитрајати43дана, апланиранјетоталнизастојод8дана,радиремонтовањазаједничкеопреме. УХЕ«Увац« супоред стандарднихпослова,плани-рани санациони радови на кабловским каналимау разводном постројењу и замена каблова одмашинске зграде до улазне грађевине. Такође, поредстандардних послова, уобичајених код класичнихремоната, планирана је израда новог турбинскоглежаја и репарација горњег водећег лежаја агрегата.

Иван Миловић



У ХЕ«Бистрица« је планирана израда документацијеза реконструкцију разводног постројења 220 КВ,набавкаопремезареконструкцијуагрегатасопственепотрошње, рекнструкција хидрауличне опреме водо-станске затварачнице са заменом уља, репарацијакавитационих оштећења на синхроном испусту ирадномколутурбина.УХЕ«Потпећ«поредстандарднихпослова,планиранисурадовинареконструкцијиулазнеграђевине. Значајнојеистаћидаћеуовојгодини,битиизвршенанабавкаопремезаревитализацијупостројења110КВзаХЕ«Увац«,ХЕ«КокинБрод«иХЕ«Потпећ,причемује у плану и замена дела високонапонске опреме уХЕ«Увац«иХЕ«Потпећ«. ЗначајандеоактивностићесеодноситинаприпремудокументацијезаревитализацијуХЕ«Потпећ«израдудодатног, четвртог агрегата у ХЕ«Потпећ«, као и наизрадудокументацијезаревитализацијуХЕ«Бистрица« У»ЛимскимХЕ«екологији сепосвећујепосебнапажња, тако да су планирана значајна средства зазаштитуакумулација,каоизаочувањеиразвојрибљегфонданајезерима.

ШтосетичеремонатауХЕ«БајинаБашта«,овегодинеготоводаихнећенибити јернемапотребе.Додушепланирани су краћи ремонти на два ревитализованагенератора, ремонт агрегатаХ-1почеће15. августаитрајаће25дана,аагрегатХ-2бићеремонтованод20.јула,ирадовићетрајатисамо16дана.Тоинисуремонтиу правом смислу, више је то ревизија, прегледи ииспитивањатеновеопремеиотклањањенекихситнихнедостатака,којихувекбуде,безобзираштојеопреманова – каже Миловић. Према електроенергетскомбилансу, ремонти у РХЕ«Бајина Башта« ће почети16.јула,трајаћепомесецданапомашини,уздесетодневнитотални застој од 05. до 14. августа – због ремонтазаједничкеопреме.Но,безобзираштонисупланирани,нити потребни обимнији ремонтни радови, посла уХЕ«Бајина Башта« ће бити и то поприлично. Е, сада,далисетозоветекућеодржавање,илиинвестиционаактивност–свеједноје,алиимадасерадиитребадасе уради читав низ послова – каже Миловић. Дакле,поредредовнихремонтнихрадова, планирано је, овегодине,дасеурадииследеће:уоквируревитализацијеагрегата ХЕ«Бајина Башта« извршиће се генералниремонткомпензаторскихидилатационихспојницанацевоводимаагрегатаХ-3иХ-4.Планомјепредвиђенода се изврши замена свих заптивних и свих стезнихелеменатаспојница. Периодично испитивање судова под притискомје законска обавеза. Претходне године, у сарадњиса Иновационим центром Машинског факултета уБеограду и инспектором за судове под притиском,извршене су све неопходне припреме за тај обиманпосао. Испитивања свих судова под притиском, каои боца за ЦО-2 система за противпожарну заштитуагрегата обавиће се у току редовних годишњихремонатаагрегата.Даље,дугинизгодинаприсутанјепроблемкорозијерезервоаразаваздухукомпресорскојстанициРХЕ«БајинаБашта«.Антикорозивна заштитаје, у неколико наврата, комплетно урађена, али секорозија поново јављала –што је узроковало великаоштећењаунутрашњихповршинарезервоара.РХЕ „Бајина Башта”

Обрађују се и праве нови машински елементи



Да би се овај хронични проблем решио за дуживременски период планирана је израда нових резе-рвоара,стимштоћесе,овегодине,урадитикомплетнапројектнадокументација–кажеМиловић.Контактниелементи растављача за динамичко кочење агрегатаРХЕ, услед великог броја укључења и искључења, супретрпели извесна оштећења. Њихова набавка, илинабавка комплетног растављача од произвођачаопреме за РХЕ - »Тошибе« из Јапана је дуг и скуппроцес.ХЕ«БајинаБашта«је,усарадњисаМашинскимфакултетом из Београда, током прошле године,развила технологију и ове године ће израдити новеконтактне елементе чиме ће се уштедети и новац ивреме–кажеМиловић. Да биревитализовани агрегатиипратећа опрема,као и радници ХЕ«Бајина Башта« имали оптималнеусловезарад–планираноједасеумашинскузградуианексинсталирајусистемизагрејање,вентилацију,и климатизацију. Планом је предвиђено да се 2012.годинеурадикомплетнапројектнадокументација. Поједини делови челичних конструкција у браниХЕ«БајинаБашта«сустари,каоисамабрана,скоро50година.Заменаодређенихделоватихконструкцијајевршенатокомнеколикоранијихгодина,овегодинејепланираннаставактихрадова. Затим,прошлегодинејепланскиизвршенауградњаелектроделановог системапротивпожарне заштитеблоктрансформатораРХЕ«БајинаБашта«,аовегодинејепланиранодасеновисистемкомплетира,односнодасеинсталирамашинскидеопројекта. На порталном крану 2x250/63т су, већ на првипоглед, уочљива велика оштећења антикорозивнезаштите услед вишегодишње изложености атмо-сферским утицајима. Како је овај кран неопходан упроцесу ревитализације агрегата ХЕ«Бајина Башта«протеклихгодинанијебилоусловазаобновуњеговеАКЗ.Набавкомпокретнераднеплатформестеклисусереалниусловидасенаовомкрануизвршисвеобухватнаантикорозивназаштита.Уциљуподизањаквалитетапијаћеводенавишиниво,нафилтерскомпостројењу»Тара« односно захвату сирове воде, у плану радоваза ову годину предвиђена је уградња компресора иинсталације,којаћеобезбедитиуклањањенежељенихсастојакаизсировеводе.Иначе,екологијанијеникакозапостављена, предвиђени су и радови и средства усвимогранцимапривредногдруштванапобољшањуекологије и заштите животне средине, то је нашадужностиобавеза–истичеМиловић. РемонтнирадовиуХЕ«Зворник«почињу,традици-оналнопочеткомлета - када јеДринанајмања, првиагрегат А-1 зауставиће се ради ремонта 25. јуна, апоследњи ће бити завршен 12. октобра. Ремонтиће бити класични, без већих захвата, као и у целомПД, и трајаће 26 дана по сваком од четири агрегата.Некихнедостатакаинема,саниранисутокомранијихремоната, сва пажња у првој хидроелектрани на

Дрини је усмерена на предстојећу ревитализацију,инвестиционеактивностисуузамаху. Континуираноиужурбаносерадинаприкупљањусвихдозволаисагласности,ањимасеибројнезна,анеопходне су за почетак радова на ревитализацији.Такође, у току је израда тендерске документацијеза избор и расписивање Јавног позива за избор иуговарање радова на изради Платоа и анекса насифонскимблоковимаузмашинскузграду–запотреберевитализације.Тојевеликипосао,вредан200милионадинара–кажеМиловић.Кадавећпоменуховемилионе,треба рећи да су средства предвиђена за трошковеремонатанапоследњојревизијиумарту,умањеназа10%, али да нису умањивали средства планирана заинвестиције-штонијеслучајсаосталимпривреднимдруштвима.Очито, уЕПС-имајуразумевањазанашеинвестиционеактивностииподржавајунас. Штосетичеграђевинскихрадова-Миловићистичедаје,овегодине,акценатнасанацијиобале,низводноодХЕ«БајинаБашта«.Радићесенасанацијипоследицапоплавног таласа из децембра 2010. године када јеДриномјездиоталасодпреко4000кубикаусекундии нанео велике штете у приобаљу. Такође, у склопусанације обале језера ХЕ, радићемо пут у дужини од500 метара до ушћа реке Дервенте – каже, на крају,Миловић. Кадасесвесабереиништанеодузме,безобзиранаизречену констатацију да су овогодишњи ремонтнирадови класични, без већих захвата, посла ће битипуно,апара,надајуседовољно. М.Ђокић


WWW.DLHE.RSПОСЛОВАЊЕ

ПЛАНИРАН ГУБИТАК- ОСТВАРЕНА ДОБИТПЛАНИРАН ГУБИТАК- ОСТВАРЕНА ДОБИТ

Имајући у виду чињеницу да је пословна 2010.година завршена са губитком, те отежане условепривређивања због ниске цене електричне енергијеи повећане трошкове пословања, планирано је даПД«Дринско-Лимске ХЕ« у 2011. години послују сагубиткомод500.382.000динара,аостваренаједобитод3.933.140.000динара ПД«Дринско-Лимске ХЕ« су у 2011. годиниималеукупне приходе у износу од 10.040.654.000 динараи укупне расходе од 5.664.128.000 динара, остваренје бруто добитак у износу од 4.376.526.000 динара.Одложенипорескирасходиизносе443.386.000динара,те имамо нето финансијски резултат у износу од3.933.140.000 динара – истиче ДраганаМандић,шефрачуноводства ПД «Дринско-Лимске ХЕ«. Одложенипорескирасходи, односноодложенепорескеобавезе,премаМРС12, суобавезекоје сеплаћајуунареднимпериодима по основу опорезивих привременихразлика, које се утврде између вредности основнихсредстава, које су исказане у билансу стања порачуноводственим законима и вредности основнихсредставапопорескимзаконима(ОАобразац) Пословни приходи износе 5.667.303.000 динара,приходи од финансирања 162.331.000, а остали при-ходи износе 4.211.020.000 динара. Највећу ставкукод осталих прихода чине приходи од усклађивањавредности имовине у износу од 4.156.756.000динара, а они обухватају позитивне ефекте променефервредности(садашњавредност)земљишта,некре-тнина,постројењаиопреме(ефектипроценеосновнихсредставапод01.01.2011.године)довисинепретходноисказаних расхода за та средства, који су насталиприликомпретходнепроценеод01.01.2007. године -кажеДраганаМандић.

