UDRUŽENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA I SARADNIKA NIŠAVSKOG OKRUGA ,,

E D U K A ”

Literatura za rešavanje testa

„PRAVILNICI U PRAKSI-TUMAČENJE I RAZUMEVANJE ODREDBI PRAVILNIKA O KME I IZDAVANJU LICENCI ZA RAD “

SADRŽAJ

1. UVOD………………………………………………………………………….……........1

2. KOMORA ZDRAVSTVENIH RADNIKA……………………………..……………..…1

3. PRAVILNIK O SPROVOĐENJU KONTINUIRANE EDUKACIJE ZA

ZDRAVSTVENE RADNIKE I ZDRAVSTVENE SARADNIKE………………………2

3.1 KONTINUIRANA EDUKACIJA……………………………………………...….…2

3.2 AKREDITACIJA PROGRAMA ZA KONTINUIRANU EDUKACIJU……...…….3

3.3 OBLICI KONTINUIRANE EDUKACIJE…………………………………………...4

3.4 POTVRA O KONTINUIRANOJ EDUKACIJI……………………..……………….6

4. PRAVILNIK O BLIŽIM USLOVIMA ZA IZDAVANJE,OBNAVLJANJE ILI

ODUZIMANJE LICENCE………………………………………………………………...6

UVOD

Medicinska nauka se stalno razvija. Uvođenjem novih tehnologija u dijagnostici, terapiji i zdravstvenoj nezi proizišla je i potreba kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika.

Kontinuirana medicinska edukacija (KME) obezbeđuje praćenje i reformu obrazovnog i zdravstvenog sistema po preporukama Svetske zdravstvene organizacije.Ona predstavlja skup obrazovnih aktivnosti koje služe da se održi, razvije ili poveća znanje, veštine i profesionalna dostignuća i odnosi koje lekar i ostalo zdravstveno osoblje koristi da pruži usluge pacijentima, javnosti ili profesiji.

KME predstavlja skup znanja i veština opšte priznatih i prihvaćenih od strane stručne javnosti u okviru osnovnih medicinskih nauka, kliničke medicine i pružanja zdravstvene nege.

Pravo i obaveza svakog zdravstvenog radnika je da se neprekidno stručno usavršava kako bi ispunio uslove za obnovu licence za rad.

2. KOMORA ZDRAVSTVENIH RADNIKA

Radi unapređivanja uslova za obavljanje profesije doktora medicine, doktora stomatologije, diplomiranih farmaceuta, diplomiranih farmaceuta medicinske biohemije i doktora medicine specijalista kliničke biohemije, medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara, zaštite njihovih profesionalnih interesa, organizovanog učešća na unapređivanju i sprovođenju zdravstvene zaštite i zaštite interesa građana u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu - osnivaju se komore zdravstvenih radnika, kao nezavisne, profesionalne organizacije, uređuje se članstvo u komorama zdravstvenih radnika, poslovi, organizacija i rad komora, posredovanje u sporovima i sudovi časti, kao i druga pitanja od značaja za rad komora.

Članstvo u komori je obavezno za sve koji kao profesiju u Republici Srbiji obavljaju poslove zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i u drugim oblicima zdravstvene službe .

Komora, u skladu sa zakonom, obavlja sledeće poslove kao javna ovlašćenja:

1) donosi kodeks profesionalne etike

2) vrši upis zdravstvenih radnika, pod uslovima propisanim zakonom, i vodi imenik svih članova komore;

3) izdaje, obnavlja i oduzima odobrenje za samostalni rad ( licenca) članovima komore koji su upisani u imenik članova komore i vodi imenik o izdatim, obnovljenim i oduzetim licencama;

4) posreduje u sporovima između članova komore, odnosno između članova komore i korisnika zdravstvenih usluga;

5) organizuje sudove časti za utvrđivanje povrede profesionalne dužnosti i odgovornosti članova komore, kao i za izricanje mera za te povrede;

