Дфсфсд - B2Bb2b.zavod.co.rs/down/pripreme/8.razred/01 srpski jezik... · Web...

Оријентациони распоред наставног градива са припремама за српски језик за осми разред

Циљ и задаци

Циљ наставе српског језика јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине и савремене уметности.

Задаци наставе српског језика:

- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе српског језика сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе српског језика буду у пуној мери реализовани ;

- развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;- описмењавање ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног језика;- поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика;- упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским могућностима српског језика;- оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове усмене и писмене употребе и у

различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца);- развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;- развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено изражавање, богаћење речника,

језичког и стилског израза;- увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног, логичког и изражајног) и читања у себи (доживљајног, усмереног,

истраживачког);- оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких

дела разних жанрова;- упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих енциклопедија и часописа за децу;- поступно, систематично и доследно оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко процењивање прочитаног текста;- развијање потребе за књигом, способности да се ученици њоме самостално служе као извором сазнања; навикавање на

самостално коришћење библиотеке (одељењске, школске, месне); поступно овладавање начином вођења дневника о прочитаним књигама;

- поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање сценских остварења (позориште, филм);- усвајање основних теоријских и функционалних појмова из позоришне и филмске уметности;- упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета на делима српске књижевности,

позоришне и филмске уметности, као и других уметничких остварења;- развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује;- навикавање на редовно праћење и критичко процењивање емисија за децу на радију и телевизији;- подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво;- подстицање, неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности (литерарна, језичка, рецитаторска, драмска,

новинарска секција и др.);- васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности и других моралних вредности;

развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа и сарадње међу људима.

ПРЕДЛОГ ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА ЗА 8.РАЗРЕД ПО НАСТАВНИМ ТЕМАМАНаставна тема

Наставне области и нивои постигнућа – 8. разредНИВО вештина читања и разумевање

прочитаногписано изражавање граматика, лексика, народни и

књижевни језиккњижевност

1.

Језик је хранитељ народа (51) О

СН

ОВ

НИ

НИ

ВО

CJ.1.1.2. разликује уметнички и неуметнички текст; уме да одреди сврху текста: експозиција (излагање), дескрипција (описивање), нарација (приповедање), аргументација, пропаганда *CJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, фуснота, садржај, предговор, поговор); препознаје цитат; служи се садржајем да би пронашао одређени део текстаCJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту CJ.1.1.8. чита једноставне нелинеарне елементе текста: легенде, табеле, дијаграме и графиконе

CJ.1.2.5. свој језик прилагођава медијуму изражавања* (говору, односно писању), теми, прилици и сл.; препознаје и употребљава одговарајуће језичке варијетете (формални или неформални) CJ.1.2.6. влада основним жанровима писане комуникације: саставља писмо; попуњава различите обрасце и формуларе с којима се сусреће у школи и свакодневном животу CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)* CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примерима CJ.1.2.9. има изграђену језичку толеранцију и негативан став према језику дискриминације и говору мржње*

а) CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу)CJ.1.3.7. разликује основне врсте независних реченица (обавештајне, упитне, заповедне)CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примеримаCJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагмиб) CJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)CJ.1.3.16. служи се речницима, приручницима и енциклопедијамав) CJ.1.3.17. разликује појмове књижевног и народног језика; зна основне податке о развоју књижевног језика код Срба (од почетака до данас)CJ.1.3.18. зна основне податке о пореклу и дијалекатској разуђености српског језикаCJ.1.3.19. зна основне податке о језицима националних мањинаCJ.1.3.20. има позитиван став према дијалектима (свом и туђем)*CJ.1.3.21. разуме важност књижевног језика за живот заједнице и за лични развој*

CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VIII разреда) са именима аутора тих дела CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност) CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*

1.

Језик је хранитељ народа (51)

СРЕ

ДЊ

И Н

ИВ

О

CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.2.1.3. препознаје и издваја језичка средства карактеристична за различите функционалне стиловеCJ.2.1.4. разликује све делове текста и књиге, укључујући индекс, појмовник и библиографију и уме њима да се користиCJ.2.1.6. разликује чињеницу од коментара, објективност од пристрасности и пропаганде на једноставним примеримаCJ.2.1.7. препознаје став аутора неуметничког текста и разликује га од другачијих ставова изнетих у таквом тексту

CJ.2.2.2. саставља реферат CJ.2.2.4. зна основне особине говорног и писаног језика*CJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева

а) CJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примеримаб) CJ.2.3.9. познаје метонимију* као лексички механизамCJ.2.3.10. зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.), као и литерарним и медијским текстовима намењеним младима, и правилно их употребљаваCJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)

CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедањаCJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.3. разликује лирско-епске врсте (баладу)CJ.2.4.4. разликује књижевнонаучне врсте: научно-популарне текстовеCJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаностCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе дела

1.

Језик је хранитељ народа (51) Н

АП

РЕД

НИ

НИ

ВО

CJ.3.1.2. издваја кључне речи и резимира текстCJ.3.1.3. издваја из текста аргументе у прилог некој тези (ставу) или аргументе против ње; изводи закључке засноване на сложенијем текстуCJ.3.1.4. чита и тумачи сложеније нелинеарне елементе текста: вишеструке легенде, табеле, дијаграме и графиконе

CJ.3.2.2. саставља аргументативни текстCJ.3.2.3. пише приказ (књиге, филма, позоришне представе и сл.), репортажу и расправуCJ.3.2.4. пише резиме дужег и/или сложенијег текстаCJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму

а) CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)б) CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог пореклаCJ.3.3.8. зна значења речи и фразеологизама у научнопопуларним текстовима, намењеним младима, и правилно их употребљава

CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делуCJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у текстуCJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфеCJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само делоCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ.3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

Наставна тема




2.

То бејаху идеали (15)

ОС

НО

ВН

И Н

ИВ

ОCJ.1.1.3. препознаје различите функционалне стилове на једноставним примеримаCJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); служи се садржајем да би пронашао одређени део текста

CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)* CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примерима

а) CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу)CJ.1.3.7. разликује основне врсте независних реченица (обавештајне, упитне, заповедне)CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примеримаб) CJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)CJ.1.3.16. служи се речницима, приручницима и енциклопедијамав) CJ.1.3.17. разликује појмове књижевног и народног језика; зна основне податке о развоју књижевног језика код Срба (од почетака до данас)CJ.1.3.18. зна основне податке о пореклу и дијалекатској разуђености српског језикаCJ.1.3.19. зна основне податке о језицима националних мањинаCJ.1.3.20. има позитиван став према дијалектима (свом и туђем)*CJ.1.3.21. разуме важност књижевног језика за живот заједнице и за лични развој*

CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*

2.


СРЕ

ДЊ

И Н

ИВ

О

CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.2.1.3. препознаје и издваја језичка средства карактеристична за различите функционалне стилове

CJ.2.2.4. зна основне особине говорног и писаног језика*CJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева

а) CJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примеримаб) CJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)

CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)

2.


НА

ПРЕ

ДН

И Н

ИВ

О

CJ.3.1.4. чита и тумачи сложеније нелинеарне елементе текста: вишеструке легенде, табеле, дијаграме и графиконе

CJ.3.2.2. саставља аргументативни текстCJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму

а) CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)б) CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла

CJ.3.4.2. издваја основне одлике књижевних родова и врста у конкретном тексту CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта CJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе





3.

Прича о Светом Сави (11)

ОС

НО

ВН

И Н

ИВ

ОCJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредногCJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем текстуCJ.1.1.8. чита једноставне нелинеарне елементе текста: легенде, табеле, дијаграме и графиконе

CJ.1.2.5. свој језик прилагођава медијуму изражавања* (говору, односно писању), теми, прилици и сл.; препознаје и употребљава одговарајуће језичке варијетете (формални или неформални)CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)*CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)* CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примерима

а) CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу)CJ.1.3.7. разликује основне врсте независних реченица (обавештајне, упитне, заповедне)CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примеримаб) CJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)CJ.1.3.16. служи се речницима, приручницима и енциклопедијама

CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност)CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*

3.


СРЕ

ДЊ

И Н

ИВ

О

CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.2.1.4. разликује све делове текста и књиге, укључујући индекс, појмовник и библиографију и уме њима да се користи

CJ.2.2.2. саставља рефератCJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева

а) CJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима

CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедањаCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог,

3.


НА

ПРЕ

ДН

И Н

ИВ

О

CJ.3.1.2. издваја кључне речи и резимира текстCJ.3.1.3. издваја из текста аргументе у прилог некој тези (ставу) или аргументе против ње; изводи закључке засноване на сложенијем тексту

CJ.3.2.4. пише резиме дужег и/или сложенијег текстаCJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму

а) CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)б) CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог пореклаCJ.3.3.8. зна значења речи и фразеологизама у научнопопуларним текстовима, намењеним младима, и правилно их употребљава

CJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само делоCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ.3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*





4.

Све ће то народ позлатити (13)

ОС

НО

ВН

И Н

ИВ

ОCJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту

CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)*CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примеримаCJ.1.2.9. има изграђену језичку толеранцију и негативан став према језику дискриминације и говору мржње*CJ.1.2.9. има изграђену језичку толеранцију и негативан став према језику дискриминације и говору мржње*

а) CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу)CJ.1.3.7. разликује основне врсте независних реченица (обавештајне, упитне, заповедне) CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примеримаб)CJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви) CJ.1.3.16. служи се речницима, приручницима и енциклопедијама

CJ .1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VIII разреда) са именима аутора тих дела

CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму

CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог

CJ .1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)

CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...

CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*

CJ.1.1.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*

http://portal.ceo.edu.rs/question/preview.php?continue=1&courseid=7&id=2603






4.


СРЕ

ДЊ

И Н

ИВ

О

CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*

CJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева

а) CJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примеримаб) CJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)

CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедањаCJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ .2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаностCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалог

4.


НА

ПРЕ

ДН

И Н

ИВ

О

CJ.3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст

CJ.3.2.3. пише приказ (књиге, филма, позоришне представе и сл.), репортажу и расправуCJ.3.2.4. пише резиме дужег и/или сложенијег текстаCJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму

а) CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)б) CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог

CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.2. издваја основне одлике књижевних родова и врста у конкретном текстуCJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делуCJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у текстуCJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само делоCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ.3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*











5.

Чежња за даљинама (19)

ОС

НО

ВН

И Н

ИВ

ОCJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, фуснота, садржај, предговор, поговор); препознаје цитат; служи се садржајем да би пронашао одређени део текстаCJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту

CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)* CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примерима

а) CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речиCJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагмиCJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (осим имперфекта)б) CJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)CJ.1.3.16. служи се речницима, приручницима и енциклопедијама

CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VIII разреда) са именима аутора тих делаCJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*

5.


СРЕ

ДЊ

И Н

ИВ

О

CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.2.1.3. препознаје и издваја језичка средства карактеристична за различите функционалне стилове

CJ.2.2.1. саставља експозиторни, наративни и дескриптивни текст, који је јединствен, кохерентан и унутар себе повезанCJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева

а) CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речиCJ.2.3.8. препознаје главна значења и функције глаголских обликаCJ.2.3.7. препознаје главна значења падежа у синтагми и реченициб) CJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)

CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедања

CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуација

CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)

CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност

CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалог

CJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе дела

5.


НА

ПРЕ

ДН

И Н

ИВ

О

CJ.3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст

CJ.3.1.3. изводи закључке засноване на сложенијем

тексту


а) CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријамаCJ.3.3.6. познаје главна значења падежа и главна значења глаголских облика (уме да их објасни и зна терминологију у вези с њима)б) CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла

CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива

CJ.3.4.2. издваја основне одлике књижевних родова и врста у конкретном тексту

CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делу

CJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту

CJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе

CJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само дело

CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже

CJ.3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*





6.

Гласам за љубав (18)

ОС

НО

ВН

И Н

ИВ

ОCJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); служи се садржајем да би пронашао одређени део текста CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту

CJ.1.2.5. свој језик прилагођава медијуму изражавања* (говору, односно писању), теми, прилици и сл.; препознаје и употребљава одговарајуће језичке варијетете (формални или неформални)CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)* CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примеримаCJ.1.2.9. има изграђену језичку толеранцију и негативан став према језику дискриминације и говору мржње*

а) CJ.1.3.2. уочава разлику између књижевне и некњижевне акцентуације*CJ.1.3.3. одређује место реченичног акцента у једноставним примеримаCJ.1.3.5. разликује просте речи од твореница; препознаје корен речи; гради реч према задатом значењу на основу постојећих творбених моделаCJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примеримаб) CJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)CJ.1.3.16. служи се речницима, приручницима и енциклопедијама

CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VIII разреда) са именима аутора тих дела


CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)

CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)




6.


СРЕ

ДЊ

И Н

ИВ

О

CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.2.1.3. препознаје и издваја језичка средства карактеристична за различите функционалне стиловеCJ.2.1.4. разликује све делове текста и књиге, укључујући индекс, појмовник и библиографију и уме њима да се користи

CJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева

а) CJ.2.3.1. одређује место акцента у речи; зна основна правила акценатске нормеCJ.2.3.4. познаје основне начине грађења речи (извођење, слагање, комбинована творба, претварање)CJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима


CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуација

CJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)

CJ .2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност

CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалог







6.


