Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 15. avgusta 2017.

KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 185, GOD. XII, BEOGRAD, UTORAK, 18. JUL 2017.

Pi{e: Milan Radanovi}

GORSKE BEKRIJEPRED BOGOM ISUDOM

O alternativnoj istoriografiji klanja za slobodu

Nedavna rehabilitacija Nikole Kalabi}a od stra-

ne Vi{eg suda u Valjevu, otvorila je mogu}nost

rehabilitacije mnogih drugih oficira Jugoslo-

venske vojske u otad`bini (JVuO), koji su bili

komandno odgovorni za zlo~ine nad civilima i

vojnu kolaboraciju sa okupatorom. Ukoliko je

bilo mogu}e rehabilitovati Kalabi}a, jednu ta-

ko va`nu istorijsku figuru u Srbiji tokom Dru-

gog svetskog rata, koji je s pravom postao si-

nonim za ~etni~ko nasilje u kolektivnom pam-

}enju, za{to ne bi bilo mogu}e rehabilitovati i

one oficire JVuO koji su bili podjednako ili, pak,

manje involvirani u zlo~ine i kolaboraciju?

Da je takvo pitanje opravdano svedo~i ~injeni-

ca da je Vi{i sud u Kragujevcu, nedugo nakon

odluke Vi{eg suda u Valjevu o rehabilitaciji Ka-

labi}a, rehabilitovao Mom~ila Obradovi}a, ko-

mandanta 4. (kosmajske) brigade Korpusa gor-

ske garde JVuO. Mom~ilo Obradovi} je bio za-

povednik jedne od ~etiri brigade Korpusa gor-

ske garde kojim je zapovedao Nikola Kalabi}. U

pismu koje je major Svetislav Trifkovi}, koman-

dant Avalskog korpusa

JVuO, 25. jula 1944. uputio

Dra`i Mihailovi}u, navodi se

negativna ocena organizaci-

je JVuO na podru~ju Kosmaj-

skog sreza i oficira 4. (ko-

smajske) brigade Korpusa

gorske garde: „Ovaj stare-

{inski kadar nema ni potreb-

ne moralne kvalifikacije da

narod pridobije za na{u

stvar, ve} svojim postupcima

dovodi dotle da narod nera-

do gleda i prilazi na{em rav-

nogorskom pokretu, a otvo-

reno izra`ava mr`nju prema

na{oj organizaciji na ovoj

teritoriji. Sadanje stare{ine

svojim postupcima uneli su

strah u narod u tolikoj meri

da narod `eli {to skorije

oslobo|enje od njihovog te-

rora... Kod naroda su razbi-

jene sve lepe iluzije o ravno-

gorstvu i Dra`i, a organizaci-

ja je ~esto najgori oblik naj-

korumpiranije klike seoskih

siled`ija i pokvarenjaka... Jer ravnogorstvo u

Kosmaju zna~i: nasilje, progonstvo najboljih,

nemoral i punu korupciju.“

Najmasovniji zlo~in u kome je participirao Kor-

pus gorske garde odigrao se u Drugovcu kod

Smedereva, 28. aprila 1944. Toga dana, prili-

kom napada delova Avalskog, Smederevskog i

Korpusa gorske garde na partizansko upori{te

u Drugovcu stradala su 72 seljaka iz tog sela. To-

ga dana u Drugovcu je zapaljeno oko 120 ku}a.

Najzna~ajniji udeo u ubijanju me{tana odigrali

su Kalabi}evi gardisti. U napadu na Drugovac

bile su anga`ovane dve brigade Korpusa gorske

garde. Jednom od te dve brigade komandovao

je nedavno rehabilitovani Mom~ilo Obradovi}.

[TA ^ITAJU SUDIJEKako je mogu}e da ~lanovi sudskih ve}a koja su

odlu~ivala o rehabilitacijama li~nosti koje su od-

igrale negativnu ulogu u istoriji Srbije u Drugom

svetskom ratu donose pozitivne odluke o njiho-

vim rehabilitacijama? Zakon o rehabilitaciji pru-

`a mogu}nost predsedavaju}em i drugim ~lano-

vima sudskih ve}a koja odlu~uju o rehabilitaciji

da na osnovu vlastitog, po pravilu nestru~nog i

neretko ideolo{ki tendencioznog mi{ljenja, kao i

na osnovu konsultacija sa pojedinim istori~arima

i publicistima koji kontinuirano ignori{u istorij-

ske ~injenice koje ne idu u prilog njihovim isto-

rijskim favoritima, donose odluke o rehabilitaci-

jama li~nosti koje su tokom Drugog svetskog rata

odigrale ne~asnu, ponekad i izrazito negativnu

ulogu, pri ~emu se takve istorijske li~nosti, na

osnovu Zakona o rehabilitaciji, progla{avaju `r-

tvama ideolo{ki i politi~ki motivisanog nasilja.

Takva je, na primer, odluka o rehabilitaciji Mom-

~ila Obradovi}a. Takva je bila i odluka o rehabili-

taciji Mihajla Zotovi}a, kapetana Srpske dr`avne

stra`e, odgovornog za masovne i brutalne zlo~i-

ne nad stanovni{tvom dvadesetak sela u Lesko-

va~kom i Topli~kom okrugu tokom 1944, rehabi-

litovanog 2009. od strane Vi{eg suda u Prokuplju.

Zotovi} je li~no ubijao i batinao i nare|ivao plja~-

ku, spaljivanja ku}a, ali i celih sela, hap{enja, tor-

turu, ubijanja partizanskih simpatizera me|u se-

oskim stanovni{tvom, pri ~emu je uhap{enike za

koje nije naredio streljanje ustupao Gestapou na-

kon ~ega bi uhap{enici bili logorizovani {to je u

ve}ini slu~ajeva zna~ilo smrt. Primera radi, pri-

padnici SDS pod komandom Mihajla Zotovi}a su

28. marta 1944. u Miro{evcu kod Vu~ja ubili 11

osoba, tukli, uhapsili i zatvorili 42 me{tana i

oplja~kali selo, a 14. juna 1944, prilikom ponov-

nog upada u selo, izvr{ili su silovanje nekoliko ̀ e-

na i paljevinu 86 doma}instava (drugih ̀ rtava ni-

je bilo jer je ve}ina me{tana pobegla u planinu).