6) vodi imenik izrečenih disciplinskih mera članovima komore;

7) na zahtev člana komore ili drugog ovlašćenog pravnog ili fizičkog lica izdaje izvode iz imenika, uverenja i potvrde o činjenicama o kojima vodi evidenciju, a koji predstavljaju javne isprave;

8) utvrđuje visinu članarine za članove komore;

9) utvrđuje iznos nadoknade za upis u imenike članova komore, iznos nadoknade za izdavanje i obnavljanje licence, kao i nadoknade za izdavanje izvoda iz imenika, uverenja i potvrda o evidencijama koje komora vodi;

10) izdaje legitimaciju članovima komore koji imaju licencu;

11) izdaje identifikacioni broj članovima komore koji imaju licencu.

Komora izdaje, obnavlja ili oduzima licencu zdravstvenim radnicima, pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita.Direktor komore donosi rešenje o izdavanju, obnavljanju ili oduzimanju licence.

U komori se po službenoj dužnosti, vrši upis izdatih, obnovljenih ili oduzetih licenci u imenik izdatih, obnovljenih ili oduzetih licenci u roku od 15 dana od dana izdavanja, obnavljanja ili oduzimanja licence.

Članovi komore dužni su da nadležnom organu komore prijave sve promene koje su bitne za upis u imenik , kao i druge bitne činjenice iz nadležnosti komore, u roku od 30 dana od dana saznanja za te promene, odnosno činjenice.

Članovi komore dužni su da uredno plaćaju članarinu, nadoknadu za upis u imenike, kao i druge nadoknade za rad komore, u skladu sa zakonom.

3.PRAVILNIK O SPROVOĐENJU KONTINUIRANE EDUKACIJE ZA ZDRAVSTVENE RADNIKE I ZDRAVSTVENE SARADNIKE

Kontinuirana edukacija se sprovodi u skladu sa pravilnikom o sprovođenju kontinuirane edukacije za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike.

Pravilnik utvrđuje vrstu, programe, načine, postupak i dužinu trajanja kontinuirane edukacije, ustanove i udruženja koja mogu da je sprovode , kriterijume na osnovu kojih se vrši akreditacija programa kontinuirane edukacije, kao i druga pitanja od značaja za sprovođenje kontinuirane edukacije.

3.1 KONTINUIRANA EDUKACIJA

Kontinuirana edukacija podrazumeva:

aktivno i pasivno učešće na stručnim sastancima, seminarima, simpozijumima, kursevima i kongresima; objavljivanje naučnih i stručnih članaka u stručnim i naučnim časopisima - publikacijama; rešavanje testova; studijski boravak; usavršavanje u okviru poslediplomskih studija i zdravstvenih specijalizacija.

Zdravstveni savet Srbije vrši postupak procene kvaliteta programa kontinuirane edukacije (akreditacija) najmanje četiri puta godišnje.

3.2AKREDITACIJA PROGRAMA ZA KONTINUIRANU EDUKACIJU

Akreditacija programa vrši se ako:

program usavršava znanja, veštine i stručnost polaznika; se program zasniva na najnovijim znanjima i dostignućima struke; obrađuje teme od većeg socijalno-medicinskog značaja; doprinosi unapređenju kvaliteta stručnog rada definisane ciljne grupe; je jasno definisana tema i ciljna grupa po osnovu stručne spreme i zdravstvene specijalizacije, vrsta

kontinuirane edukacije, sadržaj, satnica, predavači, reference i dužina programa i intelektualna svojina; je program odobren od stručnog tela organizatora programa kontinuirane edukacije, a ako takvo telo kod

organizatora ne postoji odobrenje daje stručno telo odgovarajućeg udruženja zdravstvenih radnika ili odgovarajućeg fakulteta;

je predavač akreditovanog programa lice koje ima najmanje pet godina radnog staža i najmanje isti stepen obrazovanja kao slušaoci;

Zahtev za akreditovanje programa kontinuirane edukacije podnosi se Zdravstvenom savetu Srbije preko nadležne komore zdravstvenih radnika na osnovu javnog poziva koji se objavljuje na internet stranici zdravstvenog saveta Srbije i nadležnih komora.

