Страна III

Страна V

Страна VI

Страна XI

ЗАХВАЉУЈУЋИ САРАДЊИ ОПШТИНЕ ХЕРЦЕГ НОВИ СА МЈЕШТАНИМА

СТОЧАРИ ТВРДЕ ДА ОНИ НАЈМАЊЕ ЗАРАЂУЈУ ОД ПРОДАЈЕ ВИСОКОКВА-

ЛИТЕТНОГ ДОМАЋЕГ ПРОИЗВОДА

СДТ ДВИЈЕ И ПО ГОДИНЕ ИЗВИЂА РАСПОДЈЕЛУ КАДРОВСКИХ СТАНОВА

ЗАВРШЕН ЈЕ 26. КОТОРСКИ ФЕСТИВАЛ ПОЗОРИШТА ЗА ДЈЕЦУ

Одлуке које се односе на редовно одржавање стам-бених зграда и хитне ра-

дове убудуће ће доносити више од половине присутних чланова скупштине етажних власника уколико након два позива не дође више од половине станара, пред-виђа се измијенама Закона о одр-жавању стамбених зграда. Пред-лог измјена и допуна законског рјешења утврдила је Влада на по-следњој сједници.

Поред новина у кворуму за од-лучивање наводи се и да је за из-вођење радова на стамбеној згра-ди којима се обезбјеђује несметан приступ, кретање, боравак и рад лица смањене покретљивости и лица са инвалидитетом није по-требна сагласност етажних влас-ника.

– За обавезе које преузимају скупштина и управник у везу са одржавањем стамбене згра-де одговарају солидарно етажни власници. Управник је дужан да покрене поступак извршења у случају ако етажни власник не плаћа мјесечни износ трошкова одржавања стамбене зграде – пи-ше у у предлогу закону.

Коначно су и ближе дефиниса-ни и заједнички дјелови стамбене зграде када су у питању уређе-не зелене површине и паркинг простор. Па су то све оне повр-шине које нијесу локална добра у општој употреби односно од општег интереса.

Радови редовног одржавања су допуњени у дијелу за лифт. Тако сада поред редовног сервиса је и контрола безбједности лифтова у

употреби. Замјена или други ра-дови на лифту су сада у одељку нужних радова. А Хитни радови су промијењени и из тог дијела испадају радови на лифту и кли-матизација.

Измијењеним законом је де-финисана категорија управника. За управника може бити изабран етажни власник или друго фи-зичко лице, привредно друштво, правно лице, стамбена задруга или предузтник који је регис-трован за обављање послова уп-рављања и одржавање стамбене

зграде.– Ако је физичко лице изабра-

но за управника на више од јед-не скупштине, дужно је да се региструје као предузетник за обављање послова управљања и одржавање стамбене зграде –пи-ше у закону.

Прецизирано је и у којем слу-чају се образује привремени уп-равник.

–Ако етажни власници нијесу образовали органе управљања

у складу са законом, надлежни орган локалне самоуправе је ду-жан да именује, на захтјев једног или више етажних власника или по службеној дужности, привре-меног управника. Привремени управник је етажни власник или друго фиуићко лице, привредно друштво, односно правно лице ре-гистровано за обављање послова управљања и одржавање стамбене зграде. Он се именује на вријеме до три мјесеца и за рад му при-пада накнада коју утрвђује орган локалне управе на терет средстава

за редовно одржавање стамбене зграде –наводи се у закону.

Послове обезбјеђења комунал-ног реда и вршења комуналног надзора врши комунални поли-цајац. Такође, јасно је дефини-сано и шта све предузима ин-спектор за становање. Има чак 33 овлашћења, почев од обавезе онога који надограђује. Тако је етажни власник у случају надо-градње дужан да о свом трошку отклони кварове и оштећења у

предвиђеном року, затим уколико дође до привременог исељења из стана због надоградње дужан је да комшији обезбиједи привре-мено коришћење другог стана. О свим пословима најмање мјесец дана прије почетка радова, мора да обавијести власнике станова. Инспектор контролише да ли је предсједник скупштине најмање пет дана прије одржавања сјед-нице обавијестио станаре о тер-мину и темема. Његова је обавеза да обезбиједи сервис и контролу лифтова у складу са условима које овај закон прописује. Инспек-тор се посебно бави управником. Првенствено контролише да ли је обезбиједио обављање хитних ра-дова, да ли је покренуо извршење наплате редовног одржавања када то станари не чине у предвиђе-ним роковима, да ли је отворио заједнички рачун... Инспектор има бројна овлашћења и када је у питању инвеститор стамбене зграде, рецимо контрола прено-са права својине на купца. Има и овлашћења када је у питању орган локалне управе у смислу регис-трације стамбених зграда. Број-на су и овлашћења комуналног инспектора. Његова је обавеза да провјери да ли је етажни власник отклонио кварове којима се нано-си штета другим станарима, јесу ли организовани органи упра-вљања, да ли су станари пријави-ли управнику штету на заједнич-ким дјеловима... На прецизнији начин су дефинисане управне мје-ре и радње комуналног инспекто-ра и инспектора за становање.

Н.С.

Измјенама Закона о стамбеним зградама предвиђено је и кажњавање за прекршаје етажних власника, предсједника скуп-штине и корисника посебног и заједничког дијела зграде. То је предвиђено у чак 23 случаја. Рецимо, казном од 500 до 10.000 еу-ра казниће се за прекршај управник, односно привремени управник уколико не обезбиједи извођење редовног сервиса или хитних ра-дова, не покрене поступак извршења на основу извршне исправе. Такође, предвиђене су и казне од 500 до 10.000 еура за правно лице које не обезбиједи редован сервис и контролу лифтова у употреби.

За нередован сервис лифтоваказна до 10.000 еура

ВЛАДА УТВРДИЛА ПРЕДЛОГ ИЗМЈЕНА ЗАКОНА О ОДРЖАВАЊУ СТАМБЕНИХ ЗГРАДА

■ Контрола и безбједност лифтова у употреби, у предлогу измјена закона, дефинисана је у радове редовног одржавања, а замјене лифта су сада нужни, а не као досад хитни радови

■ Шира овлашћења у контроли и кажњавању етажних власника и управника добили су инспектори за становање и комунални инспектори

Управник покреће извршну наплату

за тромјесечни дуг

За седам дана асфалтирано

пет путева

Документацију изузели,

одговора нема

„Модро благо” освојило дјечја срца

Ко скида кајмак са пљеваљског сира

regioni@dan.co.me; Тел: 020 481 588

субота, 14. јул 2018.ПодгорицомII страна

Вечерас у граду Би­о­скоп­Си­не­плекс

– те ле фон за ин фор ма­ци је 020 414 424Перјанички­дом­ Из­

ложба Лане­Никчевић и Јулијане­Хелмшрата­Модике­In between Модерна­галерија­

Изложба Маје­Ђурић „Одрази”Галерија­Арт ­ Ко­

лективна изложба „Беспослен”Му­зеј­Мар­ка­Ми­ља­

но­ва– Стал но отво рен. За ор га ни зо ва не по сје те по до го во ру кон такт те­ле фон 069 616 200

Са манифестације „Ваз­да на Морачу” органи­затори из НВО Дивља

авантура послали су поруку да се природне љепоте чу­вају и оживе обале ријека. У спортском дијелу такмичари су се испробали у скоковима са стијене, препливавању Мо­раче, спуштању низ букове на професионалним гумама, а до­гађај је испраћен квалитетним забавним програмом. Подгори­чани све више заборављају на плажу за коју се некад тражи­ло мјесто више, гдје су се дру­жили стари и млади, причале анегдоте, уживало у чарима природе...Бато­Николић, организатор

из НВО Дивља авантура, каже да би Подгоричани требало да се врате Морачи и оживе рије­ку која је доста запуштена.

– Циљ манифестације је да

се Подгоричани врате Морачи. Морам да нагласим да је оба­ла прилично запуштена, људи треба да изађу и виде чисту морачку воду, то им може би­ти релаксација. Задњих година мајке и очеви су бранили дјеци

да иду на Морачу, говорили су хладна је вода али то није био прави разлог, већ због страха за безбједност. Међутим, кад неко има поред њих ништа лоше не може да се деси. Ми смо овим покушали да приву­чемо пажњу грађана, јесте да је данас празник људи иду на одмор али надамо се одзиву и добром дружењу. Данас има­мо учеснике који се такмиче у препливљавању Мораче, у скоковима са стијена и трка специјалним шлауфима­ казао је Николић.

Посјетилац Илма­Метхаџо­

вић каже да би овакви догађаји требало да буду чешћи, као и то да су морачке плаже право богатство Подгорице.

–У нашем граду би требало да су чешћа оваква окупљања прије свега да би се сачувала ова природна љепота. Морача је љепша од Цијевне,а више народа иде на Цијевну не знам због чега, ова ријека нам је већини ближа и вода није хлад­на. Мислим да би требало да свако овдје дође, бар да се сун­ча, када неко себи не може да приушти море ово је идеално мјесто ­ рекла је Метхаџовић.

Сагласна је Даница­Ђукић која истиче да памти боље дане плаже Галеб, али се нада да ће временом оживјети и вратити се стара чар.

–Да је среће ово би требало да буде бар једном мјесечно. Овдје смо се некад окупљали, дружили плаже су увијек биле пуне, а сад ријетко кога мо­жете видјети са сунцобраном и пешкиром. Мислим да смо помало заборавили на ове при­родне љепоте, а требало би да их очувамо, па да се врати то лијепо вријеме­ истиче Ђукић.

М.М.Н.

НВо диВЉА АВАНТУрА оргАНиЗоВАЛА ПромоТиВНУ мАНиФЕСТАциЈУ НА риЈЕци

Морача чека Подгоричане

Са манифестације „Вазда на морачу”

даница Ђукић

илма метхаџовић

Бато Николић

Мјештанин Врања Семир­Фрључкић­ прије два дана није дозволио радницима Во­довода да га, након што су га искључили са водоводне мреже због дуга од 147 еура, поново прикључе из револта јер годину дана покушава да докаже да је његов водомјер у квару. Фрључкић указује да је у јануару прошле године до­био рачун за утрошену воду на којем је писало да је потрошио 89 кубика воде. На тај рачун, како каже Фрључкић, уложио је приговор, позивајући Водо­вод да изађе на терен и очита стварно стање потрошње.

–У рекламацији сам напи­сао да водомјер ради без прес­танка. Немогуће је да зими, када су чесме замрзнуте, ја потрошим 89 кубика. То је не­нормално. Након тога рачуна добијао сам такође, превисоке рачуне за воду па сам, по њи­ховом обрачуну, у мају прошле године потрошио 46 кубика, у августу прошле године 45 кубика, у септембру прошле године 12 кубика, да би у марту ове године обрачунали да сам потрошио 39 кубика. Парадо­кс који се појавио је да сам у једном мјесецу потрошио само кубик воде. Од када су почели да ми стижу превисоки рачу­ни за воду ја сам престао да их плаћам – навео је Фрључкић.

Фрључкић је додао да нико из Водовода за годину дана није изашао на терен да рије­

ши проблем.–Они неће да дођу да виде

гдје је проблем, да ли је до ме­не или до њих. Нека изађу на

терен и утврде стварну потро­шњу. Проблем је из фотеља ла­ко рјешавати али на терен тре­ба изаћи – наводи Фрључкић.

Он додаје да му Водовод није уручио ни опомену за предискључење.

–Опомене за предискључење нијесам добио, нити ми је ико рекао да ћу бити искључен са мреже. Желим истину, да ми се каже у чему је проблем. Овога нема ни у Сомалији. Колико год треба ја ћу да платим, али само да се проблем ријеши. Ако се проблем не ријеши, поднијећу кривичну пријаву ­ навео је Фрључкић.

Н.С.

мЈЕШТАНиН ВрАЊА СЕмир ФрЉУЧКиЋ ТрАЖи дА ВодоВод иСПиТА УрЕЂАЈ ЗА ПоТроШЊУ ВодЕ

Семир Фрључкић са сином

Коментар поводом случаја Семира Фрључкића тражили смо од Водовода.

–Потрошач Семир Фрључкић је у августу 2017. године поднио рекламацију везано за висину стања на водомјеру. Контролом на терену утврђено је да стање на водомјеру од-говара фактурисаном, те да нема квара у шахти о чему је и странка обавијештена писаним путем. Напомињемо да је по-трошач нередовни платиша са дугом за утрошену воду у из-носу од 154 еура еура и да су искључења са водоводне мре-же дио контроле и активности на подручју го Тузи – поручују из Водовода.

Уређај исправан

Водомјер вртио као вентилатор

За ревизора главног проjек­та моста преко риjеке Мораче и везе са трасом jугозападне обилазнице у Подгорици­ II дионица изабран је Институт и грађевинарство. Одлуку је донијела Агенција за из­градњу и развој Подгорице из другог пута по скраћеном поступку из разлога „оствари­вања координациjе са израдом главног проjекта”. „Институт и грађевинарство” су једи­ни доставили понуду која је оцијењена исправном и најпо­вољнијом, а цјелокупан посао обавиће за 19.965 еура.

– Рок извршења уговора jе 90 календарских дана од дана закључивања уговора и до­датних 15 дана након израде и предаjе комплетне технич­ке документациjе, односно главног проjекта. Понуђач може изjавити жалбу против овог рjешења Државноj ко­мисиjи за контролу поступа­ка jавних набавки у року од 10 дана од дана достављања одлуке– наводи се у одлуци

коју потписује Срђан­ Раи­чевић, директор Агенције за изградњу.

Конзорцијум фирми Бемакс и Црнагорапут изабрани су за изградњу моста на Морачи­ II фазу Југозападне обилазнице, чија је вриједност радова 5,7 милиона, а у обавези су и да израде главни пројекат моста на основу пројектног задатка и идејног рјешења и изгра­ди мост по систему „кључ у руке”.

Градска управа пројекат Југозападне обилазнице до­живљава се као један од при­оритетних и по величини инвестиције и по значају који има за читав град. Вриједност пројекта је око 20 милиона еура а обухвата финансирање дијела Југозападне обилаз­нице који ће ићи од будућег кружног тога у Доњој Гори­ци до кружног тока на путу Подгорица­ Петровац ( у не­посредној близини центра Воли) приближне дужине 3,6 километара. С.Р.

ЗА моСТ НА ТрАСи ЈУгоЗАПАдНЕ оБиЛАЗНицЕ

Изабран ревизорПланирани мост на југозападној обилазници

‣дежурне службеПозив у хитним ситуацијама ................ 112Полиција ................................................ 122Ватрогасци ............................................. 123Хитна помоћ ........................................... 124Тачно вријеме ........................................ 125Телеграми .............................................. 126Сигурност на мору ................................. 129СоС број за жртве трафикинга .... 116-666

‣ информације о бројевима претплатника и CALL центарУниверзална служба за информације ........................................ 1180црногорски Телеком - Call центар .... 1500Пријава сметњи .................................12711Теленор - Call центар .......................... 1700Пријава сметњи .................................12769 м:тел - Call центар............................... 1600Пријава сметњи .................................12768радио-дифузни центар пријава сметњи .............................................................12712Telemach - Call центар ....................... 1800Пријава сметњи .................................12755орион Телеком пријава сметњи ......12777

‣сервисне службеЕлектродистрибуција ................... 633-979Водовод ......................................... 440-388Агенција за становање ................. 623-493 ..................................................067/266-663Чистоћа........................................... 625-349Погребно ........................................ 662-480Погребне услуге „Лазовић” ..067/283-991

‣поЗовитедом наде - ванбрачне мајке ........ 646-090 ..................................................069-077-023Пријава корупције ..................020-245-666Сигурна женска кућа .............069-013-321ЈУ Какарицка гора ........................ 611-847и СоС инфо о третмануболести зависности ...............0800-82-000СоС-за жене и дјецу жртве насиља ................................ 232-253СоС-за жртве насиља у породици ..............................080-111-111Временска прогноза ..............044-600-200 царинска отвор. линија .........080-081-333центар за зашт. потрош. .............. 244-170Управа за антикорупцијску иницијативу ................................... 234-396 рдццг-квар на репетиторима .... 408-021

‣апотекеКрушевац (дежурна) ..................... 241-441Апотека м.С. (нон-стоп)................ 225-444рибница .......................................... 627-739Сахат-кула ...................................... 620-273"радовић" ....................................... 238-633"Лијек"............................................. 633-767"Бона фидес" .................................. 264-497"Подгорица" .................................. 230-798"медеонфарм" ................................ 248-922"SANATHEA" ................................... 248-677Свети Лука...................................... 272-303

‣болницеКлинички центар ........................... 412-412дјечја .............................................. 412-412домоВи ЗдрАВЉА Call центар ..........................................19816

‣ветеринарске станице"монтвет" ........................................ 625-713Јавна вет. станица ......................... 645-300"Анимавет"...................................... 641-651

‣такси службе„Наш такси" ........................................19709"Ало такси" .........................................19700"Хит такси" ..........................................19705"Бум такси" .........................................19703"Лукс" ..................................................19706„ред такси” .........................................19714„Екслузив” ..........................................19721„Сити такси” .......................................19711

‣инспекцијеУправа за инспекцијске послове ........................................... 234-421Комунална инспекција ..........067-245-799Комунална полиција 067- 002 -005

‣Хотели"Костас" ........................................... 610-000"Холидеј" ........................................ 611-411"Подгорица" ................................... 402-500"Амбасадор" ................................... 272-233"Европа" .......................................... 623-444"Ловћен" ......................................... 669-201"Амбијент" ...................................... 235-535”Хотел м” ........................................ 670-111

‣редакције 481-529 481-520

радио "д" ........................................ 481-560радио "д плус" ............................... 481-570маркетинг "дана" ......................... 481-555

020

субота, 14. јул 2018. Региони страна III

ХЕРЦЕГ НОВИ - Од протеклог петка до да-нас у Херцег Новом је

асфалтирано пет дионица пу-тева у четири мјесне заједни-це, Бијелој, Савини, Мојдежу и Баошићима. Последња ас-фалтирана је улица у насељу Поткулина у Баошићима, која је годинама уназад била у вео-ма лошем стању. Радови су за-вршени прије два дана, а изве-дени су захваљујући одличној сарадњи Општине, мјештана и руководства мјесне заједнице Баошићи. Укупна вриједност изведених радова износи нешто мање од 12.000 еура, од којих је локална управа издвојила 5.000 еура, Мјесна заједница Баошићи 1.000 еу-ра, док су мјештани сакупили остатак потребних средстава.

– Учешће мјештана било је од огромне важности да би ра-дови били изведени - истиче секретарка за локалну самоу-праву Весна Самарџић.

Она истиче да је ово друга дионица у Баошићима која је асфалтирана у овој годи-ни, а раније је уређено и 600 метара локалног пута ка на-сељима Полет и Дубци, које су такође заједнички финан-сирали Општина и грађани. Од укупно 30.000, грађани су обезбиједили 13.000 еу-ра за потребне радове.Током протекле недеље завршено је и асфалтирање у Бијелој, кроз центар и насеље Жагер, санација Манастирске улице на Савини, као и уређење пу-та кроз Тијесни кланац који спаја Мојдеж и Суторину. У

ове радове уложено је укуп-но преко 100.000 еура, које су такође заједнички обезбиједи-ли локална управа, грађани и мјесне заједнице.

Самарџић се посебно зах-ваљује херцегновским мјес-ним заједницама на ангаж-ману и учешћу у анимирању грађана и организацији пос-ла. Како наводи, поред ових у току је и доста активности у сеоским мјесним заједницима. Ради се о инвестицијама мање вриједности, али које су заси-гурно од значаја за мјештане херцегновских села.

– Општина Херцег Нови ће наставити са улагањем у путну

инфраструктуру, и то у свим дијеловима општине. Приори-тет ће имати оне дионице које су у лошем стању, а користи их велики број грађана.

Циљ локалне управе је по-бољшање стања локалних пу-тева, што је скуп и нимало лак посао који ће засигурно траја-ти - нагласила је Самарџић.

Истакла је да су се подрш-ка и учешће грађана, мјесне заједнице и донатора, заједно са напорима Општине, пока-зали као добар начин да се у кратком периоду уради много посла, те да ће са овом прак-сом наставити у наредном пе-риоду. К.М.

ЗАХВАЉУЈУЋи САРАДЊи оПШТине ХеРЦег ноВи СА МЈеШТАниМА

За седам дана асфалтирано пет

путева у четири МЗ ■ Последња асфалтирана је улица у насељу Поткулина у Баошићима, вриједно-

сти нешто мање од 12.000 еура, а локална управа је издвојила 5.000 еура, Мјесна заједница Баошићи 1.000 еура, док су мјештани сакупили остатак потребних сред-става

Радови у Поткулини

Асфалтиран Тијесни кланац

ХЕРЦЕГ НОВИ – Пројекат изградње и уклапања трафоста-нице 35/10 кВ „Клинци”, како саопштавају из ЦЕДЕС-а, је у завршној фази. Објекат је ушао у режим пробног рада двије недеље уназад и досад нису евидентирани проблеми у функционисању. Трафостаница „Клинци” је лоцирана на хер-цегновском дијелу полуострва Луштица, а у градњу објекта, напојног кабла и уземљење не-утралне тачке ЦЕДИС уложио око 2,3 милиона еура.