Mihajlo Zotovi} nije bio „`rtva progona i nasilja

iz politi~kih, ideolo{kih i materijalnih razloga“,

kako se navodi u re{enju o njegovoj rehabilitaci-

ji, jer nije bio `rtva progona i nasilja, s obzirom

na to da je poginuo u borbi, ve} je bio pokreta~,

inicijator i nosilac najte`ih oblika ratnih zlo~ina i

aktivan saradnik okupatora. Navedena formula-

cija iz re{enja o rehabilitaciji Mihajla Zotovi}a

predstavlja grubo prekrajanje istorijskih ~injeni-

ca, odnosno ideolo{ki motivisanu la`.

Dakle, Zakon o rehabilitaciji omogu}ava da ~la-

novi sudskih ve}a u procesima za rehabilitaci-

ju, na osnovu privatnog mi{ljenja, bez odgo-

vornosti koja bi podrazumevala konsultovanje

relevantne istoriografske litarature, objavlje-

nih i neobjavljenih primarnih izvora, donose

odluke koje se u okviru vladaju}e ideolo{ke pa-

radigme tuma~e kao ispravljanje istorijskih ne-

pravdi, bez obzira da li je do kraja utvr|ena

istorijska uloga lica koja su predmet rehabili-

tacija. Zapravo, neretko je uloga osoba koje su

predmet procesa za rehabilitaciju nerealno pri-

kazana i rastuma~ena, budu}i da podnosioci-

ma zahteva za rehabilitaciju, ali i sudijama ko-

ji su nosioci ideolo{kih predrasuda i antikomu-

nisti~kog resantimana, ne odgovara rasvetlja-

vanje njihove stvarne istorijske uloge.

PRAVDA I REHAB ZA MANGUPE I VOJVODE Za razliku od Obradovi}a ili Zotovi}a, Nikola Kala-

bi} nije li~nost sa istorijske margine. On je tokom

1943-1944. bio gospodar ̀ ivota i smrti u nekoli-

ko srezova u [umadiji i Kolubari. Unapred je bilo

jasno da }e pozitivno re{enje o njegovoj rehabi-

litaciji izazvati vi{e negodovanja i kontroverzi

nego {to bi izazvala potencijalna odluka da Ka-

labi} ne zaslu`uje da bude rehabilitovan. Ni naj-

manje ne sumnjam da njegova rehabilitacija nije

stvar samostalne odluke i nezavisne procene

sudskog ve}a valjevskog suda. Li~nosti poput Ka-

labi}a ne rehabilituju se bez odobrenja i sugesti-

je sa politi~kog vrha. Nakon rehabilitacije Dra`e

Mihailovi}a, Oliver Anti}, tada{nji savetnik tada-

{njeg predsednika Tomislava Nikoli}a, pohvalio

se da je kabinet predsednika urgirao ubrzanje

dono{enja (pozitivne) odluke o Mihailovi}evoj

rehabilitaciji. Anti} se nije ogla{avao nakon Kala-

bi}eve rehabilitacije. Me|utim, indikativno je da

je Kalabi}eva rehabilitacija usledila poslednjih

dana mandata vojvode Nikoli}a. Vreme }e poka-

zati da li je Kalabi}eva rehabilitacija jo{ jedan

istorijski legat, poput milionske zadu`bine u Baj-

~etini, koju je Nikoli}, kao ceremonijalna istorij-

ska li~nost, ostavio u nasle|e

srpskom narodu. Verujem da

se Nikoli} time ne}e hvaliti

jer nema ni~eg ~asnog u toj

vrsti nasle|a. Sau~estvova-

nje u istorijskoj, dru{tvenoj i

moralnoj rehabilitaciji isto-

rijske li~nosti ~ije nasle|e, iz-

me|u ostalog, predstavlja

zlo~in u Drugovcu, nije stvar

kojom bi se hvalio bilo ko pri

zdravoj pameti. Nikad u isto-

riji Srbije, do pojave Korpusa

gorske garde i Jugoslovenske

vojske u otad`bini, neka voj-

ska koja se nazivala srpskom

nije zapalila 120 ku}a i ubila

72 seljaka u nekom srpskom

selu.

Nakon rehabilitacije Nikole

Kalabi}a oglasilo se nekoliko

~lanova vlade i krupnih poli-

ti~kih li~nosti iz vladaju}e ko-

alicije, uklju~uju}i i dotada-

{njeg premijera Aleksandra

Vu~i}a, koji su osudili ili ma-

kar problematizovali odluku

MIXERMIXERMilan Radanovi}: Gorske bekrije

pred bogom i sudom

CEMENTSa{a ]iri}: Pogled s Ta{majdana

VREME SMRTI I RAZONODEHamed Abud: @elim da vozim tenk

BETON BR. 185 DANAS, Utorak, 18. jul 2017.I

Fotografije u broju: GENDERPUFF, maj 2017, Schlachthaus Theater Bern / Re`ija: Caroline Ringeisen / Tekst: Ariane von Graffenried / Foto: Yoshiko Kusano

o rehabilitaciji. Odlaze}i predsednik i njegovi gla-

snogovornici su }utali. ]utali su i neki drugi va`ni

dru{tveni akteri, poput patrijarha Irineja, koji su

nakon rehabilitacije Dra`e Mihailovi}a tvrdili da

Mihailovi}eva rehabilitacija predstavlja zna~ajan

doprinos prevazila`enju ideolo{kih podela i va-

`an iskorak u kona~nom pomirenju srpskog na-

roda. Nakon Kalabi}eve rehabilitacije niko se ni-

je oglasio sa sli~nim tvrdnjama. ]utala je i ve}i-

na istori~ara koji su pozdravili ili makar normali-

zovali rehabilitaciju Dra`e Mihailovi}a. Pouzda-

no znam da su ~etvorica istori~ara sa Instituta za

savremenu istoriju odbili da gostuju u jednoj te-

levizijskoj emisiji koja je za temu imala Kalabi}e-

vu rehabilitaciju. ^vrsto sam uveren da to odbi-

janje prvenstveno ima veze sa izbegavanjem iz-

ja{njavanja na pitanje da li je Nikola Kalabi}, kao

osoba koja je komandno odgovorna za ratne zlo-

~ine (od kraja 1942. do leta 1944) i kolaboraciju

sa okupatorom (od sredine 1944. do kraja oku-

pacije), zaslu`io da bude sudski rehabilitovan.