НА

ПРЕ

ДН

И Н

ИВ

О


CJ.3.2.3. пише приказ (књиге, филма, позоришне представе и сл.), репортажу и расправуCJ.3.2.4. пише резиме дужег и/или сложенијег текстаCJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму

а) CJ.3.3.3. зна и у свом говору примењује* акценатску нормуCJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријамаCJ.3.3.6. познаје главна значења падежа б) CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла

CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива



CJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту

CJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе


CJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже

CJ.3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*





7.

У ћутању је сигурност (9)

ОС

НО

ВН

И Н

ИВ

ОCJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту

CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)* CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примеримаCJ.1.2.9. има изграђену језичку толеранцију и негативан став према језику дискриминације и говору мржње*

б) CJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)CJ.1.3.16. служи се речницима, приручницима и енциклопедијама

CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VIII разреда) са именима аутора тих дела


CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)



CJ.1.1.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела

7.


СРЕ

ДЊ

И Н

ИВ

О


CJ.2.2.4. зна основне особине говорног и писаног језика*CJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева

б) CJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)

CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедањаCJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ .2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаностCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалог

7.


НА

ПРЕ

ДН

И Н

ИВ

О



б) CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла

CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотиваCJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делуCJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у текстуCJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само делоCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ.3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*




ОСМИ РАЗРЕД (4 часа недељно, 136 часова годишње)

Оперативни задаци:

- даље овладавање знањима из граматике, стилистике, лексикологије, историје књижевног језика, дијалектологије;- развијање позитивног односа према дијалектима (свом и другима), као и потребе да се усваја, негује и развија књижевни језик;- даље усвајање ортоепске, ортографске, граматичке, лексичке и стилске норме српског језика;- развијање критичког односа према језику и садржини текстова из свакодневног живота; развијање осетљивости на манипулацију

језиком (нарочито у виду бирократског језика и језика реклама);- формирање критеријума за самосталан избор, анализу и процену уметничких дела приступачних овом узрасту;- ситематизација знања о књижевнотеоријским појмовима;- овладавање расправом као обликом усменог и писаног изражавања;- обнављање и систематизовање знања из свих подручја.

ЈЕЗИК

Граматика

Српски језик међу другим словенским језицима. Дијалекти српског језика (основни подаци). Народни језик (језик као скуп дијалеката) и књижевни језик. Појам нормирања.

Развој српског књижевног језика: српскословенски, рускословенски, славеносрпски, Вукова реформа језика, писма и правописа, књижевни језик Срба од Вука до данас (основни подаци). Развој лексике српског језика (основни подаци).

Језици националних мањина (основни подаци).Језик свакодневне комуникације – говорени и писани. Главне особине типичног говореног језика: ослањање на контекст и

говорну ситуацију; функција гестова и мимике; кратке, елиптичне и недовршене реченице, емоционалност, неформалност. Главне особине типичног писаног језика у јавној комуникацији: експлицитност, потпуност реченица, интелектуалност, формалност. Фокусирање реченичних чланова помоћу реченичног акцента (у говореном језику) и помоћу реда речи (у писаном језику). Главне особине писаних стилова јавне комуникације – публицистичког, научног, административног.

Синтагме – придевске, прилошке, глаголске. Зависне предикатске реченице: обележја (зависни везници, везнички спојеви и др.); врсте: изричне (изричне у ужем смислу и

зависноупитне), односне, месне, временске, узрочне, условне, допусне, намерне, последичне и поредбене; конституентска функција у оквиру више реченице (независне или зависне) или синтагме. Интерпункција у вези са зависним реченицама. Напоредни односи међу зависним реченицама (саставни, раставни, супротни).

Исказивање реченичних чланова зависном реченицом и предлошко-падежном конструкцијом. Изражавање помоћу глагола (Очекивали су да авион полети; Авион је полетео иако је била магла) и глаголских именица (Очекивали су полетање авиона; Авион је полетео упркос магли). Преимућства именичког начина изражавања (у неким случајевима оно је прецизније и економичније) и њене мане (сликовитост се губи, а реченица теже прати).

Основне функције и значења глаголских облика (обнављање и проширивање знање). Употреба глаголских облика у приповедању.

Грађење речи – обнављање; комбиновано грађење, грађење претварањем. Гласовне промене у вези са грађењем речи (само скретање пажње на нормативна решења).

Једнозначне и вишезначне речи; хомонимија. Приказивање полисемије и хомонимије у великим једнојезичним речницима. Метафора и метонимија као начини да реч стекне нова значења (крило (птице) → крило зграде – метафора; Моја школа је близу → Цела школа иде на излет – метонимија).

Главна правила стандардне акценатске норме и систематизовање знања о акцентима из претходних разреда. Обнављање и систематизовање градива из претходних разреда ради припреме за завршни испит.

Ортоепија

Проверавање правилног изговора самогласника и сугласника. Интонација просте и сложене реченице. Варирање интензитета, темпа и пауза у говору и у текстовима различитог садржаја.

Правопис

Прилагођено писање имена из страних језика. Писање полусложеница.Генитивни знак.Систематизовање садржаја из правописа: употреба великог слова, интерпункција, спојено и растављено писање речи; писање

скраћеница; растављање речи на крају реда.

КЊИЖЕВНОСТ

Лектира

Лирика

Народна песма: Српска дјевојка

Љубавне народне лирске песме (избор)Ђура Јакшић: ОтаџбинаЈован Јовановић Змај: Ђулићи (избор), Светли гробови Франческо Петрарка: Канцонијер (LXI сонет)Десанка Максимовић: Пролетња песма или ОпоменаМилош Црњански: Ламент над Београдом (одломак)Васко Попа: Очију твојих да нијеОскар Давичо: СрбијаСергеј Јесењин: Писмо мајциРајнер Марија Рилке: Љубавна песма Избор из савремене српске поезије

Епика

Народна епско-лирска песма: Женидба Милића барјактараНародне епско-лирске песме (избор)Народна песма: Почетак буне против дахијаНародне епске песме новијих времена (тематски круг о ослобођењу Србија и Црне Горе)Вук Стефановић Караџић: Српски рјечник (избор); О народним певачимаНародна приповетка: Немушти језик или УсудТеодосије: Житије светог Саве (одломак)Прота Матеја Ненадовић: Мемоари (одломак)Петар Петровић Његош: Горски вијенац (избор кратких одломака)Љубомир Ненадовић: Писма из Италије (одломци)Симо Матавуљ: ПилипендаЛаза Лазаревић: Све ће то народ позлатитиПетар Кочић: Кроз мећавуМилош Црњански: Сеобе I (одломак)Иво Андрић: Мост на Жепи , избор приповедака о дециДобрица Ћосић: Деобе (одломак)Исидора Секулић: Царско достојанство језика(одломак) или есеј по изборуИзбор из савремене српске прозе

Драма

Бранислав Нушић: Сумњиво лицеДанило Киш: Ноћ и маглаВиљем Шекспир: Ромео и ЈулијаМолијер: Грађанин племић (одломак)

Допунски избор

Борисав Станковић: Увела ружаРастко Петровић: Африка (одломци)Гроздана Олујић: Гласам за љубавМилорад Павић: Предео сликан чајем (одломак о путовању Атанасија Свилара на Свету гору)Матија Бећковић: Прича о Светом СавиДушан Ковачевић: Ко то тамо певаБорислав Михајловић:Бановић Страхиња Избор из антологија српске љубавне лирикеРоберт Гревс: Златно руно (одломци)Џон Селинџер: Ловац у житуДејвид Гибинс: АтлантидаЕрнест Хемингвеј: Старац и море

Са предложеног списка, или слободно, наставник бира најмање три, а највише пет дела за обраду.

Научнопопуларни и информативни текстови

Петар Влаховић: Србија – земља, људи, живот, обичаји (избор)Миодраг Поповић: Вук Стефановић Караџић (одломци) Ева Кири: Марија Кири (одломак)Ш.Кулишић, Ж.Петровић,Н.Пантелић: Српски митолошки речник (избор)Д.Срејовић, А.Цермановић: Речник грчке и римске митологије (избор)Миле Недељковић: Годишњи обичаји у Срба (избор)Драгомир Антонић: Обичајни бонтон (избор)Јасминка Петровић: Бонтон (или одломци из овакве књиге неког другог аутора)Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу и омладину.

Са наведеног списка, обавезан је избор најмање три дела за обраду.

Тумачење текста

Оспособљавање ученика за самосталну анализу књижевноуметничког дела (лирска и епска песма, лирско-епска песма, приповетка,роман, драма и књижевнонаучне врсте) уз помоћ развијеног плана и теза. Процењивање идејно-естетских, језичко-стилских и других вредности уметничког дела. Стицање поузданог критеријума за избор, анализу и процену књижевног текста. Упућивање ученика у коришћење одабране и приступачне литературе о делима и писцима. Подстицање и развијање критичког односа у проблемском приступу делу и писцу.

Систематизовање знања о народној и ауторској књижевности (на примерима из лектире).

Књижевнотеоријски појмови

Лирика

Стилска средства: метонимија, рефрен, антитеза,асонанца и алитерација.Лирске врсте: љубавна народна лирика; љубавна народна и ауторска песма.Сонет.

Епика

Епско-лирске врсте: поема, балада, романса.Спев.Путопис.Мемоари.Есеј.

Драма

Трагедија.Трагично (појам).Протагонист и антагонист.Разрешење сукоба. Катарза.Сценски знакови. Режија.Телевизијска драма.

Систематизације књижевнотеоријских појмова

- Систематизација књижевних родова и врста у народној и ауторској књижевности.- Систематизација облика казивања (форми приповедања) у књижевноуметничким текстовима: нарација (приповедање у 1. и 3. лицу);

хронолошко и ретроспективно приповедање; дескрипција (портрет, пејзаж, појам ентеријера и екстеријера), наративна дескрипција; дијалог; монолог, унутрашњи монолог.

- Језичкостилска изражајна средства (систематизација).- Структура уметничког текста (композиција, однос фабуле и сижеа, драмски елементи: експозиција, заплет, кулминација, перипетија,

расплет).- Врсте карактеризације (социолошка, психолошка, језичка ...).- Мотиви: динамички, статички, наративни, описни, интернационални...).

Функционални појмови

Подстицање ученика на схватање и усвајање функционалних појмова:- романтичарско, романтично, реалистично, реално;- документовано, рационално, теза, чињеница;- етичко, естетско;- рефлексија, меморија;- креативно, доживљајно, сугестивно, пластично;- апсурд, провокација, противуречност, доследност;- самокритичност, самоиницијатива;- агресивност, себичност (егоизам), лицемерје, опортунизам;- независно, самостално, зависно, завидно.

Читање

Усавршавање изражајног читања (са захтевима као у претходним разредима). Развијање личног тона при читању и казивању напамет научених прозних и поетских целина.

Вежбање у "летимичном" читању познатог текста, ради налажења одређених информација и увођења ученика у "летимично" читање непознатог текста, да би утврдили да ли их текст интересује и да ли ће га читати у целини (новински чланак, непозната књига и сл.).

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

Основни облици усменог и писменог изражавања

Причање о доживљају са ефектним почетком и завршетком.Интерпретативно препричавање књижевноуметничког текста.Расправа (аргументативни текст) и пропагандни текст. Објективно и пристрасно приказивање чињеница. Рекламе као врста пропагандних текстова. Језичке особине реклама. Манипулативност реклама. Попуњавање различитих образаца. Репортажа као новинарски жанр.

Усмена и писмена вежбања

Вежбања у причању о доживљајима ( са ефектним почетком и завршетком).

Вежбања у интерпретативном препричавању књижевноуметничких текстова.

Вежбе на аргументативном тексту: сажимање текста, писање резимеа, проналажење кључних речи у тексту. Разликовање става аутора од других ставова изнесених у тексту. Издвајање из текста аргумената у прилог некој тези (ставу) и аргумената против ње; извођење закључака заснованих на тексту. Давање наслова тексту и поднаслова деловима текста.

Усмене и писане расправе на задате актуелне теме из савременог живота.

Критички приказ нове књиге, филма, радијске, телевизијске емисије и концерта.

Синтаксичке вежбе: изражавање помоћу зависних реченица и помоћу средстава реченичне кондензације (глаголски прилози, глаголске именице: Док се враћао кући, размишљао је о свему – Враћајући се кући...; Обрадовао их је тиме што је пристао – Обрадовао их је својим пристанком). Замена глаголима неумесно употребљених глаголских именица.

Препознавање бирократског језика као облика манипулације људима помоћу језика (да би се прикрила информација, истакла сопствена ученост, ублажиле непријатне чињенице). „Превођење“ са бирократског на обичан језик.

Лексичке вежбе: прикладна употреба апстрактних речи и речи из интелектуалног речника ради прецизног и ефикасног изражавања током расправе. Употреба сликовитих речи ради ефектног изражавања у репортажи. Коришћење речника српског језика.

Коришћење индексом, појмовником и библиографијом. Читање и разумевање нелинеарних елемената текста: дијаграми, графикони.Летимично читање (ради брзог проналажења важних информација). Ортоепске вежбе: увежбавање правилног изговора самогласника и сугласника, реченичног (логичког) акцента. Проверавање

степена усвојености српског књижевног акцента и организовање акценатских вежби. Коришћење речника с акцентованим речима. Правилан изговор ијекавског рефлекса дугог јата (ије) и преношење акцента на проклитику у изражајном читању књижевних текстова (посебно у вези с дијалекатском основом).