Градња овог објекта је не-опходан инфраструктурни предуслов за туристичку ва-лоризацију полуострва, док је дирекно побољшање квали-тета у напајању електричном енергијом већ евидентно за око 900 корисника са подручја Луштице.

-Трафостаница ‘Клинци’ је објекат од пресудног значаја за туристички развој Лушти-це. Градњом ове трафостанице осигуран је много поузданији и мирнији рад 35 кВ мреже,

а самим тим и квалитетније напајање наших корисника на комплетном подручју општи-не Херцег Нови. Значајно ће бити умањен број прекида у напајању и оштећења на мре-жи - истакао је Милорад Са-марџић, главни инжењер за вођење пројекта у Региону 5.

Самарџић додаје да квали-тативни скок који је постигнут градњом овог објекта најбоље илуструје претходно стање.

–Луштица се напајала са тра-фостанице ‘Пржно’, преко 30 км дуге 10 кВ мреже коју је за своје потребе градила ЈНА пет деценија уназад. Тако разграна-ту мрежу, која је на одређеним дионицама тешко доступна, било је тешко и одржавати, на-рочито уколико се има у виду интензитет и фреквенција ат-мосферских пражњења на под-ручју полуострва - појашњава Самарџић.

“Клинци” је трафостаница инсталисане снаге 2×8 МВА, са металом оклопљеним и га-сом изолованим постројењем. Трафостаница је опремљена и локалном СЦАДА јединицом,

што омогућава локално упра-вљање, док ће у перспективи бити могуће и даљинско упра-вљање из диспечерског центра. Извођач радова на трафостани-ци је компанија Еурозоx, док је прикључни 35 кВ кабл гради-ла компанија Елецтротеам из Будве.

Самарџић је истакао и да је 8. јула успјешно завршено уклапање трафостанице и под напон је пуштено свих пет да-лековода, чиме су завршена искључења већих подручја општине Херцег Нови, која су била актуелна крајем прет-ходне седмице.

ЦЕДИС је на Луштици реа-лизовао пројекте реконструк-ције ТС “Пржно” и изградње ТС “Клинци” са напојним 35 кВ каблом, вриједне око 3,3 милиона еура. Инвестициони план ЦЕДИС-а за следећу годи-ну подразумијева и реконструк-цију ТС 35/10 кВ “Кумбор”, чиме ће вриједност улагања у дистрибутивну мрежу и објек-те на Луштици достићи цифру од пет милиона еура.

К.М.

ПРоЈеКАТ иЗгРАДЊе и УКЛАПАЊА ТРАФоСТАниЦе КЛинЦи нА ЛУШТиЦи У ЗАВРШноЈ ФАЗи

Под напоном пет далековода

Трафостаница Клинци

ТИВАТ – Из тиватског одбора Грађанског покрета УРА упозорили су на лошу хоризонталну сигнализа-цију код бензинске пумпе „ИНА” у Думидрану, због које су, како тврде, угроже-ни становници и гости овог тиватског насеља који ко-ристе пјешачки прелаз. Из УРА подсјећају да је рекон-струкција саобраћајнице и знакова на овом дијелу пута рађена за потребе оближње бензинске станице и да је сигнализација и регулисање раскрснице урађено ката-строфално. Истичу и да су тада становници тиватског насеља Думидран протесто-вали јер су Дирекција за са-обраћај и Секретаријат за ко-муналне послове и саобраћај укинули скретање за насеље Думидран из правца Тивта.

– Готово сваки дан на овом пјешачком прелазу дешавају се саобраћајни удеси и до са-да је забиљежено десетак са-обраћајних несрећа у којима су учествовали аутомобиле и пјешаци. Највећа опасност пријети дјеци која живе у близини пјешачког прелаза и туристима који га користе када иду на плажу Бонићи - саооштили су из тиватског одбору УРА и апловали на надлежне да под хитно рије-ше проблем, односно „док се не деси трагедија”.

Из ГП УРА Тиват пред-лажу да експерти за сао-браћај изађу што прије на лице мјеста и процијене степен видљивости зебре, затим да поставе семафор са жутим трептајућим свјет-лом као знак упозорења и да поставе дисплеј са радаром који ће возачима константно показивати којом се брзи-ном крећу и упозорити их да смање брзину кретања ако је иста већа од 50 км.

– На асфалтној подлози 100 метара прије прелаза треба исцртати упозорења на слабо видљив пјешачки прелаз и поставити свјет-леће катадиоптере са црве-ним или бијелим свјетлима - предлажу из УРА оцјењујући овај случај као примјер не-одговорног понашања ти-ватске локалне управе према становницима Думидрана и свим туристима у љетњим мјесецима.

Ако се ситуација не по-прави у року од седам до 10 дана из ГП УРА у најављују да ће због неодговорног односа према учесницима у саобраћају на том дијелу пута кроз тиватску општи-ну поднијети кривичну пријаву против директора Дирекције за саобраћај и свих у Општини Тиват који су надлежни за рјешавање оваквих проблема. Ж.К.

иЗ ТиВАТСКог оДБоРА УРА УПоЗоРиЛи нАДЛеЖне

Безбједан прелаз или кривична пријава

Спорна саобраћајна сигнализација

ТИВАТ – Тридесетак нових стабала, донираних у мајској традиционалној аукцијској продаји засађено је у Великом градском парку. Парк је добио нова млада стабла чемпреса, крупноцвјетне магнолије, ци-гараша, тулипановца, кулине, кошћеле, црвенолисне шљиве, пињака, алепског бора, глога, ликвидамбра, јудиног дрвета и др. Радове је извела екипа „Зе-ленила” тиватског Комуналног под вођством инжењерке хор-тикултуре Тање Крстовић.

Донатори садница вриједних 1.900 еура, у акцији коју су поводом Међународног дана паркова приредили су Секрета-ријат за заштиту животне сре-дине и енергетску ефикасност, Зелени тим и Комунално, су Порто Монтенегро, Луштица Девелопмент, Водовод ДОО, Водаком, Комунално, Турис-тичка организација Тиват, ЈПУ Бамби, ОШ Драго Миловић, НВО Европски дом и Општина Тиват.

Ж.К.

У ВеЛиКоМ гРАДСКоМ ПАРКУ У ТиВТУ

Акција садње

Засађено 30 стабала

субота, 14. јул 2018.РегиониIV страна

ДАН у Бијелом Пољу

У Центру за социјални рад општине Бијело Поље, током прошле

године забиљежено је ус-вајање само једног дјетета чији су родитељи били лише-ни родитељског права а поро-дица усвојитеља процијењена је као подобна. До смјештаја у усвојитељску породицу, као најбољег облика заштите, дијете је било смјештено у Дјечи дом „Младост” у Бије-лој. На породичном смјештају тренутно се налази по девет дјечака и дјевојчица. Дирек-тор Центра за социјални рад Адмир Мустајбашић каже да је током 2017. године по-кренут поступак старатељст-ва и урађена рјешења за ста-ратељство за 34 особе, од чега за 21 малољетно лице и 13 пунољетних. Он појашњава да се смјештај дјетета у ус-танову обезбјеђује у случају када Центар за социјални рад установи да се не може обез-биједити останак дјетета у по-родици кроз пружање подршке

породици, односно не може се обезбиједити породични смјештај-хранитељство јер то није у најбољем интересу дјетета.

– У току извјештајног пе-риода обављен је надзор вр-шења послова старатељства од стране стараоца у оквиру заштите права и интереса лица под старатељством, ре-гулисања права на здравстве-ну заштиту, те заштите дру-гих права, као и савјетодавна дјелатност у оквиру послова старатељства. Спроведен је поступак и донијето 12 рје-шења којима родитељи-стара-тељи могу располагати имо-вином у име своје малољетне дјеце-каже Мустајбашић и појашњава да се услуга поро-дичног смјештаја-хранитељст-ва обезбјеђује дјеци и младима у складу са законом којим се уређују породични односи.

– Услуга породичног смјештаја обезбјеђује се труд-ници, самохраном родитељу са дјететом до навршене треће

године живота, одраслом и старом лицу, којима је усљед социјалних прилика потреб-но збрињавање. Породични смјештај-хранитељство и по-родични смјештај обезбјеђује се као стандардни смјештај, затим као смјештај уз интен-зивну или додатну подршку, ургентни смјештај, повре-мени смјештај и друга врста смјештаја. На породичном смјештају налази се 20 лица од којих 18 дјеце и младих и два пунољетна лица неспособ-на да се сама старају о себи, која су прихваћена у породи-цу умјесто смјештаја у ин-ституцију. Висина накнаде за породични смјештај, односно накнаде стараоцу код којег је штићеник смјештен одређује се у односу на цијену одгова-рајућег домског смјештаја. У прошлој години по овом осно-ву исплаћено је 42.492,00 еу-ра- каже Мустајбашић и додаје да се једно дијете из Бијелог Поља налази на несродничком породичном смјештају- храни-

тељству.– Смјештај у установу обез-

бјеђује се дјеци и младима, трудници, самохраном роди-тељу са дјететом до навршене треће године живота дјетета, лицу са инвалидитетом и ста-ром лицу које се не може обез-биједити или није у његовом најбољем интересу останак у породици - каже Мустајбашић.

У Дневном центру за дјецу и младе са сметњама у развоју

„Тиса” у Бијелом Пољу на бо-равку се налази 21 лице а двоје дјеце са сметњама у развоју смјештено је у Малу групну заједницу.

У Дому старих „Грабовац” у Рисну из општине Бијело Поље налазе се укупно три лица, а у Дому старих у Бије-лом Пољу их је укупно 32. За 11 лица је престао смјештај у Дому старих у Бијелом Пољу.

М.Н.

УЗ ПоСРеДоВАЊе ЦенТРА ЗА СоЦиЈАЛни РАД У гРАДУ нА ЛиМУ

Прошле године усвојено само једно дијете

■ на породичном смјештају налази се 20 лица од којих 18 дје-це и младих и два пунољетна лица неспособна да се сама ста-рају о себи, која су прихваћена у породицу умјесто смјештаја у институцију, а једно дијете из Бијелог Поља налази се на несродничком породичном смјештају- хранитељству, каже Адмир Мустајбашић

Адмир Мустајбашић

фЛеш

Општинска организација Црвеног крста и Клуб добро-вољних давалаца у сарадњи са Кабинетом за трансфузију крви у Бијелом Пољу су не-давно организовали акцију добровољног давалаштва у којој су учествовали члано-ви Клуба и заинтересовани грађани. Крв је дало 14 да-валаца. Такође, волонтери ове хуманитарне организа-ције упознали су суграђане о значају добровољног дава-лаштва, дијелили пропаганд-ни материјал и указивали на важност учлањивања у Клуб добровољних давалаца крви.

Потпредсједник Клуба Го-ран Шпањевић каже да је друштво треба да посвети више пажње добровољним даваоцима наглашавајући да нема ничег хуманијег од даривања крви и спасавања нечијг живота.

– Надам се да ће Клуб до-бровољних давалаца крви из дана у дан бити бројнији, те да ће све више младих људи препознати важност ових хуманих акција и по-стати добровољни даваоци који ће сјутра бити и носоци развоја добровољног дава-лаштва. Морамо све уради-ти, што ће надам се бити и реализовано, захваљујући новом руководству Клуба до-

бровољних давалаца крви на челу са Владом Томовићем, да подмладимо чланство и укључимо што већи број младих људи- каже Шпање-вић, упућујући захвалност општинском Црвеном крсту на несебичној подршци.

М.Н.

ЖеЉА КЛУБА ДоБРоВоЉниХ ДАВАЛАЦА КРВи

Са недавно одржане акције добровољног двалаштва

Кампања у организациjи Бироа рада Биjело Поље „Дани запошљавања особа са инвалидитетом”, спрове-дена jе у циљу упознавања послодаваца са бенефитима запошљавања особа са ин-валидитетом. Савjетница за рад са послодавцима Jадран-ка Ракоњац каже да је кам-пања омогућила непосредну интеракциjу између лица са инвалидитетом коjа активно траже запослење, и послода-ваца.

– Ово кампањом смо жеље-ли да на jедном мjесту оку-пимо лица са инвалидитетом коjа траже посао и посло-давце коjи имаjу потребу за

додатном радном снагом, али и да им се додатно обjасне бе-нефити коjе могу да остваре у складу са постоjећом закон-ском регулативом. Послода-вцу коjи запосли лице са ин-валидитетом, са наjмање 50 одсто инвалидитета, Фонд за професионалну рехабилита-циjу субвенционира 75 одсто од исплаћене бруто зараде за циjели период запослености. Уколико запосли лице са ин-валидитетом са процентом мањим од 50 осто, Фонд ће послодавцу субвенционирати 75 одсто од исплаћене бруто зараде у првоj години запос-лења, у другоj 60 одсто, а у трећоj и свакоj наредноj го-

дини 50 одсто од исплаћене бруто зараде- појаснила је Ракоњац.

Према њеним риjечима послодавац може да добиjе и бесповратна средства за прилагођавање радног мjес-та за лице са инвалидитетом у износу од 100 одсто од оп-равданих трошкова.

–Такође, послодавац може захтjевом да тражи учешће у финансирању личних трош-кова асистената, односно, помагача у раду до висине минималне зараде, у складу са прописима из области ра-да, зависно од времена про-веденог на раду- истакла jе Ракоњац. М.Н.

Вода исправна за пиће

Из Јавног предузећа „Водо-вод Бистрица” јуче су саопш-тили да је вода из градског во-довода опет испавна за пиће. Подсјећамо прије три дана са-ооштено је да је услед облниох падавина вода на градском из-воришту Мајсторовина мутна те да због тога није испрвна за пиће.

– Кориснике градског водо-вода обавјештавамо да је вода на изворишту ријеке Бистрице са којег се снадбијевамо водом исправна за пиће. Хлорисање воде се врши редовно, у садр-жају хлора од 0,30 милиграма по литру-каже технички дирек-тор Водовода Марко Булато-вић.

Он појашњава да су прије три- четири дана резултати испитивања показали да је била повећана мутноћа на из-воришту „Бистрице” до чега су довеле обилне кишне пада-вине.

У последњих мјесец дана три пута Бјелопољци због по-већане мутноће нијесу смјели да пију воду из градског водо-вода.

М.Н.

Рано откривање болести

У оквиру редовних гинеко-лошких прегледа код изабра-ног гинеколога у току је на-ционални програм скрининг – раног откривање рака грлића материце у Дому здравља Бије-ло Поље. Скрининг је једнос-тавна, брза, безболна метода тј. узимање бриса грлића ма-терице на ХПВ вирусе, који су најчешћи узрок настанка рака грлића.

-Позивамо све пацијенткиње годишта од 1983 до 1987. да закажу превентивни преглед код изабраног доктора за же-не на број 050/431-165. Циљ скрининга је рано откривање болести јер карцином грлића је излечива болест у 100 од-сто случајева ако се открије у преинвазивној фази.Дођите на скрининг и спријечите да се бо-лест касно открије. Не забора-вите превентива је најважнија за очување здравља-наводи се у саопштењу Дома здравља.

Национални програм раног откривања рака грлића матери-це започео је у јануару и за ова годишта траје до 31. децембра 2018. године.

М.Н.

Дом старих представио капацитете

Јавна установа Дом старих „Бијело Поље” учествовао је на Сајму за запошљавање лица са инвалидитетом који су орга-низовали Д. О. О. Про Мобил и ПУ „Дурмитор” у сарадњи са Заводом за запошљавање Црне Горе. Сајам је одржан у хотелу Дурмитор.

– Представници наше ус-танове представили су Дом старих заинтересованим осо-бама са инвалидитетом, као и осталим учесницима Сајма. На прави начин смо показали све наше капацитете и оно са чиме располажемо. Увијек ћемо би-ти дио сличних активности- саопштили су из Дома за старе.

М.Н.

БиРо РАДА РеАЛиЗоВАо КАМПАЊУ

Запошљавање особа са инвалидитетом

Подмлађивање чланства

На основу Програма мјера за подстицај руралног и одрживог развоја за 2018. годину секретар Секретаријата за рурални и одржи-ви развој донио је одлуку закључак да затво-ри двије подстицајне мјере у области локалне пољопривреде.

-Због утрошка буџетом планираних сред-става за подстицајне мјере 2.1 Одрживо ко-ришћење планинских пашњака и 2.5 Ублажа-вање и смањење утицаја природних хазарда (очување броја грла комада стоке) из Програма

мјера за подстицај руралног и одрживог раз-воја ове двије мјере се затварају за текућу го-дину. Секретаријат за рурали и одрживи развој Општине Бијело Поље од 29. јуна 2018. године неће одобравати пристигле захтјеве по осно-ву подстицаја дефинисаних мјерама 2.1 и 2.5 поменутог Програма. Овај Закључак ступа на снагу даном доношења, а објавиће се на оглас-ној табли и на сајту Општине -каже Јасмин Ћоровић, секретар Секретаријата за рурарлни развој. М.Н.

Одлуке Секретаријата за рурални и одрживи развој

субота, 14. јул 2018. Региони страна V

Анализирајући цијене пљеваљског сира у граду под Љубишњом и у Под-

горици поставља се питање да ли приликом промета овог про-извода има злоупотреба, као и ко више зарађује, сточари или накупци. Наиме, пљеваљски сир се на млијечној пијаци у Пљевљима нуди по цијени од четири еура за килограм, сто-чари га на велико продају по 2,8 до три еура, а онај најбољи, стари сир се прода по 3, 5 еу-ра. У Подгорици на млијечној пијаци се килограм пљеваљског сира продаје по пет еура, док се у великим трговачким ланцима нуди за свега 3,49 еура. За пред-сједника Уније сточара сјевера Милка Живковића, који има фарму крава у селу Лијеска, постоји низ нелогичности, а главни проблем је у томе што сточари немају јако удружење произвођача сира, који би са ве-ликим откупљивачима директно и на вријеме уговарали откупну цијену.

– Да би се превазишле више-годишње невоље са цијеном си-ра и како би коначно већу корист имали произвођачи сира, мора да постоји боља организација. Значи, произвођачи сира морају да имају јако удружење, које ће да склапа уговоре са великим откупљивачима, који би имали обавезу да врше уредан откуп, односно да на вријеме саопште цијене по којима би вршили от-куп - каже Живковић и додаје да би се у том случају сигурно из игре избацили накупци, сир би се откупљивао по већој цијени од сточара, а тиме би, каже он, и потрошачи у Подгорици добија-ли јефтинији сир који би притом био сигурно из Пљеваља,а не из околине Подгорице.

Живковић истиче да се сада с правом отвара више питања гдје сточари губе, а накупци зарађују, а притом се и купци пљеваљског сира у Подгорици

обмањују.– Ако имате ситуацију да се у

већини случајева сир откупљује по цијенама од 2,8 до 3 еура, а да га потом накупци продају у Подгорици за пет еура, онда нема сумње да накупци више зарађују од самих произвођача - каже Живковић и појашњава да је посебно тешко што у мјесеци-ма када сточари најмање троше за прехрану стоке (од краја маја

до половине јула), цијена сира редовно опада, а сир се чак и не откупљује.

– У том периоду сточари до-бију прилику користећи добру пашу за своју стоку, да смање давања у облику концентрата, али управо тада пада цијена сира или се он практично баца јер нема откупа. У мом селу, практично у комшилуку, било је људи који су имали по 200 кило-

грама непродатог сира и нијесу знали шта да раде са њим. Зна-чи, тада је прилика да сточари зараде, али се управо тада сир даје у бесцјење или се баца - тврди Живковић и понавља да је неопходно да постоји јако уд-ружење произвођача сира.

– Ако се сир на мјерење на пљеваљској пијаци продаје по четири еура за килограм, он-да ко то има рачуницу да исти прода у Подгорици за 3,49 еура. Притом, ако се зна да су најни-же откупне цијене на велико 2,8 еура, онда се може слобод-но рећи да нема зараде ако се сир у Подгорици продаје за 3,49 еура. Питам се ипак да ли има неко ко контролише да ли је у питању пљеваљски сир, када се

нуди по 3,49 еура или се ради о некој злоупотреби. У току је процес заштите пљеваљског сира, као посебног производа,

а онда су могуће злоупотребе - каже Живковић и појашњава да би било добро читаву ситуацију испитати и испратити. Б.Је.

СТоЧАРи ТВРДе ДА они нАЈМАЊе ЗАРАЂУЈУ оД ПРоДАЈе ВиСоКоКВАЛиТеТног ДоМАЋег ПРоиЗВоДА

Ко скида кајмак са пљеваљског сира

■ Да би се превазишле вишегодишње невоље са цијеном сира и како би коначно већу корист имали произвођачи мора да постоји боља организација, а то значи да произвођачи сира морају да имају јако удружење које ће да склапа уговоре са великим откупљивачима, који би имали обавезу да врше уредан откуп, односно да на вријеме саопште цијене по којима се врши откуп, тврди предсједник Уније сточара сјевера Милко Живковић

Претходних дана смо обилазећи пљеваљску млијечну пијацу утврдили да се килограм сира нуди за четири еура, али да је на пијаци највише препродаваца, који сир купе за три еура, а по-том га продају по четири. има и оних продаваца који продају заиста свој сир али је њих све мање, јер је у селима све мање становништва, па је све мање и домаћинстава која могу да током дана једног члана породице пошаљу на пијацу.