Садашња вредност, односно фер вредност земљи-шта, грађевинских објеката и опреме за привреднодруштво, након извршене процене од 01.01.2011.године, повећала се за80.097.170.000динара,штопосредњем курсу од 31.12.2010. године, то повећањеизноси 759.227.835.17 евра. Пре поменуте процене,вредност земљишта, грађевинскихобјекатаи опремеПДизносилаје40.483.985хиљададинара.Кадасенаову вредност дода износ од 80.097.170.000 динара –вредност основних средстава ПД«Дринско-ЛимскеХЕ«, након процене од 01.01.2011. године, износи1.142.968.837,38еура,покурсу1еур–105,4982динара. Пословни расходи ПД«Дринско-Лимске ХЕ« упрошлојгодини,износе5.114.113.000динара,расходифинансирања – 320.998.000, а остали расходи –229.017.000 динара. Највећа ставка код пословнихрасхода је трошак амортизације, који се повећао за376.240.000 динара захваљујући ефектима задњепроцене. До овог повећања је дошло због средставачија је садашњавредностбиланула,илиблизунуле,штоподразумевадајепреосталивеккоришћењавеомакратак, или га нема, а процена од 01.01.2011. годинејекодтаквихсредставаповећаласадашњувредностипреосталивеккоришћења. Трошкови одржавања износили су 445 милионаи већи су за 18 посто у односуна претходну годину.Трошкови запослених у прошлој годиниизносили су771.715.000динараивећисуза13постонегопретходне2010. године. Обавезе према држави »однеле« су572.339.000икадасесвесабереиодузмештосемора– ПД«Дринско-Лимске ХЕ« су пословну 2011. годинузавршиле са оствареном добити од 3.933.140.000динарачиме,итекакомогубитивеомазадовољни.

М.Ђокић

Пословање у 2011. години


WWW.DLHE.RSПОСЛОВАЊЕ

Годишњи програм пословања Привредног дру-штва»Дринско-ЛимскеХЕ«,за2012.годину,урађенје на основу Одлуке о оснивању ПД и у складу самеђународним рачуновоственим стандардима,Програмомрада иразвојаЕПС-а2008-2015,који јеусвојио УО ЈП ЕПС и параметрима економске поли-тикеза2012.годину. НајважнијициљевиПД«Дринско-ЛимскеХЕ« у2012.годинису:

Планпословањајекњигаподебела,немогућејесвето»спаковати«уновинскитекст,издвојићемосамонекеважнијеодреднице. Најпре, о радницима, који овај план треба дареализују. Укупан број запослених, на крају 2011.годинеуовомпривредномдруштвујебио529,уовој2012. години се планира смањење броја радниказа три, односно на крају 2012. године биће укупнозапослено526радника.Овосмањењебројарадникаће се реализовати природним одливом, односноодласком у пензију. Јесте, у овом годишњем планупословања, лепо речено да, приликом планирањаброја радника, треба имати у виду чињеницу да

ХЕ «Зворник«: Планира се реконструкција и доградња производних капацитета

ПЛАН У РЕАЛНИМОКВИРИМА

је ПД«Дринско-Лимске ХЕ« једно од најстаријих,морасеиматиувидуиразуђеноститериторијалнираспоред хидроелектрана, а има их девет, али јепланирано смањење броја запослених. Што се тичетрошковазапослених,масазарадазаЈПЕПСизависнапривреднадруштва,планиранајеполазећиоднивоаиз децембра 2011. године, утврђеног у Годишњемпрограму пословања ЕПС-а за 2011. годину иувећаногза4%од01.априлаи0,9%-од01.октобра2012. године. Овако утврђена маса зарада додатноје увећана по основу додатног увећања накнадеза исхрану запослених, током рада (200 динара пораднику) и по основу додатног увећања регреса загодишњиодмор(дветрећинепросечненетозарадеуРепублицизаоктобар2011.години,односно25.444динаранагодишњемнивоу).УскладусазакључкомВладе Републике Србије ограничен је максимални

износмесечненетозарадена220.734динара.План производње електричне енергије је утврђен ускладусаБилансомЈПЕПСза2012.годину.Планиранаје производња проточних хидроелектрана на нивоуод 2546 GWh и акумулационих хидроелектрана од387GWh.Планиранапроизводња јеувекускладусапотребамасистема. Наравно, производња треба да има и своју цену,трансферне цене регулишу економске односе умеђусобном промету електричне енергије измеђуПД и ЕПС-а. Основ за њихово утврђивање су:стандардизовани обим производње, планиранипословни расходи, цена за стандардизовани обим

План пословања ПД «Дринско-Лимске ХЕ« у 2012. години

-Остварење плана производње електричне енергије на нивоу електроенергетског била- нса за 2012. годину.-Одржавање погонске спремности капацитета за производњу хидроелектричне енергије у билансно задатим количинама.-Извршење ремоната у складу са Програмом ремонтних радова за 2012. годину, чија би реа- лизација обезбедила задовољавајућу поу- зданост капацитета. Примарни карактер ремо- нта одређују значај, комплексност и вредност ангажованих средстава.-Обезбеђење високог степена мобилности и организованости приликом одржавања опре- ме у току године.-Смањење пословних расхода, који нису у не- посредној функцији извршења електроене- ргетског биланса и њихово свођење у оквире утврђене нормативима.-Реализација неодложних инвестиционих про- грама за 2012. годину, као и Програма заштите животне средине по обиму и по садржају.


WWW.DLHE.RS

ХЕ „Увац”

ПОСЛОВАЊЕ

Стандардиз.дин по КWh Потиснута Прекостандардна

ХЕ«Бајина Башта » 0,798 0,712 0,086

РХЕ (нето) 1,214 1,130 0,084 ХЕ«Зворник« 2,214 2,134 0,080

ХЕ«Електроморава« 3,333 3,182 0,152 ХЕ«Потпећ« 1,606 1,506 0,100

Увац, Бистрица и Кокин Брод 2,203 2,108 0,095ПД «Дринско-Лимске ХЕ« 1,356 1,268 0,088

ТРАНСФЕРНЕ ЦЕНЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЗА 2012. ГОДИНУ

производње, која садржи фиксне, и варијабилнетрошкове,затимценазапрекостандардизованиобимпроизводње,којасадржисамоваријабилнетрошковеибилансиранапроизводњамањаодстандардизованогнивоа, те остварена мања производња у условимапогонски спремних капацитета, односно потиснутапроизводња,њенаценасадржисамофикснетрошкове.Планирани трошкови текућег одржавања, у 2012.години, износе 179.500.000 динара, а ремонти ћекоштати 376.750.000 динара Тачније, требали сутоликокоштати,алијеумартуовасумаумањеназа10посто. План инвестиција ПД«Дринско-Лимске ХЕ« обу-хвата инвестиционе програме, чија је реализација утоку и инвестиционе активности, које ће започетиу 2012. години. Најзначајније инвестиције у 2012.годинисусвакако,ревитализацијаагрегатаХ-3иХ-4уХЕ«БајинаБашта«иРеконструкцијасадоградњомпроизводних капацитета у ХЕ«Зворник«, за коју ћеУговорбитипотписанупрвојполовини2012.године.За инвестиционе активности у ПД«Дринско-ЛимскеХЕ«у2012.години,јепланирано3.910.860.400динара,упрвомприоритету. Одукупнонаведенихсредстава,ЕПСћеиздвојити2.035.341.000динара,аосталасредстваћебитиобе-збеђенаизкредита. У другом приоритету, из средстава ЕПС- а јепланирано71.000.000динара. За јавне набавке у 2012. години биће издвојеноукупно1.100.000.000динара. А,зазаштитуживотнесрединепланираноједасеутроши90.500.000динара. ИзПланаекономско-финансисијскихрезултатаиз-двојићемосамозадњедвеставке–планирасеукупанприходиизносуод5.158.113.000динара,арасходод5.163.582000 динара, односно губитак у износу од5.469.000динара.Планираниминусупословањујестемали,алијестеминус. Елем, План пословања ПД«Дринско-Лимске ХЕ« у2012.години јеуреалнимоквирима,адалићесеиостварити–показаћевреме.

М.Ђокић


WWW.DLHE.RSПРОИЗВОДЊА

максимално коришћењеуслова за производњумаксимално коришћењеуслова за производњу

Производња електричне енергије у прошлој и почетком ове године

Прошла2011. година јебила карактеристична поизузетно лошој хидроло-гији, велика суша бешеи није било реално оче-кивати да ће се план про-изводње, предвиђен еле-ктроенергетскимбилансом,испунити.Тачније, ни теоретски тоније биломогуће –истичеРадисав Матић, помоћник

директора за производњу и одржавање. У свимхидроелектранама ПД«Дринско-Лимске ХЕ«, прошлегодине,укупнојепроизведено2.756.000.000киловат-сатиелектричнеенергије,уодносунапланпредвиђенелектроенергетским билансом од 2.891.000.000кwх, остварење плана износи 95,33 посто. Међутим,поменутом остварењу плана су највише допринелеакумулационе хидроелектране. РХЕ«Бајина Башта«је произвела 591.270.422 киловат-сата, остварившиплан са свих 217,38 посто, док су ХЕ«Бистрица«,«КокинБрод«годишњипланпроизводњепребацилеза20посто. Због велике суше, проточне електране су ималепроизводњу испод плана. ХЕ«Бајина Башта« јеостварилагодишњипланса76,8посто,ХЕ«Зворник«са80,96посто,ХЕ«Потпећ»са69,73постои»Електро-морава«са93посто.ПланпумпањаводеујезероРХЕнаТариостваренјеса197,76посто-кажеМатић. Суша је узела свој данак, то је виша сила, имали