Осам домаћих писаних задатака и њихова анализа на часу.Четири школска писмена задатка (један час је за израду и два за анализу задатака и писање побољшане верзије састава).

ДОДАТНИ РАД

Језик и језичка култура

Синтаксичка анализа компликованијих реченица. Усмено расправљање на теме из свакодневног живота. Писање аргументативних текстова с коришћењем литературе. Вежбе у говорништву. Кратко, садржајно и језгровито излагање о одређеној теми за одређено време, пред аудиторијумом. Анализа реклама с телевизије, из новина и часописа, с рекламних паноа. Самостално проналажење примера бирократског језика и његово „превођење“ на обичан језик. Самостално састављање дијаграма и графикона.Проучавање локалног говора. Самостални радови ученика о локалном говору (читање одговарајуће литературе; сакупљање

грађе; писање рада и његово објављивање у школским гласилима).

Књижевност

Карактеризација ликова увидом у форме приповедања. Језичкостилска анализа као интеграциони чинилац интерпретације књижевноуметничког текста. Истраживачки рад на речницима (Српски рјечник Вука Стефановића Караџића, Речник МС, (вишетомни или једнотомни), Речник књижевних термина, Речник симбола...). Обједињујући и поредбени чиниоци у обради одабраних књижевних текстова (компаративни приступ). Драматизација прозног текста.

3 . ГЛОБАЛНИ ПЛАН ЗА 8. РАЗРЕД

НАСТАВНА ОБЛАСТ Број часова обраде, утврђивања и обнављања

КЊИЖЕВНОСТ 51ЈЕЗИК 53

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА 32УКУПНО 136

Ред. бр. Наставна тема Књижевност Језик и

правописЈезичка култура Укупно

1.ЈЕЗИК ЈЕ

ХРАНИТЕЉ НАРОДА

20 23 8 51

2. ТО БЕЈАХУ ИДЕАЛИ 3 7 5 15

3. ПРИЧА О СВЕТОМ САВИ 4 4 3 11

4. СВЕ ЋЕ ТО НАРОД 5 4 4 13

ПОЗЛАТИТИ

5. ЧЕЖЊА ЗА ДАЉИНАМА 6 9 4 19

6. ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ 8 5 5 18

7. У ЋУТАЊУ ЈЕ СИГУРНОСТ 5 1 3 9

УКУПНО 51 53 32 136

Ред. бр. Наставна тема Обрада Утврђивање Систематизација Други

типови Укупно

1.ЈЕЗИК ЈЕ

ХРАНИТЕЉ НАРОДА

20 21 - 10 51

2. ТО БЕЈАХУ ИДЕАЛИ 7 1 2 5 15

3. ПРИЧА О СВЕТОМ САВИ 5 4 1 1 11

4.СВЕ ЋЕ ТО

НАРОД ПОЗЛАТИТИ

6 4 2 1 13

5. ЧЕЖЊА ЗА ДАЉИНАМА 6 2 6 5 19

6. ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ 9 2 5 2 18

7. У ЋУТАЊУ ЈЕ СИГУРНОСТ 4 - 2 3 9

УКУПНО 57 34 18 27 136

Годишњи план и програм радаРед. Бр. НT

Наставна тема Ред. Бр. НJ НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Тип часа

1. ЈЕЗИК ЈЕ ХРАНИТЕЉ НАРОДА

1.Уводни час : Упознавање ученика са

годишњим планом рада, уџбеницима, приручницима

Говорна вежба

2.Књижевност : Обнављање ауторксих

текстова обрађених у 7. разреду (лирика, епика, драма )

Утврђивање

3.Књижевност : Обнављање текстова из народне књижевности обрађених у 7.

разреду (лирске и епске песме)Утврђивање

4. Правопис : Генитивни знак; Понављање и утврђивање одвојеног и састављеног

писања негације уз различите врсте речи и употреба великог слова –

Обрада и утврђивање

ДИКТАТ; Задаци за истраживачко читање песме ''Српска дјевојка'' и

народних лирских љубавних песама по избору

5. Књижевност : Српска дјевојка, нардна лирска песма Обрада

6. Језик : Језик свакодневне комуникације – говорени и писани (главне особине) Обрада

7. Језик : Српски језик међу другим словенским језицима Обрада

8. Књижевност : Љубавне народне лирске песме Обрада

9.

Језик : Дијалекти српског језика (народни говори) народни и књижевни

језик; норма; екавски и ијекавски изговор

Обрада

10.

Култура изражавања : Усмено – Изражајно читање и рецитовање

народне лирске поезије; систематизовање народних лирских врста. Дати истраживачке задатке за

тумачење бајке Немушти језик

Усмено изражавање

11. Језик : Развој српског књижевног језика до прве половине 19. Века Обрада

12. Књижевност : Немушти језик, народна приповетка (бајка) Обрада

13. Језик : Вукова реформа књижевног језика, азбуке и правописа Обрада

14.Језик : Вукова реформа књижевног

језика, азбуке и правописа. Дати истраживачке задатке за наредни час.

Обрада

15.

Књижевност : Женидба Милића барјактара, народна балада. Дати истраживачке задатке за 19. час по

групама

Обрада

16. Култура изражавања : Усмено : Усмено изражавање

Изражајно читање народне приповетке Усуд; мотив усуда у истоименој бајци и

народној балади Женидба Милића барјактара; рецитовање одломака из баладе Женидба Милића барјактара

17.Култура изражавања : Писмено –

Анализа ДЗ – Немушти језик предност или невоља?

Обрада

18.

Језик : Развој лексике српског језика (основни подаци). Дати припремне задатке за групни рад О народним

певачима

Обрада

19. Књижевност : Народне епско-лирске песме (избор) Обрада

20. Књижевност : О царском достојанству језика, Исидора Секулић Обрада

21. Књижевност : О народним певачима, Вук Стефановић Караџић Обрада

22. Језик : Развој српског књижевног језика (до данас) - Контролна вежба

Провера усвојености знања

23.Књижевност : Српски рјечник, Вук

Стефановић Караџић, одломци. Дати упутства за 26. час

Обрада

24.Језик : Писани стилови јавне

комуникације – публицистички, научни, административни (главне особине)

Обрада

25.Научнопопуларни текст : Вук

Стефановић Караџић (одломци), Словенски аџија Миодраг Поповић

Обрада

26.Култура изражавања : Усмено –

Народни обичаји који се чувају у мојој породици / средини


27.

Правопис : Систематизовање садржаја обрађених у претходним разредима (интерпункција, растављање речи на

крају реда, полусложенице)


28.Култура изражавања : Писмено – Израда Првог школског писменог

задатка

Писмено изражавање

29. Језик : Синтагме, придевске, прилошке и глаголске Обрада

30. Језик : Синтагме, придевске, прилошке и глаголске Утврђивање


Анализа Првог школског писменог задатка



Писање побољшане верзије првог школског писменог задатка


33. Књижевност : Почетак буне против дахија, народна епска песма Обрада

34.Књижевност : Почетак буне против дахија, народна епска песма. Дати

истраживаћке задатке за 39. часОбрада

35. Језик : Зависне предикатске реченице (обележја) Обрада

36. Књижевност : Мемоари, П.М. Ненадовић Обрада

37.Језик : Изричне реченице (у ужем

смислу и зависноупитне) – значења и функције

Обрада

38.Језик : Изричне реченице (у ужем

смислу и зависноупитне) – значења и функције


39.Књижевност : Народне епске песме

новијих времена (тематски круг о ослобођењу Србије и ЦГ)

Обрада

40. Култура изражавања : Усмено – писмено : Расправа

Усмено / писмено изражавање

41. Језик : Односне реченице (значења и функције) Обрада

42. Језик : Односне реченице. Дати Утврђивање

истраживачке задатке за наредни час

43. Књижевност : Писма из Италије, одломци, Љ. Ненадовић Обрада

44. Књижевност : Писма из Италије, одломци, Љ. Ненадовић Обрада

45. Језик : Месне реченице (значења и функције) Обрада

46.Култура изражавања : Писмено :

Анализа ДЗ – Његош у Ненадовићевом путопису, јунак и историјска личност


47.Језик : Временске реченице (значење и функција). Дати истраживачке задатке

за наредни часОбрада

48. Језик : Зависне реченице (изричне, односне, месне и временске) Утврђивање

49. Књижевност : Горски вијенац,П.П. Његош Обрада

50. Књижевност : Горски вијенац, П.П. Његош Обрада

51. Језик : Узрочне реченице (значење и функција) Обрада

2. ТО БЕЈАХУ ИДЕАЛИ 52.

Књижевност : Светли гробови, Ј.Ј. Змај. Дати припремне задатке - за групни

рад за 55. часОбрада

53. Језик : Условне реченице (значење и функција) Обрада

54. Књижевност : Отаџбина, Ђура Јакшић Обрада

55. Култура изражавања : Усмено : Поетика романтизма, основне одлике Усмено изражавање

56. Језик : Допусне реченице (значење и функција) Обрада

57.Култура изражавања : Писмено – ДЗ -

Родољубље у делима писаца епохе романтизма


58. Култура изражавања – писмено : Израда Другог школског писменог

задатка

Писмено Изражавање

(Тема из градива)

59. Језик : Намерне реченице (значење и функција) Обрада

60. Језик : Последичне реченице (значење и функција) Обрада

61.Култура изражавања : писмено –

Анализа Другог школског писменог задатка


62.Култура изражавања : писмено –

Писање побољшане верзије другог школског писменог задатка


63. Језик : Поредбене реченице (значење и функција) Обрада

64. Језик : Зависне реченице (значење и функција) Утврђивање

65. Полугодишњи тест Утврђивање66. Анализа полугодишњег теста Утврђивање

3. ПРИЧА О СВЕТОМ САВИ 67. Књижевност : Житије Светог Саве,

Теодосије Обрада

68. Култура изражавања : Репортажа Писмено изражавање

69.Језик : Напоредни односи међу

зависним реченицама (саставни, раставни, супротни)

Обрада

70.Књижевност : Свети Сава у ауторској

књижевности – Прича о Светом Сави, М. Бећковић

Обрада

71.Језик : Правопис - Интерпункција у

зависним реченицама. Дати припремне задатке за 73. час


72. Квиз о Светом Сави - такмичење Такмичење73. Књижевност : Кроз мећаву, П. Кочић Обрада

74. Култура изражавања : Усмено - Кроз мећаву, П. Кочић Утврђивање

75. Језик : Врсте независних реченица према комуникативној функцији

Обнављање и утврђивање

76. Књижевност : Грађанин племић, Молијер Обрада

77.Језик : Предикатске реченице основни

и посебни типови. Дати припремне задатке за наредни час


4. СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ

78. Књижевност : Епика – Пилипенда, С. Матавуљ Обрада

79.Књижевност : Епика – Пилипенда, С.

Матавуљ (реалистично, реално; дескрипција, портрет, пејзаж)


80.

Језик : Независне реченице у напоредном односу (саставне, раставне, искључне, закључне,

супротне). Дати припремне задатке за наредни час.

Обнављање и систематизација

81. Књижевност : Све ће то народ позлатити, Л. Лазаревић Обрада

82.Књижевност : Све ће то народ

позлатити, Л. Лазаревић. Дати припремне задатке за 84. час


83. Језик – ТЕСТ – Систем независних и зависних реченица Провера

84. Књижевност : Сумњиво лице, Б. Нушић Обрада

85. Култура изражавања : усмено – сценски приказ одломака из Сумњивог лица Усмено изражавање

86. Језик : Изражавање помоћу глагола и глаголских именица Обрада

87. Култура изражавања : писмено – ДЗ – Нушић у свом и нашем времену


88. Правопис : Прилагођено писање имена из страних језика Обрада

89. Књижевност : Писмо мајци, С. Јесењин Обрада

90. Језик : Врсте речи; променљиве и непроменљиве - рад на тексту


5. ЧЕЖЊА ЗА ДАЉИНАМА 91. Књижевност : Сеобе, М. Црњански Обрада

92. Књижевност : Сеобе, М. Црњански Утврђивање93. Језик : Падежи; значења и функције Обнављање и

94. Књижевност : Ламент над Београдом, М.Црњански Обрада

95. Правопис : Обнављање и утврђивање основних правописних правила Систематизација

96. Култура изражавања : Анализа ДЗ: Чежња за даљинама


97. Култура изражавања : Трећи школски писмени задатак


98. Језик : Глаголи – вид и род Обнављање и систематизација

99. Култура изражавања : Анализа 3. школског писменог задатка


100.Култура изражавања : Писање

побољшане верзије 3. школског писменог задатка


101. Језик : Глаголски облици – нелични Обнављање и систематизација

102. Језик : Глаголски облици – лични / прости


103. Књижевност : Ноћ и магла, Данило Киш Обрада104. Језик : Сложени глаголски облици Систематизација105. Књижевност : Деобе, Д.Ћосић Обрада

106. Језик : Употреба глаголских облика у приповедању Обрада

107. Књижевност : Србија, Оскар Давичо Обрада

108. Правопис : Писање сложених глаголских облика Систематизација

109. Језик : Глаголи и глаголски облици - ТЕСТ Провера

6. ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ 110. Књижевност : Увела ружа, Бора