У читавој причи, са пљеваљске пијаце не треба заборавити да продавци сира, без обзира дали се ради о накупцима или стварним произвођачима, морају да на мјесечном нивоу плате резервацију тезге у износу од 15,25 еура. Када имају ту резервацију онда дневни закуп тезге плаћају по 1,8 еура, а ако немају плаћену резервацију онда плаћају дневни закуп тезге по цијени од 2,6 еура.

надалеко чувени пљеваљски сир, који се генерацијама припрема по традиционалној рецептури, према подаци-ма Агенције за заштиту животне средине, производи се у најзагађенијој општини у Црној гори.

грађани Пљеваља мисле да загађење из ваздуха може да утиче на квалитет сира али га ипак купују.

- Како живимо у најзагађенијем граду, морали би се одрећи и воде и ваздуха, а не само сира- кажу Пљевљаци,а произвођачи тврде да је сир добро контролисан и потпу-но безбједан, што доказује и сертификат Министарства пољопривреде.

Мјесечна резервација тезге 15, 25 еура

Производи се у најзагађенијој општини

Млијечна пијаца у Пљевљима

Пљеваљски сир

ХЕРЦЕГ НОВИ - Удружење за помоћ со-цијално угроженој дјеци „Смјешак” дони-рало је херцегнвском Колу српских сестара поклон пакете за 13 породица чија су дјеца укључена у пројекат „Патронажна помоћ дјеци са инвалидитетом кроз систем образо-вања”. Тим поводом предствници Удружења Смјешак састали су се са родитељима и дје-цом у просторијама Кола српских сестара на Топлој. Задовољство је било обострано, а чланице Кола српских сестара већ четири године, уз помоћ стручњака, помажу дјецу са инвалидитетом узраста до четвртог разреда основне школе.

– Ово што сам овдје доживио мотив је да заједно са својом породицом већ пет година организујем прикупљање помоћи за дјецу у Црној Гори, Србији, Босни и Херцеговини и Хрватској. Са предсједницом Кола сам се случајно упознао у Требињу гдје нам је она била лични донатор. Кроз разговор сам чуо за овај пројекат и намјеру Кола да дјеци обезбиједи поклоне за успјешан завршетак ове школске године. Понудили смо се да помогнемо и драго нам је да смо у Херцег Новом међу овом веселом дјецом и задовољ-ним родитељима - казао је Аднан Иковић, предсједник Удружења „Смјешак”. Истакао је да су током пет година рада подијелили преко 950 тона хране уз средства за хигије-ну, гардеробу, школски прибор и остале пот-репштине и изразио спремност да помогне када год буде потребно.

Коло српских сестара не даје често захвал-нице али је Удружењу „Смјешак“ она уруче-на већ послије првог сусрета и то са великим задовољством - нагласила је Драгица Спаић, предсједница Кола.

Овај пројекат јединствен у Црној Гори, а ријеч је о патронажној помоћи. Учитељица, дефектолог и физиотерапеут стално су били у контакту са дјецом а резултати су изврсни.

– Један од ученика са инклузивне наставе наредну школску годину наставиће у редов-ној настави. Толико је напредовао и толико му је помогао рад код куће. Срећни смо да смо у једном случају мало и „одступили” од пројекта и послушали др Светлану Коваче-вић која нам је савјетовала да се потрудимо да физиотерапеут ради са малом Леном како би, са три године, коначно проходала јер је процијенила да је прави и посљедњи тре-нутак за то. Лена данас хода. Сва дјеца су напредовала и то нам је велики мотив да се потрудимо да се пројекат настави и радићемо на томе иако смо тужни што ћемо са мали-шанима који су завршили четврти разред мо-рати да се поздравимо. Сви су показатељи да би оваква помоћ дјеци добро дошла до краја основне школе али средства диктирају активности - каже Драгица Спаић.

Пројекат је за ову школску годину окончан, а за наставак од септембра Општина Херцег Нови је издвојила одређена средства али је то недовољно тако да ће се Коло срспских сестара потрудити да обезбиједе новац преко

људи добре воље и друштвено одговорних компанија којима су се обратили за помоћ.

Пројекат „Патронажна помоћ дјеци са инвалидитетом кроз систем образовања” се реализује од 2015.године. Са дјецом у њи-ховим кућама, у атмосфери која им је по-зната и најпријатнија, окружени породицом и људима које воле, раде учитељица Мира Продановић, дефектолог Иван Љесар и физиотерапеут Наташа Лучић. У пројекат је укључено тринаесторо дјеце са подручја општине Херцег Нови.

К.М.

КоЛо СРПСКиХ СеСТАРА оБРАДоВАно ДонАЦиЈоМ УДРУЖеЊА „СМЈеШАК”

Поклон пакети за 13 породица

Дружење у просторијама Кола српских сестара

КОТОР – Савјет за додјелу визуелног жига означавања цр-ногорских производа „Добро из Црне Горе” је, на сједници одр-жаној 11. јула, додијелио право коришћења тог колективног жига фирми „Шкољке Боке” Котор за остриге или каменице, односно мушље или дагње.

Ова приватна компанија влас-ника Невреса Ђерића је са узгојем и пласманом шкољки почела 2010., а годишњи обим производње је у просјеку на нивоу од око 20 тона мушуља и 150.000 до 300.000 комада остри-га, што се углавном пласира на домаћем тржишту и само мањи дио иде у извоз. Њена произ-

водња је у потпуности усклађена са стандардима Европске уније.

Како су навели из Привредне коморе ЦГ, компанија „Шкољке Боке” је своје маркетиншко дјело-вање „ускладила са потребама ус-пјешног остваривања здраве тр-жишне позиције, обезбијеђивање препознатљивости и диференци-раности властитог идентитета посредством медијских канала, дистрибуције информација и промотивних порука“.

Коришћења колективног жига „Добро из Црне Горе” додијеље-но је и сирари-кооперативи „Ка-туњанка” Цетиње и „Црнагоракоп НБ” Даниловград.

Б.М.

оДЛУКоМ САВЈеТА ЗА ДоДЈеЛУ ВиЗУеЛног оЗ-нАЧАВАЊА ПРоиЗВоДА „ДоБРо иЗ ЦРне гоРе”

Узгајалиште шкољки

Шкољке Боке добиле жиг

субота, 14. јул 2018.РегиониVI страна

Дан у Беранама

Да на подручју беранске општине постоје појединци и организоване групе које сис-тематски уништавају друштве-ну имовину показује и зграда спомен- дома у приградском насељу Долац. Наиме, за са-да непознати починиоци су, уз отуђење инвентара, у више наврата, ломили прозоре и вра-та на овом објекту. Мјештани истичу да су све случајеве уредно пријављивали поли-цији и да, и поред бројних до-каза, још увијек нијесу објело-

дањена имена вандала.– Вандали су упадали у згра-

ду односећи дио инвентара. Они су уједно поразбијали ско-ро сва прозорска стакла што је унијело огромно огорчење код локалног становништва. Тим прије, јер још увије није-су идентификовани починиоци ових нечасних радњи, иако смо за тако нешто достављали оп-ипљиве доказе. Питамo се пос-лије свега од кога да тражимо заштиту - навели су мјештани.

Д.Ј.

ЗгРАДА СПоМен-ДоМА У ДолЦУ нА МеТи ВАнДАлА

Спомен -дом Долац

Локани парламент је још 10. октобра 2015. године прихватио

препоруке Комисија за пре-испитивање законитости по-ступка расподјеле кадровских станова и станова за службе-нике и намјештенике, која је предложола да се сачињени извјештај са комплетном до-кументацијом преда главном Специјалном тужиоцу Ми-ливоју Катнићу, уз конста-тацију да постоји сумња, да је приликом додјеле поменутих станова било елемената орга-низованог криминала и злоу-потребе службеног положаја, како у Општини Беране тако и у Црногорском фонду за со-лидарну стамбену изградњу. Међутим, тужилаштво ни до данашњих дана није озна-чило и процесуирло лица за која се сматра да су у датом случају прибјегавала незако-нитим радњама. Специјално државно тужилаштво ни до данашњих дана није дало одговор да ли је било одређе-них незаконитости приликом додјеле кадровских станова у Беранама у периоду док је локалну власт вршила коали-ција ДПС-СДП. Подсјећамо, прича о расподјели стамбених јединица у Беранама кренула је почетком 2011. године, на-кон што су на пригодној све-чаности у великој скупштин-ској сали тадашњи министар здравља Миодраг Радуно-вић, директор Црногорског фонда за солидарну стамбену изградњу Данило Поповић и тадашњи предсједник општи-не Вука Голубовић купцима уручили кључеве од стано-ва. Исте године Црногорски фонд за солидарну стамбену изградњу и Општина Беране потписали су уговор о новча-ном зајму по основу преузи-мања кредита код Холандског инвестиционог фонда ДИГХ.

Тим уговором Општина Бе-ране се кредитно задужила 516.278 еура и то на период од 10 година и каматну стопу од осам одсто. Поред тога, Општина Беране је обезбије-дила земљиште за изградњу три зграде „солидарности” као и његово комунално оп-ремање. Прије тога, тачније 2.07.2009. године, Голубовић је, као тадашњи предсједник општине, донио Одлуку о рје-шавању кадровских потреба. У одлуци је, између осталог, прецизирано да су запослени који по основу кадровских потреба ријеше стамбено питање дужни да у Општи-ни Беране остану у радном односу најмање пет година од дана рјешавања кадровске потребе. Одлуком је, такође, дефинисано да право на рје-шавање стамбених потреба има запослени општински ка-дар који нема адекватан стан, односно породичну зграду у својини.

Из коалиције Здраво Бера-не сматрају да је поменута одлука прекршена у већини

случајева и да је било видних незаконитости приликом додјеле кадровских станова у Беранама.

– Постоје конкретни докази да су одређене лица којима су додијељени станови прије ис-тека од пет година напустила Беране и раскинула радни од-нос са институцијама са тери-торије наше општине. Уз то, постоје докази да су поједина лица у међувремену продала кадровске станове купљене по повољним цијенама од 385 еу-ра по метру квадратном и да су на тај начин за себе при-бавила противправну корист која се мјери хиљадама еура.

Такође, поједина лица су до-бијала кадровске станове иако су имала ријешено стамбено питање. Ту су и друге број-не злоупотребе које стварају основану сумњу да је од из-градње па све до расподјеле станова било бројних неза-конитости, са пуно елемен-та кривичних дјела. Зато се оправдано поставља питање зашто главни Специјални ту-жилац одуговлачи овај про-цес и зашто затвара очи пред очигледним незаконитим радњама – каже Вида Ива-новић, одборник коалиције Здраво Беране и предсједник Комисија за преиспитивање законитости поступка рас-подјеле кадровских станова и станова за службенике и намјештенике.

Она је подсјетила да кон-кретна реакција тужилаштва није услиједила ни након што су, по налогу Миливоја Кат-нића, инспектори прије двије године из зграде Општине Бе-ране изузели документацију која се тиче додјеле кадров-ских станова у три стамбене зграде.

– Након што је комисија са-чинила извјештај који је дос-тављен главном Специјалном тужиоцу Миливоју Катнићу, инспектори су из Општине из-узели документацију на основу које се да закључити да је по-ступак расподјеле кадровских станова обављен на незаконит начин. Зато смо очекивали да ће у што краћем року дође до процесуирања лица која су се у датом случају огријешила о закону. Такође, очекивали смо да ће доћи до одузимања не-законито додијељених стано-ва, као и до надокнаде штете Општини Беране која јој је причињена због несавјесног поступања одговорних лица која су учествовала у расподје-ли стамбених јединица. Међу-тим, то се није десило ни до данашњих дана што је крајње неодговорно од стране оних који су задужени да се старају о откривању и сузбијању кри-миналних радњи- навела је Ивановићева. Д.Ј.

СПеЦиЈАлно ДРЖАВно ТУЖилАШТВо ДВиЈе и По гоДине иЗВиЂА ДА ли Је Било неПРАВилноСТи ПРилиКоМ РАСПоДЈеле КАДРоВСКиХ СТАноВА

■ Постоје бројне злоупотребе које стварају основану сумњу да је од изградње па све до расподјеле станова било бројних незакони-тости, са пуно елемента кривичних дјела. Зато се оправдано поставља питање зашто главни Специјални тужилац одуговлачи овај процес и зашто затвара очи пред очигледним незако-нитим радњама – каже Вида ивановић

Зграда у којој су додијељени кадровски станови

ивановићева сматра да је крајње неприхватљиво то што је општина Беране регресирала сваки квадратни метар ка-дровских станова са 167 еура, без обзира да ли су сви ти станови додијељени и коришћени у складу са прописаним критеријумима.

- Поставља се питање да ли су сва лица, са кадровске ли-сте за добијање станова заиста кадрови? намеће се и питање да ли су та лица имала кућу или стан, и да ли је у цијелом поступку оштећен неко ко је био заиста кадар без ријешеног стамбеног питања? Треба преиспитати да ли је општина мог-ла кредитно да се задужи да би се субвенционирала цијену и оних станова опредијељеним стамбено збиринутим лицима од којих су се нека усудила да те станове продају преко нићи. Ствари коначно морају да изађу на чистац, јер нико нема право да злоупотребљава средства из општинске касе која припадају свим грађанима – закључила је ивановићева.

Злоупотријебљена средства свих грађана

Вида ивановић

Документацију изузели, одговора нема

Четврта изложба олдтајмера „Беране 2018” биће одржана сјутра, у главној градској ули-ци, са почетком у 11 часова. Организатори очекују да ће и на овој изложби, као и на ранијим, бити доста старијих четвороточкаша који ће побу-дити пажњу суграђана.Новина

на овогодишњој изложби је та што ће посјетиоци моћи да гла-сају и изаберу најљепшег ол-дтајмера. Изложба олдтајмера одржава се у оквиру манифе-стације „Беранско културно љето” чији је организатор локална Туристичка организа-ција. Д.Ј.

У неДЈеЉУ У глАВноЈ гРАДСКоЈ УлиЦи

Изложба олдтајмера

Пројекат „Зелена остр-ва” који реализује Општи-на Беране и партнери ал-банска општина Малеси е Мадхе и Каритас Црне Горе, представљен је у Бе-ранама. Истакнуто је да је циљ пројекта побољшање система управљања отпа-дом у циљним подручјима, смањење загађења и јачање капацитета јавних институ-ција за адекватно сакупљање отпада у општинама Беране и Малеси е Мадхе. Нагла-шено је да су у оквиру првог позива Програма прекогра-ничне сарадње Црне Горе и Албаније Општина Беране и њени партнери потписали су уговор о дојели средста-ва који се односи на импле-ментацију пројекта Зелена острва. Назначено је да се пројекат бави заштитом

животне средине и да ће са спроводити у наредних 30 мјесеци.Укупна вриједност пројекта је 469,816.92 еура, док је а вриједност донације 399.215.22 еура.

Предсједник општине Бе-ране Драгослав Шћекић ка-зао је да се ради о пројекту који ће допринијети заштити животне средине.

– Управљање отпадом је-дан је од главних проблема не само у Беранама већ и у цијелој Црној Гори. Само ја-ким заједничким напорима локалне и државне власти могу се унаприједити стање животне средине и побољ-ша окружење свих грађана.Један од веома битних проје-ката који треба да промијене почетно стање у овом проце-су је пројекат „Зелена остр-ва” – навео је Шћекић. Д.Ј.

Предствљање пројекат о заштити животне средине

Побољшање система управљања отпадом

ПРеДСТАВЉен ПРоЈеКАТ ПРеКогРАниЧне САРАДЊе „ЗеленА оСТРВА”

Спортско риболовни клуб „Лим”, организује данас ак-цију чишћења обале Лима, под називом „Чист Лим, чист образ 2018”. Током акције планира-но је чишћење обале Лима од Бистричког до Талумског моста. Риболовци су позива-ли грађане, посебно младе, да се у што већем броју при-

друже овој акцији, јер је, како су казали, Лим наше огледало и наш образ. Најављено је да ће акција почети у 10 часова окупљањем у лимском пар-ку. За све учеснике Спортско риболовни клуб „Лим” је, уз помоћ спонзора, обезбиједио кесе и рукавице, као и освје-жење. Д.Ј.

АКЦиЈА РиБолоВног КлУБА ЗАКАЗАнА ЗА ДАнАС

Чист Лим, чист образ

Полупали прозоре, однијели инвентар

субота, 14. јул 2018. Региони страна VII

КОТОР - Компанија „Еуро Факс” (Eurofax) доо Београд није купац, власник, нити оснивач предузећа „Ривиера” ад које је власник земљишта у Шкаљари-ма у центру Котора, саопштио је Ален Ривиера, директор „Еуро Факса“ која је купац „Хенкел Ривиере” у стечају и оснивач Пословног центра (ПЦ) „Риви-ера” Котор.

У реаговању на наводе пу-номоћника Општине Котор ад-вокатице Тамарa Дурутовић објављене у оквиру текста под насовом „Пропали им планови о изградњи шопинг мола”, који је објављен у „Дану” 11. јула, Ривиера наглашава да се и уви-дом у Централни регистар Прив-

редног суда (ЦРПС) Црне Горе (www.pretraga.crps.me:8083), али и у катастару непокретности – Управа за некретнине Подручна јединица Котор, може утврдити да „Еуро Факс“ није купац, ни оснивач предузећа „Ривиера” ад, а самим тим ни власник земљишта у Шкаљарима.

– У питању су јавни и слобод-ни подаци који су доступни свим грађанима Црне Горе, а који ће у најмању руку указати на чиње-ницу апсолутне неистинитости изјаве адвоката Тамаре Дуру-товић, пуномоћника Општине Котор, дате „Дану”, 11.07. 2018.године. Напомињемо да нас туђа имовина никада није интересо-вала. Ми смо власници фирме у Индустријској зони, купивши предузеће „Хенкел-Ривиера” у стечају 2001. године, легално, транспарентно, на тендеру као најбољи понуђач, а куповини је претходио цио процес Привред-ног суда у Подгорици. Занима нас једино земља испод наших објеката, која припада нама још од 1984. године, и на коју смо се ми и укњижили 2009. године по пресуди Врховног суда Црне Го-ре - наводи се у реаговању „Еуро Факса“.

Из те компаније поручују да су им неприхватљиве „инсину-ације” којима се јавност „очиг-ледно жели окренути против њих“.

– Судски процес се одлаже

док се не донесе рјешење по поступку у Котору, гдје ми до-казујемо да је компанија „Хен-кел“, као наш претходник, била ванкњижни власник. За ово од-лагање нема никаквог правног основа, али је шема јасна; само да одустанемо од наше имовине и да „неком“ понудимо за јако мале паре. Надаље, води се про-цес за исплату земљишта које се налази испод објеката наше фирме, а које је наше, али мисле да је земља тепих, па ће је из-вући испод наших зграда. Тако Општина у свим својим захтје-вима те 2006., те 2012. година сама формира вриједност земље која њој одговара, иако је земља замјеном додијељена нама још

давне 1984. године.Општина Котор тужбом под-

нијетом 2006. године суштински покушава да „прескочи” стечај-ни поступак и то на начин да не пријављује своје потраживање у стечајаном поступку на име исплате противвриједности земљишта на парцелама бр. 73 и 74 (парцеле испод наших обје-ката), нити тужилац у стечајном поступку тражи излучење права коришћења на овим парцелама из стечајне масе - пише, између осталог, у реаговању „Еуро Факса“. Додаје се да београдска компанија измјештањем фабри-ке „Хенкел Ривиера“ почетком 80-тих година, са локације у Шкаљарима на нову локацију у Индустријској зони, није ни стекла више права него што је имала када је обављана произ-водна дјелатност на локацији у Шкаљарима.

- Тако је и најновији захтјев Општине Котор према нама зарад исплате вриједности земљишта у потпуности неос-нован - закључује у свом реаго-вању Ален Ривиера.

Београдска фирма „Еурофакс“ раније је најавила да ће се об-ратити Европској комисији, али и релевантним међународним институцијама, укључујући и НАТО алијансу, уколико се у Црној Гори у скорије вријеме не промијени пословни амбијент.

Б.М.

ПЦ Ривиера у индустријској зони

У тексту под насловом «Пропали им планови о изградњи шо-пинг мола» правна заступница општине Котор у овом спору Та-мара Дурутовић казала је да је „еуро Факс“ могао да купи само оно што је друга страна имала у својини у моменту закључења уговора о купопродаји.

- Суштина је да је фирма коју је купио „еуро Факс“ остала влас-ник земљишта у Шкаљарима, а да је суд утврдио да је та фир-ма, односно њен правни сљедбеник и власник земљишта, иако је првобитно било договорено да „Хенкел Ривијера“ општини Котор уступи земљиште у Шкаљарима, а да јој општина зауз-врат да на кориштење земљиште у Привредној зони. из чисто формалистичких разлога фирма коју је купио „еуро Факс“ остала је власник непокретности у Шкаљарима, а суд јој је досудио и земљиште у Привредној зони. Сада општина Котор тражи да јој правни сљедбеници плате вриједност земљишта које су стекли у Привредној зони. Јер не може бити да су задржали у својини не-покретности у Шкаљарима, а затим и стекли нове без било как-ве надокнаде, а све зато што формално није закључен уговор о размјени непокретности - навела је Дурутовић.