смо веома лошу хидрологију, прелива готово да нијенибило.Тачније,ималисмосамопреливупрвихпетданајануарапрошлегодине,тосуреповиодвеликогпоплавног таласа из претходне године и три дана умају. Практично, није се уопште осетио недостатакједног генератора, који је у ревитализацији, воде јебило таман за три расположива генератора – истичеМатић. На несрећу, лоша хидрологија нас је пратилаи у прва два месеца ове године, при температурамадоминус20степени,испражњенесусвеакумулације- чеона ХЕ«Пива«, РХЕ и све остале. Срећом, ЕПС је,у децембру 2011. године, купио знатне количинеелектричнеенергије,тадасмојезероРХЕнапунилидо80% оптималног садржаја, ту воду смо користили запроизводњудо15.фебруара. У сливу Дрине је било јако пуно снега, била је тоиста слика из периода јануар/фебруар 1985. године,потпуносвеисто–падавине,доток,снег,температуре.Самоотапањеснегасеодвијалопонајбољеммогућемсценарију,снегсепостепеноиполакотопиоитозбогповећане температуре, а не због падавина и јужногветра-кажеМатић. Због свега наведеног, проточне хидроелектране удринскомсливусуималемањупроизводњуодмогућеупериодуод15.фебруарадо19.марта, јерсудотоцибили мањи од инсталисаних. Није било никаквепотребе за претпражњењем језера, јер је прелив набраниХЕ«БајинаБашта«почео22.мартаитонезнатаниниједногданаодтаданијебиовећиод300кубикау секунди.То практично значи да је отапање негазавршено до 20. априла, остало је само нешто малоснегаутраговиманаЖабљаку.

Радисав Матић

После 27 година поново залеђено језеро у Перућцу


WWW.DLHE.RSПРОИЗВОДЊА

Иакојепротеклазимабилавеомајака,суровачак,уПД«Дринско-ЛимскеХЕ«нијебилоникаквихпроблемаса опремом, јер су сви агрегати били максималноспремниондакадајебилонајпотребније.Практично,утокузиме,нијебилоиспада-кажеМатић.После27година,сванашајезерасубилазалеђена,тисуровизимскиусловиморалисуоставитипоследиценадренажне системе, бранеиприступнепутеве, алисмо спремноотклонили свенедостатке, такоданијебило никаквих застоја и производње електричнеенергијештојенашпревасходнизадатак,анијебилоништетенаобјектима. Комплетна ревитализација агрегата Х-3, у овакоотежаним условима, одвијала се тачно премаутврђеномдинамичкомплануипоменутиекстремниусловинећеугрозитикрајњирокзавршеткарадова.

Што се, пак ремоната тиче – ремонтна сезонау нашем привредном друштву траје током целегодине.Досадашњипериод јеискоришћензаремонтпратеће опреме – дренажних система, сопственепотрошње, опреме на спољним објектима, дизалица,кранова и помоћних инсталација. Самим тимшто сеодвија ревитализација у ХЕ, или припрема следећа,максимална погонска спремност помоћних системаје веома битна како се не би угрозила динамика изацртани рокови почетка, или завршетка радова наревитализацији ОдређенипроблеминарегулациониммеханизмимаРХЕ, прошле године, правовремено су саниранитакода,унареднојсезони,небитребалодабудеозбиљнијихпроблема–кажеМатић. КарактеристикапроизводњеуХЕ«БајинаБашта«,уовимхидролошкимусловимаједо23.априла,25данараде сва три расположива агрегата практично беззастојаисамаксималнимпадом,јердржимокотујезерауПерућцуна290метара,већвишеодмесецдана,значимаксималнакотаиминималнадоњаводаобезбеђујумаксималнипадиусловезамаксималнупроизводњуод 7,1 милион киловат-сати електричне енергије,јединосезаустављаагрегатХ-4збогсинхроногстарта. Оба ревитализована генератора Х-1и Х-2 раде безпроблема, увећана снага за 13 МW се потврдила упракси,јерпостижуснагуод105МW–кажеМатић. Коначно и хидрологија се побољшала и уз добрупогонску спремност, резултирала знатно бољимпроизводним резултатима. Од почетка ове године,закључно са 23. априлом, у ПД«Дринско-Лимске ХЕ«произведеноје1.174.372.958киловат-сатиелектричнеенергије,остварењепланапроизводњеизноси130,92посто.Стварно,обећавајуће.

М. Ђокић

Максимално ангажовање у отежаним условима


WWW.DLHE.RSРЕВИТАЛИЗАЦИЈА ХЕ »БАЈИНА БАШТА«

РевитализацијатрећемашинеуХЕ «Бајина Башта« започета је 7.новембра ове године, машина језаустављена,испражњена,предатаје извођачу радова »Андрицу« ипочелаједемонтажа–кажеМилисавМилосављевић, руководилац оде-љења за ревитализацију и шефпројекта на градилишту. Ваљаистаћи податак да је демонтажапрве машине трајала месец ипо дана, друге машине – месецдана, комплетна демонтажа трећемашине је завршена за само 23дана–допрославеДанапредузећа.Очито, искуство стечено за времеревитализације прве две машинеје пуно вредело радницимаГоше, Севера и осталих, који суучествовалинадемонтажимашине,која је завршена у рекордномроку и делове које шаљемо

на рехабилитацију (вратило,турбински поклопац, спроводнелопатице, главчина ротора) смоотпремили пре утврђеног времена–истичеМилисав.Заиста,искуствостеченоприликомдемонтажепрведве машине је било драгоцено,направљени су специјални алатиза вађење, који су неопходни задемонтажу делова машине, а којемајстори код реализације првефазе ревитализације нису имали,нити су могли имати, била је тонепознаница. Када супоменутиделовиотпре-мљени,турбинскагрупајеизвршилаиспитивања, поправку и фарбањеспирале, сифона и потпорнихлопатица. Затим, извршена јемонтажа расхладних система (тоје ван турбинског шахта и моглосе радити), система за припремууља за регулацију турбине, каои обрада са мобилним стругому шахту турбине – исправљањетурбине, која је била накривљенакаоипрведве.Затим,извршено јесечење старих темељних плоча застатор,постављањеновихтемељнихплоча,кућиштастатора,пасложенилимовипакетастатораимонтиранистаторски намотаји – исприча уједномдахуМилосављевић.Свиовиобимни и комплексни радови сузавршенидокрајааприла.

Такође, постављени су кабловии ормани за побуду за генератор,улазнизатварачитурбину. Извршенајекомплетнамонтажауразводномпостројењу(прекидачи,растављачи, катодни одводници иостала опрема), а до краја маја ћебити допремљен и трансформатор.Трансформаторкаснитримесеца,каои прошле године код реализациједруге фазе ревитализације, алинеће угрозити рок завршетка овефазе, јер у међувремену се радедруги послови истиче Милисав.А, 12. априла је стигао турбинскипоклопац из Граца са поправкеи обраде, извршена је монтажапоклопца и рајбовање рупа натурбинскомпрстенукрозпоклопац,ради исправљања спроводнихлопатица.Свенаведенојезавршено18.априла. Сада су се створили услови завађење поклопца, на монтажномпростору га спајамо са вратилом,накомејенамонтираниосовинскизаптивач. У међувремену, требаурадити четвртке сифона, јер јеи он репариран, убацујемо радноколо, које је стигло из Немачкепочетком јануара и спроводнелопатице,азатимспуштамотурби-нскипоклопац,заједносавратиломиондасестварајуусловизамонтажуостале опреме у турбинском про-стору. Тешко је све ове велике и

ТРЕЋА ФАЗА ПО ПЛАНУ ТРЕЋА ФАЗА ПО ПЛАНУ

Ревитализација Х3 агрегата / Обилазак радова

Милисав Милосављевић


WWW.DLHE.RS

комплексне послове и побројати, а камоли урадити,незнамдалисамихтачноинабројао,алиМилисавјеврсаноперативацсадугогодишњимискуствомизнадајесведоброиуспешноурађено. Када су сви поменутимонтажни радови завршени-бићенамотанстатор,ондагаподешавајууцентаруодносунавратило,зазореилабиринтерадногколаилежаја. Затим се врши наливање темељних плоча сапагелом(специјалнинескупљајућибетон).Доњикрстјенаправљеннов,монтиранјенамонтажномпросторууРХЕ,кадабудевремедовућићемогавучнимвозоми монтирати. Горњи крст је стари, репариран је ичека уградњу. Главчина ротора, која је обрађиванауИталији,очекујемодастигне око26-огаприла,алићемоузувођењеноћнесменеуспетисведазавршимоу планираном року – каже Милисав, а њему требаверовати. Судећи по тренутном степену готовости,сматрамодаћекрајњирокзапуштањеагрегатаХ-3упробнирад4.септембрабитииспоштован,бићесвезавршено у предвиђеном року – каже самоувереноМилисав,анебезразлога.Иначе,пробнирадћетрајатиод4.септембрадо8.октобраовегодине. На крају, пошто смо побројали те силне великепослове овог мегапројекта ревитализације у ХЕ«Бајина Башта« – ред је да наведемо иљуде који тајпосао обављају. Радове изводи »Андриц«, његовиподизвођачи су »Север«, «Гоша« и Пупин, сав надзорводестручњациизХЕ«БајинаБашта«,наградилиштује свакодневно50људи.Одељење за ревитализацију,којим руководи Милисав, броји око 20 људи, њиховучинак,каоивозила,којејекупилаХЕ«БајинаБашта«супоприличносмањилаукупноуговоренуценурадованаревитализацији.