Nadležnost komore zdravstvenih radnika određuje se prema stepenu obrazovanja predavača programa kontinuirane edukacije i ciljnoj grupi.Ako program kontinuirane edukacije ima više predavača različitog stepena obrazovanja, nadležnost zdravstvene komore preko koje se podnosi zahtev za akreditaciju programa, utvrđuje se prema preovlađujućem stepenu obrazovanja predavača.U slučaju jednakog broja predavača različitih stepena obrazovanja, nadležnost komore preko koje se podnosi zahtev za akreditaciju programa, se utvrđuje prema višem stepenu obrazovanja predavača.Zdravstveni savet određuje izgled, sadržaj i obrazac prijave.Predavač akreditovanog programa ima najmanje isti stepen stručne spreme kao i lica na koja se odnosi akreditovani program.

Organizator akreditovanog programa mora da obezbedi organizaciono-tehničke uslove za uspešno sprovođenje programa kontinuirane edukacije, odnosno da ima razvijen sistem evidencije prisustvovanja, sistem provere znanja (za kurseve odnosno seminare), sistem evaluacije organizovanog skupa (osim za stručne sastanke), sistem za čuvanje dokumentacije u vremenskom periodu od najmanje sedam godina, kao i druge uslove koji su od značaja za akreditaciju programa.Zdravstveni savet vrednuje svaki prijavljeni program kontinuirane edukacije određivanjem odgovarajućeg broja bodova.Odluka o akreditaciji programa kontinuirane edukacije objavljuje se na internet prezentaciji Zdravstvenog saveta i internet prezentaciji nadležne komore zdravstvenih radnika.

Organizator programa kontinuirane edukacije prilikom akreditacije programa kontinuirane edukacije navodi tačan datum, mesto i vreme održavanja programa, a u slučaju promene navedenog termina, o novom datumu, mestu i vremenu održavanja programa koji je predmet navedene promene obaveštava Zdravstveni savet Srbije i nadležne komore zdravstvenih radnika najkasnije sedam dana pre održavanja programa.

Zdravstveni savet nadležan je za praćenje kvaliteta izvođenja akreditovanih programa kontinuirane edukacije o čemu priprema izveštaj. Izveštaj o kvalitetu izvedenog programa kontinuirane edukacije sadrži ocenu izvođenja, koja može biti osnov za procenu mogućnosti daljeg izvođenja programa kontinuirane edukacije.

Nakon svakog održanog akreditovanog programa kontinuirane edukacije, osim za stručne sastanke, organizator sprovodi evaluaciju tog programa, pri čemu se najmanje jedno pitanje odnosi na opštu evaluaciju tog programa koja se vrednuje ocenom u rasponu od 1 do 5. Svaki program kontinuirane edukacije vrednovan od strane slušalaca prosečnom ocenom manjom od 2 ne ispunjava uslove za dalje izvođenje.

Organizator dostavlja izveštaje o održanim akreditovanim programima kontinuirane edukacije Zdravstvenom savetu Srbije i nadležnim komorama na propisanom obrascu poštom i u elektronskoj formi, do 15. u mesecu za programe kontinuirane edukacije održane u prethodnom mesecu.

Ako organizator na propisan način ne dostavi izveštaj, dostavi neuredan izveštaj ili ne obavesti nadležnu komoru o promeni vezanoj za održavanje programa kontinuirane edukacije , ne može da sprovodi program kontinuirane edukacije i ne može da akredituje nove programe kontinuirane edukacije šest meseci od dana održavanja programa kontinuirane edukacije za koji organizator nije dostavio izveštaj, dostavio neuredan izveštaj ili nije obavestio nadležnu komoru o promeni održavanja programa kontinuirane edukacije.