Станковић Обрада

111.Језик : Грађење речи (извођење,

слагање, претварање и комбинована творба)


112. Књижевност : Ромео и Јулија, В.Шекспир Обрада

113. Језик : Грађење речи; гласовне промене у вези са грађењем речи


114. Књижевност : Канцонијер(LXI), Ф.Петрарка Обрада

115. Језик : Главна правила стандардне акценатске норме Систематизација

116.Језик : Главна правила стандардне

акценатске норме; припремни задаци за 117. час

Систематизација

117.Култура изражавања : Критички приказ

нове књиге, филма, радијске и ТВ емисије, концерта


118. Књижевност : Ђулићи, избор, Јован Јовановић Змај Обрада

119. Књижевност : Љубавна песма, Р.М.Рилке Обрада

120. Књижевност : Гласам за љубав, Г.Олујић Обрада

121. Језик : Реченица; реченични чланови – независни и зависни; падежи Систематизација

122. Књижевност : Пролећна песма, Опомена, Д. Максимовић Обрада

123. Књижевност : Очију твојих да није, В. Попа Обрада

124. Култура изражавања : Анализа ДЗ: Једно јутро ме је подсетило на тебе


125.Правопис : Употреба великог слова, интерпункција, писање скраћеница,

растављање речи на крају редаСистематизација

126. Култура изражавања : Четврти школски писмени задатак


127. Књижевност : Избор из савремене српске поезије Обрада

7. У ЋУТАЊУ ЈЕ СИГУРНОСТ 128. Књижевност : Мост на Жепи, Иво

Андрић Обрада

129. Књижевност : Избор приповедака о деци, Иво Андрић Обрада

130. Књижевност : Избор приповедака о деци, Иво Андрић Обрада

131. Култура изражавања : Исправка четвртог писменог задатка


132. Књижевност : Избор из савремене српске прозе Обрада

133. ГОДИШЊИ ТЕСТ Провера134. Анализа теста Систематизација

135.Култура изражавања : Казујемо

најлепше љубавне песме научене у осмом разреду


136.Култура изражавања : Ми - песници и

приповедачи (самостално стваралаштво ученика)


ПРИПРЕМЕ ЗА НЕПОСРЕДАН РАД СА УЧЕНИЦИМА

ПРЕДМЕТ: 1.час

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Уводни час

ТИП ЧАСА: увод

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са програмом, планираним распоредом градива; годишњим, месечним; Читанком, Уџбеником, Радном свеском...

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према свом језику; неговати га и волети.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да се служе уџбеницима и приручницима.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:

CJ .1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, фуснота, садржај, предговор, поговор); препознаје цитат; служи се садржајем да би пронашао одређени део текста

CJ.1.1.8. чита једноставне нелинеарне елементе текста: легенде, табеле, дијаграме и графиконе

CJ .2.1.4. разликује све делове текста и књиге, укључујући индекс, појмовник и библиографију и уме њима да се користи

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: монолошка и дијалошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: годишњи програм рада; Читанка, Љиљана Бајић и Зона Мркаљ, Српски језик и језичка култура (Уџбеник), Душка Кликовац и Радна свеска; Душка Кликовац; Завод за уџбенике 2010.

САДРЖАЈ ЧАСА:




УВОДНИ ДЕО ЧАСА:

Представити ученицима Годишњи програм рада из језика и књижевности, основне циљеве и задатке.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:

− Објаснити: начин коришћења Читанке, Уџбеника и Радне свеске; технику учења и вођења бележака.

− Шта се бележи – битни елементи градива, концизност бележака.

− Како се бележи – прегледност, распоред грађе, наслови, подвлачења, функције маргина, рукопис, илустрације.

− Дати информације о:

− писању школских и домаћих задатака (8);

− свескама и њиховом изгледу (маргине), вежбама;

− раду школске библиотеке и начину коришћења књижног фонда;

− вођењу „Дневника прочитаних књига“;

− начину читања књига (образац).

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:

− Истаћи основне циљеве:

− утврдити и систематизовати знања стечена у млађим разредима (иницијални тест);

− савладати основне садржаје из језика и правописа;

− оспособити ученике за тумачење књижевних дела − приказати све оно што је садржај програма у 8. разреду.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД):

Купити одговарајуће свеске, обележити маргине.

АНАЛИЗА ЧАСА:

ПРЕДМЕТ: 2 .час


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност : Ауторски књижевни текстови обрађени у 7. разреду

ТИП ЧАСА: обнављање и утврђивање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и утврдити ауторске текстове обрађене у 7. разреду са посебним акцентом на корелацији књижевнотеоријских појмова већ усвојених са новим које треба усвојити у 8. разреду.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати систематичност и поступност у усвајањуз трајних знања.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Стицање знања, учења и навика и богаћење ученичке књижвне и опште културе.


CJ .1.1.2. разликује уметнички и неуметнички текст; уме да одреди сврху текста: експозиција (излагање), дескрипција (описивање), нарација (приповедање), аргументација, пропаганда *;

CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VII разреда) са именима аутора тих дела



CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*;

CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуација;

СЈ.3.4.1. наводи наслов дела, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива;

CJ .3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, текстовна, самосталног стваралачког рада ученика




НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: групни, фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка за 7. разред и Дневник прочитаних књига



Проверити припремљеност група


Презентација групног рада ученика

1. група : Лирика; врсте према доминантним мотивима и осећањима :

описне : Подне, Ј.Дучић

родољубиве : Крвава бајка, На Газиместану, Моја отаџбина

мисаоне : Међу својима, Небо, Манасија, Симонида

љубавне : Плави Чуперак, М.Антић, Стрепња, Д. Максимовић, Бисерне очи, С. Пандуровић

2. група : Епика; врсте према опсегу и особинама епских врста :

приповетке : Прича о кмету Симану, Чиновникова смрт, Кањош Мацедоновић, Мртво море, Кашика, Јабука на друму, Стара породична кућа, Потера за пејзажима,

романи : Хајдук Станко, Поп Ћира и поп Спира, Мали принц

3. група : Драма; врсте према садржају драмске радње и карактеру јунака :

комедија : Власт, Б. Ншић, Покондирена тиква

драме у ужем смислу : Бој на Косову, Љ. Симовић

књижевно-научне врсте : Дневник Ане Франк, Живот и прикљученија


Синтеза обновљеног градива.


Рад у РС. Припремити се за обнављање народне књижевности према задацима датим на 1. часу


ПРЕДМЕТ : 3.час

РАЗРЕД :

ОДЕЉЕЊЕ :

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА : Књижевност : Текстови из народне књижевности обрађени у 7. разреду

ТИП ЧАСА : обнављање и утврђивање градива

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ : Обновити и систематизвати садржаје из народне књижевности обрађене у претходном разреду.

ВАСПИТНИ ЦИЉ : Подстицати систематичност и поступност у раду. Неговати љубав према народном стваралаштву и народној традицији.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ : Усвајање трајних знања и богаћење језичке културе народном лексиком.


CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност) ;

CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму ;




CJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само делоCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ .3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

CJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту ;

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ : дијалошка, монолошка, текстовна

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ : групни, фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА : Читанка за 7. разред и књиге лектире

САДРЖАЈ ЧАСА



УВОДНИ ДЕО ЧАСА :

Проверити припремљеност група.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА :

Презентација рада група

1. група а) Народне лирске посленичке песме (одлике) :

- Кујунџија и ______- Овчар и __________- Јабланова моба- Наджњева се момак и дјевојка

б) Народне лирске љубавне песме :

- Љубавни растанак (одлике)- Метафоре и алегорије, словенска антитеза- Стилска средства, компарација и ________

2. група : Народна епика- о Светом Сави- Епске народне песме покосовског тематског круга :

o Диоба Јакшића, Смрт војводе Пријезде, Бановић Секула и Јован Косавац, Болани Дојчин- Епске народне песме о хајдуцима :

o Старина Новак и кнез Богосав, Стари Вујадин, Мали Радојица- Епске народне песме о ускоцима :

o Иво Сенковић и ага од Рибника, Ропство Јанковић Стојана, Сењанин Тадије

3. група : Народна прича – бајка :- Златна јабука и девет пауница- Легендарне приче о Светом Сави- Кратке фолклорне форме (пословице, загонетке, изреке)


Синтеза обновљеног градива.




РАЗРЕД :

ОДЕЉЕЊЕ :

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА : Правопис : Генитивни знак; Понављање и утврђивање одвојеног и састављеног писања негације уз различите врсте речи и употреба великог слова – ДИКТАТ; Задаци за истраживачко читање песме ''Српска дјевојка'' и народних лирских љубавних песама по избору

ТИП ЧАСА : обнављање и утврђивање градива

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ : Обновити и систематизовати основна знања о употреби великог слова, наводника, правилном писању речце не уз глаголе и именске речи путем диктата и вежби у коришћењу Правописа, школско издање МС.

ВАСПИТНИ ЦИЉ : Развијати, неговати навике правилног писменог изражавања у свим сферама рада и потребу за усвајањем трајних знања.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ : Стицати културу правилног изражавања и писања, способности примене у свакодневној говорној и писаној комуникацији као и навике служења Правописа.


CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом;

CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примерима;

CJ .2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева ;

CJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ : дијалошка, текстовна, самосталног рада ученика, процене

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ : фронтални, индивидуални, рад у паровима

НАСТАВНА СРЕДСТВА : правопис, школско издање



Подсетити ученике на основна правила о употреби великог слова, наводника, запете у инверзији, одвојеног и састављеног писања негације уз различите врсте речи.


- Прочитати припремљени текст.- Диктирати према методичким правилима. - Након записивања, текст прочитати још једном у целости, како би ученици само кориговали грешке које су уочили. - Са паром из клупе размењују свеске. - Следи анализа диктата, уочавање правила и корекције радова које врши друг – другу. - Записивање броја грешака испод рада и самовредновање; сумирање резултата.


Предлог текста :

Ученик сам осмог разреда Основне школе (ОШ) ''Филип Филиповић'' која се налази на Вождовцу, једној од највећих београдских општина.

Преко пута школе је Бањичка шума у којој је смештен Храм св. Василија Острошког, а мало даље Спортски центар ''Бањица'' и стадион фудбалског клуба ''Рад''.

Уколико долазите од Аутокоманде, заправо _____________ , уђите у аутобус 47/48. Станица се налази баш крај стадиона ''Црвене звезде''. Нећете погрешити!

Иначе, станујем у Улици војводе Степе, надомак школе. Нисма од оних који не воле да сдруже са књигом, те сам ових дана прочитао епске народне песме о ослобођењу Србије. У њима су опевани бојеви Првог и Другог српског устанка, а мени се највише допала песма ''Бој на Мишару''.

Нескромно би било да вам више пишем о себи и свом крају. Дођите, упознајмо се, нећете зажалити!

Генитивни знак

Генитивни знак је правописни знак који се ставља на крајњи самогласник генитива множине када је потребно да се означи разлика између овог и других сличних облика.

Пример: примера

Кад год учиш нешто из граматике код

датих примера

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА :

Парови у клупама заједно читају и утврђују норме писања које се налазе у Правопису.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК :

Из Правописа преписати по 5 примера за свако од обновљених правила.



РАЗРЕД :

ОДЕЉЕЊЕ :

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА : Књижевност : Српска дјевојка, народна лирска љубавна песма

ТИП ЧАСА : обрада новог градива

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ : Поћи од стечених ученичких читалачких искустава и сазнања сличних мотива, осећања љубави, мисли и снова које садржи ауторска лирска песма Д. Максимовић Стрепња, обрађена у претходном разреду, како би се ученици мотивисали за тумачење народне лирске љубавне песме Српска дјевојка. Проблемским истраживачким задацима откривати богат вишеслојни уметнички свет скривен иза привидне једноставности. Самостално исказивање уметничких доживљаја, уочавање и тумачење битних структурних елемената песме као и функционалност језичко-стилских поступака. Подстицајним конкретним задацима омогућити ученицима да открију непосредност исповедања лирског субјекта, као кључни уметнички знак за разумевање смисла садржаја песме да открију функционалност хиперболе о девојчиним очима која истовремено снажно дочарава емотивно стање заљубљеног, занесеног и загонетност смерног Миличиног погледа. Уочавањем мотива очију откривати упорност и истрајност младића да проникне у духовни свет вољене девојке, и тумачењем дијалога између Милице и њених другарица дубље проникнути у тајне њених осећања према младићу. Закључити да поема песме није само у идеалу српске патријархалне девојке, него много шире – у свевременској смерности; корелација са мотивом растанка у обрађеној песми Љубавни растанак.

ВАСПИТНИ ЦИЉ : Неговати стваралачки истраживачки дух ученика у изучавању и тумачењу књижевноуметничког дела. Љубав је и инспирација и надахнуће и истовремено извор најтежих патњи и болова.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ : Пробудити радозналост за читање, сазнавање и откривање мотива народног љубавног стваралаштва у богатој ризници народних лирских песама.





CJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст);

CJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту ;CJ .3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе ;


CJ .3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ : текстовна, дијалошка, монолошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ : фронтални и индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА : Читанка



Освежити доминантне мотиве у песми Љубавни растанак, обрађене у претходном разреду.