М. Ђокић

По лепшем времену стигао турбински поклопац за Х3 агрегат

Припреме за истовар новог радног кола за Х3

Сложено и сложно-вађење ротора Х3 агрегата

Радови на ротору Х3 агрегата

Радови на статору Х3 агрегата

Вратило спремно за монтажу

Старо радно коло агрегата Х2 као експонат

РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ХЕ »БАЈИНА БАШТА«


WWW.DLHE.RSЈУБИЛЕЈ

Четвртог марта ове године,навршило се 58 година рада ХЕ«Електроморава–Чачак«.Дакле,безмалодва радна века – па су вредниЧачаниовајвеликиизначајандатумпрославили са својим гостима изпривредног друштва и пословнимпартнерима. Наравно, прослава јебиласкромна,иакорезултатираданису никако скромни. Напротив.Радиле су ове две електране наМоравидуго,врлодугоипоуздано,а17.децембра2010.годинепуштенје у трајан рад последњи реви-тализовани агрегат А-1 у ХЕ«Међувршје« чиме је завршенакомплетна ревитализација у ХЕ«Електроморава«. Тако је ова нај-старија електрана у ПД«Дринско-Лимске ХЕ« уједно и најновија!Радује чињеница да нова уграђена

ОДРАДИЛИ ДВА PАДНА ВЕКА

опрема у обе електране добро ипоуздано ради и да су постигнутегаранцијскекарактеристике,аснагаХЕ«Електроморава« јеувећаназа4мегавата,укупно. Немасумње,славиће»Електромо-рава«истотирођендан,анапоме-нутој прослави имали су се чега исећатиичимепохвалити. Што се, пак, тиче времена са-дашњег – ради се добро, ваздасе тежи да се рад унапреди, апроизводи колико дозвољавајутехничке могућности, потребеелектроенергетског система ихидрологија. Прошле године,производња у »Електроморави«је била нешто испод планиране,план је испуњен са 94%, алиискључиви кривац је изузетнолошахидрологија-истичеЉубинкоФилиповић, директор. Од почеткаове године , производња је знатнобоља, прекопланска за ово добагодине. Прошлогодишња сурова зимаје потпуно заледила оба језера,дужиналедауМеђувршјуизносилаје9километара,ауОвчарБањи–6,5километара. Дебљина леда је билапреко20 сантиметара.Срећом,ледсе истопио пре доласка великихвода–такодајесведобропрошло– каже директор Филиповић. Неке

ХЕ »Електроморава - Чачак » прославила 58 година рада

Љубинко Филиповић

ХЕ „Електроморава” - Од почетка године боља производња

великеводенијенибило,алијецеомартивећидеоаприланабранамаприсутанпрелив. Но, и поред изузетно нискихтемпература, које су забележенепрошле зиме, нисмо имали ника-квихпроблемасахидромеханичкомопремом на бранама, нити застојау раду агрегата - што значи да суревитализација,прошлогодишњиремонти,каоиприпремаопремезарад у зимским условима изузетнодоброодрађени–кажеФилиповић.Поредтога,требапоменутида јеусептембру, прошле године, урађенремонт фине решетке на улазнојграђевининабраниуОвчарБањи,као и веома значајни грађевинскирадови на санацији оштећенихбетона. За обављање ових радовабило је неопходно спустити котујезера до прага улазне грађевине,односно практично испразнити је-зеро.Поовомпитањупретходносуобавештени сви надлежни органи.Пражњење, односно пуњење језе-ра јерађенопостепено,премауна-пред припремљеној процедури,такоданијебилоникаквештетеуприобаљу, на води и у води, нитиикаквихзахтевазанадокнаду. Значајно је напоменути, јошједном,данови,односноревитали-зовани агрегати, као и сва осталаопрема, раде изузетно добро ипоуздано и да су очигледни ре-зултатинаповећањуснаге, атимеи производње - истиче директорФилиповић. У првој половини априла, обја-вљена је конкурсна документацијаза додатни агрегат у ХЕ «Међу-вршје«. Интересовање потенција-лних понуђача је велико, обзиромна чињеницу да је поприличанброј заинтересованихвећоткупиодокументацију. Намена овог агре-гата једа,упериодумалихдотока,ради на протоку обавезног био-лошког минимума, који смо досада преливали. Поред додатнепроизводње, овај агрегат ће сма-њити трошкове сопствене потро-шње,аобезбедићесигурнијенапа-јањеелектране.

М.Ђокић.


WWW.DLHE.RS

После три неуспешне и штетнеприватизације, «Електроизградња– Бајина Башта је, коначно,продата.Већинскивласник70,43%пакета акција, које је имала ВладаРепубликеСрбије,засумуод730.000евра,посталаје»Јавнарасветљава»изЉубљане. Уговоро купопродајипотписалисуВладиславЦветковић- у име Агенције за приватизацију,а у име »Јавне расветљаве« д.д.– извршни директор СтанкоФурлан,узприсуствоФранцаБута,амбасадора Републике Словеније,директора »Електроизградње ад.Бајина Башта – Зорана Гвоздено-вића,ипредставникамедија. Прва понуда ове успешнесловеначке фирме је изазваланегодовање Синдиката запослениху »Електроизградњи« због малесуме у инвестициона улагања инеприхватљивог социјаног про-грама,потомјезнатнопобољшана,иприватизацијајеуспешноокончанана обострано задовољство. Да јетотачноговориподатакдасусвихседам чланова тендерске комисије,укључујући и два представника изБајине Баште били једногласни уодлуциоприватизацији. »Јавна расветљава« д.д. изЉубљане, поред уплате 730.000евра за власништво 70,43% па-кета акција, обавезала се даће, у наредних три гоине, кроздокапитализацију инвестиратиу »Електроизградњу« додатних600.000 евра. Такође, прихватилаје основне, и додатне обавезе из

“ЕЛЕКТРОИЗГРАДЊА” КОНАЧНО, ПРОДАТА

соицијалног програма. Трајањедодатног социјалног програма јепродужено на четири године оддана преузимања предузећа изБајинеБаштеиутомпериодунећемоћи да буде отпуштања вишкарадника, одступања од договораможе бити само уз сагласнострепрезентативног синдиката и узстимулативну отпремнину, знатновећом од законског минимума.Тачније, у случају технолошкогвишка, износ отпремнине је 350евра у првој години, 300 евра удругој, 250 у трећој и 250 евра учетвртојгодинитрајањасоцијалногпрограма. Уговором је дефинисанода,унареднихпетгодинанесмедасемењапрограмиобимпроизводњеидановивласникморадаисплаћујезараде на затеченом нивоу, узувођење додатних бенефиција –као што су систем награђивања иедукације. Поред договореног системанаграђивања, купац се обавезао дагодишње издвоји 10.000 евра за

Већински власник успешне бајино-баштанске фирме постала »ЈАВНА РАСВЕТЉАВА« из Љубљане

НАШИ ПОСЛОВНИ ПАРТНЕРИ

обуку запослених. Такође, пре-двиђена је исплата новогодишњегдодаткаувисиниод10%просечненетозарадезапослених. Купацје,такође,преузеообавезуда, у периоду од 24 месца однаступања дана испуњења објавибезусловну понуду за преузимањеакцијадруштваувласништвумалихакционара, по цени акције, која јеједнака постигнутој цени у овојкупопродајнојтрансакцији,односно2,5еврапоакцији. По завршетку овог успешногпосла, Станко Фурлан, извршнидиректорсловеначкефирме»Јавнарасветљава«изЉубљанејерекаодасу, приликом ове куповине, ималивисоке циљеве, и поштене намере,адајеречодобројфирмиговореиподацииз»личнекарте«фирме. »Јавна расветљава« је успешнасловеначка фирма са традицијомод преко 100 година градње иодржавањајавнерасвете.Предузећејепроширилоделатностнауређајеза светлосну и несветлосну сао-браћајну сигнализацију. Послује начитавој територији Словеније, аимапредставништво уБратиславии Београду. Предузећа »Јавнерасветљаве« запошљавају 130 ра-дника, у последњој години суималибрутоприходод12милионаевра, и окомилионипо евранетоостваренедобити. М.Ђокић


WWW.DLHE.RSАКТУЕЛНОСТИ

АКТУЕЛНОСТИ

Пројекатревитализацијеимодерни-зацијезапочећеујошједнојелектраниизсаставаПривредногдруштва„Дри-нско-Лимске“ХЕитоуХЕ„Зворник“,којајеушлау57.годинунепрекиднограда. Ревитализацијиовогхидроенерге-тског објекта на Дрини, предходилесу бројне активности на припремитехничке документације. Израдомстудијеоправданостииидејногпро-јекта сагледане су могућности заповећање производње и обезбеђењепоузданог рада електране за наре-дних30до40година.Предвегодинеуговорена је израда тендерскедокументације за електромашинскуи другу опрему, а затим је потписануговор о обезбеђењу средстава зафинансирање пројекта ревитализа-ције,вредан70милионаевра. У ХЕ „Зворник“, у току јуна 2011.године, формирано је Одељење заревитализацијуимодернизацијуеле-ктране, са задатком да сарађује сапројектантскимфирмама,дефинишепотребне радове за ревитализацију,учествујеуизрадитендерскедокуме-нтације и раду стручних савета икомисија за оцену појединих фазапројектнедокументације. Након израде Тендерске докуме-тације за електромашинску опрему,за шта је био задужен А.Д. „Енерго-пројект-Хидроинжењеринг“, она јеуручена консултанту – „Лахмајер

Ревитализација и модернизацијаХЕ „Зворник“

Ревитализација и модернизацијаХЕ „Зворник“

У ПОГОНУ ЈОШ ТРИ ДО ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕИнтернешнал“напрегледиусаглаша-вање.До сада су усаглашене све примедбеизмеђу консултанта, пројектанта„Енергопројекта“ и наручиоца којесу уочене у овој верзији. Финална,односночетвртаверзија, тендерскедокументације, упућена је 7. марта2012.годинеКFWбанцизадобијањеодобрења, након чега ће битирасписан јавни позив за радове наревитализацији и модернизацији ХЕ„Зворник“. -СрединомаприлаКFWбанкавра-тилаједокументацијунадораду,алиочекујемда ћенакон сагласностинатендерску документацију, ускоробитирасписанјавнипозив,кажеИванМиловић, заменик директора ПД„Дринско-Лимске“ХЕ.Тозначидабиизвођач радова за ревитализацију имодернизацију ХЕ „Зворник“ могаобитиизабранупоследњемтромесечју2012.године. ОдМиловићасазнајемодаје,поредурађене тендерске документације заглавну електро-машинску опрему,у току израда идејних пројекатаи конкурсне документације зазамену опреме система за дренажуи пражњење, ревитализацију хи-дромеханичке опреме и кранова-чистилица, реконструкцију инста-лација за грејање, хлађење ивентилацијуиизрадупројектаносачаопремеипорталадеснеобалеДрине.