Zdravstveni savet Srbije, u skladu sa zakonom, vrši postupak procene kvaliteta programa kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, na osnovu prijave nadležne komore.

Postupak kontinuirane edukacije mogu sprovoditi fakulteti, škole zdravstvene struke, komore zdravstvenih radnika, zdravstvene ustanove, privatna praksa i udruženja zdravstvene struke, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova, Uprava za biomedicinu, kao i druge javne agencije, organi i organizacije nad kojima nadzor vrši Ministarstvo .

Komore zdravstvenih radnika, sprovode postupak kontinuirane edukacije samo iz svog delokruga rada koji je utvrđen zakonom.

Udruženja zdravstvene struke moraju biti akreditovana kao organizator akreditovanog programa od strane Zdravstvenog saveta. Uslove za akreditaciju određuje Zdravstveni savet. Spisak udruženja koji mogu biti organizatori akreditovanih programa objavljuje se na internet prezentaciji Zdravstvenog saveta.

3.3 OBLICI KONTINUIRANE EDUKACIJE

Kongres podrazumeva domaće i međunarodne skupove na kojima se razmatraju i obrađuju teme koje su bitne za određenu granu ili oblast medicinske struke/nauke.

Kongres može da se sastoji iz više različitih vidova kontinuirane edukacije na kojima se iznose naučna ili stručna plenarna predavanja, izveštava o novinama u toj oblasti, saopštavaju/prikazuju rezultati istraživanja putem usmenih saopštenja i postera, dogovara se o zajedničkom radu i donose strategije i smernice za dalji rad, a koje predstavljaju jedinstvenu celinu.

Simpozijum predstavlja vid kontinuirane edukacije gde se multidisciplinarno obrađuje jedna tema.

Međunarodni kongres u svom naučnom i programskom odboru mora da ima najmanje pet istaknutih stručnjaka iz inostranstva i najmanje četvrtinu stranih predavača od ukupnog broja predavača, da traje najmanje 12 sati, najmanje u toku dva dana i da se izvodi na stranim jezicima, u skladu sa zakonom.

Nacionalni kongres sa međunarodnim učešćem ostvaruje se učešćem domaćih i stranih predavača, traje najmanje 12 sati, najmanje u toku dva dana i da se izvodi na srpskom jeziku ili stranim jezicima, u skladu sa zakonom.

Nacionalni kongres ne može trajati manje od 12 sati, najmanje u toku dva dana.

Međunarodni simpozijum u svom naučnom i programskom odboru mora da ima najmanje dva istaknuta stručnjaka iz inostranstva i najmanje četvrtinu stranih predavača od ukupnog broja predavača, da traje najmanje šest sati i da se izvodi na srpskom jeziku ili stranim jezicima, u skladu sa zakonom.

Nacionalni simpozijum sa međunarodnim učešćem ostvaruje se učešćem domaćih i stranih predavača, traje najmanje šest sati i izvodi se na srpskom jeziku ili stranim jezicima, u skladu sa zakonom.

Nacionalni simpozijum ostvaruje se učešćem domaćih predavača, traje najmanje šest sati i izvodi se na srpskom jeziku.

Pasivno učešće na kongresu dokumentuje se potvrdom o prisustvu, a aktivno učešće potvrdom o prisustvu i štampanim sažetkom rada. Pasivno učešće podrazumeva prisustvovanje predavanjima, a aktivno učešće predavanje po pozivu ili izlaganje rada u vidu postera ili usmeno, s tim što je maksimalni broj koautorstva po kongresu 3.

Neophodno je da je predavač stručnjak u oblasti iz koje drži predavanje, što dokumentuje podacima iz biografije.

Kurs je vid kontinuirane edukacije u okviru koga se prenose teorijska znanja i veštine u manjoj grupi polaznika (do 50 osoba). Veštine treba da čine minimum 50% predviđene dužine trajanja kursa i moraju detaljno da budu opisane u sažetku.