Дурутовић: Могли су купити само оно што је друга страна

имала у својини

Нисмо власници земљишта

у Шкаљарима

иЗ КоМПАниЈе „еУРо ФАКС“ РеАгоВАЛи нА нАВоДе оПШТине КоТоР и ТВРДе

ХЕРЦЕГ НОВИ – Санација и ада-патација куће Ива Андрића у коју је Општина Херцег Нови уложила

између 15. и 20.000 еура, омогућиће, након вишегодишње паузе, отварање овог здања у понедјељак, 16.јула. Како је на јучерашњој конференцији за новинаре подвучено од је-сени, захваљујући добром пројекту и нов-цем из ЕУ фондова, почеће се са суштин-ском реконструкцијом куће и врта у које ће бити уложено 195.000 еура и која ће у пуном сјају заблистати 2020.године.

Предсједник Општине Стеван Катић ка-зао је да је намјера локалне управе била да Херцег Нови заиста треба да се одужи Иви Андрићу, човјеку који је, након додјељивања Нобелове награде, изабрао овај град као мјесто гдје ће живјети и стварати.

– Намјера нам је била да током ове године заокружимо тзв.Топаљску туру, када је ријеч о култури и туризму.

У том контексту, данас, 14.јула, имаћемо отварање музеја који је посвећен Његошу, односно његовом школовању, затим 16.јула отварање Куће Андрића, а од раније на том потезу имамо Музеј Мирка Комненовића, тако да ћемо имати једну репрезентатив-ну Топаљску туру, објеката и људи који су обиљежили историју града - казао је Катић.

Вођа експертског тима за санацију куће

Андрића Владимир Рогановић је истакао да ће објекат бити отворен као кућа сјећања на нобеловца и суграђина који је у Новом боравио од 1963.до 1968.године.

– Нагласио бих, да је Херцег Нови једини град на свијету у којем је Иво Андрић поди-гао кућу. Ове године се навршава 50 година откако је он посљедњи пут боравио у нашем граду. Отварањем његове куће за посјетиоце град Херцег Нови симболично отвара про-цес његовог повратка у нашу средину кроз сјећања на пишчево дјело и живот.

Подсјетићу да његове херцегновске годи-не трају дуже од куће, јер је он већ од краја 50-их година, почео да борави у Херцег Но-вом, боравећи у апартману број 10 хотела „Бока”- навео је Рогановић и нагласио да ће

2020.године Херцег Нови добити Кућу културе, литературе и једно потпуно репе-резентативно здање за умјетност, културу и туризам.

Он је најавио богатог дводневни про-грама којег ће чинити изложба под назвом „Андрић писац и/или дипломата” у органи-зацији Музеја града Београда, а наступиће Игор Ђорђевић, првак драме Народног по-зоришта у Београду, млада глумица Марија Бергам и глумац Радивоје Раша Буквић. У музичком дијелу вечери наступиће Даница Крстић.

Рогановић је указао и на изложбу заказану за 15.август која ће бити посвећена Андрићу као дипломати, гдје ће посјетиоци имати прилику да виде Андрићев дипломатски ковчег, дипломатски пасош и дипломатску униформу. Најавио је за 23.август једно посебно вече и изненађење уз учешће ре-номираних глумаца Војина Ћетковића и Слободе Мићаловић.

– Идеја је да Кућа Андрића оживи као кућа свих Новљана и свих гостију нашег града. Да постане она важна, симболичка тачка на којој ће се на најљепши начин пре-ламати култура и умјетност овога града - поручио је Рогановић.

Директорка Музеја града Београда Татја-на Корићанац казала је да је у двострукој улози, и госта и домаћина, будући да је ова еминентна установа припремила изложбу „Андрић писац и/или дипломата”.

– На мапи градова који су били важни за Андрићев живот и стваралаштво, и на којој се налазе Травник, Вишеград, Сарајево, Загреб, Београд, Соко бања, Херцег Нови заузима значајно мјесто јер је у њему са Ми-лицом Бабић направио дом. Изложба коју ће имати прилику да виде Новљани, треба-ло је да иде Андрићевим стазама градова, али је превазишла себе и обишла скоро све свјетске метрополе - казала је Корићанац.

СВеЧАно оТВАРАЊе КУЋе иВА АнДРиЋА ЗА ПоСЈеТиоЦе нАЈАВЉено ЗА 16. ЈУЛ

Симболичан повратак нобеловца у Нови

■ на мапи градова који су били важни за Андрићев живот и стваралаштво Херцег нови заузима значајно мјесто јер је у њему са Милицом Бабић направио дом, на-гласила је Татјана Корићанац

Са конференције за новинаре Кућа ива Андрића у Херцег новом

ЖАБЉАК - Традиционал-ни 41. по реду планинарски поход на Боботов кук (2.523 мнв), који се сваке године 13. и 14. јула одржава у оквиру меморијала „Генерал Данило Јауковић”, ове године обиље-жиће јубилеј,130 година од успона Јована Лаушевића на Дурмитор. Тим поводом орга-низатори су уприличили низ свечаних дешавања.

– Планинарски савез Цр-не Горе заједно са Општином Жабљак и ЈП Национални пар-кови Црне Горе, у суботу. 14. јула 2018. године, обиљежава велики јубилеј 130 година од похода учитеља Јована Лау-шевића на Дурмитор. Лауше-вић је тај свој планинарски подухват описао у путописној репортажи „На Дурмитору”, коју је објавио у пет настава-ка у „Гласу Црногорца” 1888.године. Захваљујући томе њега сматрамо пиониром, а годину 1888. годином зачетка плани-нарства у Црној Гори -каже проф. др Драган Булатовић, предсједник Планинарског са-веза Црне Горе.

Булатовић истиче да ће, као

знак сјећања и захвалности Јовану Лаушевићу за сјеме планинарства које је засијао, у масиву Дурмитора бити откри-вена спомен-плоча.

– Церемонија откривања спомен-плоче биће обављена у склопу 41. Меморијалног похо-да „Генерал Данило Јауковић“, у суботу, 14.јула 2018. године у 10.30 часова. Иначе, овај ме-моријал је једна од најпосјеће-

нијих акција у календару актив-ности ПСЦГ, тако да очекујемо учешће великог броја плани-нара из наше земље и региона. Истога дана биће одржана Ака-демија на којој ће бити ријечи о историјату планинарства на Дурмитору, актуелном стању у овој области, те о природним и туристичким потенцијалима Националног парка Дурмитор и општине Жабљак-истакао је

Булатовић и навео да ће, осим њега као предсједника Пла-нинарског савеза Црне Горе на академији говорити Елвир Клица директор ЈП Национал-ни паркови Црне Горе, Вања Крговић директорица локал-не Туристичке организације, Мијодраг Мијо Ковачевић доајен планинарства у Црној Гори, и потпуковник Милоје Кнежевић из Клуба војних планинара „Капетан”.

У оквиру програма ме-моријала јуче је обављено окупљање учесника и поди-зање кампа у Добром долу, а у вечерњим часовима дружење уз логорску ватру. Данас, у осам часова, учесници крећу на успон на Боботов кук, а из-лазак на највећи дурмиторски врх предвиђен је за око 11 и 30. Повратак у базу предвиђен је до 15 часова и заједнички ру-чак. Истог дана у десет часова на Великој Превији обавиће се откривање спомен-плоче Јовану Лаушевићу, док ће се у жабљачком Центру за културу у 19 часова одржати академија поводом 130 година од првог похода на Дурмитор. В.Ш.

ДАнАС ЈУБиЛАРниХ 130 гоДинА оД ПРВог ПоХоДА ЈоВАнА ЛАУШеВиЋА нА ДУРМиТоР

Спомен - плоча пиониру планинарства

Планинарски поход

субота, 14. јул 2018.РегиониVIII страна

Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca VODOVOD I KANALIZACIJA DOO BUDVA protiv izvršnog dužnika „FANCY MONTENEGRO DOO“ Budva, pib: 02780917 u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAK

Da se izvršni dužnik „FANCY MONTENEGRO DOO““ doo Budva dana 17.07.2018 godine u 10:00 h, javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Rješenja o izvršenju Posl.broj IV 650/2018 od 04.06.2018. godine, i Rješenja o troškovima javne objave od 10.07.2018 godine jer mu se nije mo-glo uručiti na adresi iz spisa predmeta Obala bb, uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg obja-vljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Dan.

Budva, dana 10.07. 2018 godine Javni izvršitelj Darko Rajković

Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predme-tu izvršnog povjerioca Mediteranski sportski centar DOO protiv izvršnog dužnika Karate klub Stari Grad BUDVA, pib: 02629771 u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAK

Da se izvršni dužnik Karate klub Stari Grad BUDVA dana 16.07.2018.godine u 12:00h, javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadran-ski put bb u Budvi, radi uručenja Rješenja o izvršenju Posl.broj Iv 957/2018 od 03.07.2018. godine, i Rješenja o troškovima javne ob-jave od 12.07.2018 godine jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spi-sa predmeta Topliški put bb, uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objav-ljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Dan

Budva, dana 12.07. 2018 godine Javni izvršitelj Darko Rajković

НИКШИЋ – Музичка шко-ла „Дара Чокорило”, која ове године обиљежава седам деце-нија од оснивања, од јуче је бо-гатија новим инструментима. Двије виолине са сталцима за ноте донирала им је Фондација „Марија Котри” која носи име дјевојчице трагично страдале у жељезничкој несрећи прије двије године у Никшићу. Ин-струменти су купљени, рекао је јуче Ђорђије Котри пред-ставник Фондације, средстви-ма прикупљеним на донатор-ској вечери у Енглеској.

– Организација „Oxfordshire Rock Choir“ из Оксфорда на иницијативу књижевнице Анђеле Кецојевић, која жи-ви у Енглеској а члан је наше Фондације, приредила је до-наторско вече, а прикупљена средства су опредијелили за никшићку Музичку школу. Њихова жеља је била да то буду виолине - рекао је Котри.

Четрнаестогодишња Ма-

рија Котри иначе је завршила нижу музичку школу „Дара Чокорило” чији су представ-ници данас у Управном одбо-ру Фондације која је основана прошле године. Котри је иста-као да настављају реализацију пројекта „Пази гдје прелазиш! Life has no replay” чији је циљ повећање безбједности дјеце у саобраћају, посебно жељез-ничком.

– За реализацију пројекта потписали смо споразум о сарадњи са десет основних школа у Никшићу. Планирамо од почетка школске године да одрадимо већи број едукатив-них часова за основце од првог до деветог разреда како би их упознали са проблемима када је безбједност у саобраћају у питању - истакао је он.

Фондација ће ускоро објави-ти и дјечију књигу која је пос-већена Марији, а чији је аутор Анђела Кецојевић.

Б.Б.

ФонДАЦиЈА „МАРиЈА КоТРи“ ДониРАЛА инСТРУМенТе МУЗиЧКоЈ ШКоЛи „ДАРА ЧоКоРиЛо”

Уручење донације

КОТОР – Публика је ужи-вала у сплету различитих кола, игара, разноврсног ритма и темперамента, из разних краје-ва, од црногорских и бокешких игара, до оних са поднебља ширег Балкана, које су на Тргу од оружја, у пратећем програму КФПД, извели најмлађи члано-ви фолклорног ансамбла „Ни-кола Ђурковић”. Дјеца су плије-нила дивним кореографијама из Боке, Црне Горе и региона, у народних костимима, кроје-ним по њиховој мјери. Послије четири године поново су на Ко-торском фестивалу позоришта за дјецу, а толико година нису учествовали.

– На завршном концерту су наступили дјечји ансамбли Фолклорног ансамбла „Ни-кола Ђурковић“ Котор, они најмлађи, од фолклорне шко-лице, која обухвата дјецу од пет, шест, до најстаријих од 13 до 14 година. У програму од четрдесетак минута на сцени се представило преко стотину учесника, сви униформисани у различите народне ношње, са жељом да родитељима и широј публици прикажемо оно што смо радили у посљедњем пе-риоду - казао је за „Дан” Пред-раг Шушић, главни кореограф и директор ансамбла.

Народне ношње, уподобље-не за дјечји узраст, шили су по наруџби, у сарадњи са етногра-фима из бокељских и црного-рских музеја, у изради кројача из Србије па и Босне. Израду костима финансирали су од средстава чланарине, разних донација, спонзора, као и од помоћи Туристичке организа-ције и Општине Котор.

–Туристичка организација Котора нам је ове године нај-више помогла, препознала наш рад и значај фолклорног насљеђа за туристичку пре-зентацију. По два или три пута седмично у јутарњим сатима наступамо у оквиру манифеста-ције „Отворени которски трго-ви”, по уговору са ТО Котор. То нам је велика помоћ, јер је ТО Котор помогла да се наметнемо као „бренд Котора“ посебно у љетњим данима. Фолклорни ансамбли са „Бокешким-котор-ским играма” су прави, ориги-налан производ Котора, уз пре-познатљиву народну ношњу. Трудимо се максимално колико можемо, да дамо својих сто по-

сто, али нам ограничене финан-сије не дозвољавају да напре-дујемо превише - примјећује Шушић и објашњава да имају пуно идеја и амбиција.

Заокружили су скоро 90 од-сто планиране набавке ношњи, прије свега основне, из Црне Горе и Боке и већ имају богат фундус ношњи, али морају да иду даље и ту настају про-блеми, јер немају адекватне просторије за редован рад, за чување костима, те се сналазе како знају и умију.

–Број ношњи превазилази простор у коме ми тренутно радимо, покушавамо и нада-мо се да ћемо до краја године наћи адекватан простор преко Општине Котор. Радимо у МЗ

Шкаљаре, али то су рентира-не просторије, немамо тоалет, туш, много пратећих елемената који требају једном ансамблу, ако ће да се развија у правом смислу. Такође, успорени смо у развоју секција- имамо идеје да више радимо на пјевачком дије-лу, са стручњацима, не можемо да направимо оркестар који ће бити стабилан и сталан, јер не можемо да му нађемо термине и мјесто. Лимитирани смо и са

те стране, а, опет, то све зави-си од средстава. Нађе се ту по неки донатор, али радимо ви-ше на бази ентузијазма - каже Шушић.

Концерт у склопу КФПД је уједно био прилика да ФА „Никола Ђурковић“ Котор наја-ви свој велики концерт који ће бити 16. августа на Љетњој по-зорници, гдје ће се представити репрезентативни ансамбл.

М.Д.П.

нАЈМЛАЂи ЧЛАноВи ФА „ниКоЛА ЂУРКоВиЋ” ПоБРАЛи СиМПАТиЈе и АПЛАУЗе ПУБЛиКе нА ТРгУ оД оРУЖЈА

■ Заокружили смо скоро 90 одсто планиране набавке но-шњи,али немамо адекватне просторије за редован рад, за чу-вање костима,тоалет, туш... покушавамо и надамо се да ћемо до краја године наћи адекватан простор преко општине Ко-тор, каже Предраг Шушић

Послије наступа

Дјечаци у бокешким ношњама

најмлађи заједно на концерту, иза сцене

Фолклор као бренд Котора

БУДВА - Интервенцијом будванских ватрогасаца уга-шен је пожар који је избио на паркингу у залеђу плаже Јаз.

Према ријечима начелника Службе заштите и спасавања Драгана Божовића ватра је пријетила да захвати парки-ране аутомобиле.

- Успјели смо да одмах, на-кон што нам је јављено стиг-немо на лице мјеста и пожар прво локализујемо, а потом и потпуно угасимо - казао је Божовић, а преноси портал Вијести.

Не зна се узрок избијања пожара.

УСПЈеШнА инТеРВенЦиЈА БУДВАнСКиХ ВАТРогАСАЦА

Угашенпожар на Јазу

КОТОР – Захваљујући подршци Секретаријата за културу спорт и друштвене дјелатности Општине Котор, а у оквиру програма „Отвoрени которски тргови”, од 15. јула до 15. августа организују се бесплатни Отворени часови цртања и сликања за хобисте под називом Пјаца од питуре.

– Сваког понедјељка, срије-де и суботе у пријеподневним часовима од 8 и 30 до 10 и 30 на Пјаци од кина (Стари град Котор) сви заинтересовани мо-гу се придружити грађанима/кама Котора и посјетиоцима/туристима који желе да стекну основна знања из цртачких и сликарских техника или да их кроз рад унаприједе- каже Не-дељко Симанић и наглашава да је циљ пројекта „Пјаце од питуре” да се обогати култур-ни живот града Котора кроз

понуду креативнијег и квали-тетнијег провођења слободног времена.

– Позив је упућен нарочито младима на распусту, пензио-нерима, незапосленима...мада су и сви остали добродошли. Доња старосна граница је 12 година, а горње старосне грани-це нема. Није неопходно прет-ходно образовање или искуство цртања и сликања, довољна је само љубав и интересовање.

Имамо столице, табле, папи-ре и основни прибор за цртање, мада можете понијети и своје папире, боје и оловке уколико желите да радите неком техни-ком која вам је драга (уколико имате и свој штафелај - поне-сите)- поручује Симанић и на-глашава да бесплатни часови цртања и скликања почињу већ у понедјељак, 16. јула.

Б.М.

оД 15. ЈУЛА До 15. АВгУСТА нА ПЈАЦи оД КинА У КоТоРУ

Бесплатни часови цртања и сликања

Виолине на дар за будуће генерације

субота, 14. јул 2018. Маркетинг страна IX

субота, 14. јул 2018.КултураX страна

Плесна представа „Mother’s milk“ Kibbutz Contemporary и Dance Company из Тел Авива очарала је тиватску публику на Љетњој позорници. Спектакл у кореографији Рамија Бера уз упечатљив наступ Кибуц плес-не компаније отворио је Први интернационални фестивал плесног театра у Тивту.

Млади плесач из Барселоне, Алберт Галиндо рекао је да су сви у трупи били узбуђени првим наступом у Црној Гори.

– По први пут смо овдје! Сви смо веома узбуђени. Ово је предивна земља и дошли смо у најбоље доба године. Онда нас је дочекала и оваква позорница на отвореном. Заис-та смо веома срећни што смо овдје. Комад који смо извели је о губитку родитеља нашег умјетничког директора Рамија Бера тако да је тужан комад. Говори о губитку и о томе како учимо да се опростимо. Можете да видите фину линију кроз читав комад у коме креира идеју таме, збијености, људске повезаности, доласка и одлас-ка, то је идеја комада – рекао

је Галиндо.Овај плесач који је наступао

и у САД и Канади каже да му рад у најбољој денс компанији у свијету представља привиле-гију,

– То сматрам привилегијом, а волим и начин на који живи-мо. Сви живимо у малом селу у сјеверном дијелу Израела, окруженом планинама. То је мјесто на коме се осјећамо као заједница, тако да то за

нас није само посао, већ на-чин живљења, који се састоји у давању, дијељењу са други-ма. То је најљепши дио ове компаније“, истиче Галиндо додајући да Кибуц окупља пле-саче из бројних земаља.

“Компанија у проценту од 80 одсто доводи људе из иностранства. Прије није било тако, него је 70 посто компа-није било из Израела, али сада имамо руске плесаче, шпанске,

аустралијске, француске. То је предивна мјешавина култура и језика. Прошлог октобра про-вели смо мјесец дана у Јужној Америци, у Колумбији, Мекси-ку, Панами, Перуу. То је било дивно, посебно што смо могли да се повежемо са другим пле-сачима широм свијета и да се осјећамо конектовано као мала плесачка заједница – каже Ро-берт Галиндо.

Ж.К.

Наступ Кибуц деНс КомпаНије отворио први иНтерНациоНалНи фестивал плесНог театра у тивту

Млада академска сликарка из Никшића Лидија Никче-вић изложбом под називом „Premiere 66” представила се публици у Сплиту. Њену по-ставку у тамошњем Центру за културу и цјеложивотно обра-зовање „Златна врата”, отворио је Виктор Поповић редовни професор сплитске Умјетнич-ке академије која је са Фило-зофским факултетом у Сплиту суорганизатор пројекта. Кус-тос Јаков Андро Шкомрљ у каталогу за изложбу је навео да то што Никчевићева поставља форму изнад садржаја некима је „трн у оку”, али тако се мо-же ефикасно користити, нагла-шавајући стилско формално до те мјере да постане визуелно памтљиво.

– На овој изложби је функ-ција стила примарна, јер како ауторка каже „прочишћењем, редуцирањем и стилизирањем, то јест сликарском трансфор-мациијом фотографског под-лошка у слику, мотиви модер-не архитектуре бивају погодно средство за испитивање основ-них елемената језика ликов-ности: односа боја, текстура и облика на платну”. Преко њих ауторка жели истаћи накло-ност складним и стабилним, строго геометријским форма-ма, навео је Шкомрљ.