Ови радови биће финансирани изсредставаЕПС-а. Осим тога, за реконструкцијусистема сопствене потрошње ура-ђен је идејни пројекат, за који је„Енергопројект“ наставио дораду доформирањаконачневерзије. У току су активностинаизрадииосталих недостајућих пројеката, каоштосупровераносивостипостојећихДВ стубова на десној и левој обалиДрине, израда пројекта монтажно-демонтажних радова прикључнихвеза,израдапројектапротивпожарнезаштите блок-трансформатора, про-рачун капацитета постојећих узе-мљења и могућност прикључењаопреме на анексу десне обале иплатоу леве обале, израда пројектаорганизације градње којим би седефинисао потребан складишнипросторимагацини,канцеларијскипростор, те активности на израдипројектне документације за уградњумостнихдизалица15+5тумашинскимсаламадеснеилевеобале. Како истиче Миловић, који јеи председник Комисије за израдутендерске документације за израдуанекса и платоа узмашинску зградуХЕ „Зворник“, у току је израдаГлавногархитектонско-грађевинскогпројекта за поменуте објекте, као иизрадапројектаграђевинскихрадоваупросторурадногкола. Урађени су пројекти грејања ивентилације и пројекат електричнихинсталацијаанексамашинскезградена десној обали, док се грађевинскипројекат радова на проширењурадногколаприводикрају,наглашаваМиловић. Тендерска документација за изво-ђење радова на изради анекса иплатоа је у току, а ради је Комисијаформирана од стручњака из ПД„Дринско-Лимске“ХЕ.Њензавршетак

Континуирано уклањање отпада из језера у Малом Зворнику


WWW.DLHE.RS

ВЕЋА СНАГА

сеочекуједокрајамајаовегодине,азавршетакрадованаизрадиплатоаианексадокраја2012.године. У ХЕ „Зворник“ у прошлог годинивећ је урађен значајан посао који јепредусловзапочетакрехабилитације.Завршенисурадовинапрокопавањукорита Дрине, низводно од бране,који утичу на повећање пада, а иснаге, јер је то предуслов из Студијеоправданости и Идејног пројекта зарехабилитацију ХЕ „Зворник“. Котадоње воде снижена је за око 40 цмприминималнимпротицајима од 50метаракубнихусекундиуодносунапериод пре прокопавања. Из коритаје извађено око 140.000м3 разногматеријала, а посао је вредан око800.000евра.

На крају, поменимо инвести-циона улагања која су такођезавршена, каошто су замена високонапонскеопремеуДВпољу110кVиугенераторском пољу 110kV, агрегатаА4, урађенисубунаринаизворишту

Планирано је да се снага агрегата у ХЕ „Зворник“, који поуздано раде већ пуних 56 година, после ревитализације и модернизације повећа са 96 на 120,4 мегавата, односно за око 25%, а годишња производња електричне енергије са 477 милиона на 551 милион киловат-сати, односно за 15%. Модернизацијом ХЕ „Зворник“ предвиђена је замена виталних делова каплан турбине са повећањем пречника радног кола, уз повећање ефикасности, протока и снаге, као и радови на дренажним и расхладним системима. Замениће се сва четири генератора, блок трансформатори, разводно постројење, а значајно ће се унапредити и команда електране са новим системом за управљање. Планирано је да радови на првом агрегату почну 2013. године.

Ј. Петковић

АКТУЕЛНОСТИ

На хидроелектрани „Зворник“, 24.априла,отворенајерибљастаза,дуга160метара, која омогућаванесметанпролазак риба из доњег тока Дрине,узводно, кроз Зворничко језеро, добране ХЕ „Бајина Башта“, где ће семрестити.Ова јединствена рибља стаза, јединана простору бивше Југославије,редовно се отвара од 2003. године.Унапређењу стања рибљег фонда наДрини, на овај начин доприноси ихидроелектрана у Малом Зворникуотварањем “рибље стазе”, што јеистовремено и потврда да се могуускладити интереси произвођачаструјеириболоваца. -Радстазејевеомазначајан,Дринапредставља јединствен екосистем, анесаморибарскоподручје,пауњенузаштитуиунапређењерибљегфондатреба сви да се укључе, истакао јена отварању Мијодраг Читаковић,директорПД “Дринско-Лимске” ХЕ идодаодаХЕ“Зворник”иПД“Дринско-Лимске”ХЕимајувеликуодговорностпрема екологији И рибљем фондуу Дрини и језерима. Спремни смода сарадјујемо са удружењимариболоваца у циљу заштите и

обогаћивањарибљегфондауводномсливуДрине. КакојерекаоДраганКостадиновић,председник организације спортскихриболоваца из Малог Зворника,рибљастазаћебитиотворенатоком30 до 50 дана, односно оноликоколико трајенагонрибе замрестом.Кроз рибљу стазу пролази од 25 до78 тона рибе, колико је забележеноједне године. Рибља стаза се зау-ставља у три наврата у току свограда, тако да рибочувари успевајупратепопулацију,врстаимигрирањерибакоје, издоњег токареке, исподхидроелектране, прелазе узводно ииду пут мреста. Стаза до пре десетгодина није радила, међутим, токомпоследње деценије имамо изузетнусарадњу са руководством ХЕ „БајинаБашта“ и ХЕ „Зворник“, наглашаваКостадиновић.ХЕБајинаБаштасвакегодинепомажепорибљавањекакобисе ублажиле последице осцилацијенивоа воде и свеле на минимумнарочито у време мреста. Одличнусарадњу имамо са актуелним дире-ктором ХЕ „Зворник“ МилорадомДрагићем, који нам излази у сусрет,па чак у неким случајевима задржиодговарајући ниво воде, уз сарадњуса диспечерском службом ЕПС-а, ау циљу очувања и заштите рибљегфондауДрини.

Јединствена рибља стаза у Малом Зворнику

У ХЕ „Зворник“ отворена рибља стазаУ ПРИЛОГ ЈАЧАЊУРИБЉЕГ ФОНДА

„Шипад“ у Малом Зворнику, штоје био услов ЈКП „Дрина“ из МалогЗворника за извођење прокопавањаречногкорита,ауговорена јеизрададодатногбунарасапратећомопремомзаводоснабдевањеМалогЗворника.

Из организације спортскихриболоваца из Малог Зворникасаопштили су да ће током мајаДринабитипорибљенаодређеномколичиномрибе.

Ј. Петковић


WWW.DLHE.RS

Доказ да је ЕПС покренуо снажан инвестиционициклус потврђен је 21. марта потписивањемпротокола о сарадњи са шпанским компанијамао улагањима у обновљиве изворе енергије. УсвечанојатмосфериуАкадемијинаукаиуметности,уз присуство домаћина и председника САНУНиколе Хајдина, Душана Петровића, министра запољопривреду, трговину, шумарство и водопри-вреду, Петра Шкундрића, саветника премијера уВлади Србије,Љубомира Маћића,директора СаветаАгенције за енергетику, протоколе су потписалиДрагомир Марковић, генерални директор ЕПС-а,ипредставницишпанскихкомпанија. Оцењујућиулагањауенергетсkисекторкаоједанод стубова привредног развоја, Никола Хајдин јеистакаои задовољствоприступом стратешкогпла-нирања. ДушанПетровићјерекаодасуобновљивиизвориенергије велика шанса Србије и да могу значајнодопринети повољнијем спољнотрговинском била-нсу,ипомоћидасезапосливећибројљуди,нарочитоушумарству и водопривреди.Министар је истакаодабројкенајбољеговоретедајепроценапотенција-лабиомасееквивалентнаколичиниод2,7милионатонанафте.ПетарШкундрићјеподсетиодајеуСрбијииздато12енергетскихдозволазаветрогенераторе,150замалехидроелектране,инеколикодозволазаузградњуенергана.

Већовегодине,уСрбијибимоглидапочнурадовинасоларномпаркузакојијепотребнооко3.000хектара,иучијуизградњућелуксембуршкакомпанија»Секјуритиеквити партнер« уложити око две милијарде евра –рекаојеБојанЂурић,државнисекретаруМинистарствузаштите животне средине. Како је за то земљиштетешко обезбедити јединствен простор, истиче Ђурић,највероватнијеједаћеинвестицијабитиреализованана10до20локација.СвећебитиреализованонаПештеруиуоколиниСјенице–гдејебројсунчанихданаза70одстовећинегоуНемачкој.

М.Ђокић

ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА

ПОКРЕЋУ СЕ УЛАГАЊАУ ОБНОВЉИВЕ ИЗВОРЕ

СОЛАРНАЕЛЕКТРАНА НА ПЕШТЕРУ

ЕПС и шпанске компаније потписали Протокол о сарадњи

Потписан Меморандум о разумевању ЈП ЕПС са канадско-кинеским конзорцијумом

ПОДРШКА ПРОЈЕКТУРХЕ ”БИСТРИЦА”

ЈП ЕПС и конзорцијум, који чине канадска корпо-рација »Лавалин« и кинеска компанија »Чајнануклеар пауер инжењеринг« потписали су 27.марта Меморандум о разумевању за развој пројектаРХЕ«Бистрица«. Меморандум су потписали ДрагомирMарковић, генерални директор ЕПС-а, Жан ФрансоаБакл,потпредседникуДирекцијизахидроелектранеиелектроенергетскисистемканадског»Лавалина»иЖанКибо,заменикгенералногдиректораифинансискидиректор кинеске компаније »Чајна нуклеар пауеринжењеринг«. Овај документ подра-зумева сарадњунаприпремипредлогазаизрадусвеобухватнестудијеоправданости и студије ути-цаја наживотну средину,која испуњава захтеве и стандарде међународнихфинансиских институција за финансирање пројектаРХЕ«Бистрица«. РХЕ«Бистрица«снаге680мегавата, бићезначајнаподршка стабилности електро- енергетског системаСрбије и развоју ветро-паркова. Таква постројења су»златне« резерве сваког електроенергетског система,јер обезбеђују енергију када је најпотребнија, у временајвећепотрошње,алиикадајенајскупља–истакаојеМарковић. РоманВашчук,амбасадорКанадеуСрбији,рекао једа јетајпројекатдобарза јачањесарадњеизмеђутридржаве,докјеПетарШкундрић,саветникпредседникаВладеСрбијезаенергетику,објасниодаћесаизградњомРХЕ«Бистрица«,узпостојећуРХЕ«БајинаБашта«,Србијаимати системдвеповезанеРХЕ нај-већегкапацитетау региону. Џу Лијанг Ћи, саветник за економију уамбасадиКинеуБеоградуказаоједабизареализацијуовог пројектамоглида се обезбеде повољникинескикредити. А, најкраће речено, овај мега пројекат бићереализован канадском технологијом, кинеским фина-нсијамаисрпскомстручномрадномснагом.