Svakako da su pojedini krugovi seirili, uglavnom

iz potaje, ali niko ozbiljan nije toliko samouveren

da tvrdi da Kalabi}eva rehabilitacija predstavlja

prilog tzv. nacionalnom pomirenju. Kalabi}eva

rehabilitacija predstavlja pobedu onih koji zago-

varaju i sprovode nasilje nad istorijskim ~injeni-

cama ve} blizu tri decenije. Takvu pobedu je bilo

nemogu}e ostvariti bez podr{ke onih koji imaju

politi~ku mo}.

KOMANDNA ODGOVORNOST I LAN^ANA LEGALIZACIJA Ipak, nepravedno bi bilo optu`iti Tomislava Ni-

koli}a kao najodgovornijeg u~esnika u toj vrsti

nasilja. Kalabi}eva rehabilitacije je, u krajnjoj li-

niji, rezultat istorijske politike koju su nametnu-

le gra|anske i antikomunisti~ke partije nakon

dolaska na vlast 2000. Zakonsko izjedna~avanje

~etnika i partizana i izglasavanje Zakona o reha-

bilitaciji podr`ale su sve parlamanetarne parti-

je osim Socijalisti~ke partije Srbije, {to ne uma-

njuje istorijsku odgovornost Socijalisti~ke par-

tije Srbije koja je tokom poslednje decenije pro-

{log veka iz razloga politi~kog oportunizma

omogu}ila najpre dru{tvenu normalizaciju isto-

rijskog nasle|a i ideologije ~etni~kog pokreta, a

zatim i njihovu dru{tvenu rehabilitaciju i afirma-

ciju. Iz istih razloga ista partija je na~elno bila

protiv navedenih zakona. Jednako licemerno je

zvu~alo Vu~i}evo prebacivanje odgovornosti za

skandal oko Kalabi}eve rehabilitacije na Demo-

kratsku stranku i njen udeo u inplementaciji Za-

kona o rehabilitaciji. Ta~no je da je Demokratska

stranka najvi{e doprinela da taj zakon bude zlo-

upotrebljavan u svrhe rehabilitacije protagoni-

sta kolaboracije i antipartizanske borbe, pri ~e-

mu su dve vlade Demokratske stranke, koje pret-

hode dolasku na vlast Srpske napredne stranke,

najvi{e u~inile u zvani~noj rehabilitaciji snaga

kolaboracije, ali nije samo Demokratska stranka

u~estvovala u izglasavanju tih zakona 2004,

2006. i 2011, niti je Dra`a Mihailovi} rehabilito-

van za vreme vladavine Demokratske stranke.

Re~ je o kontinuitetu slu`bene politike se}anja,

koja je analogna kontinuitetu ekonomske i soci-

jalne politike gra|anskih partija bez obzira o ko-

joj vladi je re~ nakon 2000. Ukoliko je bilo mo-

gu}e rehabilitovati Dra`u Mihailovi}a koji kao

istorijska li~nost ima daleko ve}u odgovornost

za zlo~ine i kolaboraciju od njemu pot~injenih

oficira, utoliko je mogu}e rehabilitovati i Nikolu

Kalabi}a. Neka se pripreme ostali komandanti

korpusa i brigada JVuO.

Dra`a Mihailovi} je bio glavni inicijator i nared-

bodavac ~etni~kog terora nad partizanskim sim-

patizerima u Srbiji, o ~emu svedo~e njegova na-

re|enja pot~injenim komandantima korpusa i

brigada JVuO. Osim toga, Mihailovi} je bio odli~-

no upu}en u aktivnu vojnu kolaboraciju njemu

pot~injenih oficira i jedinica. Mihailovi} je naj-

~e{}e tolerisao takve pojave, povremeno ih je

nastojao spre~iti, jednako kao {to ih je povreme-

no ohrabrivao. Osim toga, Mihailovi} je bio od-

li~no upu}en u zlo~ine koje sprovode njemu pot-

~injenjene jedinice, uklju~uju}i i Korpus gorske

garde. Nikola Kalabi} je 29. decembra 1943.

obavestio Mihailovi}a da je naredio klanje me-

{tana sela Kopljari kod Aran|elovca. Kalabi}evi

ljudi su u tom selu 25. decembra 1943. ubili,

prete`no poklali, 22 me{tana. Mihailovi} nije

u~inio ni{ta {to bi dovelo do istrage tog i mno-

gih drugih zlo~ina Kalabi}evih gardista i ka`nja-

vanja naredbodavaca i izvr{ilaca. Na procesu re-

habilitacije Nikole Kalabi}a pred valjevskim su-

dom zlo~in u Kopljarima i istoriografski utvr|e-

na odgovornost Nikole Kalabi}a za taj zlo~in –

jednostavno su ignorisani.

Snage pod komandom Dra`e Mihailovi}a su to-

kom Drugog svetskog rata izvr{ile vi{e zlo~ina od

snaga pod ingerencijom ili kontrolom vlade Mi-

lana Nedi}a. Naravno, Milan Nedi} je imao neu-

poredivo ve}u politi~ku odgovornost od Dra`e

Mihailovi}a budu}i da je rat proveo kao nesum-

njivi i odani saveznik Tre}eg Rajha, borave}i sve

vreme u glavnom gradu okupirane Jugoslavije –

u kabinetu – za razliku od Mihailovi}a, ~lana emi-

granstke vlade koji je rat proveo u {umi, pri ~e-

mu su pri Vrhovnoj komandi boravile savezni~ke

vojne misije. Me|utim, nesporna je ~injanica da

su vojne snage pod Mihailovi}evom komandom,

a od druge polovine 1943. to su sve jedinice u

okupiranoj Jugoslaviji ~iji pripadnici su se sma-

trali ~etnicima, po~inile vi{e usluga i bile od ve}e

koristi nema~kom okupatoru nego snage pod

kontrolom ili ingerencijom Nedi}eve vlade, bu-

du}i da je JVuO bila kapilarno organizovana,

broj~ano zastupljenija i vojno kvalitetnija od

snaga koje su priznavale kvislin{ku vlast. Od sre-

dine 1944. pa do kraja rata srbijanski ~etnici kon-

tinuirano vojno kolaboriraju sa nema~kim oku-

patorom, {to naro~ito dolazi do izra`aja tokom

Bitke za Srbiju u leto i jesen 1944, zatim prilikom

zajedni~kog odstupanja nema~kih i snaga srbi-

janskih ~etnika u Sand`ak i Bosnu krajem 1944.