Seminar je vid kontinuirane edukacije u okviru koga se teorijski obrađuje jedna tema i gde je najmanje 30% predviđenog vremena posvećeno diskusiji (interaktivno učešće predavača i slušalaca).

Kursevi i seminari sadrže edukativni materijal, proveru znanja nakon završenog kursa/ seminara i evaluaciju zadovoljstva učesnika kursom/seminarom.Neophodno je da je predavač stručnjak u oblasti iz koje drži predavanje, što dokumentuje podacima iz biografije.

Međunarodni kurs ili seminar prve kategorije traje najmanje šest sati. Na kursu ili seminaru učestvuje najmanje četvrtina stranih predavača od ukupnog broja predavača. Izvodi se na stranim jezicima.

Međunarodni kurs ili seminar druge kategorije su kursevi ili seminari gde je najmanje jedna četvrtina stranih predavača i koji traju najmanje tri sata. Izvode se na stranim jezicima.

Nacionalni kurs ili seminar prve kategorije traje najmanje 6 sati. Na kursu učestvuju samo domaći ili domaći i strani predavači. Izvodi se na srpskom ili stranom jeziku.Nacionalni domaći kurs ili seminar druge kategorije traje najmanje tri sata. Izvodi se na srpskom ili stranim jezicima.

Studijski boravak podrazumeva boravak u zdravstvenim i obrazovnim ustanovama zdravstvene struke radi dodatne edukacije ili upoznavanja organizacije rada.Sprovodi se pod rukovodstvom mentora koga određuje rukovodilac ustanove u kojoj učesnik boravi.Studijski boravak dokumentuje se potvrdom izdatom i potpisanom od strane direktora zdravstvene, obrazovne ustanove ili osnivača privatne prakse u kojoj je obavljen studijski boravak, kao i potpisom mentora.Potvrda sadrži podatke o svim aktivnostima koje su obavljene tokom studijskog boravka.

Zdravstveni radnik 60 dana pre isteka licencne godine podnosi zahtev nadležnoj komori da se ovaj vid edukacije prihvati kao deo obavezne kontinuirane edukacije i da se boduje prema ovom pravilniku.

Stručni sastanci podrazumevaju vid kontinuirane edukacije na kojima se održavaju predavanja o jednoj ili više tema iz oblasti ciljne grupe.Stručni sastanci I kategorije ne mogu da traju manje od dva sata.Stručni sastanci II kategorije ne mogu da traju manje od jednog sata.U toku jednog dana polaznici mogu prisustvovati najviše na dva stručna sastanka.

Zdravstveni radnici u roku od mesec dana od dana objavljivanja publikacije podnose zahtev nadležnoj komori da se ovaj vid edukacije prihvati kao deo obavezne kontinuirane edukacije i da se boduje prema ovom pravilniku.

U svakom pojedinačnom slučaju vrši se bodovanje autorstva, odnosno uredništva, o čemu se izdaje potvrda.

Pod pismenim testom provere znanja smatra se test akreditovan od strane Zdravstvenog saveta, koji sadrži 20, 30, 40 ili 50 pitanja.

Pod testom u elektronskom smislu smatra se test akreditovan od strane Zdravstvenog saveta koji je objavljen na internet stranicama organizatora akreditovanog programa i koji mora sadržati 20, 30, 40 ili 50 pitanja. Za svako testiranje potrebno je obezbediti odobrenje od strane Zdravstvenog saveta.Kandidat mora tačno odgovoriti na najmanje 60% pitanja pismenog, odnosno elektronskog testa da bi ostvario predviđeni broj bodova.Organizator testa mora da definiše vrstu testa, dužinu pripreme polaznika za rešavanje testa i dužinu rešavanja testa. Potrebno je obezbediti materijal koji je neophodan za rešavanje testa i definisati način na koji će biti dostupan

polaznicima.Neophodno je da je autor testa stručnjak u oblasti iz koje je testiranje, što dokumentuje podacima iz biografije.U toku jednog dana polaznici mogu prisustvovati na najviše dva testa.Učesnik dobija potvrdu o uspešno završenom testu poštom ili elektronskim putem.