М.Ђокић

РЕКЛИ СУ...

ХЕ „Бистрица”


WWW.DLHE.RSС И Н Д И К А Т

Ималисмодугуитешкузиму,алиузпојачаненапоресвихрадникаунашемпривредномдруштву,успелисмодасеизборимосаогромномколичиномснега,морамдакажемиузпуносрећештонијебилонаглоготопљавања– истиче Милан Стефановић, председник синдикатаПД«Дринско-ЛимскеХЕ«.Оно,борбасаснегомисуровомзимом, није посао синдиката, али накнада за изузетненапорерадникауотежанимусловимарада,свакако,јесте. Добили смо новчана средства за отежане условерадаидобитизранијихгодина–кажеСтефановић, санескривенимзадовољством. Поделилисмоновогодишњепакетићезадецунашихрадника,а8.март-ДанженанашерадницесупрославилеухотелуПалисаднаЗлатибору. У програму рада синдиката нашег привредногдруштвапланиралисмоекскурзијууБудву,заједничкиизлет за све раднике ПД ,спортске игре хидраша,заједничкеигресвихрадникауСиндикатуЕПС-аиниздругихактивности–кажеСтефановић. Оноштобихжелеопосебноданагласимјеиницијативапроизвођача електричнеенергиједа сеоснујеКоорди-нацијасиндикатапроизвођача.Ималисмонизсастанакаокоовогпредлога,састанкеИзвршниходборанашегПД,састанке Координације синдиката нашег ПД, састанке

Координацијезапроизводњухидроелектричнеенергије,тесастанкесасвимпроизвођачимаелектричнеенергије.СобзиромдајеуТЕНТ-убиопротестсменскихрадника,затимвластувеликорадинаразбијањудистрибуцијанаоператередистрибутивногсистемаи јавнеснабдеваче,понашеммишљењу,вршесеприпремезаприватизацијуЕПС-а–кажеСтефановићигласносепита–котогоремути синдикалне воде? Досадашња организацијасиндикатаЕПС-а,сакоординацијамахидраша,термаша,угљараидистрибутерасепоказалакаодобра,оптималнаифункционалнаитонебитребаломењати. СиндикатПД«Дринско-ЛимскеХЕ«ниједонеоодлукуда уђе у оснивање још једне Координације у оквируСиндикатаЕПС-а,јерсматрајуданисувременазаподелеидасуовокључнимоментикадатребасвеучинитидасесачувајединствоуоквируСиндиката. Ваљанапоменутида,одсвихпроизвођачаелектричнеенергије, само наш синдикат није ушао у ту новуКоординацију, ми смо донели одлуку да сачекамои проценимо да ли је оснивање нове Координацијесврсисходноилине. Синдикат ПД«Дринско-Лимске ХЕ« чврсто стоји настановиштудаштомањеполитикеуСиндикату–тојачиичвршћисиндикат,закључује,накрају,Стефановић.

М.Ђокић

СПОРНА НОВА КООРДИНАЦИЈА

Kо то горе мути синдикалне воде?

Милан Стефановић

Обележен међународни Дан Жена


WWW.DLHE.RSРЕПОРТАЖА

Репортажа о Божидару Мандићу, бившем пословођи електрорадионице

ЧудомсусечудилиБајинобаштани,којису,упетак27.априла,пролазилипоредресторана»Тара«уБајинојБашти.Уресторанусесјатиосилансвет,мислилисудајесвадбаигласносепитали–откудсвадбаупетак,тоникаданијебило,увексетаквослављеорганизовалоусуботуилинедељу?!Не,нијебиласвадба,анијебионииспраћајвојника,тогавишенема,јернислужењавојногрока нема, али био је испраћај и те какав. Испраћалипријатељи и колеге из ХЕ«Бајина Башта« БожидараМандића, бившег пословођу електрорадионице узаслуженупензију.Некикажуда јенаиспраћајубило120,амождаи150душа,свеједнокојајецифратачна,алијетачнодајетобиоиспраћајзапамћење,заслужиојетоБолесвојимрадомиодносомпремаљудима.Човекзапоштовањеипричу.Иновинску,свакако. Евоприче.Рођенје08.јануара1947.годинеуБајинојБашти.Како јерођеннадругиданБожићададошемуимеБожидар,такавјетадаобичајбио,асамимрођењемодбожјихдароваједобиодобротуипоштење.Тосеушколинеучи,одБогаједато. Осмогодишњу школу је завршио у Бајиној Башти,а потом и Електропривредну школу »Раде Кончар« уБеограду1965.године.Служиојевојнирокуморнариципунедвегодине,биојегњурац,вишејебиоуводинегонакопну.Омрзнуо јеводузасвавремена,кадаоденаморе–самосесунчауводунеулазинизаживуглаву! Првукорухлебајезарадиоубеоградскомпредузећу»Ротор«, али као сваки рођени Бајинобаштанин нијемогаобеззавичаја,вратиосеуБајинуБашту1970.годинеизапослиоу»Слободи«.Тујеостаошестгодинаи1976.

ЗАСЛУЖИО БОЛЕИСПРАЋАЈ ЗАПАМЋЕЊЕ

долазиуХЕ«БајинаБашта«.Упочеткумунијебилолако.Једнојепроизводитиструју,адругојеправитирешоеишпорете,којитуструјутроше.А,тистаримајстори,којејезатекаоуХЕ,нисубилибашвољнидапреносезнањемлађима.МораосесамсналазитииснашаосеБоле,безобзираштооннијебиоелектроинсталатер,нипогонскиелектричар–већвиклер.УмеБолесаалатомисаљудима.Радиојеуелектрорадионици,апотоминакомандиХЕицентралнојкоманди.Билисузадовољнињеговимрадомиодносомпремаљудима.Свисугазаволели,јерјеврлокомуникативан, срдачан и увек спреман да помогне.Вазда спреман за шалу на туђи, али и на свој рачун.Онда,деведесетинеке,одеупензију НовакМаловић,пословођа,остадеторадноместоупражњенодуженегоштотреба.НећкаосеМилошТришић,нећкаосеМилошПетричевић, прекипело Читаку, који је тада обављаодужност техничког директора и одлучивао о свемуизобластитехнике,ушао је једно јутроурадионицуирекао–Боле,одсутрасипословођаелектрорадионице.Билојето1995.године,Читакрекаоиизашао,нијеБолеимаовременанида сеогласи.А,небинивредело, саЧитакомимаразговораидоговора,алинемапоговора!Крај приче и почетак Болетовог шефовања. Додуше,нијетониличилонакласичнашефовања.Никаданијеповисиотон,свејеонтонекакообављаонадругарски,присанначин, а опет слушали су га безпоговора. Биосамприсутанвишепутанајутарњојкафи,послекојејераспоређиваорадникеусезониремоната-каданагрнурадници»Електроизградње«идругихлокалнихфирми–затиличасузимајуалатисваконасвојпосао,јединоштосамгаупитаојекакоимпопамтиимена? Дасеразумемо,нијелакорадитисаљудима,алиБолејеторадионаопштезадовољствопретпостављенихипотчињених,правојечудокакојеуспевао,тосамоонзна. А,потписниковогтекстазнаданепостојиниједанрадник у ХЕ «Бајина Башта«, који, у некој прилици иконтекстунекогразговора,нијеизговориотечаробнеречи, тако потребне, а ретке – Боле је добар човек.Јесте, стварно и није онда чудношто је више од полазапослених дошло да га испрати у заслужену пензију.Болејетозаслужиоизадужио.Отудиовиредови.