kada JVuO igra ulogu nema~kih prethodnica u

proboju kroz isto~nu Bosnu decembra 1944, ili

kada tokom narednih meseci u severnoj Bosni

Mihailovi}eve snage bivaju takti~ki usmeravane

i koordinisane od strane nema~kih {tabova u ci-

lju neometane evakuacije nema~kih snaga pre-

ma Panoniji i spre~avanja Jugoslovenske armije

u vr{enju prodora na zapad. Uostalom, takti~ka

usmeravanja JVuO od strane nema~kog okupato-

ra na tlu Srbije zabele`ena su jo{ po~etkom 1944,

a opstanak JVuO nakon rasula na Jelovoj gori i

poziva kralja Petra II Kara|or|evi}a ~etnicima da

pre|u na stranu partizana, u prvoj polovini sep-

tembra 1944, bio je nemogu} bez nema~ke po-

mo}i u municiji i logistici. Mihailovi}eva vojska bi

prestala da postoji najkasnije u drugoj polovini

septembra 1944. da Nemci nisu omogu}ili Miha-

ilovi}u da pre|e u Bosnu i da njegove snage uz

nema~ku logisti~ku pomo} budu evakuisane iz

Srbije, jer im je u Srbiji pretilo vojno uni{tenje,

pri ~emu se podrazumevala stalna pomo} u mu-

niciji. Povremeni incidenti izme|u JVuO i nema~-

kog okupatora ne umanjuju ~injenicu da od ok-

tobra 1943. Vrhovna komanda JVuO nije naredi-

la nijednu vojnu operaciju usmerenu protiv `ive

sile nema~kog okupatora.

USKLIKNIMO S INTERESOMO~ekivanje partijarha Irineja, koje nikako nije

usamljeno u desnom ideolo{kom korpusu u Sr-

biji, da }e Mihailovi}eva rehabilitacija predsta-

vljati i omogu}iti „pomirenje srpskog naroda“,

u svojoj su{tini potencira konsenzualno pri-

hvatanje nenau~nih rezultata revizionisti~ke

istoriografije i antikomunisti~ke propagande,

naro~ito u tri aspekta: 1) pokret Dra`e Mihai-

lovi}a je bio antifa{isti~ki; 2) Mihailovi}ev po-

kret je bio nosilac tzv. srpskog nacionalnog in-

teresa; 3) pobeda partizana predstavljala je

svojevrsnu okupaciju Srbije.

Me|utim, istorijske ~injenice su nepromenjive.

^etni~ki pokret nije bio antifa{isti~ki, iako je u

odre|enim momentima rata bio antiokupacioni,

jer oni koju sara|uju sa fa{istima ne mogu biti

ozna~eni kao antifa{isti, niti su ~etnici sami se-

be definisali kao antifa{iste (u dokumentima

JVuO taj termin se uop{te ne koristi, pogotovo

ne kao samoozna~itelj). Interes srpskog naroda

u Drugom svetskom ratu prvenstveno je podra-

zumevao {to skoriji poraz nema~kog okupatora

i njegovih doma}ih saveznika, na

~emu su prvenstveno, naj~e{}e i

isklju~ivo radili samo partizani –

od sredine 1944, kada su zapo~e-

le najozbiljnije borbe na jugoslo-

venskom rati{tu, na tome su ra-

dili isklju~ivo partizani. Nasuprot

tome, Mihailovi}ev pokret je svo-

jim delovanjem poslednjih godi-

nu dana rata u~estvovao u pro-

longiranju prisustva nema~kog

okupatora na tlu Jugoslavije.

Svaki dan produ`enja prisustva

nema~kih trupa u Jugoslaviji

zna~io je smrt od nekoliko stoti-

na, ponekad i nekoliko hiljada

Jugoslovena. Interes srpskog na-

roda podrazumevao je promenu

ekonomskih i svojinskih odnosa,

{to bi izostalo da su pobedili ~et-

nici (na stranu {to takva mogu}-

nost nije bila realna iz vi{e objek-

tivnih razloga).

Dakle, srpski narod je imao inte-

resa da partizani pobede u tom

ratu iz dva navedena krucijalna

razloga. Stoga ne ~udi {to je naj-

ve}i deo srpskog naroda aktivno

ili pasivno podr`ao partizanski

pokret. Pobeda partizana 1945. zna~ila je bolji-

tak za najve}i deo dru{tva i gubitak za manjinu,

ba{ kao {to je restauracija kapitalizma, kao pro-

ces koji je zapo~eo dolaskom nacionalista na vlast

krajem 1980-ih, donela boljitak manjini i kata-

strofu za najve}i deo dru{tva. Intenziviranje eko-

nomske krize i produbljivanje socijane katastro-

fe podrazumevaju i poja~anu propagandu protiv

onih koji su izgradili dru{tveno ure|enje koje je

bilo zasnovano na pravednijim osnovama nego

{to je slu~aj sa poretkom restaurisanog kapitali-

zma. U Srbiji je to naro~ito bilo vidljivo od 2009.

do 2012. Me|utim, antikomunisti~ka, antiparti-

zanska i antijugoslovenska propaganda ne mogu

da neutrali{u ~injenicu da poslednjih 27 godina

predstavljaju period najdu`e dru{tvene krize u

modernoj istoriji na{e zemlje pri ~emu postaje

sve o~iglednije da }e se kriza dodatno produblja-

vati i prolongirati. Difamacija onih koji su izgra-

dili pravednije i funkcionalnije dru{tveno ure|e-

nje od ure|enja koje su nametnuli nacionalisti i

antikomunisti stoga ne}e jenjavati. Mo`e se o~e-

kivati da predstavnici vladaju}e ideologije i u bu-

du}e pose`u za rehabilitacijom i viktimizacijom

onih koji su se borili protiv nosilaca ideje radikal-

ne dru{tvene promene u interesu ve}ine, naro~i-

to stoga jer je sve o~iglednije da takve ideje nisu

izumrle nestankom socijalisti~ke Jugoslavije

Svi naslovi su redakcijski.

BETON BR. 185 DANAS, Utorak, 18. jul 2017.