Уз одабир јарких боја, гео-метријски складних облика и видно наглашених дијагонал-них и вертикалних перспекти-ва, истакао је он, Никчевиће-ва наизглед неинтересантне призоре чини ликовно реле-

вантним. Други аспект који никако не жели занемарити је лични доживљај атмосфере и амбијента одабраног урбаног простора који преноси кроз дјела.

– Лидија Никчевић увела је појам „патологије града” - ње-зине слике истовремено нуде суптилан коментар градова у каквим живимо приказом грађевина које дјелују лишене становника и градњом дојма неживог објекта који самом појавом парадоксално може дјеловати застрашујуће живо – сматра Шкомрљ.

Никчевићева је рођена у Никшићу, основне и пости-пломске студије сликарства завршила је на ФЛУ у Цетињу, у класи професора Бранислава Секулића, а на истом факулте-ту тренутно похађа магистар-ске студије у класи професора Ратка Одаловића. Студијски је боравила у Словачкој на Ака-демији лијепих умјетности и дизајна у Братислави, а сада на Умјетничкој академији у Сплиту. Имала је седам само-сталних изложби и бла је учес-ник више колективних од којих је значајнија Естетика урбаног амбијента у Центру савремене умјетности Црне Горе, као и прошлогодишња колективна изложба „Приескум” у Братис-лави. Добила је бројне студент-ске награде, између осталих и Годишњу награду ФЛУ Це-тиње, Плакету Универзитета Црне Горе, Атлас стипендију и друге.

Б.Б.

иЗлоЖба слиКа лидије НиКЧевиЋ иЗ НиКШиЋа отвореНа у сплиту

Сликом прича о градовима

У комплексу „Бућа” успјешан концерт одржала је млада ти-ватска виолонисткиња Тијана Станишић.

Рођена 1999. године у Ко-тору, завршила је ОШ „Драго Миловић” као носилац дипло-ме „Луча” и Основну музичку школу (бубњеви, маримба - на-ставник Оливер Недовић, и виолина - наставница Невила Клакор) са такође одличним успјехом. Редован је учесник републичких такмичења та-лентованих младих музичара гдје је освајила бројне награде. Својим највећим успјехом сма-тра освојено треће мјесто на Интернационалном музичком такмичењу ЕУТЕРПЕ у Ита-лији на којем је учествовала средином 2016. године.

Такође, добитник је треће награде на међународном так-мичењу „Бистрички звуколик”, у Марији Бистрици (2017) где се такмичила не само са вио-линистима, већ и свим оста-

лим инструменталистима. По-хађала је мастер класове код професора како из земље тако и из иностранства, од којих су неки Микхаил Березнитскиy, Марина Ненадовић, Вујадин Кривокапић, Антон Мартyнов, Марко Јосифоски, Георг Ха-манн и Стефан Миленковић. Од септембра Тијана ће студирати на „Франц Шуберт” конзерва-торијуму у Бечу у класи профе-сора Тимура Мелника.

Наступ талентоване виоли-нисткиње одушевио је присут-не који су то изразили бурним аплаузима. Тијану је на клавиру пратио професор Олексеј Мол-чанов, а на програму су била дјела Баха, Менделсона, Пага-нинија, Гргина и Виениавског.

– Увијек може боље. Али, с обзиром да је ово тек почетак моје каријере задовољна сам. Мислим да сам урадила доста тога. Виолину сам увијек нека-ко вољела. Била је мала, ком-пактна. И као мала видјела сам

њену виртуозност и безбројне могућности. Одувијек је то био мој први избор. Свирала сам и пар других инструмената. За-вршила сам Основну музичку школу бубњеве. И клавир, на-равно, као обавезни предмет. Бах је један од композитора којег сваког тренутка могу да слушам. Може у истом тренут-ку да ме развесели и такође да ме учини веома тужном. Ње-гова музика је препуна емо-ција и није је лако схватити. Волим да свирам композиције Хенрика Вењавског. Доста су виртуозне његове композиције и прија ми да их свирам. Даље школовање настављам у Бечу на „Франц Шууберт“ конзерва-торију. Очекујем да напредујем. Једноставно желим да радим на себи. Вољела бих да свирам у камерном оркестру, а такође и педагогија је дио музике у којем мислим да бих се снашла – рекла је Тијана Станишић.

Ж.К.

Одушевила музицирањем

У Парохијском дому у Па-вином Пољу код Бијелог Поља одржано је први „Вече хумора и сатире” на којем је учество-вало десетак сатриричара, пјесника, а било је и неколико гостију који су показали своје умијеће.

– Ову манифестацију по први пут организује Друштво афористичара Црне Горе и Друштва пријатеља Вранеша. Ово је наставак активности које се одвијају кроз Вранеш-ке вечери поезије, које орга-низујемо последње суботе у овом мјесецу, у порти манасти-ра „Златеш” у Томашеву - казао је водитељ вечери Миладин Мики Јоксимовић, књижевник и адвокат.

У Парохијском дому, у пре-пуној сали, уз присуство и благослов пароха вранешког

Зорана Бубање, било је више него примјетно одлично ра-положење, посебно избором афоризама и пјесама.

- На овом подручју у по-следњих три деценије није би-ло сличне манифестације, гдје су у првом плану били хумор и сатира. А познато је да је Вра-неш изњедрио бројне успјешне књижевнике и друге ствараоце - истакао је Јокисмовић.

Публика је посебно поздра-вила казивање афоризама...

Наступили су: Драган Коп-ривица, Јован Ераковић, Миш-ко Јокић, Љубомир Булатовић, Слободан Вучинић, Вукота П. Ракоњац, Радослав Лековић, Стојан Мишко Чабаркапа, Ми-лојка Јеловац, као и Јоксимо-вић и народни гуслар Радован Радовић.

М.Н.

у пароХијсКом дому у павиНом поЉу Код бијелог поЉа

Пуно смијеха за прво вече сатире

Марк Леви, аутор најчита-нијих француских романа на свијету, више је од успјешног писца – он је друштвени фено-мен. Левијев први роман донио му је велики успијех у свијету и награду „Гоја”, а Спилберг је по њему снимио филм „Као у рају”. Запањујућа љубавна „А ако је то ипак истина“ од данас је у про-даји у Лагуниним клубовима читалаца, онлајн књижари www.delfi.rs и на сајту www.laguna.rs.

Шта бисте помислили кад бисте у свом плакару пронашли жену, која се још и изненади што можете да је видите? Која се појављује и нестаје кад год пожели и тврди да је у дубокој коми на другом крају града? Да ли бисте јој повјеровали и сами

закорачили у невјероватну аван-туру? Јер, шта ако је то, ипак ис-тина? О томе размишља Артур, млади архитекта из Сан Фран-циска, кад открије Лорен у свом стану. Артур је једини који може открити Лоренину тајну, једини ко може да је види, чује и разго-вара с њом. Када доктори одлуче да је искључе са апарата – што би уништило чаробни однос који су Артур и Лорен развили – он мора да нађе начин како би је спасао. Јер, уосталом, једино њена љубав може спасти њега.

С.Ћ.

А ако је то ипак истина

Нова Књига марКа левија

Спектакуларни плес о губитку

На Љетњој позорници

КоНцерт тијаНе стаНиШиЋ у КомплеКсу „буЋа”

субота, 14. јул 2018. Култура страна XI

Награда „Драган Радуло-вић“ Дјечјег жирија Которског фестивала

позоришта за дјецу отишла је у руке посленика Градског по-зоришта Подгорица, за извед-бу представе „Модро благо“. У име Дјечјег жирија награду је глумици Маји Шаренац, прексиноћ на церемонији за-тварања КФПД на Љетњој позорници уручио Никола Ковач.

- Наша дружина од 25 чла-нова сагласила се да ове годи-не награда Дјечјег жирија која носи име Драгана Радуло-вића, припадне представи „Модро благо“ у режији Ста-ше Копривице. На сва наша питања, а било их је много, глумци су проналазили иде-алне одговоре, али није само сјајна глума утицала на овакву одлуку, већ и многе друге ка-рике. Велику пажњу у одабиру посветили смо и сценографији и костимографији, о свему овоме водили смо рачуна,а-ли одлична прердстава мора имати јасну причу и добру по-уку. Представа „Модро благо“ потсјећа нас да бајке не слу-же само за пуку забаву дјеце, већ нам помажу да схватимо да у животу постоје и ружне и тужне ствари, с којима ће-мо се свакодневно сусретати. Она нам на лијеп начин, кроз дјечју пустоловину, објашња-ва разлику између добра и зла, одговара нам на питање да ли је право благо материјално, или духовно, а истовремено нам говори о школском жи-воту, породичним односима, заљубљивању, животу без оца, откривајући нам да су до-брота, пријатељство и љубав вриједности „Модрог блага“. Зато је ово представа која ће једнако дирнути дјецу и оне који их доведу у позориште, а то је суштина сваке добре представе. Честитам глумци-ма и свим осталим „чаробња-

цима“ иза сцене, заслужним за ову представу и поручујем да их наше модро благо - Бока Которска и град Котор очекују и наредне године на овој истој позорници, каже се у образло-жењу Дјечјег жирија.

Награду Стручног жирија за најбоље остварење у цјели-ни освојила је представа „Иг-ра времена“ чилеанско-шпан-ског аутора Давида Зуазоле.

„Ова представа као цјелина у сваком свом елементу, те-матском и значењском, емо-тивном, редитељском, извед-беном, представља јединствен позоришни догађај. Фасци-нантан лудизам ове представе, њена комплексна имагинатив-ност и театарска иноватив-ност, удружени са смјелошћу за отварање најболнијих пи-тања одрастања, као што је пи-тање суочавања са различитим облицима насиља и опресија, ову представу су, по мишљењу Стручног жирија, учинили су-периорном и обезбиједили јој награду за најбољу представу на 26.КФПД“, каже се у об-разложењу, које је прочитала Кристина Обрадовић. Пред-става „Игра времена“ Дави-да Зуазоле такође је добила и

Награду Стручног жирија за ауторски рад –„за укупни ди-зајн лутака и механизама који сачињавају јединствени има-гинариј Зуазолиног свијета... Неупоредиве и јединствене, настале из ауторове имагина-ције и потребе да се исприча управо ова јединствена при-чао одрастању, лутке и меха-низми у овој представи творе јединствени микроузниверзум који је истовремено функцио-налан, значењски многоструко асоцијативан, узнемирујући и заводљив“. Аутор Зуазола је захвалио за награду писмом у коме је навео да је провео четири године у затвореном простору радећи са дрветом, пластиком, отпадом, папиром, алатима и са својим сјећањи-ма“.

Цијенећи важност питања естетике позоришта за дјецу и његовање позоришног уку-са, Стручни жири је одлучио да представи „Моја сјенка“ у продукцији белгијске трупе „О Quel Dommage“ додијели Специјалну награду за есте-тику позоришне игре. Ради се о представи која оставља снажан утисак савршене мјере рафинмана и промишљености

у употреби свих позоришних средстава. Њена непрентеци-озност, допадљивост и елеган-ција, никако не иду науштрб самој представи, већ отварају питања самоприхватања и са-моразумијевања, која су важна за дјецу.

Захваљујући за награду, глу-мице Моника Варела Коуто и Клара Лопез изразиле су ве-лико задовољство због учешћа на „предивном фестивалу који се налази на магичном парче-ту земље“: „Велика је част добити награду, много нас је обрадовало то што смо добили признање од људи који су из наше професије, а такође и од публике, нарочито дјеце, која су главна карика фестивала. Осјећали смо се добродо-шлим, имате предивну пуб-лику“ поручиле су глумице.

Стручни жири додијелио је награду за режију ауто-рима, редитељима и сце-наристима представе „Игра руку“- Хулиану Сен-Лопезу и Изаскуни Фернандез. Јед-ноставан, паметан, топао ре-дитељски рукопис у овој пред-стави постиже јасноћу чак и код најкомплекснијих слоје-ва представе, а поступном и маштовитом анализом теме

опстанка и индивидуалности у свијету превелике изложе-ности конзумеризму, режија нас води до бескомпромисне идеје о истинској самоћи свих нас, и малих и великих. Руке у овој представи су сјајни карак-тери који редитељски упућују јасно: једино игра и љубав нам преостају.

Награду за изврсну из-ведбу Стручни жири додије-лио је Хулиану Сан Лопез и Изаскун Фернандез, извођа-чима, редитељима и сценари-стима представе „Игра руку“, у продукцији шпанског Театра „Еl Patio“, „због њихове вир-туозности, спремности да се упусте у истраживање нових глумачких простора новог израза и да се уз минимална средства упусте у причање великих људских прича“: „Ко-ристећи искључиво руке као глумачка изражајна средства, раскошном виртуозношћу и изражајноишћу, добитници ове награде успјели су да ис-причајау емотивну, узбудљи-ву и актуелну причу о малом човјеку и његовој тегобној и неизвјесној потрази за једнос-тавном срећом у конзумерис-тички настројеном свијету, у ком дословно све може по-

стати роба, чија је вриједност мјерљива на тржишту”. Пред-става „Игра руку“ такође је побрала поене и код Жирија Града Котора, који је ово остварење назвао „малим дра-гуљем“ и прогласио најбољом представом 26. КФПД.

-Критеријуми којима су се чланови жирија водили би-ли су умјетнички квалитет, релевантност теме, комуни-кација са публиком, виртуоз-ност изведбе и емоције које је представа пробудила у свима нама“, казала је Јасмина Бајо испред овог жирија, похвали-вши и представу „Каштанка“ Казалишта Вировитица и Ка-залишта лутака Задар. Она је предложила Граду и Фести-валу да током године омогуће гостовање ове представе, како би је видјело што више гледа-лаца.

Фестивалски тим захва-лиио је свима који помажу да КФПД расте и траје, прије свега Општини Котор, КЦ Никола Ђурковић, Минис-тарству културе Црне Горе и Туристичкој организацији,као и свим осталим пријатељима, спонзорима ипартнерима Фес-тивала.

М.Д.П.

„Модро благо” освојило дјечја срца, Зуазола очарао струку

■ Награду за изврсну изведбу стручни жири додијелио је Ху-лиану Сан лопезу и Изаскуни Фернандез, извођачима, реди-тељима и сценаристима представе „Игра руку”, коју је Жири Града прогласио најбољом представом

Глумци „Модрог блага“ одушевили Дјечији жириИзаскун, Дијего и Хулиан, награђени за изврсну изведбу, а њихо-

ва представа „Игра руку“- за најбољу представу Жирија града Котора

На Пјаци од Кина представили су се учесници и водитељи бројних креативних радиони-

ца, а изведбом представе „Цврчак и мрав“ спуштерне су завјесе Фести-вала. Праћени овацијама публике, на сцену су изашли волонтери- „ср-це Фестивала“, као и организациони тим, који се побринуо да све буде у реду на сцени и ван ње. Они су пуб-лици на улазу подијелили папирне бродиће са жељама и упутством да их пустите низ Шкурду, а они ће се вратити 1.јула 2019, весели и насмијани и носиће 27. Которски фестивал позоришта за дјецу на својим једрима...

-Которски фестивал расте, но, ср-це му остаје дјечије. А срце Котор-ског фестивала огромно је. Срце се растрчи 12 дана по которским трго-вима и пјацама, оно је ту да помогне старијима да сачувају доброту, оно је ту да га старији ослушну и да им да путоказ раде ли добро. Кад се узбудите, срце убрзано откуцава, а

откуцаји нашег срца прелазе 120. Срце нашег Фестивала заправо не куца, него игра, јер је много весело. Једно дијете- један је откуцај, а дје-це-волонтера у Которском фестива-лу сваке године је све више, рекао је Лука Самарџић. Вријеме дјечје власти за ову годину је истекло, Мали адмирал Бокељске морнари-це примио је кључеве града у име дјеце прије 12 дана, те пошао на пут око свијета да, попут жутих балона на отварању, пронесе иницијативу да Котор добије статус Града дјете-та. Он је поздравио фестивал са тог пута уз увјерење да ће се та дјечија жеља испунити, потсјетили су во-дитељи програма Злата Марковић и Лука Самарџић, додајући да је Фестивал довео свијет у Котор, гдје су наступили умјетници из Белгије, Шпаније, Италије, Њемачке, Иран, Чилеа, Румуније, Црне Горе, Ср-бије, Хрватске... „свијет је пропу-товао око нас, а у Котор је стигло набоље из свијета – култура“. Сада

је вријеме да кључеве града вратимо одраслима, до сљедеће године када нам поново уступите кључеве Града, ми ћемо се надати да ће се наша жеља да Котор постане Град дјетета испу-нити, поручио је Милан Рогановић, враћајући кључеве града Јелени Вука-совић, секретарки за културу Општине Котор.

-Поштована дјецо, драги Которани и Которанке, цијењени гости, пристигли са свих страна, вјерујем да сте током 12 претходних дана били у прилици да са-берете бројне утиске, бројнја сазнања и искуства и вјерујем да је Которски фестивал позоришта за дјецу вјетар у леђа вашем интересовању за умјет-ност и превасходно позориште. У име Општине Котор честитам награђенима и захваљујем свим учесницима Котор-ског фестивала. Сигурна сам да ћемо се сви заложити да у 27. Которски фес-тивал позоришта за дјецу уђемо као град са међународним статусом Града дјетета, казала је Вукасовић.

M.Д.П.

ЗаВрШЕН ЈЕ 26. КОтОрСКИ ФЕСтИВал ПОЗОрИШта За ДЈЕЦу

Догодине у Свјетском граду дјетета

Балони отпутовали у свијет

субота, 14. јул 2018.КултураXII страна

Музички програм Града театра наставља се вечерас у 21 сат, наступом једног од водећих свјетских виртуоза, британског виолионисте Најџела Кенедија, који ће са својим бендом одржати спектакуларни концерт испред зидина Старог града.

Кенеди је готово три деценије на трону свјет-ске класичне сцене као један од најизазовнијих, најавангарднијих, најангажованијих и најхари-зматичнијих музичких стваралаца, који је ушао у историју и као виолиниста и виолиста који је продао највише албума у свијету. Његов ве-черашњи концерт посвећен је музици Џорџа Гершвина, и носи метафорични наслов „Бацх Меетс Кеннедy Меетс Герсхwин“, а Град театар га организује у сарадњи са Туристичком органи-зацијом Будве, и уз помоћ предузећа „Адриатиц пропертиес“, и хотела „Сплендид“ и „Авала“.

Нова обрада Гершвинових безвременских композиција, које су добиле узбудљив живот у очаравајуц́им Кенедијевим интерпретацијама, на његовом албуму који је објављен на 120. го-дишњицу рођења великог америчког композито-ра, обећава будванској публици музички догађај за памћење.

– За мене се Гершвинов рад може сажето приказати кроз три главна састојка: кроз фузију џеза и класичне музике, прекрасне мелодичне утицаје јеврејске културе и кроз јединствену енергију Њујорка. Управо ова музика много одговара мојој природи, вјештинама и искуст-вима – изјавио је Кенеди.

А на будванском концерту, како је најавље-но, биће успостављена трансверзала не само са Гершвиновом музиком, поводом објављивања последњег албума, већ и са оним што је дио стандардног класичног Кенедијевог репертоара, прије свега интерпретацијом Бахових дјела.

За Кенедија, музика је слична такмичарским спортовима.

– Кад гледате велике спортисте, видите да они

стално настоје да напредују. Чак и када дођу на прво мјесто, никад нису задовољни, желе више да ураде. Па, то и ја покушавам. Има још много тога да “изађе” из мене. Веома сам узбуђен због онога што тек долази – рекао је умјетник.

Пред концерт свјетског виртуоза, наступиће црногорски умјетници - Миран Бегић на вио-лини, и Предраг Јанковић на хармоници, са ор-кестром Camerata Montenenegrina (студенти и професори Музичке академије са Цетиња), који ће извести класичне и традиционалне компози-ције у савременим аранжманима. Овај концерт такође организује ТО Будва.

С.Ћ.

КОНЦЕрт СВЈЕтСКОГ ВИртуОЗа, БрИтаНСКОГ ВИОлИНИСтЕ, На ФЕСтИВалу ГраД тЕатар

Спектакл Најџела Кенедија у Будви

Најџел Кенеди

Ансамбл солиста Академ-ског оркестра „Некрасов” из Русије прексиноћ је наступио на цетињском Дворском тргу у оквиру манифестације „Ље-то у Престоници”.

Цетињани су имали при-лику да уживају у руској на-родној музици као и у попу-ларним пјесама из совјетског периода које је извела група „Концертино”.

Чланица оркестра, позната професорица флауте из Мос-кве Олга Дедјухин казала је да Академски оркестар „Не-

красов” важи за национално благо Русије те да дјелује под окриљем руске Радио-телеви-зије „Култура”.

– Наш оркестар је основан 1945. године и од тада насту-памо широм Европе. Ове го-дине већ смо гостовали у Вар-шави, Берлину, Бару, а након Цетиња представићемо се и у Београду што ће бити заврш-ница ове европске турнеје – казала је Дедјухин.

Према ријечима Оскара Хутера, директора Турис-тичке организације града

која је заједно са Престони-цом Цетиње, организатор концерта, сарадња с Академ-ским оркестром „Некрасов” успостављена је захваљујући нашој флаутисткињи Жани Лекић и предсједнику фести-вала „Елите” Милошу Мар-ковићу.