Svi programi kontinuirane edukacije koji ispunjavaju tehničke uslove mogu biti organizovani i na brajevom pismu ili znakovnom jeziku, u skladu sa zakonom.

3.4 POTVRDA O KONTINUIRANOJ EDUKACIJI

Organizator akreditovanog programa izdaje potvrdu o učestvovanju za sve učesnike programa.Potvrda jeste dokument kojim se potvrđuje učestvovanje na akreditovanom programu kontinuirane edukacije.

Zdravstveni radnici, po potrebi, na zahtev nadležne komore, dostavljaju potvrde o učestvovanju na akreditovanom programu kontinuirane edukacije.

Potvrda sadrži sledeće podatke:

službeni naziv organizatora akreditovanog programa; mesto i datum održavanja; naziv teme; vrsta kontinuirane edukacije; broj evidencione odluke o akreditaciji programa kontinuirane edukacije; broj dodeljenih bodova za učestvovanje; ime, prezime i broj licence zdravstvenog radnika kome se izdaje potvrda; pečat i potpis (elektronski, faksimil ili svojeručni) organizatora akreditovanog programa.

Zdravstveni radnici koji su učestvovali na kontinuiranoj edukaciji u inostranstvu podnose nadležnoj komori potvrdu o učestvovanju i program odgovarajućeg vida kontinuirane edukacije u toku tekuće licencne godine uz zahtev da se to učestvovanje prihvati kao deo obavezne kontinuirane edukacije i da se boduje prema ovom pravilniku.

4. PRAVILNIK O BLIŽIM USLOVIMA ZA IZDAVANJE, OBNAVLJANJE ILI ODUZIMANJE LICENCE

 Pravilnikom o bližim uslovima za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence članovima komora zdravstvenih radnika utvrđuju se bliži uslovi za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje odobrenja za samostalni rad (licenca) članovima komora zdravstvenih radnika, postupak i način izdavanja, obnavljanja ili oduzimanja licence, obrazac i sadržaj izdate, obnovljene ili oduzete licence, kao i druge uslove potrebne za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence.Izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence jeste postupak koji sprovodi nadležna komora radi utvrđivanja stručne osposobljenosti zdravstvenih radnika za samostalni rad.Licenca je javna isprava kojom se dokazuje stručna osposobljenost zdravstvenog radnika za samostalno obavljanje zdravstvene delatnosti u Republici Srbiji.O izdatoj, obnovljenoj ili oduzetoj licenci rešenje donosi direktor nadležne komore.Licenca se izdaje na period od sedam godina. Zdravstveni radnik podnosi zahtev za izdavanje licence nadležnoj komori u zavisnosti od delatnosti kojom će se baviti, preko ogranka komore.

Zdravstveni radnik strani državljanin koji na teritoriji Republike Srbije povremeno obavlja zdravstvenu delatnost (poslovno-tehnička saradnja, stručno konsultantske usluge), nadležnoj komori podnosi dokaz o članstvu u komori, odnosno staleškom udruženju kao i važeću licencu zemlje u kojoj obavlja zdravstvenu delatnost.

Uz zahtev dostavlja sledeću dokumentaciju:

rešenje o upisu u imenik nadležne komore; overenu fotokopiju uverenja ili diplome iz naučne oblasti medicinske nauke na studijama drugog

stepena (diplomske akademske studije - master, master strukovne studije, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na studijama prvog stepena (osnovne strukovne i osnovne akademske studije u trajanju od najmanje tri godine), više škole i škole za srednji i stručni kadar;

overenu fotokopiju uverenja o položenom stručnom ispitu; nostrifikovanu diplomu visoke, više ili srednje stručne spreme zdravstvene struke stečene u

inostranstvu.