Истраживачки задаци :

- Ко је лирски субјект у песми и на који начин нам открива своје снове, чежње, маштања? - Објасни уметничку улогу непосредног исповедања лирског субјекта. - Откриј и објасни хиперболу о Миличиним трепавицама. Шта она казује о изузетности ове девојке, а шта о занесености младића? - Зашто се младићу учинило да је лице девојке потпуно прекривено трепавицама?- Шта Милица жели да сакрије обарајћи поглед? Да ли то и постиже или пак својим поступком подстиче младићеву чежњу?- Оне које волимо често идеализујемо. У складу са наведеном констатацијом објасни присутност идеализовања у осећањима

младића који се исповеда. - Ко је сакупио коло и са каквим циљем? Како природа помаже заљубљеном младићу? - Пратите развијање мотива очију. Зашто младић покушава три године да Милици ''сагледа очи''?- Пажљиво читај дијалог између Милице и другарица? Зашто се оне чуде Миличином понашању ако је она прави пример

понашања српске девојке?- О каквој девојачкој смерности пева песма? Шта открива о лепоти и стрепњи као неодвојивим елементима љубавних осећања? - Које свевременске поруке уочаваш? Забележи их!


Изражајно читање песме.


Нaучити песму напамет.


ПРЕДМЕТ:

РАЗРЕД : 6.час

ОДЕЉЕЊЕ :

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА : Језик : Говорени и писани језик


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ : Оспособљавати ученике за уочавање основних особина језика у говорењу и писању, начину остваривања, ситуацијама за које су везани, емоционалној обојености, интелектуалности као и појмовима формалан/неформалан језик.

ВАСПИТНИ ЦИЉ : Развијати способности уочавања самосталног закључивања на основу адекватних примера.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ : Примена у свакодневној говореној и писаној култури. Богаћење језика, културе изражавања, како говрене, тако и писане.


CJ .1.2.5. свој језик прилагођава медијуму изражавања* (говору, односно писању), теми, прилици и сл.; препознаје и употребљава одговарајуће језичке варијетете (формални или неформални) ;

CJ.2.2.4. зна основне особине говорног и писаног језика*;


НАСТАВНЕ МЕТОДЕ : дијалошка, текстовна

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ : фронтални, у паровима

НАСТАВНА СРЕДСТВА : Уџбеник, Радна свеска






Разговор о језику као основном средству комуникације, друштвеној условљености развоја језика. Богат, јасан, прецизан језик доприноси садржајнијем личном и друштвеном животу.


- На примерима из Уџбеника, који су веома занимљиви, уочавати особине језика, као говореног тако и писаног. - На крају лекције су табеларно, прегледно дате особине језика. а) Језик у говору - остварује се дијалогом.

o везан је за ситуацију у којој се употребљава; те реченице могу бити елиптичне, недовршене... o употребљавају се показне речи...o саговорници се виде тако да употребљавају гестове и мимику.o емоционалан је.o реченице су кратке и једноставне.o неформалан је.

б) Језик у писању - остварује се као монолог.

o није везан за ситуацију у којој настаје; обраћа се читаоцу који припадају другом простору и времену; Стога мора да се објасни, а реченице су потпуне и заокружене.

o интелектуалан је, емоције се исказују одмерено.o речи су дуже и компликованије.o формалан је.


Ученици самостално реализују одговарајући дијалог.


Научити особине говореног и писаног језика.



РАЗРЕД :

ОДЕЉЕЊЕ :

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА : Језик : Српски језик међу другим словенским језицима


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ : Обновити и утврдити знања стечена у претходном разреду о словенским језицима и њиховом развоју из прасловенског. Уочавати сличности и разлике међу словенским језицима на одабраним примерима – руски – српски – пољски – македонски и други. Упознати ученике са критеријумима по којима се мери величина једног језика.

ВАСПИТНИ ЦИЉ : Развијати и неговати љубав према свом матерњем српском језику и истовремено поштовање према језицима других народа. Снажити емоционални однос према српском језику. Волимо српски језик свакога дана по мало. Српски језик нема никога другог осим нас, каже Душко Радовић.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ : Указати на критеријуме по којима се мери величина једног језика и неопходност заштите српског језика од све већег присуства страних речи, посебно енглеске лексике у скоро свим сферама живота. Управо упознавањем законитости српског језика, радећи на равоју сопствене писмености и језичке културе, учинићемо много да и наш језик буде велики у сваком погледу.


CJ.1.2.9. има изграђену језичку толеранцију и негативан став према језику дискриминације и говору мржње*

CJ.1.3.17. разликује појмове књижевног и народног језика; зна основне податке о развоју књижевног језика код Срба (од почетка до данас);CJ.1.3.18. зна основне податке о пореклу и дијалекатској разуђености српског језика;

CJ.1.3.19. зна основне податке о језицима националних мањинаCJ.1.3.20. има позитиван став према дијалектима (свом и туђем)*

CJ.1.3.21. разуме важност књижевног језика за живот заједнице и за лични развој*;

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ : дијалошка, текстовна, демонстративна

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ : фронтални, индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА : Уџбеник, Радна свеска

САДРЖАЈ ЧАСА :


Подсетити ученике на садржајеобрађене у 7. Разреду. Старословенски језик – први књижевни језик код Словена. Групе словенских језика – источнословенски, јужнословенски и западнословенски језици.


Демонстрирати графикон словенских језика од прасловенског до данас :

Прасловенски - источнословенски

руски, белоруски, украјински

- западнословенски

пољски, чешки, словачки, лужичкосрпски, русински

- јужнословенски

српски, хрватски, бошњачки, словеначки, македонски, бугарски, старословенски

- Уочавање сличности по гласовној и граматичкој структури, као и по речнику. - Закључити да је сличност већа унутар исте словенске групе.

- Примери : - СРПСКИ : сестра, брат, риба, вода- SLOVENAČKI: sestra, brat, riba, voda

- HRVATSKI : sestra, brat, riba, voda- МАКЕДОНСКИ : сестра, брат, риба, вода- POLJSKI : sestra, brat, rуba, voda- ČEŠKI : sestra, brat, rуba, voda- SLOVAČKI : sestra, brat, rуba, voda


Вежбања у РС, 1-6



ПРЕДМЕТ: 8/10.час

РАЗРЕД :

ОДЕЉЕЊЕ :

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА : Народне лирске љубавне песме


ОПШТИ ЦИЉЕВИ: Корелацијско-интеграцијски систем наставе српског језика и књижевности подразумева корелацију и интеграцију сродних наставних садржаја, али и интеграцију наставних подручја књижевности, ликовне, музичке и сценске уметности.

Како се сви ми у настави трудимо да будемо креатвни, инвентивни, и својим стваралачким радом унапређујемо наставу, то смо тимски планирале градиво радећи на заједничкој теми – народне лирске љубавне песме.

Свака од нас је теми приступила са аспекта своје струке, те је у процесу изучавања теме – наставне јединице, очуван подједнак стручни ниво сваког предмета.

На часовима књижевности повезано је ученичко познавање народног лирског стваралаштва виђено очима ликовног и музичког ствараоца са уметничким доживљајем текста и све то сценски презентовано уз народне игре. Постигнут је потпуни синкретизам, што је и одлика народних лирских песама.

Циљ корелацијско-интеграцијског изучавања градива, а у нашем случају, народне лирске љубавне песме, остварује се изучавањем из перспективе различитих наставних подручја, предмета: српски језик, музичка и ликовна култура, проширујући на сценски приказ и фолклор као ваннаставну активност.

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ :

• Проблемским истраживачким задацима откривати богат, вишеслојни, уметнички свет, скривен иза привидне једноставности народне лирске песме.

• Уочавати и тумачити битне структурне елементе песме – мотиве, уметничке слике, поетску атмосферу, позицију лирског субјекта, композицију песме, приповедни слој, функционалност језичко-стилских поступака, и пре свега, уметничке доживљаје.

• Подстицајним конкретним задацима омогућити ученицима да открију непосредност исповедања лирског субјекта, као кључни уметнички знак за разумевање смисла, садржаја, највећег броја народних лирских љубавних песама.

• Народне лирске љубавне песме груписати према мотивима :– девојачке и момачке лепоте– младалачке љубави– љубавног растанка

• Избор који се налази у Читанци за 8. разред проширити песмама из Вукове прве књиге Српске народне пјесме.• Истраживачке задатке дати групама формираним према наведеним мотивима• Репрезентативно тумачити по две песме у оквиру сваког мотива. • У оквиру наставе ликовне културе задржати поделу група према мотивима, додајући поделу на групе према техници сликања. • Талентовани ученици компоноваће нове мелодије на задате обрађене текстове песама, док ће остали изводити већ познате

мелодије уз пратњу фруле, кларинета и клавира. ВАСПИТНИ ЦИЉ :

• Развијати ученичку инвентивност у корелацијско- интеграцијском систему, првенствено у изналажењу веза међу садржајима који припадају различитим наукама и уметностима, уз свестрано сагледавања појава које се тумаче.

• Неговати самостално доживљавање запажање, размишљање, тумачење, закључивање, трагање, уз мању или већу помоћ наставника, и за новим начинима тумачења градива и за што вишим резултатима тог тумачења.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ :

• Успоставити тематску, појмовну - информацијску и методолошку везу програмских садржаја наставе српског језика, музичке и ликовне културе.

• Пробудити радозналост за читање, изражајно и доживљено казивање народне лирске поезије. Сазнавање и откривање мотива народног љубавног стваралаштва у богатој ризници народних лирских песама.

• Мотивисање ученика за слушање, самостално извођење и компоновање на основу мелодија лирских народних песама.• Самостално стваралаштво – сликање и моделовање са народним мотивима.



CJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)





CJ .3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту ;CJ .3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе ;


CJ .3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ : дијалошка, текстовна, монолошка, самосталног стваралаштва ученика, демонстрације;

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ : фронтални, индивидуални, групни, рад у паровима;

НАСТАВНА СРЕДСТВА : Народне лирске љубавне песме, скице, слике, извори информацијам, CD, музика.

– Српски језик и књижевност у наставној теорији пракси, Павле Илић– Методика наставе српског језика и књижевности, Милија Николић– Методика књижевног одгоја и образовања, Драгутин Росандић– Наставно проучавање народног песништва, Милка Андрић– Читанка за 8. разред, Љиљана Бајић, Зона Мркаљ



Наставна јединица део је наставног програма за 8. разред. Осим корелацијско-интеграцијског повезивања наставе српског језика, музичке и ликовне кулуре, корелација је остварена са драмском секцијом и фолклором, као ваннаставним активностима.







ЗАДАЦИ ЗА УЧЕНИКЕ

На једном од претходних часова формирати 3 групе према мотивима народних лирских љубавних песама. 1. група : Мотиви девојачке и момачке лепотеПрочитати следеће песме : Момак и дјевојка, Најлепши мирис, Лијепи Иве, Анђа Капиџија и Штоно ми се Травник замаглио. 2. група : Мотиви младалачке љубави Шта би која нај волила, Не мисле се убити, већ љубити, Чисто срдачна исповијест, Не гледај ме што сам малена.3. група : Мотив љубавног растанка Љубавни растанак (обновити), Девојка се драгом поручила, Саво, водо, поздрави ми драгог, Драги и недраги.

• Групама поделити истраживачке задатке за тумачење песама.

• 1. група – Лијепи Иве - истраживачки задаци :– Ко у песми Лијепи Иве гледа младића, о њему машта, надахњује се његовом лепотом? – Како се у песми сазнаје шта девојка осећа пред призором лепог коњаника? – На који начин је у песми дочарана Ивина лепота? – Какав је синтаксички однос између парова упитних реченица?– Уочи однос између субјеката у упареним реченицама.– Објасни улоги тих уметничких појавности. – Какве асоцијације подстиче симетрично смењивање наглашених и ненаглашених речи у стиховима? – Покажи да је у песми остварено јединство ритма, звука и смисла.

• 2. група – Чисто срдачна иповијест - истраживачки задаци :– Каква расположења преовлађују у песми Чисто срдачна исповијест? Чиме су она условљена? – Шта младић посредно открива о својој љубави и девојчиној вредности означивши је као злато материно и

ословљавајући је са драга душо моја? – Шта је у девојчином духовном свету подстакло њену жалобну исповест младићу? – Како је младић доживео и схватио девојчину исповест? Образложи

– На сличан начин, самостално протумачити и друге песме. – 2. група – Саво, водо, поздрави ми драгог - истраживачки задаци : – Шта садржи девојчина опроштајна порука драгом у овој песми? – Каква питања и недоумице у свести читаоца ради девојчино опраштање од живота?– Шта девојку истовремено одваја од живота и везује за живот?– Каква је природа девојчине љубави?

– Истраживачки задаци за све три групе – Размишљајте о вредностима народне љубавне поезије о којима сте сазнавали посредством тумачења изабраних

песама. – Шта сте запазали о уметничком обликовању три средишња мотива у љубавној народној лирици?– Колико је блиска уметничка предметност љубавне народне лирике савременом читаоцу и читаоцу у сваком времену.

Образложите.

– Ликовна култура– Као и на настави српског језика, ученике поделити по групама, према мотивима који су коришћени и на часовима српског

језика, али и према техници израде радова.

– Музичка култура - Проширити обрађене љубавне песме и посленичком песмом Наджњева се момак и девојка, Српска дјевојка.