Pi{e: Sa{a ]iri}

POGLED S TA[MAJDANA

Vladislav Bajac: Hronika sumnje(Geopoetika, 2016.)

Sve vi{e i meni samom stav na kome insistiram,

da se ponovo utvrdi razlika izme|u istoriografi-

je, publicistike i romana, deluje kao anahroni-

zam i stara~ko zanovetanje. Jer {ta ima veze {to

se tzv. vrhunska doma}a knji`evnost pretvorila

u sklapanje porodi~nih biografija, negde o ocu,

negde o majci, negde o oboje, nekako su bra}a i

sestre nepravedno marginalizovani, ali, za ute-

hu, na|e se tu i tamo svetli primer kada autor

progovori i o svojoj deci. Eto `anra na{eg doba:

porodi~na goblen literatura, pisana rukom za-

hvalnih sinova i k}eri, da se ne zaboravi. I kakve

ima veze {to je svaki od{tampani prozni tekst

postao roman – to se najvi{e tra`i, kupuje, ob-

javljuje, nagra|uje – za{to bi unosili teorijsku

smutnju u pitanje {ta je roman, roman je sve, od

telefonskog imenika do upustva za upotrebu i

re{enja o `albi. To je nama na{a borba dala da

trijumfalno obznanimo: fikcija je mrtva, `iveo

toliko isticani protejski duh romana koji je uspeo

ne samo da se transformi{e u te{ko zamislive i

predvidljive oblike, ve} i da ih sve do jednog ap-

sorbuje i provu~e kroz svoj kitovljevski probavni

trakt, postav{i sve {to ~italac po`eli: se}anja, ̀ i-

votopis, esej, skup anegdota..., bilo {ta.

KAD OD VI[KA GLAVA ZABOLI Hronika sumnje Vladislava Bajca, razume se, ni-

je roman, ve} hibridna knjiga. Samim tim, ne-

mogu}e je re}i {ta ona jeste, jer ona jeste toliko

toga. Kada bih napisao da je Hronika sumnje sva-

{tara ili kupusara, ne sumnjam da bi malo ko po-

mislio da to nije nepovoljan sud. Istina, ima tu

jedan dublji razlog za{to Hronika sumnje ne mo-

`e da bude sva{tara, autorova pretencioznost da

bude Vergilije srpske posleratne kulturne i poli-

ti~ke istorije, a posebno Beograda, beogradske

rok scene i Ta{majdanskih ~udesa. Ovde mislim

na Danteovog Vergilija, ne na Publija Marona,

predlo`ak. Jer termin sva{tara ukazivao bi na:

autoironiju, le`eran odnos prema tzv. istorij-

skim temama i sasvim sporedan pristup u odno-

su na mejnstrim. Kod Bajca sve je tome nasu-

prot: visokom istorijom je na|ubrena svaka stra-

nica teksta, kao u turisti~kom vodi~u ili svakoj

pravoj kafanskoj debati, autor se upregao da na

svetlost prese izvu~e obilje podataka iz vlastitog

`ivota, iz ̀ ivota svojih roditelja, anegdote o do-

ma}im piscima selebritijima, kao i sve spektakle

sa Ta{a, od koncerata Alternatvine beogradske

rok scene s po~etka 80-ih do gostovanja koride

u Beogradu. I eto prve dileme, da ne ka`em

skepse, ovog divnog zame{ateljstva. Ako su i pre

prve stranice teksta kao „lica“ navedena: „Ona,

On, Ja i drugi“, naracija o majci, ocu i sebi, te

pripadaju}im i neizbe`nim drugima, mogla je da

te~e ustaljenim koritom biografske gra|anske

melodrame, ali to ne bi bilo dostojno pozicije

koju je autor izgradio za svog naratora. Otuda

Hronika sumnje uspostavlja standard: porodi~-

nu traumu prate istorijski potresi, skromnost in-

time javno delovanje u interesu op{teg dobra.

Prema svecu i tropar.

Nisam siguran da razu-

mem autorsku potrebu za

naknadnim ogoljavanjem

porodi~ne traume, koja

~itaoce pretvara u voajere

ne~eg mu~nog i bizarnog.

Mada Baj~ev pristup nije

krsta{ki. Posle toliko go-

dina, mo`e da bude vreme

je da se baci obuhvatan

pogled na pre|eni put,

bez osude i komentara,

pa ipak, svoje mesto u

knjizi na{la su i sva pisma

koje je Ja slao ocu, koji se

nalazio na izdr`avanju za-

tvorske kazne, dok je Ja

`iveo sa starijim bratom i

polupismenom hranitelj-

kom, budu}i da ih je maj-

ka napustila dok je Ja

imao dve godine.

^italac ne mo`e odoleti

utisku da je posebno va`na patrobiografija, kao

pohvala o~evih postignu}a za doma}u kulturu,

njegovo u~e{}e u organizaciji Prvenstva Evrope

u atletici u Beogradu 1962. ili njegov rad na re-

formi Pravilnika Zavoda tokom izdr`avanja ka-

zne u Zabeli. Baj~ev Ja je neka vrsta slavodobit-

nog naratora, koji uz detaljnu edukaciju, u ~i-

taocu treba da izazove i malo ponosa, bilo zato

{to `ivi u Beogradu, ili u zemlji ~iji je Beograd

glavni grad, ili makar da bude ponosan {to u Be-

ogradu ̀ ivi autor Hronike sumnje. To je grad ve}

davno zaboravljenih ~udesa, kakva je bila Pio-

nirska `eleznica i Pionirski grad

na Ko{utnjaku, i grad impresivne

tradicije, koji je 1930. za Prvi

svesokolski slet Kraljevine Jugo-

slavije izgradio ogromnu drvenu

binu u centru grada, kao {to je

postao jedan od retkih gradova

van [panije u kome je odr`ana

korida.