– Овај оркестар, на челу с Олгом Дедјухином, промови-ше богато музичко културно насљеђе, а наш циљ је био да и на Цетињу чујемо ове пре-лијепе звуке – казао је Хутер.

З.П.

Уживали у руској народној музици

На ЦЕтИњСКОм ДВОрСКОм трГу

■ Пред концерт свјетског виртуоза, наступиће црногорски умјетници - миран Бегић на виолини, и Предраг Јанковић на хармоници са оркестром Camerata Montenenegrina, који ће из-вести класичне и традиционалне композиције у савременим аранжманима

субота, 14. јул 2018. Лов и рибоЛов страна XIII

Почетком љета најма-совније се роје једно-дневке, водени инсека-

ти из породице ephemerellidae. Варијације у оквиру ових фа-милија инсеката могу се раз-ликовати само у погледу боје тијела и најчешће варирају од крем-жућкасте, преко позна-тих нијанси маслинасто-зе-ленкастих, до бордо-црвен-кастих нијанси код јединки рецимо само једне врсте.

Питање свих питања једног мушичара је шта радити у у

таквим случајевима?Овдје је најбоље да се помоћ

потражи међу општим ими-

тацијама једнодневки којима можемо лако, уз мијењање материјала, мијењати и боју тијела. Парашут (parachute) и паралуп (paraloop) су такозва-не падобранске имитације, а добиле су име по својим спе-цијално карактеристично ве-заним ногицама које мушицу постојано држе на површини, у веома специфичном поло-жају. Риба на таквим муши-

цама одлично види контуру тијела, али и боју, коју може-те по вољи мијењати. Овдје је веома битан положај, тако карактеристичан за двије фа-зе живота једнодневки. Први је плутање након рађања из кошуљице нимфе, а други послије парења и полагања јаја, угинули инсект широко

размакнутих крила полеглих по површини воде.

Овога пута показаћемо вам неколико наших фаворита ва-ријација једнодневки везених у парашуту, које одличне ре-зултате постижу на свим вр-стама нарочито „таласастих” дјелова вода. Наведене варија-ције вјештачких креација му-

шица је урадио познати везач (tier) Ненад Живковић.

Дакле, пошто постоји без-број различитих мушица јед-нодневки које знају да се исто-времено роје на води, било би потпуни депласирано губити вријеме на тражење „ориги-нал оригинала”, већ рјешење треба потражити у општим принципима односно наша креација треба да задовољи својом силуетом, бојом и „по-нашањем” што шири спектар мушица и стадијума чиме ће-мо поспјешити наш риболов. С.Б.М

НеНад Живковић предЛаЖе варијације вјештачких креација мушица којима се одЛичНи резуЛтати постиЖу На свим водама, Нарочито таЛасастим

Мушица једнодневка преузима доминацију

удица: модел: Dohiku 301 #16реп: бијели пијевацтијело: маслинасти конацребра: конац gray tan 8/0Груди: зечији дабингкрила: CDCНожице: бијели пијевац

удица: Dohiku 301 #16реп: браон пијевацтијело: црвени конацребра: конац l.brown 6/0Груди: зечји дабингкрила: полипропиленНожице:браон пијевац

удица: Dohiku 301 #16реп: бијели пијевацтијело: конац банана бојеребра: конац л.броwн 6/0Груди: зечји дабингкрила: полипропиленНожице: браон пијевац

Пошто постоји безброј различитих мушица једнодневки које знају да се истовремено роје на води, било би потпуно депласирано губити вријеме на тражење „оригинал оригинала”, већ рјешење треба потражити у општим принципи-ма, односно наша креација треба да задовољи својом силуетом, бојом и „понашањем”

улов са Лима (Фото: дамир меховић)

субота, 14. јул 2018.ФељтонXIV страна

„Састали се ради подјеле шекуларске планинине Илија Пламенац (1871–1916), ми-нистар војни и Али-бег Ша-банагић-паша. Обојица пре-турили седамдесету годину.

– Јеси ли остарио, беже? – упита га Пламенац.

– Јесам за све, сем за једну ствар сам к`а да ми је два-десет и пет година. Војвода се зачуди, мислећи да је бег млад за жену, па га упита:

– А за коју си то ствар млад, беже?

– За срамоту, војводо. За њу чоек не стара док је жив.

– Тако је, богами – заврши војвода.“

Шта рећи о господару, „цару јунаках“, о његом „на-пуштању „Црне Горе – он са најближим сарадницима у „егзилу“, а народ и војска у ропству? Старост га не може оправдати. Тешко је изгово-рити, али је тако: обрукао се старац.

Историчари просрпске про-винијенције (а то му признаје и Ђилас) у краљеве заслуге убрајају да су дуго времена

у њега и његову Црну Гору биле упрте очи поробљених Срба – од њих је био слављен и хваљен као ослободилац и ујединитељ. Апостол српске слободе, умио је, као ријет-ко ко да својом реториком надахне потлачене Србе и оживи у њима наду у спас од туђинске тираније и роп-ства. Критичким пропити-вањем ових оцјена намеће се закључак: да је књаз (краљ) Никола барјачио у српству јер је био убијеђен да њему и његовој династији припада првијенство у односу, прво на Обреновиће, а касније и на Карађорђевиће, пјевао је и клицао српству, много више него што су то чињели влада-ри из србијанских династија.

Треба, међутим, имати у виду и књажево, односно краљево схватање полити-ке, његови, практично – по-литички потези, нијесу се поклапали са неговим кли-цањем, пјевањем и китњас-тим фразама о српству. Ње-гова политичка еволуцуја је чудна: прешао је пут од највећег Србина, а завршио

је у уском црногорству. Пје-вао је: „К`о Црногорству не био вјеран Богом и људима свуд био ћеран! / Ком‘ камен овај није свет, / Да буде сра-мотан, проклет! / ...Ах, грије-шан сам!/Ал‘ се кајем, но, помилуј милостиви! / Јер још искра Црногорства у куту ми срца живи!“

Како објаснити овај краљев „развојни пут“ и отпор ује-дињењу баш у Катунској

нахији, гдје је „пропирено огњиште српске слободе“, гдје је култ Обилића био јечи него у било ком дијелу срп-ства? Ђилас има објашњење: Сувише су Катуњани сами правили своју историју, па 1918. године нијесу жељели да им је други праве. Да је историја утицала на њихово опредјељење, у то не тре-ба сумњати, али пресудну, кључну улогу, по мом миш-

љењу, у супротстављању и каснијој побуни имали су династички и материјални интереси краљеви, камариле и не малог броја главара.

Краљ Никола је, вели Ђи-лас, „бранио Црну Гору, дака-ко на свој начин“. А тај ње-гов „начин“, по Ђиласовим ријечима, огледао се у томе: „Пред савезницима да оста-не и даље савезник и борац против Аустрије, да капиту-лацијом Црне Горе, за коју ће окривити друге (званичну Србију и Пашића) стави до знања Аустрији да не жели да поруши мостове пријатљст-ва, грађене у дужем периоду.“

Краљева политичка игра била је провидна и наивна. Хтио је, бар тако је испало, да сједи на двије столице: да у очима савезника оста-не борац против Аустрије, савезник савезницима, а да капитулацијом Црне Горе –олаким уступањем Ловће-на поручи Аустрији да није својевремено узалуд ишао у Беч, узимао њихове зајмове и примао почасна висока офи-цирска звања.

Дакле, одласком из Подго-рице (прецизније: бјекством) краљ Никола је скинуо засто-ре са своје политике – тада је било сасвим јасно: све што је чинио (а није требало) и што није чинио (а требало је), морало је довести и до-вело је – до издаје. Тај чин се не може ничим правдати – ни Пашићем, ни српском владом, ни П.Пешићем, ни-ти окупацијом Србије, нити односом савезника, ни силом Аустро-Угарске.

Неспорно је: краљ Никола, његова фамилија и његова ка-марила су главни грешници да је Црна Гора била у финан-сијском хаосу, дубоко поли-тички подијељена, завађена, лоше вођена дипломатски, без правих пријатеља, заос-тала у војном погледу.

Наставиће се

„Новинар” је југословен-ски играни филм снимљен 1979. године у режији Фади-ла Хаџића, често навођен као једно од најбољих остварења његове филмографије и по-литички најпровокативнијих филмских остварења у та-дашњој Југославији. Прота-гониста филма, кога тумачи Раде Шербеџија, је Владо Ковач, идеалистички новинар у једном загребачком днев-ном листу чије се настојање да објави чланак о штрајку у једној фабрици судара са цен-зуром, односно конформис-тичким ставом његових уред-ника који се не усуђују да се супротставе службеној поли-тици Партије. Радња приказује како због тога трпи његова ка-ријера, али и приватни живот, па се након распада брака, по-пут свог ментора (кога тумачи Фабијан Шоваговић) који је својевремено страдао на исти начин, окреће пићу. Филм је снимљен у тзв. „оловним го-динама”, када су ниво репре-сије и гушење слободе говора у тадашњем југословенском

друштву, а посебно у СР Хр-ватској били примјетни виши у односу на ранија раздобља. Хаџић, који је једно вријеме био главни уредник угаше-ног недјељника „Вјесника“, популарног и након гушења Хрватског прољећа, у својим дјелима већ и раније се бавио новинарским темама, али му је управо „Новинар” најпозна-тији филм.

Филм је, успркос експли-цитне критике тадашњег сис-тема, приказан у биоскопским дворанама гдје је доживио приличан успјех, а на пулском фестивалу је освојио „Златну арену” за најбољу режију. Дио каснијих критичара је, доду-ше, похвале „Новинару” сма-трао неоправданима, односно да је приказ тадашњег друшт-ва био далеко блажи у односу на остварења Црног таласа крајем `60-их и почетком `70-их. Међутим, међу југословен-ским новинарима, „Новинар” је уживао изузетан углед не само због тога што је као једно од ријетких остварења које се

бави њиховом професијом, не-го и због аутентичности при-каза њиховог рада. Сам Хаџић је касније изјављивао да му је управо „Новинар” најдражи филм, али и тврдио да је ње-гова тема актуална чак и у по-сткомунистичком друштву.

Фадил Хаџић рођен је 1922. године у Билећи, Хецеговина. Ликовну умјетност студирао је у Загребу. Био је новинар,

хумориста, путописац, један од најплоднијих савремених комедиографа, покретач лис-това „Керемпух”, „Вјесник у сриједу”, „Телеграм”, „Око”. Представља изузетну појаву у југословенској кинематогра-фији. Са групом младих кари-катуриста и својих сарадника иницирао је стварање црта-ног филма и првог филмског предузећа за анимацију „Дуга

филм”. Од смотре филмова у Пули успио је да створи југо-словенски филмски фестивал, а оснивао је издавачка преду-зећа и позоришта. Био је ин-тендант Хрватског народног казалишта у Загребу. Објавио је више запажених књига. У филмској продукцији радио је као сценариста и редитељ кратких и дугометражних филмова. За своја дјела до-

био је више угледних награда. Свој последњи филм „Амба-садор” – причу о велепосла-нику на заласку каријере који преиспитује изневјеравање некадашњих идеала и разлоге распада породице – снимио је 1984. године. Фадил Хаџић, тада, уз Бранка Бауера био је најпродуктивнији хрватски редитељ са укупно 14 филмо-ва. Наставиће се

(1)ФИЛМСКО ПРЕИСПИТИВАЊЕ: ФАдИЛ ХАџИћ: „НОВИНАР”

КАПИТУЛАЦИЈА ЦРНЕ ГОРЕ: КО ЈЕ ГЛАВНИ КРИВАЦ ЗА НЕСТАНАК ЦРНОГОРСКЕ дРЖАВЕ У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ (17)

ПиШе: Боривоје ћетковић

Тема актуелна чак и у посткомунистичком друштву

■ Фељтон је урађен по Ћетковићевој трећој књизи трилогије „Црна Гора изнутра - прошлост у садашњости: Црногорски сепаратизам - историјски коријени и развој”, која је припремљена за штампу

За срамоту чо`ек нестара док је жив

Фадил Хаџић са екипом Фадил ХаџићПостер „новинара”

Краљ никола са Избјегличком владом

Генерал Пешић

ПиШе: др радослав т. стаНиШић,филмски и тв редитељ

■ Сценарио и режија: Фадил Хаџић; фотографија: томисиав Пинтер; музика: Алфи Кабиљо; сценогра-фија: Душан Јеричевић; монтажа: Мира Шкрабало; улоге: Раде Шербеџија (Владо Ковач), Милена Зупанчич (Ирена Ковач), Вера Зима (нада), Фабијан Шоваговић (Кос), Стево Жигон (томац), Младен Будишчак (Франц), Божидар Смиљанић (Милан), тонко Лонза (Мирко), Изет Хајдархоџић (Иво). Произ-водња: Јадран филм, 1979. године

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

субота, 14. јул 2018. ПољоПривреда страна XIX

У вријеме кад око нас окружују многобројне на-пуштене и некошене ливаде и необрађене њива по Црној Гори, готово да је и немогуће пронаћи неког ко је у граду имао посао, а онда се вратио на село. У нестварној љепоти планине Лукавице, конкретно катуну на Капетановом језеру, пронашли смо риједак примјер таквих. Бранислав Драшко-вић имао је животну шансу у Подгорици, али је љубав према катуну након кратког времена превагнула, па је све оставио и вратио се послу предака- ко-зарству. По занимању је тех-ничар штампе и више од три године радио је у штампарији Дневних новина „Дан”, али му је свакодневно, како и сам при-знаје, у мислима била планина и „слобода“.

– Моји родитељи су се ба-вили сточарством овдје на Капетановом језеру гдје нам је катун, а и ја док сам био дијете. Онда је дошло вријеме школовања, па тражења пос-ла. Сви су моји били увјерени да ћу остати у Подгорици, ту засновати нови и лакши живот. Међутим, нисам се сналазио, само сам мислио о Капетано-вом језеру, ширини катуна и о томе да сам себи будем газда – прича Драшковић.

Посао је напусти и купио стадо коза које данас броји око 300 грла што га сврстава у највеће сточаре на катуну, и уједно ријетког који се у том рејону бави козарством. У Драшковићевом обору је и мање стадо оваца, 7, 8 грла крупне стоке и два коња, а на катун пјешке долази из свог

села Веље Дубоко у мају, а на-пушта га са првим сњеговима.

Љети, када се заврши школ-ска година, са мном су овдје супруга и троје дјеце. Помажу колико могу, а онда већ у сеп-тембру остајем сам. Навикао сам и није ми тешко. Од ко-зарства живимо, не добро али скромно, рекао је Драшковић.

Производе козји сир, који је препознатљив, али на њихову штету, само ријетким јер за продају морају сами да се сна-лазе. Исто раде и када треба продати јарад, што им уз ло-шу инфраструктуру додатно отежава посао.

Имамо своје сталне муште-рије, неко од њих дође овдје на катун да купи шта му тре-ба, али се тешко на то одлучују јер шест километара пута од Вељег Дубоког до Капетано-

вог језера је у изузетно лошем стању. Колашинска општина цесту поправи с прољећа, али је однесу кише јер се никада посао не одради како треба. Проблем је и што у Црној Гори, да знам, нема организованог откупа јаради, па онда можете замислити како ја сваке годи-не продам отприлике око 150. Неко купи једно, неко двоје или троје и тако „послујем“, на муку, испричао је он.

Капетаново језеро налази се на око 1.670 метара надорске висине, и оно представља један од најљепших, али недовољно промовисаних, драгуља при-роде Црне Горе. Због лошег пута, тешко је и доступно ту-ристима од којих би тамошњи сточари имали користи. На Лукавици су иначе одвајкада катуни пет племена- Жупљана, Морачана, Загарчана, Пипера и Роваца који су стацонирани управо око Капетановог језе-ра. Драшковић истиче да је на тој локацији око дванаест ро-вачких домаћинстава и сви се баве сточарством, неко мање, неко више.

Ништа овдје скоро да није промијењено у односу на пе-риод када су се наши стари бавили овим послом. Понеко је успио помало да адаптира колибу, ја сам уз помоћ минис-тарства купио соларни систем, и то је све. Стока углавном борави вани, а ширину имају колико можете оком да видите овај простор. Значи, све је у потпуности у складу са овим амбијентом, па не морам да причам колико је бијели мрс одавде квалитетан, као и месо од стоке коју гајимо. Фале нам бољи услови и више купаца, истакао је Драшковић.

Б.Б.

БраНиСЛав драШКовиЋ МеЂУ НаЈвеЋиМ СТоЧариМа На КаПеТаНовоМ ЈеЗерУ

Оставио штампарство вратио се козарству

Бранислав драшковић

Генетички модификовани организми су ор-ганизми код коjих jе генетичка информациjа измиjењена на неприродан начин, односно то су организми коjи су настали уношењем jедног или више гена или модификациjом постоjећих гена. Храна коjа садржи састоjке ГМО jе гене-тички модификована храна, истакао jе проф. др Ново Пржуљ, редовни професор Пољоприв-редног факултета Универзитета у Бањалуци.

Говорећи на трибини „Генетички модифико-вани организми - питање сиромаштва или профита” у ЦАНУ проф. Пржуљ је истакао да достигнућа у молекуларноj генетици, физиоло-гиjи и биохемиjи омогућила су стварање сорти и хибрида гаjених биљака са промиjењеним особинама, коjе се у природи сигурно никада не би десиле.

Толерантност на хербициде представља осо-бину коjа се наjчешће сусреће код биљака коjе jе човjек миjењао по своjоj вољи и потреби. Како је нагласио др Пржуљ, погодности коjе омогућуjу ГМ сорте толерантне на хербициде су jедноставниjе и економски повољниjе суз-биjање корова, ефикасно сузбиjање корова коjи се не могу сузбити у конвенционалноj произ-водњи, већа флексибилност у примjени херби-цида, погодност за примjену хербицида послиjе ницања, смањење ризика за животну средину, могућност увођења алтернативних система про-изводње.

– Али, ризици у вези са гаjењем ГМ биља-

ка толерантних на хербициде ниjесу потпуно познати и обjашњени. Одређени ризици заjед-нички су за већину трансгених биљака – мута-циjа примиjењених гена и стварање нежељених токсина, алергена и других материjа коjе ни-када ниjесу биле присутне у биљци, настанак нових вируса, мутагенезе и карценогенезе, реактивациjа дормантних вируса, трансфер ге-на у дивље сроднике и настанак резистентних корова, уништавање сjеменске производње, повећање ризика од оштећења нециљаних биљака примjеном хербицида широког спектра дjеловања, потенциjални негативни утицаj на биодиверзитет, измjена коровске флоре. Стога, гаjењу ГМ биљака мора се приступити посебно пажљиво због недовољног познавања могућих импликациjа и негативних ефеката. На краjу, потпуно jе разумљиво да велики дио jавности са забринутошћу гледа на развоj генетичког инжењерства – закључио jе проф. др Пржуљ.

С.Ћ.

ПроФ. др Ново ПрЖУљ о ГеНеТиЧКи МодиФиКоваНиМ орГаНиЗМиМа На ТриБиНи У ЦаНУ

Разумљива зебња због ГМ биљака

На основу Програма мjе-ра за подстицаj руралног и одрживог развоjа за 2018. годину секретар Секрета-риjата за рурални и одржи-ви развоj донио jе закључак о обустави двиjе мjере за подстицаj рурарлног и одр-живог развоjа у овоj годи-ни. Због утрошка Буџетом планираних средстава за подстицаjне мjере - Одржи-во коришћење планинских пашњака и -Ублажавање и смањење утицаjа при-родних хазарда (очување броjа грла комада стоке) из Програма мjера за подсти-цаj руралног и одрживог развоjа за 2018. годину, ове двиjе мjере се затвараjу за текућу годину, саопштио је Jасмин Ћоровић, секретар Секретариjата.

За подстицаj развоjа пољопривреде и руралног и одрживог развоjа ове године ће из општинског буџета бити издвоjено 210 хиљада еура, ка-зао jе недавно Ћоровић, али то очигледно није довољно...

– За пољопривреду и ру-рални развоj треба много више новца, али с обзиром на буџетска средства коjима Општина располаже, мислим

да смо издвоjили оптималан износ. Ако погледамо општи-не из окружења, оне имаjу много мањи буджет за давање за пољопривреду и за рурални развоj – правда се Ћоровић.

Jедан од разлога доношења општинског програма подсти-цаjних мjера, казао jе он jесте да се обухвате сви пољоприв-редници коjи производе за тржиште а не задовољаваjу критериjуме државног агро-

буджета. Такође, жељело се додатно субвенционисање оних коjи испуњаваjу ус-лове државног агробуџета како би њихова производња била jош успjешниjа, као и уважавање специфичности бјелопољске општине као региона.

– Значи да се форсираjу неке производње коjе ниjе-су довољно заступљене на нивоу државе, а Биjело Поље jе препознато као специфично у тоj врсти производње – нагласио jе Ћоровић, подсећаjући да ће за подстицаj развоjа пољопривреде бити из-двоjено 150 хиљада еура.