– Резиме излагања• Љубавне народне песме окупљене око три средишња мотива : девојачке и момачке лепоте, младалачке љубави и љубавног

растанка, сведоче о великим и непролазним уметничким вредностима ове поезије. • Поетски светови народне љубавне лирике углавном су остварени једноставним песничким језиком. Посредност уметничког

израза једно је од изразитих својстава ове лирике, због чега је у њој често све само наговештај и наслућивање о осећањима и мислима садржаним у појединим песмама.

• Уметничка предметност љубавне народне лирике, у односу на све остале песничке руковети у народној лирској поезији, најближа је савременом читаоцу, који у њој може увек препознати делић свог и општељудског духовног света.

• Скице, слике, извори информацијам, CD, музика.


Утисци ученика и самовредновање часова.


ПРЕДМЕТ : 9. час

РАЗРЕД :

ОДЕЉЕЊЕ :

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА : Језик : Дијалекти српског језика


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ : Упознати ученике са дијалектима српског језика, њиховим битним особеностима на примерима одговарајућих текстова. Самосталним уочавањем и закључивањем направити основне сличности и разлике између старих и нових говора, како екавског, тако и ијекавског изговора. Акценат ставити на књижевни језик и норму коју чине штокавско наречје, екавски и ијекавски изговор и новоштокавска акцентуација. Значај локалних говора.

ВАСПИТНИ ЦИЉ : Неговати и развијати љубав према српском језику и богатству народних говора који су и данас као матери, блиски и драги својим говорницима. Поштовати и чувати свој локални говор, а учити и развијати српски књижевни језик.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ : Подстицати радозналост за усвајањем садржаја о народним говорима и значају који дјалекти имају за одређено говрно подручје и културу уопште. Упознати свој књижевни језик јер је он основа српске културе, на њему су најумнији представници нашег народа стварали и стварају врхунска дела и тако се повезујемо са стваралаштвом других народа. Језик је моћно средство комуникације и стога га треба добро познавати и њиме се умешно служити.






НАСТАВНЕ МЕТОДЕ : монолошка, дијалошка, текстовна, демонстративна


НАСТАВНА СРЕДСТВА : Уџбеник, РС, Карта српских дијалеката



- Где се све говори српским језиком ? - Прочитати одломак из Петријиног венца, Д. Михаиловића.- Разговор о одступањима која су уочили у односу на стандардни језик (фонетска, падежна, акценатска).- Закључити да је дијалекат народни говор - ???


- Објаснити и забележити да српске дијалекте делимо на старије и млађе према акцентима и деклинацији, а према рефлексима старословенског јат - ?? на екавски и ијекавски изговор.

- Српски дијалекти o Екавски

Старији косовско-ресавски призренско-тимочки

Млађи шумадијско-војвођански

o (И)јекавски Старији

зетско-јужносанџачки Млађи

Иссточнохерцеговачки

- Особине – карактеристике говора уочавати на текстовима из Уџбеника и бележити - Закључити :

o Српски књижевни језик створен је на основи народних говораo Основицу српског књижевног језика чине млађи говори – дијалекти екавског и (и)јекавског изговора: шумадијско-

војвођански и источнохерцеговачки.

o Књижевни језик садржи само неке језичке особине наведених изговора које су прихваћене као правилне тј. као норме књижевног језика – језички стандард.

o Стандардни језик се учи у школи, описује у граматици и речницима, њиме се служе образовани људи, пишу се књиге, употребљава у новинама, на радију, телевизији...

o Рефлекси гласа јат o е (ветар, река) – екавски изговорo (и)је – (вјетар, ријека) – ијекавски изговор


Систематизовати обрађено градиво и проверити усвојеност градива на часу.


Из Уџбеника преписати табелу о дублетима и научити.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Развој српског књижевног језика до прве половине 19. века.

ТИП ЧАСА: обрада новог градива

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са развојем српског књижевног језика до Вука. Хронолошки уочавати развој, почев од српске редакције старословенског - српскословенског са основним карактеристикама у развитку, уношењу примеса народног говора као и најзначајнијим писаним споменицима - јеванђеља, повеље, законици. У корелацији са историјом објаснити услове под којима Срби одлазе у Угарску - Велика сеоба Срба, отварање руских школа и употреба рускословенског; посрбљавање рускословенског и стварање славеносрпског језика; Најзначајнија дела на наведеним језицима.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати емоције према културној баштини српског народа, изузетном духовном богатству и стваралаштву у историјски тешким временима. Будити дубока патриотска осећања на примерима великих бораца за народни језик.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати ученике на стицање ширих знања о вековној борби српског народа за очувањем идентитета и прегалачком стваралаштву и истрајности да језик народа буде база књижевности.






НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: монолошка, дијалошка, текстовна, демонстративна

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, рад у паровима

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, РС



У Уџбенику је занимљиво подсећање на обрађене садржаје у форми задатака које треба допунити понуђеним одговорима испод текста. Рад на овим задацима је довољна мотивација за обраду ове наставне јединице.


* Српскословенски језик - српска редакција стсл.

- У употреби је од 11./12. века до прве половине 18. века. - Служио је потребама православне цркве и државе- Српска ћирилица од 12. века разликује се од ћирилица других, словенских језика- Најзначајнији рукопис писан српскословенским језиком - Мирослављево јеванђеље, крај 12. века- Најстарије житије - Житије светог Симеона, Свети Сава- На српскословенском, са примесама народног писани су текстови правне и трговачке намене - повеље, законици, уговори, пословна писма

од 15. века - витешки романи и летописи. - Повеља Кулина бана, крај 12. века - најстарија ћирилска повеља- Душанов законик, 1349.- од краја 14. до половине 16. века српски је дипломатски језик у југоисточној Европи (турски, румунски и мађарски владари се служе њиме)- Од средине 16. до краја 17. писменост је ограничена на црквене потребе- Велика сеоба Срба 1690. под Арсенијем III Чарнојевићем у Угарску- На српскословенском у 18. веку последњи пише Гаврило Стефановић Венцловић, мада порповеди држи на чистом народном језику

* Рускословенски језик - руска редакција стсл.

- У употреби у првој половини 18. века- Преписивана и штампана црквена дела, у црквеној и школској администрацији- Руске школе - руски учитељи- На рускословенском и народном упоредо пишу Јован Рајић и Захарија Орфелин

* Славеносрпски језик

- Настао посрбљавањем рускословенског с елемнтима српскословнеског и руског књижевног језика

- У употреби је од 2. половине 18. века до прве половине 19. века- Прво дело - Славеносербски магазин, 1768. Захарије Орфелин- Идеје о писању на народном језику - Доситеј Обрадовић, Јован Рајић, Аврам Мразовић


Синтеза обрађеног градива; провера усвојености на часу; Рад у Уџбенику.


Рад у РС

АНАЛИЗА ЧАСА



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност: Немушти језик, народна бајка


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са народном бајком Немушти језик и доживљајним путем остварити целовито естетско разумевање уметничке вредности овог дела. Открити фантастичне и реалистичне мотиве и објаснити њихову уметничку улогу. Уочити временско, просторно и персонално одредиште у бајци. Анализирати лик главног јунака са психолошког, етичког и функционалног становништва и открити његове покретачке идеје. Усвојити термин типски јунак. Извршити карактеризацију и других ликова. Указати на најважније стилске и језичке особености бајке и специфичности народног говора. Објаснити насловну синтагму Немушти језик и значај стицања виших знања данас. Композиција бајке (трочлана) симболичка немуштог језика; уметничка функција стваралачких поступака- дијалог, персонификованост животиња; одступања од типичних одлика бајки.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати опште људске вредности : поштење, доброчинство, храброст, упорност, радозналост, човечност, искреност и одлучност. Нема велоког успеха без истрајности, одрицања и савладања бројних препрека. Осудити кажњавање женине радозналости батинама и сагледати

узроке њене претеране радозналости. Истаћи важност ентичких норми у животу. Добро се добрим враћа. Подстицати ученике да открију што више порука током тумачења- Ко добро чини, бољим му се браћа... Развијати машту и оптимизам ученика, веру у успех и напредак.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати самостално и критично мишљење ученика; будити радозналост- за откривање стваралачких и стилских поступака у бајци; навикавати ученике на усмерено и истраживачко читање; оспособљавати ученике да проблемски приступају књижевноуметничком делу и тумачења дубљих значења књижевних дела и поступака јунака.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)

CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност)


CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...;

CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*


CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедањаCJ .2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање


CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла


НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстуална, дијалошка, самосталног рада ученика

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, индивидуалан

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Речник симбола, Српски митолошки речник, Ш.Кулишић, Ж.Петровић, Н.Пателић





Обновити одлике народне бајке као жанра народне прозе. Вукова подела на мушке и женске приповетке; свет фантастичног, реалног, и доминантост фантастике.


Изажајно и и нтерпретативно читање народне бајке.Разговарај о утисцима.

Задаци за истраживачко читање бајке дата су на претходном часу.

1. Издвој фантастичне мотиве и чудесне догађаје Немушти језик. Објаснити уроке њиховог настанка и њихову уметничку улогу у бајци. При том се обавестите из Речника симбола и понуђеног материјала о симболици змије, пса, петла, чобанина (пастира), коња и гаврана. Припремати се да на примерима из уметничког текста тумачите симболичка значења ових животиња.

2. Процените са моралног становништва шта нам казују искушења којима чобанин одолева. Спремите се да образложите уметничку улогу у симболичку вредност немуштог језика и да откријете све благодети, али и опасности овог волшебног дара.

3. Наведите искушења и препрке на које чобанин наилази. Размотрите како он на њих реагује. По томе како се служи својим способностима, закључите какав је чобанин човек.

4. Пронађите реалистичке слике из народног живота и уочите места у којима су верно одражене људске тежње, схватања и осећања.5. Размислите у чему је све васпитна вредност бајке. Које поруке и подуке она пружа? Откријте и образложите мометне кад духовно

надвладава материјално и обрнуто. Наведите их и поткрепите примерима из текста. Истакните и протумачите односе правде и неправде, верности и издајства у причи.

6. Обратите пажњу на временско, просторно и персонално одређивање у бајци. Које су уметничке последице тог стваралачког поступка? 7. Уочите какве се приповедне форме у бајци користе и откривајте њухову функцију у тексту.8. Размислите зашто се бајка не заврашава са чобаниновом жеидбом. По којим својим карактеристикама се завршни део Немуштог језика

жанровски трансформише? Зашто се удварање трудне жене не сме довести у везу са шалом и хумором, без обзира на уплив особености шаљиве народне приче у ову бајку? Одредите који сегмент текста наликује причи о животињама.

Преузето из књиге Натавно проучавање народних приповедака и предања, Зона Мркаљ.


Синтеза тумаченог текста. Одлике бајке.


Изоставити из бајке људске страсти и самог човека, чаробну моћ змије, остави само животиње и о њима смисли причу! Не мешај је са басном.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Вукова реформа књижевног језика, азбуке и правописа


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Подсетити ученике на основне биографске податке о Вуку Стефановићу Караџићу, са посебним освртом на његове националне свести и тежње ка демократичности - учешће у Првом српском устанку (писар). Оспособљавати ученике за корелацију са историјом и географијом како би успешно разумели и тумачили време Вукове несебичне борбе за увођење народног језика у основицу српског, истичући значај његових неуморних претходника - Доситеја и Саве Мркаља, као и сарадника Копитара, Ђуре Даничића и књижевника романтизма - Бранка Радичевића и П.П.Његоша. Вуков рад на изради Српског рјечника - 1818. прво издање и 1852. друго издање. Значај Вуковог рада на прикупљању и објављивању народних умотворина, реформи језика и правописа; коначна и званична победа Вукових идеја - 1847. и 1868. година. Садржаје из језика повезати са садржајима који се о Вуку налази у Читанци и тако синхронизовано и систематично упутити ученике на усвајање саджаја о Вуковој реформи књижевног језика, азбуке и правописа.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати уважавање и поштовање према заслужним ствараоцима нашега језика чија дела светлећи отварају широке сазнајне и васпитне видике свакој новој генерацији. Будити љубав према националној баштини поштујући њен значај и вредности за развој националног бића у

сваком од нас, неговати родољубље и свест о припадности своме народу и истовремено поштовање према традицији других народа. Развијати креативност, логичко мишљење и закључивање на принципима свесних мисаоних активности.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати и будити тежње ученика за новим сазнањима упознајући језичку и говорну културу наших народа у прошлости, развијати сопствену, богатити је.






НАСТАВНЕ МЕТОДЕ:

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, групни, индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Инсерти из ТВ серије о Вуку, Уџбеник, РС


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: У оквиру слободних активности ученика, требало би погледати одговарајуће сегменте из ТВ серије о Вуку Караџићу и у овом делу часа о томе разговарати. Тако ће знања о Вуку и његовом делу бити лакше усвојена и трајнија, а послужиће и као стожер целовите приче о реформи језика, азбуке и правописа.


На бази стваралачке актиности ученика поводом гледања одговарајућих епизода из ТВ серије и интензитета доживљајног и сазнајног ефекта, засновати основне информације о реформи.

1) група

- Пропаст Првог српског устанка 1813. године. Вуков одлазак у Беч и познанство са Јернејом Копитарем. Њихова сарадња. - 1814. две књиге обележавају два главна правца Вуковог рада - Мала простонародна славено-сербска пјеснарица, прва штампана збирка

српских народних песама и Писменица сербскога језика по говору простога народа писана, прва граматика српског језика штампана Мркаљевом азбуком.