A nije da se ni Ja nije upisao na

stranice zaslu`nih delatnika u

srpskoj kulturnoj istoriji, manje

kao muzi~ar, vi{e kao organiza-

tor muzi~kih zbivanja i muzi~kih

radio emisija, bilo kao pisac,

mladi, koji je posle Andri}eve

smrti izabran da dr`i „po~asnu

stra`u“ uz Knjigu ̀ alosti u Skup-

{tini grada. Doprinos obuhvata

u~e{}e na „prvim demonstraci-

jama u Beogradu“ 1967. godine,

~ija fotografija ponosno krasi

naslovnu stranu ove svestrane

knjige (vidi se natpis „Gitarom

protiv rata“, ispisan kredom is-

pod stepenica Spomenika Knezu

Mihailu). Mo`e se re}i da je to

bila mala Baj~eva istoriografska

investicija, u sebe i u novo ~ita-

nje fenomena „[ezdeset osme“. Baj~eva teza je

da ne bi bilo ’68. bez ’67., pa i bez ’66., izme|u

ostalog, kasnije }emo o politi~kim razlozima,

zato {to su 1967. zavr{eni filmovi „The Wild An-

gels“, „The trip“ i „Easy Rider“, dok film „Sku-

plja~i perja“ dobija Gran pri u Kanu...

POTISKIVANJA I PREDASIU redu, sve je to malo pompezno i nadmeno, sa

ponekad suvi{e notornih informacija a povre-

meno degutantno, na stranicama gde su obja-

vljena pisma koja Ja {alje ocu u zatvoru. Ali,

kad bi svemu tu bio kraj, mogla bi se jo{ prepo-

ru~iti poneka epizoda, mo`e i ina~e, o ekspedi-

tivnoj poseti Ja Temi{varu 1971. godine ili „ho-

do~a{}u“ na Krit, u mesto Matala, steci{te svet-

skih hipika onog doba. Mo`e se izvu}i lepa zbir-

ka proznih crtica o Ta{majdanu kao mikrotopo-

su grada sa kojim se Ja celog `ivota ose}a bli-

sko povezan. Ali, za nevolju, morao je da se

podnese danak (u mastilu) naslovu knjige, jer

kakva bi to bila Ta{majdanska hronika kada se

Ja ne bi dokazao i kao „pronicljivi svedok“ i

„pouzdani tuma~“ politike i istorije svog doba?

U slu~aju „hroni~ara sumnje“ to je donelo pr-

vorazredni politi~ki amaterizam.

Primer prvi. Smena Aleksandra Rankovi}a kao

uvod u raspad SFRJ. Ja tvrdi, kao da je, daleko

bilo, zadrti subnorovac iz [ah kluba, da je ~ist-

kom Rankovi}evog kadra iz resora bezbednosti,

„Jugoslavija krenula putem koji }e je odvesti u

ja~anje pojedina~nih republika nau{trb Federa-

cije“, a „deceniju posle Titove smrti, kulminaci-

ja nacionalnih stremljenja dove{}e do ratova de-

vedesetih“. Da je Ja kojim slu~ajem malo bolji

logi~ar, uvideo bi da ono {to on ozna~ava kao

tragi~ki uzrok, uklanjanje jedne ~vrste ruke, da-

je legitimitet doga|aju nad kojim se lamentira.

Drugim re~ima, ako je ~vrsta ruka, pa i srpski

obave{tajni kadar (mada Ja ne govori o nacio-

nalnoj dimenziji ovog doga|aja), jedina bila ga-

rant opstanku Jugoslavije, ta dr`ava nije ni tre-

balo da opstane. No, Vladislav Bajac je nesve-

stan koliko duboko njegovi sentimenti pripada-

ju konspirolo{kom imaginarijumu filma Balkan-ska pravila. Svejedno, ~udi njegovo neve{to skri-

vanje iza fiktivnosti svoga naratora u polemici

sa Mijatom Laki}evi}em. Istina je da Ja na vi{e

mesta i vrlo detaljno iznosi biografiju Ko~e Po-

povi}a, koji predstavlja politi~ki uzor njegovom

ocu a Ja povla~enje Ko~e Popovi}a sa mesta pot-

predsednika SFRJ 1967. stavlja na svoju rang li-

stu, kako bismo danas rekli, „utiska godine“.

Me|utim, sem fasciniranosti koju Ja ima o

uglednom gra|anskom poreklu Ko~e Popovi}a,

njegovom obrazovanju, literarnim krugovima u

kojima se kretao, legendarnoj ratnoj biografiji,

od [panije do Drugog svetskog rata, nije jasno

za{to ga isti~e u politi~kom smislu (simbol de-

mokratskog preobra`aja zemlje?).

To je zapravo velika nevolja knjiga koje nisu fik-

cija, koje formiraju vlastitu politiku se}anja i

koje po meri svojih uverenja i znanja iznose po-

liti~ke i istorijske zaklju~ke. Stav o Ko~i Popo-

vi}u je sentimentalan, dok je o Rankovi}u ba-

nalan, antidemokratski i konspirolo{ki, koji ne-

ma nikakvu drugu funkciju u knjizi sem da bude

neka vrsta otkrivenog znanja i pozne istorijske

rekapitulacije autora koji promi{lja krupne te-

me, u ovom slu~aju raspad SFRJ. Po{to je Hroni-ka sumnje do sr`i beogradska knjiga, ona ide-

alno nesvesno reflektuje nedostatke i ograni-

~enja samorazumevanja beogradskih intelek-

tualaca, razume se onih koji znaju (`ivotno is-

kustvo i pro~itane knjige, ali ne stru~na zna-

nja) dovoljno o svemu, o svemu imaju svoje mi-

{ljenje i ne ustru~avaju se da ga poka`u.

Beograd voli o sebi da misli lepo, ne kriti~ki,

beogradski intelektualci tako|e. Beograd je

svet, kosmopolitizam je srce beogradske ideo-

logije, sem kad nije, pa je to populizam ili naci-

onalizam, a zapravo svi ovi slojevi aktivno, mo-

`da ne uvek miroljubivo, ali efikasno koegzisti-

raju. I obi~no je na vrhu ledene sante neko {to

ma{e zastavom grada, dok u potpalublju bruse

sablje kosovski zavetnici, pederoubice, „pod

ma~, bato“-obnovitelji Du{anovog carstva i

ostala huligansko-tabloidna-poslovna zajedni-

ca. Pa opet, dovoljan je svega jedan lakmus,

zvani kosovski Albanac, pa da beogradski ko-

smopolita po~ne da pravi razlike i ograde. Ta-

ko Ja na 62. strani pominje ’68. kao „godinu

masovnih demonstracija u Americi, Zapadnoj

Evropi i u Beogradu. Ali i na Kosovu, no tamo iz

potpuno drugih razloga“. Ne ka`e se kojih (ve-

}i stepen autonomije i pravo na {kolovanje na

albanskom jeziku), ali se ne pominje ni u~inak

Rankovi}eve policijske uprave na Kosovu. Istoj

temi }e se Ja vratiti na stranicama 258./9., ka-

da sumira u~inak ’68. i neostvarenih zahteva

u~esnika beogradskih demonstracija. Ja pi{e:

„(Nisu bili prevareni studenti Pri{tinskog uni-

verziteta koji su nekoliko meseci kasnije, u no-

vembru ’68. na fonu op{tih zbivanja, odr`ali lo-

kalne demonstracije za ve}u autonomiju Koso-

va. Iako je taj protest ugu{en silom, Pokrajina

je uskoro preko svog novog statusa dobila ele-

mente dr`avnosti)“. Sad, nije ba{ jasno da li Ja

`ali nad takvim sledom doga|aja, da li preko-

reva beogradske demonstrante zbog utopizma

a ironi{e na ra~un pragmatizma njihovih pri-

{tinskih kolega, ili tek na svoj na~in konstatu-

je odre|ene ~injenice, ko }e ga znati.

KOZLI]I MEMORIJE„U nizanju godina koje su mu dolazile iz pro{lo-

sti Ja je, valjda zasi}en tom ’slavnom istorijom’,

preskakao se}anja na rat devedesetih. Mislio je

da one pripadaju ne tu|em nego nekom dru-

gom `ivotu. Nametnute, kada su pro{le, posta-

le su – ukradene“ (str. 387). Sasvim u skladu sa

presko~enim se}anjem, u knjizi Hronika sumnjene pominju se Dubrovnik, Sarajevo, Vukovar,

Srebrenica, dok se Kosovo pominje ne zbog ra-

CEMENT

BETON BR. 185 DANAS, Utorak, 18. jul 2017.

BETON BR. 185 DANAS, Utorak, 18. jul 2017.

VREME SMRTI I RAZONODE

IV

Pi{e: Hamed Abud

@ELIM DA VOZIM TENK

Kad bih umeo da vozim tenk

Pozajmio bih jedan od neprijatelja

Ili od prijatelja

Svi imaju tenk osim mene

Poveo bih te sa sobom

Na vo`nju kakva prili~i ovom ratu

Da vidi{ `ivot kako ga vojnici vide

Kroz ~etvrtasti otvor na vratima

Onda bi mo`da na{la neko opravdanje za njih {to su uni{tili

tvoju omiljenu crkvu

Ba{ pre nego {to si ti osudila njihovog Boga

Nikada nisu videli Boga iznad te crkve

Kroz tu ~etvrtastu rupu na vratima

Niti su ga videli kod ispovedaonice

Iza zida obo`avanog vinom i gresima

Ali ~uli su za Njega kad god bi neko uzviknuo

Njegovo ime

„...“

Na silu su Ga zatvarali u svoja srca a On je na

silu iz njih izlazio

Poveo bih te u {etnju preko onog minareta

odba~enog na ulici

Nije to nikakvo ~udo

Minaret je spustio uho na ulicu

Kao Indijanac {to oslu{kuje korake onih koji

se pribli`avaju i onih koji izdaleka kre}u jo{

dalje

Kad bih umeo da vozim tenk

Moja bra}a bi se sva|ala ko }e se voziti sa

mnom

Znao sam

Po{to smo izgubili krov na{e zemlje

I tenkovi }e biti kabrioleti

Otkrili smo na{e glave

Na{e grudi

I ~ekali te{ki odjek molitve

Kao opsednut sjajem i presti`om

Polirao bih svoj tenk

Iako je pozajmljen

I detaljno bih obrisao staklo ~etvrtastog prozor~i}a

Za bolji pogled

^istiji rat

Za mu~enike koji umiru sa svim svojim belezima i mlade`ima na

ko`i prave boje

Kad vratim tenk

Ne `elim da po{teni mu~enik umre zato {to izgleda tamniji u

tom prozoru

Na{a ubistva `elimo jasna i ~ista

U tri dimenzije i namere

Kao ludak

Provla~io bih mrtva~ki pokrov kroz cev napred-nazad

Aktivni rat zaslu`uje ~iste cevi

Bez pra{ine bez pti~jih gnezda ili belih golubica koje stoje na

njima i zaklanjaju ni{an

Ne `elim da ljudi ka`u „upropastio nam je rat tom krntijom od

tenka“

Prijatelj iz sela je ukrao tenk i odvezao ga na reku

Ogoljeni tenk je sprao grehe u Eufratu i sru{io vise}i most

Ka`u da je do{lo do stra{nog nesporazuma

Most je odozgo video tenk i pomislio je da takva erekcija

bestidna

Tenk je mislio da je most samo lebde}i trotoar

Kroz onaj mali pravougaoni otvor

Nisu se videle nikakve sajle

Tenk je prvi potegao

Ja nisam bio tako hrabar

Samo sam tetovirao svoj tenk

Napisao sam

„Za tebe, zemljo moja“

Mahao sam neprijateljima

Prijateljima

Prolaznicima

Majkama

Deci

Da ne prilaze

Moj tenk pati od migrene

Ne znam kada }e nastupiti naredna epizoda

Kad bih umeo da vozim tenk

Dozvolio bih tvojoj sobi da sklizne sa drugog sprata na tre}i

Onda bih proma{io i pogodio minaret

To je jedini razlog za{to je minaret pao

Minaret je vi{e zaslu`io tu granatu nego tvoja soba

Zar nismo nau~ili posle svih bombardovanja

Da desni obraz vere mo`e da podnese vi{e {amara nego srce?

Ciljali su u tvoj {al da ga raznesu

Ti umobolnici su se ujutru radovali tvom vratu

Pozajmi}u ga

Ne brini

Sirena mog tenka ne}e te uznemiriti

Dok te budem ~ekao na ulici

Ispali}u 147 granata dok se ti na{minka{

Kom{ije }e {aputati

„Vidi, dru`i se sa opasnim momcima“

Uprkos mom slabom srcu

Uprkos mom tenku ruske proizvodnje

Voleo bih te svim srcem

Dok ovako le`im u srcu mog tenka

Na putu do tebe

Video sam mali `uti tenk ukra{en crnim tufnama

Bio sam ljubomoran i jo{ vi{e si mi nedostajala

Ispaljivao sam po granatu svaki put kad pomislim na tebe

Sve vreme

I ti se smeje{

Samo ti zna{ razlog ovog nasumi~nog napada

Spre~io sam ljude da misle o tebi

Spre~io sam majke da kucaju na tvoja vrata

Da li sada zna{ za{to nisi udata?