Овогодишњи Програм мjера за подстицаj произ-водње садржи 14 мjера.

Што се тиче Секретариjата за рурални и одрживи развоj ове године jе планирано 60 хиља-да еура, односно 10 хиљада више него лани, а програмом jе предвиђено 10 подстицаj-них мjера, четири више него претходне године, док jе jедна мjера за коjу ниjе било инте-ресовања изостављења, уз ове двиjе коjе су закључене, казао jе Ћоровић

М.Н.

БЈеЛоПољСКи СеКреТариJаТ За рУраЛНи и одрЖиви раЗвоJоБУСТавио двиJе МJере ЗБоГ НедоСТаТКа СредСТава

Мало пара за село

Грнчаранин и Гусињанин по рођењу, натурализовани Новосађанин и Воjвођанин, по мjесту живљења, Бранко Боjовић, пензионер, добар дио године проводи у зави-чаjу. Боравак на родног гру-ди га, како каже, рекреира и опушта. Саградио јеи викен-дицу, обрађуjе и узгаjа разне пољопривредне културе, у количини за личну употребу.

Ове године наш домаћин је засадио на 2,5 ари, тек толико да има за себе и своjу породи-цу. И онда кад у jесен крене за Нови Сад,напуниће гепек и тамо се сладити завичаjним производима током зиме.

– Цио радни виjек провео сам ван завичаjа. Jедан пери-од радио сам у Бони и Хер-цеговини, а онда се преселио у равну и питому Воjводину, и ту се и усталио и дочекао пензиjу. Те сада у трећоj

доби уживам плодове тог свог рада, што употпуњујем у свом родном Грнчару. Ту дођем с прољећа, кад почињу пољопривредни радови, дру-жим се с браћом и приjатељи-ма, онда понешто и посиjем, да се тамо моjим комшиjама у Новом Саду похвалим како се и у Црноj Гори понешто ра-ди, а и да мало зими уживам у моjим плодовима. Посиjао сам мало кромпира, пасуља, лука, мркве..., свега помало. То обрађуjем, рекреирам се и просто уживам у пољоприв-редним радовима и у зави-чаjном поднебљу. У jесен се спакуjем па за Нови Сад, и тако сваке године. Већи дио имања дам рођацима коjима jе пољопривреда живе. Са-мо нек се ради, нека се људи сналазе, jер више нема мно-го шансе за државни посао –прича Боjовић. Н.В.

Пољопривреда га опушта и

рекреира

Брано Бојовић

БраНо БоJовиЋ иЗ НовоГ Сада ПреСеЛио Се У родНо СеЛо

Проф. др Ново Пржуљ

Јасмин Ћоровић

субота, 14. јул 2018.МаркетингXX страна

субота, 14. јул 2018. Наука страна XXIНауЧНИЦИ ПОкуШаВаЈу Да РИЈЕШЕ СИГуРНО ЧуВаЊЕ

ДИГИТаЛНИХ ПОДаТака НОВИ LG СМаРТФОН ЋЕ ИМаТИ

НаJВИШЕ каМЕРа

Са пет камера

Истраживачи су открили пигменте, коjе jе произвела прастара микроскопска циjа-нобактериjа, након што су извадили комаде 1,1 милиjарди година старог морског црног шкриљца дубоко испод пјеска Сахаре у Мау-ританиjи, наводи се у истраживању обjавље-ном у научном часопису ПНАС. Они су са-општили да су пигменти наjстариjа биолошка боjа и да су више од пола милиjарде година стариjи од претходних сличних открића.

„Светлоружичасти пигменти су молеку-ларни остаци хлорофила коjе су произвели фотосинтетски организми настањени у прас-таром океану, коjи jе одавно нестао“, изjавила jе научница са Аустралиjског националног универзитета (АНУ) Нур Гуенели, коjа jе открила молекул током свог истраживања у оквиру докторских студиjа.

Истраживачи су разбили у прах стијене старе милиjарду година и из њих извукли и анализирали молекуле прастарих органи-зама. Остаци су у распону од крвавоцрвене до jаркољубичасте у свом концентрисаном облику, а светлоружичасте кад су разређени, саопштили су научници.

„Прецизне анализе прастарих пигмената потврђуjу да jе сићушна циjанобактериjа доминирала основом прехрамбеног ланца у океанима пре милиjарду година, што помаже у обjашњењу зашто у то доба животиње нису постоjале”, рекла jе Гуенели.

Стијене jе прије десетак година на уни-верзитете послала нафтна компаниjа коjа jе тражила нафту у сахарскоj пустињи.

„Свака ствар има боjу, а боjе нас враћаjу у почетак времена. Исправниjи термин коjим би се описало откриће био би да jе то наjс-тариjа органска биолошка боjа”, рекао jе немачки научник са АНУ Jохен Брокс, ви-ши истраживач коjи сарађуjе на тоj студиjи. То значи да су научници пронашли молекул са биолошким пигментом стар више од ми-лиjарду година, коjи jе сачуван до данас. Брокс сматра да jе то исто као када бисмо, послије 100 милиона година пронашли ос-татке коже диносауруса са jош нетакнутом боjом животиње.

„Чињеница да такав пигмент може да пре-живи толико дуго времена изазива у нама радозналост и чуђење”, закључуjе он.

НауЧНИЦИ РИЈЕШИЛИ МИСТЕРИJу НаJСТаРИJЕ БОJЕ На СВИЈЕТу

Боја

Од почетка развоја компјутерских техноло-гија до данас компанија Microsoft постала је један од синонима технолошке ере. Windows је и даље неприкосновен оперативни систем, али све више људи се данас окреће Linuxu, нарочи-то они у ИТ свијету. Стога и не чуди зашто је популарност овог љутог Microsoftovog ривала значајно порасла, посебно у сегменту супер-компјутера (ТОП500 суперкомпјутера на свету покреће управо Linux). Иако је Windows на де-сктоп и лаптоп уређајима и даље најраспрос-трањенији, све се већи број корисника одлучује за Линуx. Највећа и најочигледнија предност Linuxa у односу на Windows је цијена. Овај опе-ративни систем је у свакој верзији бесплатан, за разлику од Windowsa, чија цијена варира у

зависности од софтвера.Уколико Windows користите искључиво за

личну употребу, једнократно плаћање лиценце може вам дјеловати повољно, али ако га кори-стите у пословне сврхе, на више различитих компјутера, то изискује и много већи трошак. Ово не подразумијева само плаћање лицен-це, Windows додатно наплаћује и друге апли-кације као што су MS Office пакет, Exchange и SharePoint. Такође, Windows не дозвољава кориснику да мијења оперативни систем, јер његов изворни код није отворен. Исто важи и за друге апликације које иду уз њега, док код Linuxa корисник може да преузме изворни код оперативног система, да га промени и опет ко-ристи, а да не потроши ниједан динар.

ДНКкључар наших тајни

Проблем са коjим се многи данас сусрећу jе чување све веће коли-

чине дигиталних података коjа се свакодневно само увећава. Научници са МИТ-а су смис-лили рjешење, а то jе чување података у ДНК.

Приjе не толико много го-дина на располагању нисмо имали много више мемориjе од оне коjа jе доступна на десктоп рачунару. Када бисмо jе попу-нили, информациjе смо чували на флопи дисковима и сличним облицима преносне мемориjе.

Али, и то jе било далеко од довољног. Брисање података већ неко вриjеме ниjе у мо-

ди, а то можемо да захвалимо комбинациjи пада циjене и по-већање капацитета мемориjе у успону - клауду, у коjем такође чувамо све више диjелова на-ших дигиталних живота.

Међутим и клауд jе ограни-чен, а ако наставимо овим тем-пом неће проћи много приjе него што ћемо се суочити с огромним jазом између корис-них података коjе стварамо и могућности за њихово чување.

Кад би се то могло догодити? До 2025. године човjечанство ће произвести више од 160 зе-табаjта података, од чега ћемо моћи да чувамо око 12,5 одсто, пише Дигитал трендс.

А како онда риjешити таj проблем, ако нам градња нових капацитета неће моћи помоћи?

Истраживачи Ху Нун Парк и Натанијел Рокет покренули су стартап Каталог коjи нуди несвакидашњи одговор: „Чу-ваћемо их у ДНК”.

Парк и Рокет су научници с америчког Универзитета МИТ коjи су развили техно-логиjу за коjу вjеруjу да би могла да преобрази начин на коjи чувамо податке jер ћемо све податке коjима тренутно располажемо моћи лиjепо да „поспремимо у простор вели-чине ормара за одjећу”.

Они наиме, намjераваjу да

енкодираjу податке у лjудску ДНК. Звучи као научна фан-тастика, али Парк и Рокет мисле озбилjно. Подржава их низ водећих професора са Универзитета Харвард и Станфорд, а привукли су ула-гање вриjедно девет милиона америчких долара, преноси Index.hr.

Ипак, не намjараваjу да нас претворе у мутанте већ да употребе ДНК израђен од синтетичких полимера коjи ниjе компjутерски код било чега живог. Ипак, коначни производ неће се разликовати од нечег што jе могуће наћи у живоj средини.

Поjавила се гласина пре-ма коjоj ће V40, нови модел смартфона кореjског произ-вођача LG-jа, имати не двиjе или три већ укупно пет каме-ра. Насљедник модела V30 и V35, LG V40 би требало да има три камере на задњем диjелу, слично као Huawei P20 Про коjи jе био први смартфон већег произвођача са таквом конфигурациjом.

За разлику од њега V40 би требало да добиjе и двиjе ка-мере са предње стране, као што их има HTC У12 Плус, наводно како би LG у своj топ модел смартфона могао да

убаци3Д мапирање лица.Резултат би био уређаj са

пет камера, што jош нисмо имали прилике видjети међу паметним телефонима ове класе.

LG V40 би изгледом требало подсjећати на G7 ThinQ, могао би да има Qуалцоммов проце-сор Снапдрагон 845, подршку за Quad DAC и засебно дуг-ме за дигиталног помоћника Google Assistan, као и читач отиска прста позади.

Више новости можемо очекивати током лjета, приjе него што LG представи нови паметни телефон на jесен.

Свијетлоружичаста боја праискона

Астрономи су саопштили да су први пут напра-вили потвријеђени снимак планете коjа се рађа у ковитлацу прашине око jедне младе звиjезде. Науч-ници наводе да планета изгледа као свиjетла тачка на снимку коjи jе направио телескоп опсерваторjе у Чилеу.

Мириjам Кеплер са Института за астрономиjу „Макс Планк” у Њемачкоj рекла jе да су на-говjештаjи беба планета били уочени и раниjе, али да астрономи никада нису били сигурни да ли су то само фрагменти свемирске прашине.

Научници описуjу нову планету као гасног ги-ганта коjи jе већи од Jупитера. Планета jе удаљена око три милиjарде километара од звиjезе ПДС 70.

Стручљаци наводе да планета има облачну ат-мосферу и да jе температура на њеноj површини 1.000 степени Целзиjусових.

аСТРОНОМИ СНИМИЛИ НаСТаЈаЊЕ ПЛаНЕТЕ

Рађање у ковитлацу прашине

Linux СВЕ ПОПуЛаРНИЈИ

Цијена – бесплатан је!

субота, 14. јул 2018.СаборXXII страна

Српска православна општина Бијело Поље организовала је про-

славу Петровдана, а стотине вјерника учествовало је у мо-литвеном ходу улицама сла-већи Свете апостоле Петра и Павла. Петровданску литију повела су три епископа – бу-димљанско-никшићки Јоани-кије, милешевски Атанасије и јужноамерички Кирил.

У молитвеном ходу ношена је и копија иконе Пресвете Бо-городице Тројеручице. Влади-ка Јоаникије је честитао срећан и благословен празник првовр-ховних апостола и славу града.

– Нека Господ молитвама светих апостола Петра и Павла излије своју богату милост,чо-вјекољубље и благодат на све вас, на овај град и на све пра-вославне хришћане у цијелом свијету – бесједио је владика Јоаникије.

Овај свети ход који ми зо-вемо литија, а Руси крестни ход, подсјећа на ход светих апостола, када су послије пе-десетнице, пошто су се обукли у силу са висине, силу Божје правде, истине, љубави и чо-вјекољубља кренули да про-повиједају његово јеванђеље и разишли се по цијелом свијету. Иако су ишли на разне стра-не овога земаљскога шара,

циљ њиховог пута и изласка био је један те исти - да све народе овога свијета, све на-роде Божје, приведу Христу Господу, да чују благу ријеч јеванђеља Христовога, не би ли тако нашли мир душама својим и вјечно спасење. И будите сигурни да сви ви који учествујете у овом светом ходу имате удио у том ходу светих апостола. Сваки хришћанин, мали или велики, је у неком смислу апостол Христов, јер је наша вјера апостолска – рекао је епископ Јоаникије.

Он је додао да је највећа проповијед јеванђеља живот хришћански, па и ова литија у којој се пјевају духовне пјес-ме, читају молитве, узноси се Богу славопој, кади се и кропи свештеном водицом...

– Освећујемо ваздух, врије-ме, простор, домове и градо-ве. И то освећење долази и до наших душа и срдашца. Ову литију су училини посебно свечаном наши драги гости, владике Атанасије милешев-ски и Кирило, буеносаирески и јужноамерички, који су нам донијели благослов и поздра-ве своје пастве. Дошли су и свештеници и народ из епар-хије Милешевске, и то ће тако бити и убудуће. Да ми код њих идемо да се поклонимо гробу

Светог Саве, а они долазе код нас овдје, да се заједно сабира-мо код Цркве Светих апосто-ла, Мирослављеве задужбине и другим нашим светињама, да на такав начин утрврђује-мо братску љубав и јединство Цркве Божје. Није могла доћи паства Јужне Америке, али смо у духу са њима. Поже-лимо владики Кирилу срећан пут за који дан, у духу смо са њим, кад буде устоличен у но-воформираној епархији СПЦ у Јужној Америци. Наша срца ће ићи са њиме, да га прати-мо својом љубављу на дјелу апостолске службе. И колико ће год бити тешка и трновима служба, надамо да ће још ви-ше Божија благодат и молитве светих, цијеле Цркве Божији, цијелог Неба и да ће служба бити успјешна и благотвор-на-закључио је бесједу владика Јоаникије.

Епископ Епархије милешев-ске владика Атанасије, прено-сећи благослов светога Саве, је казао да „имате благослов Божји, свих апостола и свих апостолских ученика до дана данашњега”.

– Овај ход улицама вашег ди-вног града, подсјећа ме на ход цијеле Цркве Христове кроз простор и вријеме. Ове улице вашега града подсјећају нас

на све, авеније и уске сокаке живота, и појединца и народа, свих заједно и појединачно. Животни пут је борба, једно дуго корачање, хођење на-пријед. Ми ходисмо заједно, тако како нас уче апостоли, који су заједно испуњавали једно дјело, у једној вјери, мудрости да идемо заједно. Међутим, такође се подсјећа-мо да је ход Цркве као и ход сваког од нас појединачно у тој Цркви једно сложно хођење, сложан подвиг, разноврстан. Некима у том ходу вјетар ду-

ва у леђа, па им помаже, код неких је друкчије, баш супрот-но. Неке свјетлост обасјава у том ходу, неки добијају своје вијенце већ сада, у овом живо-ту, неки и лажне. Неки и праве, а неки привремене. Неки кроз овај ход иду већ прослављени, а неки осрамоћени, пљувани. Некима подапињу, а неке под-стичу...- бесједио је владика Атанасије.

Он је додао да било како би-ло, или нас хвалили или сра-мотили, или милоспјевали, или доживљавали поразе, увијек

треба да смо свјесни да је то само једна истанца у том жи-вотном, историјском ходу. Пут је много дужи, а треба стићи.

Црквена општина се поста-рала да све протекне у најбољој организацији, а домаћини Сава и Андријана Смоловић при-премили су богато послужење за све. Одржан је програм у коме су наступили појци Ни-кола Милош и Стефан, група Пјевачко друштво Цар Душан Силни, као и отац и син Јова-новић на хармоници и фрули и Павле Јеврић. М.Н.

ПЕТроВДаНСКУ ЛИТИЈУ У бИЈЕЛоМ ПоЉУ ПрЕДВоДИЛа ТрИ ЕПИСКоПа – ЈоаНИКИЈЕ, КИрИЛо И аТаНаСИЈЕ

Литија кроз бијело Поље

У једној вјери и мудрости да идемо заједно

субота, 14. јул 2018. На ивици страна XXIII

Када је прије годину дана Милодарка Радевић из Подгорице добила позив

од једног хуманог човјека није ни слутила да ће њени живот-ни проблеми у значајној мјери бити ријешени. Милодарка је самохрана мајка четворо дје-це. Није корисник никаквог социјалног давања, а дјецу по-диже и школује уз помоћ по-родице, пријатеља и хуманих људи.

– Након учешћа у емисији

Дневница добила сам позив и понуду једног хуманог човјека да бесплатно користим његову бараку за становање која се на-лази на Конику. Од тада дјеца и ја имамо бригу мање, јер било је јако тешко бити подстанар у материјалној ситуацији у којој смо нас петоро. Барака није у баш најбољем стању јер годи-нама није окречена, па нам је њено сређивање неопходно – казала је Милодарка.

У склопу акције „Осмијехом

обоји дом 2018.“ већ четврту годину Боје и лакови Камеле-он уз помоћ компаније Maxima из Лучана адаптирају стамбе-не просторе породицама које нијесу у материјалној ситуа-цији да то сами ураде. Мајс-тори Камелеона на предлог Банке хране посјетили су и дом Милодарке и дјеце.

– Када сам чула да постоји могућност да ми неко помогне и среди стан у којем живимо, била сам пресрећна. То нама много значи – казала је Мило-дарка прије него су мајстори кренули са адаптацијом њеног дома.

Она је разведена и како твр-ди, алиментацију коју прима од бившег супруга користи да плати рачуне за струју, воду, смеће... За све остало нема. Понекад, како истиче, заради дневницу чистећи станове, али

то није тако често.„Моју ситуацију знају у ком-

шилуку па ми понекад помог-ну. Да ми није хуманих људи и Банке хране која ми значајно помаже, не знам како бих из-држала“, истиче ова самохрана мајка.

Радови у дому ове самохране мајке трајали су неколико да-на. Међутим резултат који је добијен извукао је осмијех на лицу ове вриједне и пожртво-ване жене.

– Нијесам ни слутила да ће све да буде овако лијепо. Нео-писиво сам срећна и захвална на свему – казала је након што су радови завршени.

Акција „Осмијехом боји дом 2018. у међувремену се наставља. Дом Милодарке и дјеце је четврти од укупно де-сет колико ће бити адаптирано у склопу овогодишње акције.

четврти дom адаптираН у склопу овогодишње акције Бојa и лаковa камелеоН и maximе из лучаНа

Осмјехом обојили Милодаркин дом

договор кућу љепше боји...

Хуманост на дјелу

свјеже окречена спаваћа соба

молер на дјелу

субота, 14. јул 2018.ШаренаXXIV страна

Након прошлогодишња два распродата концерта у Колар-цу, Калиопи најављује велики концерт у Центру Сава.

Са својом специфичном бојом вокала, моћној интер-претацији и харизматичности, као и са својим бројним хито-вима, евергринима, њени кон-церти су увијек права музичка посластица за све љубитеље поп и рок музике.

У својој дугачкој и плодној каријери Калиопи важи за јед-ну од највећих умјетница и вокала на Балкану.

Калиопи за своју публику у Србији планира још неколико

концертних изненађења у гра-довима чији ће термини бити накнадно објављени. А.Ш.

Спектакуларним плесним перформансом, који је предво-дио Сергеј Полуњин, једна од водећих свјетских балетских звијезда уз пратњу гудачког оркестра, Алмазијан симфо-није и комбинацијом чувених свјетских хитова, свечано је отворен овогодишњи фестивал Егзит на којем ће до недјеље на Петроварадинској тврђави на 40 бина и зона да се представе најпопуларнији хитмејкери са свих меридијана.

Са жиле куцалице фести-вала, главне бине, најприје су кренули тактови „Бандијере росе” па је цио „мејн стејџ” пјевао „О бела ћао...” а одмах затим и легендарни хит гру-пе Квин, „Ај вон ту би фри” да би јединствену мјешавину ритмова и арија са свих конти-нената пропраћену плесом од брејкденса до класичног бале-та, „зачинио” величанствен и дуготрајан ватромет и овације публике.

Раздрагани фанови фестива-ла нису штедјели грла и дла-нове, а одмах затим су конце у руке преузели одлични, арт поп сензационални „Фивер Реј” да би журку до врхунца довели амерички хип-хопери Мигоси.

„Мејн стејџ” су у 20 часова отвориле домаће снаге, но-восадске „Фрајле” и веселим пјесмама подгријале атмос-феру за рок кантауторку „Ел Пи” као сјајну увертиру у це-ремонију свечаног отварања која је имала све елементе је-

динственог спектакла.- Кренуло је, то је најва-

жније. Дошли смо да се за-бавимо, опустимо и плешемо дан и ноћ - поручила је група младића и дјевојака из Панче-

ва, Ваљева, Новог Сада... фор-мирана у „воз”.