2) група

- 1818. Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечмаo Садржи преко 26000 речи, највише из говора Вуковог завичајаo Штампан је новом, Вуковом ћирилицом (прво дело)o У њему је Мркаљеву реформу довео до краја уводећи слова Љ, Њ, Ђ, Ћ, Џ и слово Ј које је преузео из латинице;o створио је једну од најсавршенијих азбука на свету o уводи и нови правопис који проистиче из основних начела његове азбуке - један глас - један знак; српски, а не србскиo Рјечнику прикључује и кратку Српску граматику од које почиње граматичко нормирање српског књижевног језика.o Дакле, језик је постављен на народну основу, а култура досупна читавом народу.o Дочекан с огорчењем у српској јавности због ијекавског изговора, слова Ј преузетог из латинице, непристојних речи.

3) група

- 1847. година - коначна победа Вукових идеја- дела :

o Вук - превод Новог завјетаo Ђуро Даничић - Рат за српски језик и правописo Бранко Радичевић - Песмеo П.П. Његош - Горски вијенац

- одлике наведених дела

4) група

- Српски рјечник (1852), друго издање- 47000 речи- изостављене непристојне речи и граматика- Ђуро Даничић - сарадник- Бечки договор, 1850. и Новосадски 1954. 5) група

- Занимљивости из Вуковог живота и рада

- библиографски подаци


Синтеза обрађеног градива; провера усвојености на часу; Рад у Уџбенику.


Рад у РС




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност : Женидба Милића Барјактара


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са основним лирским и епским мотивима баладе повезујући проблемско,стваралчко и проналазачко поступање. Истраживачким задацима ученици ће се усмерити на уочавање радње (епског) и емоција (лирског) као и на драмске елементе на основу којих ће уочити све етапе (експозицију,заплет, кулминацију, преокрет и расплет). Истовремено уочавати мотиве- изузетне девојачке лепоте, Љепосавиног опроштаја од света и Милићeв непребол као и моћ и истрајност варљиве наде. Објаснити појам урок/ урокљива.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати и развијати позитивне социјално-моралне и карактерне особине попут искреонсти, верности, договорности, помагања и жртвовања, љубави међу члановима породице, човечношћу.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Навикавати ученике за совје успехе, ставове и судове о књижевном делу доакзују чињеницама из самог текста. Оспособљавати их тако за самосталан исказ, истраживачку делатност, решавње проблемских питања која су подстакнута текстом и стимлусати радозналост и свесну активност за стицање знања, учења, навика и богаћење књижевне културе уопште.








CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедањаCJ.2.4.3. разликује лирско-епске врсте (баладу);


CJ .2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање , описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалог





НАСТАВНЕ МЕТОДE: текстуална, дијалошка, самостално, истраживачког рада ученика

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Наставно проучавање народног песништва, Милка Андрић


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Подсетити ученике на Вукову поделу народне поезије - мушке, женске и песме на међи.


Изражајно и доживљено читање баладе

Утисци ученика/ импресије






Тумачење према истраживачким задацима датима на претходном часу

Истраживачки задаци,помћу којих ће се ученици код куће припремати за тумачење песме на наставном часу:

1. Издвој епска,лирска и драмска места у народној балади Женидба Милића барјактара – Уочи однос између опеваних догађаја и људских осећања.

2. Прати како се у песми развија мотив изузетне девојачке лепоте. – Из чије је све перспективе дочарана Љепосавина лепота? – Упореди начине на које је у песми обликован мотив лепоте.

3. На којим језичим средствима почива изражајност словенске антитезе у песми? – Ко је изговара? – На који начин она дочарава лепоту невесте Љепосаве?

4. Како је у балади обликован мотив уречене невесте? – Размисли о ширим мисаоним релацијама на које овај мотив упућује.5. Зашто се Милићева радост и понос преображавају у тужбалицу и непребол? – Како се Милић духовно пројектује у својој тужбалици?6. За каквом је лепотом трагао Милић пре него што је сазнао од војводе Малете о изузетној лепоти девојке Љепосаве? –Размисли о значењу

мотива уречене невесте са становиштва Милићеве потраге за апсолутом лепоте.7. Чим се Милићева мајка брани од мисли трагичне губитке који су је задесили? – Зашто снаху види „у сунцу на истоку“, а сина у „сунцу на

заходу“?Епско

-Узалудно Милићево трагање за девојком којом би се оженио; сусрет са војводом Малетом.

-Милић купи сватове и ослази по девојку;

-Даривање младожење;

-„Саранише лијепу ђевојку

откуда се јасно сунце рађа“.

-„Саранише Милић Барјактара

Куда јарко смирује се сунце.“

Лирско

-Малетин опис Љепосавине лепоте;

-„Кроз мараму засијало лице сватовима очи засјениле.“

-Милићево усхићење Љепосавиним лепотом;

-Предосећање трагедије Љепосавине мајке;

-Љепосавин опроштај од света: „Јарко ми је омрзнуло сунце А црна ми земља омиљела.“

-Милићева тужбалица и предосећање да ће умрети;

-Милићев сусрет са мајком и смрт;

-Истрајавање Милићеве мајке под теретом бола и губитка; „сунце на истоку“ и „сунце на заходу“.

Драмско

„Главит јунак свакој ману нађе“ (експозицја)

„Чудо људи за ђевојку кажу“ (заплет)

„Ја какава је цура Љепосава“ (кулминација)

„Стиже урок на коњу ђевојку“ (преокрет)

„Оста јадна саморана мајка“ (расплет)

Лирски мотиви у песми су њене најснажније уметничке вредности, које подстичу најјаче уметничке доживљаје.Преузето из књиге Наставно проучавање народног песништва, Милка Андрић, страна 302


Дати истраживачке задатке за 18.час - Епско-лирске песме.


Научити напамет Малетин опис Љепосавине лепоте.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Култура изражавања : Усмено изражавање : Изражајно читање народне приповетке Усуд; мотив усуда у истоименој бајци и народној балади Женидба Милића Барјактара; рецитовање одломака из баладе.

ТИП ЧАСА: утврђивање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за истраживачки рад и служење речницима. Тумачење мотива урока - зле судбине, проклетства. Све што је изузетно, изнимно, и лепота, кратковеко је - верује се у народу . Тумачење појма усуда - прастаро божанство које одређује човекову судбину према дану његовог рођења. Изграђивање културе усменог изражавања (правилност, лакоћа, јасност, једноставност, природност, прецизност, дикција).

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати вредности и изражајне могућности говореног језика, посебно природни говорников став, сугестивно казивање. Развијати индивидуалне склоности и споособности ученика. Уочавати поруке бајке и народне баладе. Човек се може у невољи ослонити најпре на чланове своје породице.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да уочавају, откривају, истражују, процењују и закључују на основу уочених мотива. Мотивисати ученике да прочитају Нови српски буквар, Милије Николића и Српски митолошки речник, Ш.Кулишић, Ж.Петровић, Н. Пантелић, као и друге речнике.


CJ .1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, фуснота, садржај, предговор, поговор); препознаје цитат; служи се садржајем да би пронашао одређени део текста;

CJ .1.2.5. свој језик прилагођава медијуму изражавања* (говору, односно писању), теми, прилици и сл.; препознаје и употребљава одговарајуће језичке варијетете (формални или неформални)



CJ .2.3.10. зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.), као и литерарним и медијским текстовима намењеним младима, и правилно их употребљава








CJ .2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност ;СЈ.3.4.8.повезује књижевноуметничке текстове са другим текстовима који се обрађују у настави*;

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, монолошка, текстовна, стваралачког рада ученика

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, групни

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Српски митолошки речник, Ш.Кулишић, Ж.Петровић, Н. Пантелић, самостални радови ученика



Проверити припремљеност група.

*


Презентације група :

1) Мотив усуда у истоименој бајци- Тумачење појма усуда - прастаро божанство које одређује човекову судбину према дану његовог рођења.- Бајка афирмише добро, али овде страда вредни брат, а не лењи. - Узрок : одлука старијег брата да се одели; расцеп патријархалне задруге.- Поруке


2) Мотив урока у истоименој бајци- Тумачење мотива урока - зле судбине, проклетства. Све што је изузетно, изнимно, и лепота, кратковеко је - верује се у народу.- Честе, изненадне и неразјашњене смрти, тумачене су као неумољива воља виших, недокучивих сила (античка митологија); Богови су

кажњавали људе који се усуде да имау њихове особине, нпр. лепоту. - Мотив урока у песми Женидба Милића Барјактара- Казивање стихова из Женидбе Милића Барјактара- Изражајно читање одломака из приповетке Усуд


Повезивање и разматрање мотива усуда / урока.


Упутити ученике да прочитају још занимљивости из Српског митолошког речника.


ПРЕДМЕТ 17. час


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Култура изражавања : Анализа ДЗ: Немушти језик, предност или невоља ?

ТИП ЧАСА: писмено изражавање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за правилно, доживљено и уверљиво изражавање.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати језичко осећање и поетско и стилско изражавање ученика.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богаћење речника и развијање језичке културе.





CJ .3.2.2. саставља аргументативни текст

CJ .3.2.4. пише резиме дужег и/или сложенијег текста

СЈ.3.4.7.изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже;

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: самосталних писаних радова ученика и дијалошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални и фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: свеске за домаћи задатак и радови ученика





УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Проверити да ли су сви написали домаћи задатак.


- Читање домаћих задатака. - Приступ теми; степен обрађености теме. - Вредновање:

o композиције задаткаo стилаo језика o писмености.

- Коментари ученика.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Ученици бирају најбоља три задатка.





ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик: Развој лексике српског језика (основни подаци)

ТИП ЧАСА: обрада новог градива и обнављање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: На адекватним примерима ученика обновити појмове: реч (лексема), лексика, лексикологија, а на примерима из уџбеника и радне свеске састав лексеме српског књижевног језика као и лексеме према сфери употребе. Обрадити метонимију на примерима типа: Устало цело село. / Устали људи у селу.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати и чувати наше лексичко благо.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богатити лексику ученика и њену применљивост у свакодневној комуникацији.



CJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставнислучајеви);

CJ.1.3.16. служи се речницима, приручницима и енциклопедијама




CJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији; примери);

CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу;

НАСТАВНА МЕТОДЕ: дијалошка, монолошка, текстовна

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: уџбеник, РС, Речник српскохрватског књижевног језика



Подсетити ученике на раније усвојене појмове: реч (лексема) – утврђени скуп гласова који има своје значење и службу у реченици; лексика - скуп речи једног језика; Лексикологија – део науке о језику који проучава речи.


На примерима из радне свеске поновити:

полисемију (вишезначност)

хомонимију

синонимију

антонимију

Објаснити појам метонимијског значења на примерима:

Београд је изашао на улице.(Београђани)

Он има кров на главом. (кућу, стан)

Цела школа га воли јер је добар друг. (сви у школи)

- Метонимија – замена имена; промена значења речи или групе речи која је употребљена уместо неке друге речи с којом је логички повезана.

Пази, ври лонче! (вода у лончету)

- Састав лексике српског књижевног језика: народни, позајмљенице – романизми, грцизми, турцизми, германизми, англицизми ...

- Лексика српског језика с обзиром на сферу употребе: историзми, архаизми, неологизми, дијалектизми, термини.

- Фразеологизми


Вежбања у радној свесци.





ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност : Eпско-лирске песме

ТИП ЧАСА: обрада

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученицима са водећим уметничким чиниоцима у песмама: темама, мотиви, сиже, уметничке поруке, облици казивања, језичко-стилски и други стваралачки поступци. Истицати интернационалне мотиве и њихову широку распрострањеност.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Истицањем уметничких порука епско-лирског народног стваралаштва развијати, неговати и подстицати естетска опажања, доживљавања, стваралачку машту, љубав према народној књижевности, изграђивати правилан став ученицима према себи, другима, чпвеку уопште. Неговати праведност, истинољубље, критичност, самокритичност, оптимистичност и активност.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике за доживљајно и истраживачко читање књижевноуметничких дела, развијати и спостобности ученика, радне навије и искуства. Подстицати и вишестрано развијати љубав ученика према народном језику,једноставном, јасном и лепом језичком изразу.












CJ .2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање





НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: перспектива, дијалошка, самосталног истраживачког стваралаштва ученика

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, групни, индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Наставно проучавање народног песништва, Милка Андрић



Проверити припремљеност и организованост излагања и тумачења група. Истраживачки задаци дати на часу тумачења балада Женидба милића барјактара.


1.група

Смрт Омера и Мериме, народна балада, истраживачки задаци за тумачење баладе:




Ко је међу јунацима народне баладе Смрт Омера и Мериме подстакао товје најјаче разумевање и саучествовање? Образложи. – На какава те је размишљања подстакла љубав Омера и Мериме? – Какво је твоје мишљење о Омеровом ставу да је највеће човеково благо оно што је драго његовом срцу? –Спреми се да поуздано образложеш своја становништва.

У каквим се околностима родила и развила љубав Омера и Мериме? – Ко се и на који начин супроставио њиховој љубави?

Шта је Омер одговрио мајци кад је ова покушала да га одврати од Мериме? –Протумачи смисао Омеровог опредељења.- Које су вредности за Омера највише и незаменљиве?