Zdravstveni radnik koji je stekao nastavno-naučno zvanje, odnosno naziv primarijus, dostavlja overene fotokopije uverenja o stečenom zvanju, odnosno nazivu.

Zdravstveni radnik koji je kao dokaz podneo overenu fotokopiju uverenja umesto overenu fotokopiju diplome tamo gde se to kao dokaz traži, dužan je da nakon izdavanja diplome kao dokaz podnese overenu fotokopiju diplome.

Dokaz da pravnosnažnom sudskom odlukom zdravstveni radnik nije osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje zdravstvene delatnosti, odnosno da pravnosnažnom sudskom odlukom nije osuđen na kaznu zatvora zbog teškog krivičnog dela protiv zdravlja ljudi, nadležna komora pribavlja od nadležnog organa po službenoj dužnosti.

Zdravstveni radnik koji obavlja specijalističku delatnost, pored dokumenata iz ovog pravilnika, uz zahtev za izdavanje licence dostavlja i sledeću dokumentaciju:

overenu fotokopiju diplome o položenom specijalističkom ispitu, odnosno nostrifikovanu diplomu o položenom specijalističkom ispitu stečenu u inostranstvu;

overenu fotokopiju diplome o položenom ispitu iz uže specijalnosti, odnosno nostrifikovanu diplomu o položenom ispitu iz uže specijalnosti stečenu u inostranstvu.

Ukoliko zdravstveni radnik u okviru roka važenja licence stekne stručni naziv primarijus ili nastavno-naučno zvanje dužan je da o tome obavesti nadležnu komoru.U slučaju da nastupe nove okolnosti , zdravstvenom radniku se izdaje nova licenca sa istim licencnim brojem i periodom važenja.Ukoliko zdravstveni radnik u okviru roka važenja licence položi specijalistički ili ispit iz uže specijalnosti dužan je da o tome obavesti nadležnu komoru.

Zdravstvenom radniku može se obnoviti licenca ako je u periodu važenja licence, u postupku kontinuirane medicinske edukacije stekao 140 bodova kroz sadržaj akreditovanih programa kontinuirane edukacije, vezano za profesionalnu delatnost koju obavlja, a za koju se izdaje, odnosno obnavlja licenca.

Prilikom utvrđivanja ukupnog broja bodova potrebnih za obnavljanje licence, smatra se da je zdravstveni radnik koji podnosi zahtev za obnavljanje licence koju je stekao pre 1. januara 2010. godine, u periodu od dobijanja licence do 31. decembra 2009. godine stekao dovoljan broj bodova za obnavljanje licence, nezavisno od broja stvarno stečenih bodova.Broj sakupljenih bodova u jednoj godini trajanja licence ne može biti manji od deset.Ukupan broj od 140 bodova mora biti skupljen iz više različitih programa kontinuirane edukacije.

Zdravstveni radnik radi obnavljanja licence podnosi zahtev ogranku nadležne komore 60 dana pre isteka roka na koji je licenca izdata.

Uz zahtev se dostavlja i:

dokaz da je u periodu važnosti licence stekao potreban broj bodova iz člana 8. ovog pravilnika a koji nadležna komora može da utvrdi i na osnovu podataka iz elektronske baze;

potvrdu izdatu od strane zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse, da je najmanje 50% od dana izdavanja licence radio u oblasti zdravstvene delatnosti za koju ima licencu.

Ako zdravstveni radnik po isteku licencne godine nije stekao minimum 10 bodova, dužan je da podnese zahtev za polaganje licencnog ispita nadležnoj komori u roku od 60 dana pre isteka licencne godine.

Ako zdravstveni radnik po isteku licencnog perioda od sedam godina nije stekao ukupno 140 bodova, dužan je da podnese zahtev za polaganje licencnog ispita nadležnoj komori u roku od 60 dana pre isteka licencnog perioda.