М.Ђокић

Боле и „доктор” Мијан, бивши и садашњи пословођа

Боле Мандић-све било је музика


WWW.DLHE.RS

Смене „заробљене” у електрани

БЕШЕ СИБИРСКА ЗИМА

ЛЕДЕНИ ТАЛАСЛЕДЕНИ ТАЛАС Хладни талас и обилне снежне падавине токомјануараифебруара,донелисумногопроблеманашем,а посебном златарском крају и „Лимским“ хидро-електранама, где је било најтеже. Екстремно нискетемпературеиобиланснег,незабележениупоследњедведеценије,знатносуотежалиусловерадаиутицалинапогоршањеионакослабехидрологијеутомпериоду.ЗалеђенесубилеширеповршинеУвачког,ПотпећкогиПерућачкојјезераунепосреднојблизинибране. Сметовикоји субиливисокивишеоддваметраунововарошкомкрају,онемогућавалисукрајемјануарау ХЕ „Увац“ уобичајени сменски рад, па су у вишенавратарадницибилипростозаробљениуелектрани.Осим тога, поједине деонице пута, у дужини већојод километар и по, запослени су прелазили пешице.Путевисубилитешко,илиготовосасвимнепроходни,а на послу се остајало и више од 24 сата. У овојелектранисусеу једноммоментудвесменерадникаса радницима зимске службе и практично су билиодсечениодсветанеколикосати,јерсеумеђувременупокварилоангажовановозило–утоварналопатакојајетребаладарашчистипут. ЗавејанјебиоипутодмагистраледоХЕ„КокинБрод“.Утојелектранисменајетакођебила„заробљена“вишеод12сати.Заоваквенепогодеиванреднеситуације,ПД„Дринско-Лимске“навремејеобезбедилопотребнасредстваидобракоја су биланеопходнадарадницибезбедносачекајузаменунарадномместу.Радје,збогтога,унареднихмесецданаорганизованподругачијемсменском распореду који је прилагођен временскимусловима. У првим данима невремена и „сибирске зиме“, увишенавратасамрежесуиспадалидалеководи35кВзасопственупотрошњууБистрицииКокиномБроду,аливрлобрзосупоправљени,апроизводњасеупркос

томеодвијалапоплану. РадницихидроелектранаусаставунашегПДдано-ноћносурадилинаублажавањуелементарненепогоде.У таквим условима било је неопходно применитисве безбедноснемере и заштити раднике како не бидошлодонежељенихефаката,каоштосупромрзлинеифизичкеповреде,алииспречитиоштећењанаопремииоруђукојимсеинтервенишеуванреднојситуацији. Сви запослени у ПД „Дринско-Лимске“ ХЕ далису максималан допринос за превазилажење таквеситуације,даноноћнимрадомнаотклањањупоследицавеликихпадавина.Опремаиагрегатирадилисудоброинијебилокваровакојибимоглиизазватизастојенаглавнојопремииупроизводњи,аспорадичникваровирешаванисууходуинепрекидно. ВеликинапориуложенисууодмрзавањецевоводауХЕ„БајинаБашта“,какобицеодренажнисистемрадионормално. Лед се отклањао механички, употребомбренера и калорифера. Поред тога, свакодневносе радило на уклањању великих количина снега иледа и ублажавањуњиховиштетних дејстава у свимогранцимаПД. Ј.Петковић

Свакодневно уклањање снега и леда

Могле да угрозе металне конструкције у брани - леденице у ламелама дуге и по неколико метара

Нова Варош окована снегом

Лед и снег - поглед са бране ХЕ „Бајина Башта“


WWW.DLHE.RSЗДРАВЉЕ

У ПД«Дринско-Лимске ХЕ« одувек се водила посебна,континуирана брига о здрављу радника. У складу саЗакономобезбедностииздрављунараду(Сл.РС,број101/5)и имплементиранимИМС, према последњимизвештајимаса периодичних и систематских лекарских прегледа свихзапослених, у ПД«Дринско-Лимске ХЕ« здравствено стањезапослених је следеће: извршени супериодичнилекарскипрегледи запослених, распоређених на радна места саповишенимризиком,укупноњих168,одкојих тринисубила способна за рад, и то по један из ХЕ«Бајина Башта«,ХЕ«Зворник« и »Лимских ХЕ«. По извршеним додатниманализама, и прегледима, укупан број радника, који сунеспособнизараднарадномместусаповишенимризикомјесведеннадварадника.А,ограниченоспособнихима37радника,итопоогранцима:ХЕ«БајинаБашта«-16,«ЛимскеХЕ«-9,ХЕ«Зворник–11иХЕ«Електроморава–1радник. Сходно Закону о безбедности и здрављу на раду –радници, који, према извештају надлежнемедицине рада,нисуспособнизарадилинемајуизвештајопериодичномпрегледу, не могу се распоређивати на радна места саповишеним ризиком. Извештаји са лекарских прегледа,са препорукаманадлежнихлекараи службе за заштитуибезбедност прослеђени су непосредним руководиоцима.За раднике, којима је у Извештају наведена ограниченаспособност руководиоци служби су дужни уважаватии поступати по препорукама из извештаја са лекарскихпрегледа–истичеНенадПурић,којијезадужензазаштитунарадуиздрављерадникауовомпривредномдруштву. Обзиром на одредбе Колективног уговора, и Акта опроцени ризика, у ПД«Дринско-Лимске ХЕ« извршени сусистематскипрегледииосталих запослених,којинерадена радним местима са повишеним ризиком, њих укупно370,одкојихпетрадниканисубилиспособнизарад,свихпетсуиз»ЛимскихХЕ«.Ограниченоспособнихрадника,сапотребнимдодатнимпрегледимаииспитивањимаима56запосленихуПДитопоогранцима:ХЕ«БајинаБашта«-23,«ЛимскеХЕ«-12,ХЕ«Зворник«-19и«Електроморава«–2радника. Поредпоменутихпрегледа,анаосновучлана6основниходредби,чл.32,којирегулишеприменупревентивнихмера

вршења претходних периодичних и циљаних прегледа унаставкупројекта»Програмпревенцијемалигнихидругихобољења«-извршеноје65основних,специфичнихпрегледаженаизПД«Дринско-ЛимскихХЕ«-кажеПурић. У складу са Колективним уговором, у привредномдруштву су организовани и превентивни третманирекреацијеирехабилитацијезазапослене,апремаутврђе-номпрограму,усаглашеномизмеђупословодстваисинди-ката и то: третмани рехабилитације у бањама за око 70запосленихирекреацијанаморузаоко100радника. Немасумње,превентивачуваздравље,ауПД»Дринско-Лимске ХЕ« се води континуирана брига о здрављузапослених.

превентива чува здрављепревентива чува здравље Обука о безбедности на раду

Поштовање мера безбедности


WWW.DLHE.RS

СРЦЕ ЛУПА БЕЗ РИТМА Шестдо седамодсто становништваимаповременаилистална»прескакања«срца.А,петдошестхиљадаљудина-прасноумреоднајтежихвентрикуларнихаритмија.Многосу чешће атријалне фибрилације, коју пацијенти осећајукао»треперење«срца.Свакааритмија,акотраједуго,можеда буде опасна, јер слаби срчани мишић, а то временомводи у друга, тежа срчана обољења. Када срце искочи изуобичајеногритмајављајусеилиубрзанолупањесрцаилиуспоренокуцање.Тадасегубидах,јављајусевртоглавицеигубитаксвести.Највећибројаритмијајављасекодстаријиход50годинаиуглавномидурукуподрукусахипертензијом(повишеним крвним притиском), обољењима срца илибубрега. Према речима др Лазара Ангелкова, кардиологаиз Института за кардиоваскуларне болести Дедиње, јакаузбуђења,радосниилистреснидогађаји,паидугогодишњинагомиланистресмогудаизазовуаритмије,пачакдадоведуидомалигнихпоремећајасрчаногритмаисмрти. -Стресиаритмијасубратисестра.Неуротрансмитерииз надбубрежнежлезде, који се луче у стресним стањимаитекако утичу, директноилииндиректно, на појаву срча-них аритмија – објашњава др Ангелков. Што се аритмијајавираније,удечјемилиадолосцентномдобутојеопаснија.Аритмије у раном узрасту не могу да прођу непримећено– детеима убрзанрад срца, повременеиличесте губиткесвестиигрчеве,малаксалост.Упочетку,аритмијасејављапериодично, на седам или петнаест дана. Како болестнапредује,чешћесејављајупрескакањасрца,пакодтежихболесникасрцесвакодневноиспадаизритма -Шта годдадоводидо »искакања« срцаизнормалногритма,првалинијаодбранесулековиантиаритмици.Они,наглашава доктор Ангелков, не лече узрок, већ проређујуаритмичне нападе: - Лекови су први и најстарији начинлечењааритмијеивеома јеважнодасеаритмијаштопресузбије, а срцесмиринауобичајениритам.Тозначидасупацијентиидаљеуризикуалимањем,одпојавеизненаднесмрти. Уградња пејсмејкера је друга могућност сузбијањааритмије, ако се ради о успореном раду срца и срчанојслабостиистовремено.И за тахикардију, односно убрзанолупање срца, постоје посебни апарати, чијом уградњом сеспречаванапраснасмртовихпацијената.Највећипродорулечењуаритмијапредстављауградњакатетера-појашњавадр. Ангелков. – Примењена на срцу, радиофреквентнаструјаизазиваопекотине,којезарастајууожиљке,ауправотиожиљцисуелектричниизолатори,којинедозвољавајуаритмијамадасеширекрозсрце.

СТРЕС ИЗАЗИВА АРИТМИЈУ

СЕДАМ ЗНАКОВА ПРЕСКАКАЊАНајчешћи облик аритмије носи назив атријалнафибрилација.Њени симптоми су:1. треперење срца,2. неправилан пулс,3. недостатак ваздуха,4. слабост,5. умор,6. вртоглавица,7. краткотрајни губитак свести.

ЗДРАВЉЕ

ЛУПАЊЕ ИЛИ УМАРАЊЕ Аритмијасејављакадасрцепочнеубрзанодалупа,обичновишеод100откуцајауминутуи зове сетахикардијаиликадасрцеуспориикуцамањеод60откуцајауминуту,тосезовебрадикардија.

ГЛОГ ЈАЧА СРЦЕ Начин живота, неправилна исхрана, недовољнафизичка активност и свакодневни стрес угрожавајуздравље, а најчешће страда кардиоваскуларни систем.Осим повишеног крвног притиска (хипертензије), ангинепекторис,инфарктасрца,веомасучестазакречењакрвнихсудова (артеросклероза) и срчане аритмије. Оболелиобавезно морају да се јаве лекару да би добили обавезнелекове,ачајевиодбиљамогудабудудопунскатерапија.

Глог Једна од највреднијих лековитих биљака за срце. Ујесен се беру плодови (глогиње) без петељке и суше сенајпреухладудауполаувену,апотомседосушеутоплојпећи.Благодетиглогазасрцепочивајуупосебнимједиње-њима те биљке – олигомерним процијанидима. Додатникорисни ефекти добијају се захваљујући флавоноидима,који побољшавају рад срца ширећи срчане артерије, штопобољшаваснабдевањесрцакрвљуикисеоником.

Кукурузна свила Бере се са клипа и брзо осуши на јакој промаји у штотањем слоју. Захваљујући сложеном хемијском саставу,користи се за лечење многобројних болести, нарочито једобра против обољења бубрега. Садржи коагулациони(антихеморагични)витаминК-3исалицилнукиселину,падужимузимањемсмањујевисоккрвнипритисак.