Иза њих се кретала поворка „Самбансе”, бубњара који ње-гују ритмове кариока са Копа-кабане, и покрећу шетаче од

бине до бине на плес, или бар на корак у жељеном ритму.

НА „денс арени”, највећем плесном подијуму на Балка-ну, ђускало се уз ди џеј Џока, Амелију Ленс, Анастазију Кристенсен... а ноћ на „бини уједињења обиљежили су кон-церти Ритма нереда, Гоблина, Севдализе...

Нови Сад је одисао карне-валском атмосфером, с об-зиром на то да је претрпио „главни удар” доласка хиљада гостију из иностранства. Про-цјене организатора је да је број туриста у граду премашује ци-фру од 55.000. Већина њих је смјештај потражила у лијепо сређеном Егзит кампу на ку-палишту „Штранд” а капаци-тети хостела и већине хотела у граду су попуњени.

Фото: ДАрко Дозет

СПеКТаКУЛарна нОЋ на ПеТрОВараДИнУ

Ватромет емоцијаза почетак Егзита

У организацији Куће моде и љепоте „Зоран” јединстве-ни „Барбер шоп” прославио је други рођендан. Према ријечи-ма организатора, за само двије године постојања на фризер-ској сцени Подгорице постао је симбол њеног урбаног језгра и мјесто окупљања многих нос-талгичара који се са посебним емоцијама присјећају добрих старих времена.

Зоран Вукчевић са својим тимом приредио је музич-ко-сценски спектакл у ком су уживали бројни посјетиоци.

Програм је почео интере-сантним перформансом Дра-гана Маровића, шампиона Европе, чији је модел Ком-нен Вуковић, полуфиналиста Пинкових звјездица публику обрадовао својим изведбама. Након њих су наступили Лу-ка Булатовић и Мерсел Це-цуњанин, шампион Америке, са својим тренерима Вељом Стевановићем и Драганом Маровићем, показујући на живим моделима дио оног што спремају за предстојеће Свјетско првенство у Паризу. Позивајући на сцену и челни-ке фризерског Савеза, Веска Влаховића и Суада Лукаче-вића, Цецуњанин је изразио захвалност Зорану за све што је урадио за његову каријеру, пожеливши репрезентацији Црне Горе да освоји најсјај-није одличје иако ће на том такмичењу носити дрес ре-презентације САД.

Осим њих публика је могла видјети младе репрезентативке Црне Горе са својим тренером Драганом Андрејићем, који

је рекао да је за двије године сарадње са њима забиљежио велике резултате од којих је из-двојио сребрну медаљу капи-тена, Зоране Вукчевић на СП у Паризу. Свој запажен наступ на сцени имали су и Даре и Давор, својеврсна заштитна лица,,Барбер шопа”, који су радили на прелијепим моде-лима. Полазницима званично најбоље фризерске академије на свијету ,,Зоран”, професори Ненад Милосављевић, Весна Кривчевић и Силвана Маро-вић свечано су уручили серти-

фикате, након чега је плесна групе,,Сонриса” својим за-водљивим плесним корацима дала посебан чар овој вечери, анимирајући млађи дио публи-ке да испрати тактове пјесама уз које су плесали.

Специјлани гост вечери Мухамед Џеси из Пакистана, главни менаџер ОМЦ- Свјет-ске фризерске организације и спонзор репрезентације Црне Горе, изразио је увјерење да је пред нашом репрезентацијом сјајна будућност, јер има ква-литетну базу са којом се ради професионално.

На крају се присутнима об-ратио и Зоран Вукчевић, зах-валивши се свима који су до-шли. Знатижељној публици из своје Барбер ризнице показао је дрес, шортс и рукавице које је у рингу носио прослављени боксерски ас Миодраг Перуно-вић, првак Балкана, Медитера-на и Европе, што је изазвало громогласне овације и аплаузе у публици.

А.Ш.Фото:ЈовАнА и ЂорЂе

ПОДГОрИЧанИ УЖИВаЛИ У ПерфОрманСУ КУЋе мОДе И ЉеПОТе „ЗОран”

„Барбер шоп” прославио

други рођендан

Музички сладокусци, али и сви они жељни ретро угођаја, нису могли добити бољи по-клон. Власник најпродава-нијег албума, најслушаније пјесме „Генерал без чинова”, али и концерата којима пуни највеће регионалне дворане, Тони Цетински, своје је обо-жаватеље изненадио предив-ним поклоном. Нови албум „Као у сну” под окриљем Хит Рекордса, од сада је доступан и у ексклузивном лимитира-ном издању, путем винила.

Ово издање доноси све одреда хитове, „предвођене” насловном „Као у сну”, на које се међу осталим настављају

„Лаку ноћ”, актуелни сингл „Генерал без чинова”, али и „Ја не знам никог бољег од тебе” аутора Мирослава Руса.

Ријеч је свакако о плочи коју сви фанови једноставно не смију пропустити имати у својим колекцијама. Тони је овиме заокружио годину из снова, а ту засигурно не ми-сли стати. Времена за одмор једноставно нема јер је његов концертни распоред препун. Заједно са својим бендом, сва-ким новим наступом љестви-цу очекивања подиже још ви-ше, а публика свих генерација која га вјерно прати, само је додатни вјетар у леђа. А.Ш.

ТОнИ ЦеТИнСКИ ОБраДОВаО фанОВе

„Као у сну” у винил издању

ОЧеКУЈе Се ПраВИ мУЗИЧКИ УГОђаЈ

Калиопи у Центру Сава

Један од најпопуларнијих састава домаће музичке сцене Блах Блах бенд нас је одбра-довао новом пјесмом „Добро-дошла си”.

После великих хитова по-пут пјесама „Малер”, „Ноћ”, „Бринета” и других овог пута бенд нам доноси мало друга-чији звук.

- Сингл „Добродошла си” је модерна пјесма. Има новина када је музика у питању, али смо ипак остали вјерни ономе по чему нас публика препо-знаје - рекао је Душан Зрнић, пјевач Блах Блах бенда.

А.Ш.

БЛаХ БЛаХ БенД Има нОВИ СИнГЛ

„Добродошла си” је модерна пјесма

Енигматика страна XXVсубота, 14. јул 2018.

нема потребе да искушавате нечију емотивну наклоност.

авантуристички пориви могу да Вас наведу на лоше рјешење.

Својим исхитреним поступцима индиректно иритирате сараднике, пословна ситуација мо-же да се искомпликује мимо Ваше воље или утицаја. Пријаће Вам психофизичка релакса-ција и опуштање.

Особу коју волите, морате раз-умјети и онда када гријеши.

нема потребе да се понашате као „морални судија”. Потребан

Вам је поуздани партнер или особа која у потпу-ности слиједи Ваш пословни корак и креативне идеје. Пријаће Вам различите активности, као добар начин растерећења и психотерапије.

У сусрету са вољеном особом важно је да осјетите позитив-

ну инспирацију и добар подсти-цај. неко одобрава Ваше ориги-

налне идеје или начин размишљања, очекују Вас позитивни резултати. нема разлога за лажну скромност. Уживајте уз садржаје који Вас опуштају и релаксирају.

Уколико Вам емотивни сусрет изгледа монотоно, немојте

оптуживати партнера за све ло-ше тренутке који постоје у зајед-

ничком животу. Сарадници имају различите представе о заједничким интересима и не раз-умију све Ваше идеје. Потребно је да уложите додатну енергију. Пријаће Вам шетња или бо-равак у природи, као добра релаксација.

Покушавате да се отргнете од сентименталног располо-

жења, али често размишљате о нечијем одсуству. недостаје Вам

иницијатива. не можете у потпуности да оства-рите своје пословне планове, али имате сјајну представу о избору најбољих рјешења. избје-гавајте конфликтне ситуације.

недостаје Вам суздржаност или емотивна дискреција у

блиским контактима. Понекад ствари видите само на основу

личних мјерила. Потребне су Вам повјерљиве информације. не треба да се заваравате разним олакшицама које нуде привремено рјешење. нема разлога за забринутост.

Ваша упорност пред воље-ном особом доноси супротан

ефекат, морате да прихватите одговорност за оно што Вам се

дешава. У сусрету са сарадницима избјегавајте импулсивне одлуке и велику расипност. Буди-те промишљени и уздржани. Пријаће Вам нека спортска активност и релаксација.

не будите нестрпљиви пред вољеном особом, сачекајте

да се неке ситуације разјасне у складу са заједничким потреба-

ма. Постоје ствари које захтијевају креативно размишљање или фазу инкубације. Пријаће Вам релаксација и нека спортска активност.

Осјећате негативну тензију у нечијем присуству. Стало Вам

је да одгонетнете партнерову изненадну ћудљивост. Дјелујете

незаинтересовано за одређене теме које зах-тијевају додатни пословни ризик. на жалост, несвјесно подстичете пословни ривалитет. Ва-жно је да остварите психолошку равнотежу и избјегавате лоше друштво.

Прати Вас нова емотивна ди-лема. Партнер изненада дје-

лује задовољно и инспиратив-но, а на Вама је да одгонетнете

прави разлог. Пажљивије слушајте оно што говоре Ваши сарадници, умјесто да ствари про-цјењујете само на основу личних критеријума и мјерила. Обратите пажњу на здравију исхрану.

Према вољеној особи бу-дите довољно искрени и

пажљиви, поступите по својој савјести. идеализујете своје

пословне планове и размишљате о стварима које су Вам недоступне. Уживајте у омиље-ном хобију.

Своје жеље упућујете погреш-ној особи. непотребно кри-

тикујете особу до које не допире Ваш глас. Важно је да прихвати-

те нечији савјет, без обзира што имате утисак да се ради само о дјелимичном пословном рје-шењу. Превише обавеза лоше утиче на Вашу психичку равнотежу.

ГОРС

КО

ОКО

Црт

а и

пиш

е: м

ирко

Зул

ић

Хороскоп

ало, полиција?- Да, како вам можемо

помоћи?- Пријавио бих сусједа

тому, скрива марихуану у шупи!

- Послаћемо патролу. Сјутрадан полиција долази код томе, претресу цијелу шупу с дрвима, расцијепају дрва не би ли нашли мари-хуану, али ништа од тога…

навече звони телефон код томе:

- Здраво то-мо, јел’ дошла

полиција?- Јесу, јесу, дошли су и

нацијепали дрва!- Ок. Е сад је ред на тебе

да ме пријавиш, треба да ми се прекопа врт…

Зашто жене не играју фудбал?

- Зато што се не мо-

же појавити 11 жена, на ис-том мјесту и у истој одјећи.

Утакмица је била у тону: судија свирао мртву лопту, а навија-чи звиждали мртвим играчима.

малер: таман кад нам је вјетар дунуо у леђа, ми смо схвати-ли да нам је мозак извјетрио.

Шта је жена? именица женског рода, која се у множини мијења код фризера.

„нијесам ни ја више класични Буриданов магарац, – рече Буриданов магарац. – Што се тиче тога, појео сам оба стога.”

Оглас: „Продајем повољно половног тројанског коња. мо-же и у даскама.” Др Драган копривица

ВИЦ ДАНА

А ф о р и з м и

ОВАН (21.3-21.4.) ВА ГА (23. 9-22.10.)

БИК (22.4-21.5.) ШКОР ПИ ЈА (23.10-22.11.)

БЛИ ЗАН ЦИ (22.5 - 21.6.)СТРИ ЈЕ ЛАЦ (23.11 - 22.12.)

РАК (22.6-22.7.)ЈА РАЦ (22. 12 - 21. 1.)

ЛАВ (23. 7 - 23. 8.) ВО ДО ЛИ ЈА (21.1-19.2.)

ДЈЕ ВИ ЦА (23. 8 - 23. 9.) РИ БЕ (20. 2 - 21. 3.)

UKRŠTENICA

субота, 14. јул 2018.МаркетингXXVI страна

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

ЕКРАН

ТВ програм субота 14. јул 2018.

т е л е в и з и ј е з а д р ж а в а ј у п р а в о и з м ј е н е п р о г р а м с к е ш е м е

06:00 радио Црне горе-Будилник07:00 доБро јутро Црна горо, јутарЊи програм07:10 вијести08:00 вијести08:05 доБро јутро Црна горо, јутарЊи програм09:00 вијести11:00 кад прошетам Црном гором 12:00 вијести12:05 тв арХив13:00 дјеЧије поподне13:30 топшоп13:45 музика14:00 вијести14:05 агросазнаЊе, р15:00 топ шоп 15:00 ФудБал-сп 2018, студио 15:50 ФудБал-сп 2018, меЧ за треЋе мјесто18:00 страни док: програм: јапан, Цар и војска19:00 музика19:15 тв тека 19:30 дневник 220:00 Филм: ст винсент21:45 оБразовна емисија22:30 дневник 323:00 ФудБал-сп 2018, преглед дана23:15 Филм: ка Чуду 01:05 тв арХив, р02:00 конЦерт03:30 ФудБал-сп 2018, р05:10 јапан, Цар и војска

07:00 воа-глас америке, р 07:30 конЦерт08:00 пјесак у аутомоБилу 09:00 анимирани Филмови09:05 тенис: вимБлдон, преглед дана 09:30 краЉеви и краЉиЦе Њујорка 10:30 тенис: вимБлдон, полуФинале (м), р12:30 анимирани Филмови , р 12:40 откриј.ме, р 13:00 еуровизион тв, р13:30 стижу БеБе , р14:00 стил р музика15:00 тенис: вимБлдон, Финале (ж)

15:30 краЉеви и краЉиЦе Њујорка, р16:30 Филм: моја велика грЧка авантура 18:00 аБс, р18:30 Бијело поЉе на размеЂи вјекова 19:00 погледи из домовине19:30 конЦерт 20:15 сат тв:Црногорски сједник21:00 Филм: сонита22:30 Филм: странаЦ00:15 ФудБал-сп 2018 .меЧ за треЋе мјесто, р02:00 тенис: вимБлдон, Финале (ж), р03:30 стижу БеБе, р 04:00 конЦерт05:00 сат тв: Црногорски сједник 05:30 аБс, р06:00 погледи из домовине, р конЦерт

04:00 два и по мушкарЦа (р)05:05 веселе седамдесете (р)06:05 Филм, смртоносно оружје 4 (р)07:55 практиЧна жена 08:40 година од злата у малаги (р)09:10 повратак лукаса (р)12:15 истине и лажи (р)14:30 Фолк (р)15:20 Филм, ваше висоЧанство17:05 проЦес 17:20 супер Људи 19:00 журнал 19:30 андрија и анЂелка 20:05 повтатак лукаса 21:00 истине и лажи 23:10 твоје лиЦе звуЧи познато01:30 практиЧна жена (р)03:00 твоје лиЦе звуЧи познато

07:00 продавниЦа најмаЊиХ ЉуБимаЦа, р 08:05 маша и медвјед, р 08:30 дјеЦа одговарају, р08:35 БејБлејд 09:00 жогарија 09:30 снови, куЋа, дом, р 09:55 алтернатива10:00 тв шоп 10:15 тв шоп студио10:35 алтернатива10:40 живот са морем, р

11:25 за воланом, р12:00 вијести у 1212:05 метео Центар у 1212:06 Филм, р 13:40 тв шоп студио13:55 алтернатива14:00 вијести у 214:05 метео Центар у 2 14:07 Филм, р 15:50 Без граниЦа, р 16:30 вијести у пола 516:38 метео Центар 16:40 снови, куЋа, дом 17:10 вријеме измеЂу шавова18:30 вијести у пола 719:07 метео Центар19:10 новине20:00 Филм 22:00 вијести у 1022:13 метео Центар у 10 22:15 спорт22:30 Филм00:35 реприза програма

07:05 спутЊик новости, р09:00 вијести у 909:07 тако су говорили наши преЦи 09:14 музиЧки програм - гусле 10:00 дјеЧији програм, р10:34 оБразовни програм, српски језик11:00 вијести у 1111:05 тако су говорили наши преЦи 11:07 на нишану лазанско, р 12:00 културна сЦена, р 13:00 вијести у 1313:07 тако су говорили наши преЦи13:08 Филмски програм, р 15:00 вијести у 1515:05 тако су говорили наши преЦи 16:00 истина или лаж, р 17:08 телешопинг17:30 новости 117:50 тако су говорили наши преЦи18:00 дуХовни портрети 19:00 телешопинг19:20 оБразовни програм, српски језик19:30 дјеЧији програм20:00 српско становиште21:00 драмски програм 22:21 новости 222:41 тако су говорили наши преЦи

22:30 Филмски програм 00:05 српско становиште,р 01:05 реприза програма

06:30 Ћерке, р07:55 CITY KIDS M08:00 Централни дневник, р08:30 жикина шарениЦа

11:30 наутика11:50 спортисимо Цг 1212:03 CITY M12:15 тв продаја12:45 капитал, р13:03 суБотом поподне – Цг13:55 метео плус14:03 пинкове звездиЦе15:33 туристиЧки магазин15:48 CITY M16:03 метео плус16:30 магазин ин Цг17:45 туристиЧки магазин18:00 Централни дневник18:30 CITY M18:45 метео плус

18:48 спортисимо Цг 18.3019:03 елиФ20:03 Ћерке21:03 Човјек на мјесеЦу23:00 резервисан термин00:25 резервисан термин06:10 метео плус06:15 CITY M

07:00 инФо прес07:30 јутарЊи програм09:00 дјеЧији свијет-р09:30 Храна и вино-р10:00 инФо прес10:10 серија-р10:35 мали огласи 11:00 стетоскоп-р12:00 снага села-р12:35 мали огласи13:00 серија-р14:00 инФо прес14:20 Филм-р16:00 инФо прес16:10 јутарЊи-р 16:30 Храна и вино16:50 мали огласи17:00 стетоскоп-р18:00 винк 118:50 мали огласи19:00 серија20:00 винк 221:00 викенд серија22:00 винк 3 22:20 мали огласи22:30 Филм

07:00 промо тв Будва 07:05 музиЧки програм07:53 мали огласи 07:55 епп08:00 широм свијета (р) 08:30 широм свијета (р) 09:00 дружина плави делФин 09:30 епп09:35 дјеЧији вал 10:05 спортско поподне (р) 10:50 најава програма10:52 тв Будва промо10:53 мали огласи, инФо10:55 епп 11:00 серија: Бандолера (р) 11:55 епп 12:00 серија: Бандолера (р) 12:55 док. серија: култура Џеза 13:55 епп 14:00 перспектива

14:30 музиЧики програм 14:53 мали огласи, инФо15:00 Филм 16:45 музиЧки програм16:55 Биоскопске најаве 17:00 најава програма 17:07 тв Будва промо 17:10 прелаз 17:40 серија18:40 тв Будва промо 18:42 Цртани Филм: ноди 18:52 мали огласи, инФо 19:00 полис 19:35 емисија: кокиЦе 20:00 серија21:00 емисија: митови и легенде 22:00 полис22:35 глас америке 23:05 Биоскопске најаве23:10 викенд Филм 00:55 конЦерт

08:00 календар08:05 више од вијести08:30 маркетинг08:35 Цртани Филм09:00 Фолклор09:55 азБуЧник10:15 волим спорт10:45 мувиленд 11:15 моБил ауто11:55 календар12:00 дневник радио светигора12:30 пролог13:00 више од вијести13:25 маркетинг13:30 Без коментара14:00 то сам ја14:45 здравЉе је лијек15:15 дуХовни портрет16:15 актуелно (р) 17:00 спознајмо се 17:55 календар18:00 више од вијести 18:25 маркетинг18:30 Без коментара19:00 дневник радио светигора19:30 пролог19:40 музиЧки програм20:05 разгледниЦа из Чикага20:50 ништа лиЧно22:00 више од вијести22:30 Без коментара23:00 дневник радио светигора23:30 пролог23:40 нешто ново01:00 мувилемнд01:30 стилл02:00 викенд на мору (р)

Били Ајдол требало

да глуми у Терминатору

да је познати рокер прихва-тио улогу злогласног негативца т-1000 у филму терминатор 2, којег је играо роберт патрик, овај филм би свакако другачије изгледао.

мало је познато да је зликов-ца у овом филму требало да Били ајдол, а ову информацију са фано-вима је подijелио управо патрик.

„улога т-1000 била је намијењена Билу ајдолу, видео сам његову слику кад сам ишао код стана винстона који је био задужен за специјалне ефек-те. нажалост, Били је доживио саобраћајну несрећу возећи мотор и у њој сломио ногу, па физички није био у стању одрадити оно што је улога захтјевала”, испричао је роберт.

СВАКЕ НЕДЈЕЉЕ УЗ „ДАН” ПОРОДИЦА ЗА СВАКОГ ЧЛАНАидеалне за све модне комБинаЦије

Плетене торбе хит љета

доктор медиЦине марија козомара говори о тензионим главоБоЉама, симптоматологији и наЧинима лијеЧеЊа

Ендорфин умјесто таблете

маргита БаштинаЦ, инструктор силва метода о сопственим грешкама и критиЦи

Грижа савјести је највећи отров

александра рапајиЋ милошевиЋ савјетује како да ис-трајете у тркаЧким тренинзима и током ЉетЊиХ врелина

На џогинг с првим сунцем