Komisiju za polaganje licencnog ispita obrazuje direktor nadležne komore. Komisija je sastavljena od tri člana od kojih je jedan član iz Ministarstva zdravlja. Članovi Komisije moraju imati najmanje isti stepen stručne spreme kao i kandidat koji polaže licencni ispit.

U postupku odlučivanja o zahtevu za obnavljanje licence nadležna komora je dužna da po službenoj dužnosti utvrdi da nije nastupio neki od razloga za oduzimanje licence utvrđenih članom 197. Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Ako zdravstvenom radniku za ispunjenje uslova nedostaju bodovi dužan je da polaže ispit pred nadležnom komisijom komore.

Nezaposleni zdravstveni radnik nije u obavezi da sakuplja bodove za kontinuiranu edukaciju.

Zdravstvenom radniku kome je u skladu sa propisima koji uređuju oblast rada utvrđeno mirovanje radnog odnosa, porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili privremena sprečenost za rad u periodu:

do dva meseca u toku licencne godine, u postupku obnove licence dužan je da ispuni uslove ovog pravilnika;

do šest meseci u toku licencne godine, period važenja licence ostaje nepromenjen, a u postupku obnavljanja licence potrebno je da u toj licencnoj godini stekne najmanje deset bodova u postupku kontinuirane edukacije;

dužem od šest meseci u toku licencne godine, odnosno jedne ili više licencnih godina period važenja licence ostaje nepromenjen, a u postupku obnavljanja licence smatra se da je u toj licencnoj godini, odnosno tim licencnim godinama stekao dovoljan broj bodova za obnavljanje licence, nezavisno od stvarno stečenih bodova u navedenom periodu.

Zdravstvenom radniku licenca može biti oduzeta privremeno ili trajno.Nadležna komora zdravstvenom radniku privremeno oduzima licencu:

ako zdravstveni radnik ne obnovi licencu pod uslovom propisanim zakonom; ako zdravstveni radnik obavlja delatnost za koju mu nije izdata licenca; ako zdravstveni radnik u obavljanju zdravstvene delatnosti načini stručnu grešku kojom se narušava,

odnosno pogoršava zdravstveno stanje pacijenta; ako je zdravstvenom radniku izrečena jedna od mera privremene zabrane samostalnog rada od strane

nadležnog organa komore, zbog teže povrede profesionalne dužnosti i ugleda člana komore, u skladu sa zakonom i statutom komore;

ako je pravnosnažnom sudskom odlukom zdravstveni radnik osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje profesije zdravstvenog radnika;

ako u obavljanju zdravstvene delatnosti zloupotrebi sredstva zdravstvenog osiguranja; u drugim slučajevima propisanim zakonom.

Zdravstvenom radniku nadležna komora trajno oduzima licencu ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora zbog teškog krivičnog dela protiv zdravlja ljudi.

Zdravstveni radnik kome nadležna komora nije obnovila licencu odnosno kome je oduzela licencu, pod uslovima propisanim zakonom i ovim pravilnikom, dužan je da u roku od osam dana od dana prijeme rešenja dostavi nadležnoj komori ranije izdatu licencu.

Nadležna komora o privremenom ili trajnom oduzimanju licence zdravstvenom radniku, obaveštava poslodavca zdravstvenog radnika i filijalu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Licenca se izdaje na obrascu formata A3, veličine 420 x 297 mm.Na obrascu se nalazi grb Republike Srbije, naziv i logo nadležne Komore.Na licenci se upisuju sledeći podaci o zdravstvenom radniku:

1) ime i prezime;

2) školska sprema;

3) oblast zdravstvene zaštite za koju se licenca izdaje;

4) broj licence;

5) datum i mesto izdavanja licence;

6) datum važenja licence;

7) pečat nadležne komore i potpis direktora nadležne komore.

Štampanje licence od strane Narodne banke Srbije - Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca - Topčider može se vršiti na papiru i na način koji sprečava falsifikovanje licence.