М.Ђокић

РЕЦЕПТ- Суве глогиње - 2,5 децилитра воде

Глогиње изгњечите у авану, па кашичицу смесе прелијте хладном водом и поклопите. После 4 сата прокувајте (кад проври кувајте најдуже 2 минута на тихој ватри), поклопите и процедите кад се охлади. Пијте две шоље чаја дневно.

РЕЦЕПТ - кашика кукурузне свиле - кашика корена маслачка - кашика дивље нане (Ментха пулегиум)

Са пола литра кључале воде прелијте три кашике мешавине, поклопите и после 2 сата процедите. Пијте по чашу чаја 3 пута дневно, пре јела.


WWW.DLHE.RSЗАБАВНА СТРАНА

РЕКРЕАЦИЈА

Ове године, за рекреацију и остале бесплатне уживанције у бањама пријавило се 64 радника ХЕ«Бајина Башта«?!?

Дакле, више од четвртине запослених !Можда би требало размислити о куповини једне бање, то би било јефтиније !

ОГЛАС

У аутобусу Бајина Башта - Перућац изгубљен новчаник са 50 евра.Поштеном налазачу следи награда – новчаник и 50 евра!

СТРУЧЊАК

Запослио се Мујо у музеју па како нема појма о послу почео да измишља. Узео једну лобању, показује је посетиоцима и каже – Ово је лобања цара Лазара.Један од посетилаца држи једну малу лобању и пита– А ова?- То је исто његова, само кад је био мали!

ЧИСТОЋА

Дали Црногорцу лопату да чисти снег, а он каже – Што да га чистим кад је чист!

НАПРЕДАК

Дошла баба код лекара, а он јој каже да зине и покаже језик.- Ауу, докторе, али је медицина напредовала. Док сам била млада – морала сам да се скидам гола, а сада је довољно да покажем језик!

ОБЈАШЊЕЊЕ

Трудна сам – каже Фата Муји.- Како бона кад сам пазио?- Па, види Мујо, то ти је као у саобраћају – можеш да пазиш колико хоћеш, не вреди када други не пазе!

- СРБИЈА ЛИЧИ НА ОНОГ НЕСРЕЋНОГ СИЗИФА, КОЈИ ЈЕ ГУРАО КАМЕНЧИНУ УЗБРДО И КАДА ЈЕ ИЗГУРАО, РЕКОШЕ МУ – Е, НИЈЕ ТО ТАЈ КАМЕН!

- СРПСКО СЕЛО У ИЗБОРНОЈ ГОДИНИ: СЕЉАЦИ СА ТРАКТОРИМА НА АУТОПУТУ, А ПОЛИТИЧАРИ У ШТАЛАМА И НА ЊИВАМА !

- НАЈВИШЕ ТАЈНИ ИМА – У ЈАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА!

- ЧИСТОЋА ЈЕ ПОЛА ЗДРАВЉА. ЗАТО ВАЉДА И ПЕРУ НОВАЦ !

- БИЛИ СУ ИЗБОРИ, ИЗАБРАЛИ СМО НАЈБОЉЕ. БОЖЕ, КАКВИ СУ ОНДА ОСТАЛИ ?!

- МИ СВАКОЈ ВЛАДИ ДАЈЕМО 100 ДАНА – ПА КО ПРЕЖИВИ !

- НЕКАДА ЈЕ БИТИ ВЛАСТ – БИЛА ЧАСТ, А САДА ЈЕ- СЛАСТ!

- НЕКАДА СЕ НА ПОЛОЖАЈИМА ГИНУЛО, А ДАНАС СЕ ИТЕКАКО ДОБРО ЖИВИ!

- ТЕШКО ЈЕ ПРАЗНОЈ ВРЕЋИ УСПРАВНО СТАЈАТИ!

- БОЉЕ ЈЕ БИТИ ГЛУП НЕГО ЋЕЛАВ - НЕ ВИДИ СЕ!

-У ВИНУ ЈЕ ИСТИНА. ЗАТО СРБИ И ПИЈУ РАКИЈУ!

- ВО РИЧЕ КАД ЈЕ ЖЕДАН, А ЧОВЕК КАДА ЈЕ ПИЈАН!

- ВРХУНАЦ ПИЈАНСТВА: КОНОБАР, ДОНЕСИ МИ ВРАТА, ХОЋУ ДА ИЗАЂЕМ!

- КОНАЧНО, НЕЗАПОСЛЕНИ И ЗАПОСЛЕНИ СУ ИЗЈЕ- ДНАЧЕНИ–НИ ЈЕДНИ НИ ДРУГИ НЕ ПРИМАЈУ ПЛАТУ!

- ПРЕГОВОРЕ СА АЛБАНЦИМА БИ ТРЕБАЛО ДА ВОДЕ НЕПИСМЕНИ- ОНИ СИГУРНО НИШТА НЕЋЕ ПОТПИСАТИ!

- САМО СЛЕПЦИ ВЕРУЈУ У ЉУБАВ НА ПРВИ ПОГЛЕД!

- У ЉУБАВНОМ ТРОУГЛУ МУЖ ЈЕ УВЕК ТУП УГАО!

М.Ђокић

ТУ ОКО НАС АФОРИЗМИ


WWW.DLHE.RSЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Крајемјануараовегодине,осно-вана је »Еко регија Дрина«, којучине17општинаизСрбије,БоснеиХерцеговине,ЦрнеГореиХрватске– Плужине, Фоча, Горажде, Сре-бреница, Братунац, Зворник, Бије-љина,МалиЗворник,БајинаБашта,Лозница,Шабац,Љубовија,Ужице,Вишеград,Рогатица,НовоГораждеиЖупања. ЗапредседникајеизабранпрвичовекФоче-ЗдравкоКрсмановић,азазаменика-ДејанМлађеновић,заменик председника општинеБајина Башта. Први контакти иразмишљања о заштити лепотицеДрине,извораживотаиекономије,започети су пре шест месеци уЛозници, а потом и у Фочи. УБијељини им се прикључио иДавор Миличевић, градоначелникЖупањеизХрватске. -Задатакнамједајединственомпросторно-планском документа-цијом заштитимо квалитет водеДрине–одизворадоушћауСаву.Да се не догоди, као сада, да наједној обали развијамо туризам, анасуседнојпрљаветехнологије.ДаДрина буде вода за пиће, купали-ште, извор живота и економије.

Да се експлоатацијом шљунка нанедозвољен начин арчи река имењањен ток, а да нико за то неодговара.Узто,ДринаспајаобалеСрбије,БоснеиХерцеговинеиЦрнеГоре – каже Здравко Крсмановић.Њему као једном од предратнихруководилацапредузећа»ХЕДринауоснивању«иучесникуизградњеХЕ «Вишеград« је познато дапостојипланоизградњи27хидро-електранаусливурекеДрине,алии врло низак степен еколошкекултурестановништва. - Суштина наше приче је да сеусмеримо према Бриселу и евро-пским фондовима. Да заштитимообале од поплава, од депонија, дасачинимо Програм интегралногразвојанакомећерадитиекспертитуризма,екологијеиекономије.Већсадаимамообећањедазачишћењеобала од извора до ушћа Дринеу Саву можемо рачунати на 45милионаевраизБрисела.Потврдутога очекујемо већ на следећемсастанку у фебруару на Тари и уБајинојБашти–кажеКрсмановићИ Жупања у Хрватској желида, на бази својих искустава, упројекту прекограничне сарадње

ДРИНУ ЧИСТЕЧЕТИРИ ДРЖАВЕДРИНУ ЧИСТЕЧЕТИРИ ДРЖАВЕ

Како заштитити нашу најлепшу реку

саБачкимПетровцемуВојводинипомогне »Еко регију Дрина«, теда се активно укључи. – Постојии реалан план изградње каналаДунав-Сава, а за похвалу је и оваидеја о заједничком деловању наДрини. Од тога може бити самокорист – каже Давор Миличевић,градоначелникЖупање. У Плужинама, у Црној Гори– где извиру Тара и Пива, којичинеДрину, даје се пуна подршкаактивности17општинаузДрину. Средином марта, на састанкупредставникаоснивача»ЕкорегијеДрина« у хотелу »Језеро« у Перу-ћцу,усвојенјеразвојнипрограмзаовуинареднедвегодине. Очување квалитета водеДринеје први предуслов за планираниразвој регије у свим сегментима.Мора се континуирано пратитиквалитет воде Дрине и њенихпритока, нарочито Лима, јер онпресудноутиченасвеукупностањенизводно,адотокЛима јенајвећизагађивач. Позната је чињеницадасууБијеломПољунаправљенибетонски подзиди преко којихсе санитетски отпад довозикамионимаиизручујеуЛим.Узто,оварекачини30постоДрине,докЋехотина, као друга по величинипритока, учествује са само деветпроцената.Десетакдругихпритока- Сутјеска, Бистрица, Прача, Рзав,Јадар, Жепа, Јања, и друге – саукупно 31,5 процената Дрине.Учешће Пиве и Таре износи 40процената,тосуподациИнститутазаводесаседиштемуБијељини. На крају, треба рећи и ово –докле год постоје дивље депонијеуз Дрину и њене притоке икатастрофалнонискасвестграђанаоочувањуживотнесредине,одно-сноовепрелепереке-нећепомоћини 17 општина, ни Брисел, нитибилоко. На поменутом састанку уПерућцу, договорено је да сеплануређења обала Дрине, њенихпритока и језера у Зворнику,Перућцу, Вишеграду и Заовинама,спроведе упериодуод22.марта -Данасветскихвода,докаснејесени. М.Ђокић

У ”ЕКО РЕГИЈИ ДРИНА” 17 ОПШТИНА


подмлађивањесамо што није почело

ХЕ “ЗВОРНИК”

ГОДИНА VI ДРИНСКО ЛИМСКЕ · реконструкцији мале...

Documents

Transcript of ГОДИНА VI ДРИНСКО ЛИМСКЕ · реконструкцији мале...