Jo{ uvek dr`im datu re~

Ne}e{ pripasti drugom

Ja sam ljubomorni ~ovek sa pozajmljenim tenkom

Sedim u tenku

Spustio sam glavu na pod

„Gospode, {ta smo u~inili“

„Kako smo na~inili ovaj {iroki put u smrt“

Bilo bi divno da sa ~ajnikom sedimo na

granici

Da je ~uvam

Da je zalijem ostacima iz plasti~ne ~a{e

Kako bi elegantno bilo

Da je most nastavio da lebdi

Da je bestidni tenk pokrio svoje genitalije

Kako bi lepo bilo

Da se tenk pokvario

Da je buka motora utihnula

A mi ~ujemo majku kako doziva

„Do|ite. Imamo lubenicu i beli sir za

ve~eru“

Sun~anog dana tenk je odleteo Bogu

Posko~io je i utabao put

I mi smo pre{li na nebo tom {irokom ulicom

Jednog sun~anog dana moja voljena je

odletela

Dok sam joj mahao klju~evima od tenka

Imao sam osu{eni luk na privesku za klju~eve

Oka~io sam ga da raspla~em tugu ako ikad do|e

Telefonska `ica bila je veoma duga~ka

Dovoljno duga da prolaznici putuju pored mene

Dok flertujem sa tobom

I obe}avam ti ludu vo`nju u mom tenku

Bila je dovoljno duga da njome zave`em tenk

I vu~em ga za sobom da se ne bi vratio svom vlasniku

Mojim neprijateljima, mojim prijateljima

Vlasnicima tenkova, deci granata

prevod sa engleskog: Milo{ @ivanovi}

ta na njemu, ve} kao povod za NATO-bombardo-

vanja Srbije i Beograda. I tu ruka Ja po~inje da

bude nestrpljiva, istra`iva~ka i kreativna. Pomi-

nje oboreni F-117, ali se i bavi pravim brojem

sru{enih NATO aviona, kao i razlozima zata{ka-

vanja tog broja. Najve}a fascinacija je do`ivljaj

NATO bombardovanja kao rata, {to iz konteksta

iskustva ratova u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu de-

luje neprimereno. (Kako je to satiri~no poenti-

rao crnogorski pesnik Vladimir \uri{i} u stihu:

„Samo ste bombardovanje zvali rat“).

Antiratna zgro`enost razornom mo}i raketa sa

daljinskim navo|enjem, ~iji vatreni trag para

nebo pre nego {to }e se zabiti u svoj cilj, je

iskrena, to je jedino neposredno iskustvo rata

koji su stanovnici Srbije imali, ne ra~unaju}i

vojnike, dobrovoljce i izbeglice. Ja se ne upu-

{ta u to da li je NATO kampanja bila humani in-

tervencionizam ili militarni imperijalizam, niti

mu u se}anju lebdi [e{eljeva izjava data u

Skup{tini da NATO mo`e da napadne Srbiju i da

Srbija to ne mo`e da spre~i, ali da ako se to de-

si, Albanaca na Kosovu vi{e ne}e biti. Dakle, ia-

ko sebe do`ivljava kao gra|anskog hroni~ara,

Ja nikada ne ide dublje ispod povr{ine pojav-

nog, ve} u godinama rata be`i u prostor gde su

mu li~na kreativnost i sloboda najve}i. Takav

stav je racionalan, okopavanje vlastitog vrta u

doba diktature, ali otkud posle svega `elja da

se bude hroni~ar, ili, ta~nije, za{to Ja ne ose}a

otpor prema praksi selektivne hronike koju nu-

di u svojim se}anjima? Time je predo~io grupni

autizam ljudi koji su se na{li izme|u ~eki}a Mi-

lo{evi}eve ratne politike i slabe politi~ke opozi-

cije, ~ija }e ideolo{ka konfuznost tek kasnije iz-

biti u svom koloritu.

Kod Bajca kao ta{majdanskog hroni~ara Beo-

grada, potisnuto je sve {to uznemirava. Njegov

Beograd je mesto modernizacije i napretka,

istina uz ne{to poratnog nasilja i likvidacija.

Klasne, nacionalne i ideolo{ke turbulencije su

drugorazredne u odnosu na razlike muzi~kog

ukusa. U zbiru ovakav tip hronike deluje kao

dobronamerno i podsticajno {tivo, kao podset-

nik da se `ivelo sre}nije pod politi~kim restrik-

cijama nekada, nego {to se `ivi danas bez njih.

Na toj vedroj senzibilitetskoj osnovi nasla`u se

drugi slojevi hronike: porodi~no-biografski, re-

fleksivni i anegdotalni. Razume se da hronika

koja se sa svojim mu~nim analiti~ki ne suo~ava,

ve} ga preska~e, ne mo`e a da ne bude u najbo-

ljem smislu polovi~na i ulep{ana.

Taman ista takva kakva je gra|anska kulturna

opozicija Vu~i}evom populizmu – pristojna,

mada samozaboravna, voli svet vi{e od doju~e-

ra{nje bra}e i autisti~no gusla samo o svom mi-

ljeu, koji alhemijski postaje mesto najbolje

knji`evnosti, umetnosti i ~ega god. Statistike

zlo~ina preska~e, koliko pominjanje zlo~ina

vlastite strane rado prepu{ta, bez imalo za-

hvalnosti, onima koje smatra gra|anskim eks-

tremistima. Jer za predstavnika ovakve gra-

|anske opcije va`i: ne treba ni sa ~im preteri-

vati, ni sa la`ju, ali ni sa istinom. Va`no je stal-

no gledati u budu}nost. I biti sre}an.

Ne treba na kraju zaboraviti na jedan od nepo-

menutih motiva za{to je napisana ova knjiga.

Kao podsetnik na evoluciju jedne uspe{ne pro-

fesionalne karijere i kao razbaru{eni selfi sa

polustole}em u levom i Beogradom u desnom

uglu slike. Ima li plemenitijeg zadatka za jed-

nog literarnog hroni~ara sumnje?