Какви се односи успостављају између Омера и Фатиме? – Зашто Омер након свог невољног венчања умире? – Протумачи смисао последње Омерове жеље са становништва песме као целине.

На који начин Мерима сазнаје о Омеровој смрти? – Објасни како је могуће тајанствено споразумевање Омерове и Меримине душе. – Зашто је Мерима умрла?

Које појединости у песми сведоче о потпуној стопљености Омерове и Меримине душе? – Чиме је у песми мотивисан трагични расплет љубавне дтаме Омера и Мериме?

Шта се посредством нардоне баладе Смрт Омера и Мериме сазнаје о љубави и њеним моћима?

2.група

Стојан и Љиљана, народна романса,истраживачки задаци:

Каква је осећања и размишљања подстакла у теби ведра љубавна „прича“ о Стојану и Љиљани? – Одобраваш ли Стојанове поступке? –Припреми се да образложиш своје становништве. –Како процењујеш Љиљанино понашање? –Образложи колико ти је оно разумљиво и блиско.

Зашто мајка упорно помаже Стојану? –Објасни са психолошког становништва зашто Стојан безрезевно прихвата и следи мајчине савете.

Како је Љиљанине поступке схватила Стојанова мајка, а како су они схваћени са Стојановог становништва? –На које начине Стојанова мајка искушава Љиљанина осећања? – Колико су ти начини сврсисходни? Објасни.

Шта је осмесило Стојанову мајку да своме сину предложи својесврсну игру са смрћу? –Зашто је мајка била сигурна да ће на вест о Стојановј смрти Љљиана сигурно доћи у њихов дом?

Како је реаговала Љиљана на вест о Стоајновј смрти? –Чиме је у песми мотивисан ведри расплет ове мале љубавне „драме“ ?

Спреми се да казујеш о томе каквим је сазнањима о љубави и човекољубљу обогатила народна романса Стојан и Љиљана.

3.група

Одлике епско-лирских песама; врсте балада и романса

4.група

Казивање одабраних стихова из тумачених епско-лирских песама


Синтеза обрађених садржаја и вредновања самосталног рада ученика


У Дневницима прочитаних књига забележити одабране стихове




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност : О царском достојанству језика

ТИП ЧАСА: корелација са обрађениим

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са садржајем есеја; уочавати на чему почива разлика између уметничког језика; песници- преводиоци вишег ранга ; тумачити значење један језик за цело човечанство ; царско достојанство језика ; корелација са обрађеним садржајима о развоју нашег језика

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати и волети свој матерњи језик. Упознати његове особености.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да уочавају, откривају, истражују, процењују и закључују. Ширити ученичке духовне видике, развијати истраживачке и стваралачке способности, критичко мишљење и уметнички укус. Развијати литературни, језички и животни сензибилитет.


CJ .1.1.2. разликује уметнички и неуметнички текст; уме да одреди сврху текста: експозиција (излагање), дескрипција (описивање), нарација (приповедање), аргументација, пропаганда *CJ .1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, фуснота, садржај, предговор, поговор); препознаје цитат; служи се садржајем да би пронашао одређени део текста

CJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту


CJ.2.1.3. препознаје и издваја језичка средства карактеристична за различите функционалне стилове


CJ.2.1.6. разликује чињеницу од коментара, објективност од пристрасности и пропаганде на једноставним примерима

CJ.2.4.4. разликује књижевнонаучне врсте: научно-популарне текстове

CJ .3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст CJ .3.1.3. издваја из текста аргументе у прилог некој тези (ставу) или аргументе против ње; изводи закључке засноване на сложенијем тексту

НАСТАВНЕ МЕТОДE: текстовна, дијалошка, монолошка


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Есеји, Исидора Секулић










О Исидори Секулић и њеном стваралаштву. Подсетити ученике на обрађени текст Буре. Локализовати одломак.


1. Изражајно читање одломка есеја. Тумачење текста према захтевима- задацима аутора читанке. 2. Запажај док читаш одломак из овог есеја, на чему почива разлика између уметничког и књижевног језика, коју Исидора Секулић наглашава.

Образложи да ли се слажеш с овом књижевницом.3. Какво мишљење Исидора има о преводиоцима? Објансни разлику између превода и препева. Зашто су песници-преводиоци „вишег ранга“

од оних који преводе прозу?4. Објасни Исидорине мисли: „Желети један језик за цело човечанство, празан је разговор.. то би значило дегенерацју слуха,дегенерацију

музикалности“ и „Поезија је циљ сваког језика.“5. О многим великим писцима које есејистикиња помиње, учићеш у средњој школи. Подвуци имена оних песника и писаца који се појављују у

овом одломку и обавести се по чему су они значајни. Шта мислиш, како стваралаштво великих уметника књижевне речи доприноси „царском достојанству језика“?


Појам есеја. Есеј- оглед, краћи књижевно-научни спис у коме се расправљајку нека питања из живота, науке, уметности, књижевности,о моралу.. Писан је крајње субјективно и на литераран начин, али с познавањем чињеница (и повезивањем на њих) из дате области.


Прочитати одломак Старац и море, Ернест Хемингвеј на српском и енглеском


ПРЕДМЕТ: 21. час


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност : О народним певачима, Вук Стефановић Караџић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Групним истраживачким радом подстаћи ученике да се упознају са животом и начином певања најзначајнијих Вукових народних певача Тешана Подруговића, Филипа Вишњића и Старца Милије, допуњујући их и основним подацима о Старцу Рашку, Слепој Живани и Слепој Јеци.

Њихове личне судбине Вука су посебно занимале. Нагласити да је Вук уложио огроман труд око записивања песама и да о томе сведоче и ове драгоцене белешке.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав, поштовање и стваралачки однос према нашем народном благу и његовим даровитим творцима који су захваљујући прегалачком раду неуморног Вука, достојни дивљења. Подстицати поимање значаја Вуковог дела за нашу културу и писменост.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тимски истраживачки рад, самосталан исказ и критичке ставове у стицању нових знања о неизмерном народном богатству. Богатити лексику народним говорима на којима је поникао стандардни књижевни језик.










НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, монолошка, текстовна, самосталног истраживачког рада ученика

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: групни, фронтални, индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Предговор Српским народним пјесмама, Народна књижевност, Р. Пешић, Нада Милошевић, Ђорђевић










Пошто су припремни истраживачки задаци дати групама на једном од претходних часова, то у овом делу проверити спремност група и организацију њиховог излагања.


Презентација група

Прва група : Тешан Подруговић и Старац Рашко

- занимљивости из његовог личног живота- познанство са Вуком- изглед и карактерне особине- песме које је Вук од њега записао (Женидба Душанова, Цар Лазар и царица Милица, Марко Краљевић и Муса Кесеџија...); највише песам

аод Тешана Подруговића забележио- Вук о Подруговићевом певању:

Никога ја до данас нисам нашао да онако песме знакао он што је знао. Његова је свака песма била добра јер је он (особито како није певао, него само казивао), песме разумевао и осећао и мислио шта говори.

Друга група : Филип Вишњић и Слепа Живана

- Вишњићева судбина- Шишатовац 1815. - нашин певања; гусле- песме које је Вук записао (Почетак буне против дахија, Бој на Мишару...)- Вук :

Ја зацело мислим да је ове све нове песме, од Карађорђина времена, Филип сам спевао.

Трећа група : Старац Милија и Слепа Јеца

- 1822. у Крагујевцу код књаза- певање уз ракију и Вукове муке- Милијино бекство од беспосленог Вука- песме које је Вук од њега забележио (Бановић Страхиња, Женидба Максима Црнојевића, Сестре Леке Капетана


Казивање стихова из одабраних песама које су обрађиване; избор ученика


Рад у РС. Научити о народним певачима.



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик : Развој српског књижевног језика код Срба

ТИП ЧАСА: провера усвојености знања

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Самосталним радом и самовредновањем проверити усвојеност градива о развоју српског књижевног језика.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати систематичност, поступност и индивидуалне способности самовредновања сопственог рада и резултата.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати самосталност и објективност у вредновању свога рада. Развијати логичко мишљење и закључивање.






НАСТАВНА МЕТОДЕ: Тест - самостални рад ученика

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални, фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Радна свеска, контролна вежба



Објаснити начин рада задатака у Радној свесци који садрже обрађено градиво о развоју српског књижевног језика.


Израда задатака у РС.


Проверити тачност сваког задатка заједничком анализом и самовредновањем оценити радове.


Исправку вежбе преписати у свеску.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност : Српски рјечник, Вук Стефановић Караџић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Тумачењем речи из Рјечника нагласити да је он богата ризница народног језика, описа народног живота, историје и стваралаштва. То је дело вишеструког значаја. Упознати ученике са сарадницима на изради Рјечника 1818. - Јернеј Копитар, а 1852. Ђуро Даничић. Прво издање садржи више од 26000 речи, а друго преко 47000 речи. Истаћи да је значајан и по томе што је писан реформисаном ћирилицом.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати код ученика поштовање према културној баштини, и потребе да се она негује, унапређује и повезује са другим културама и традицијама.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученичку радозналост, свесну активност и истраживачку делатност за поступно, систематично и логичко схватање и критичко процењивање прочитаног текста. Развијање потребе за књигом и способности да се самостално њоме служе као извором сазнања - речници, енциклопедије...




CJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)CJ.1.3.16. служи се речницима, приручницима и енциклопедијама

в) CJ.1.3.17. разликује појмове књижевног и народног језика; зна основне податке о развоју књижевног језика код Срба (од почетака до данас)CJ.1.3.18. зна основне податке о пореклу и дијалекатској разуђености српског језикаCJ.1.3.19. зна основне податке о језицима националних мањинаCJ.1.3.20. има позитиван став према дијалектима (свом и туђем)*CJ.1.3.21. разуме важност књижевног језика за живот заједнице и за лични развој*














НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, текстовна, монолошка, самосталног истраживачког рада ученика


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Српски рјечник Вука Стефановића Караџића, Речник српскохрватскога књижевног језика, Матица српска



Подсетити ученике на Вуков рад на изради Српског рјечника (1818) сарадник Јернеј Копитар и (1852) Ђуро Даничић.


- Садржај Рјечника : Осим речи које су побројане друкчије него у данашњим речницима, ту су анегдоте, предања, пословице, загонетке, описи обилаја народне лирске песме, које прате тумачене речи. И то све писано реформисаном ћирилицом.

- Читање текста- Тумачење према задацима који су у Читанци- Поређење речи и њихових значења са речима у Речнику српскохрватскога књижевног језика, Матице српске- Допунити наведене речи из Рјечника читањем и тумачењем речи : ђаволак, Милошева скала, расковник, Стана, копоран, наконче...- Закључити да је Рјечник богата ризница народног језика, живота, историје и стваралаштва.


Прочитати одломке из Историје српске књижевности, М.Поповића. Дати истраживачке задатке и упутства за ДЗ.


Народни обичаји који се чувају у мојој породици / средини



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик : Писани стилови јавне комуникације - публицистички, научни и административни


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и утврдити врсте функционалних стилова учених у претходном разреду на адекватним примерима. Уочавати особености стилова јавне комуникације - публицистичког, научног и административног.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијање смисла и способности за правилно, течно, економичко и уверљиво усмено и писмено изражавање, богаћење речника, језичлког и стилског израза.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати ученике на самостално стваралаштво и оспособљавање за успешно служење књижевним језиком као и језиком и стилом администрације и науке.



CJ .1.2.6. влада основним жанровима писане комуникације: саставља писмо; попуњава различите обрасце и формуларе с којима се сусреће у школи и свакодневном животу;

CJ.2.2.4. зна основне особине говорног и писаног језика*CJ.2.1.3. препознаје и издваја језичка средства карактеристична за различите функционалне стилове;

НАСТАВНА МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, монолошка






НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, РС, самостални примери ученика



Подсетити ученике да је стил начин усменог и писменог изражвања, односно начин служења језиком. Условљен је предметом о коме се говори, ставом горника, писца према том предмету, и намером коју он жели да постигне код слушалаца и читалаца.

Врсте функционалних стилова :

- књижевноуметнички

- научни

- публицистички (новинарски)

- административни

- разговорни


На одабраним примерима уочавати особености сваке од наведених врста, са акцентом на стиловима јавне комуникације.

Публицистички стил је стил средстава масовне комуникације (штампе, радија, телевизије) и публицистичких дела.

Одлике : Јасност изражавања, једноставна конструкција реченице, избор речи познат ширем кругу читалаца (слушалаца).

У зависности од врсте састава (вест, коментар, извештај, репортажа, интервју), може имати елементе научног или елементе књижевноуметничког стила.

Научни стил је стил научних дела и научних расправа у појединим наукама.

Одлике : Јасно изражавање употреба речи које не допуштају вишезначност, стручни изрази, научна терминологија и симболи који се користе у појединим наукама.

Административни стил се употребљава у службеној преписци и правној делатности.

Одлике : Употреба устаљеног реда речи и устаљена форма писаног текста. Избор речи примеран теми и делатности. Њиме се пишу пословна писма, пословна документација, статути, правилници и закони.


Читање припремљених примера ученика за сваки од обрађених писаних стилова јавне комуникације.


Написати састав по сопственом избору публицистичким стилом.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Научнопопуларни текст : Вук Стефановић Караџић, Миодраг Поповић, одломак Словенски аџија


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са тешкоћама и недаћама које су пратиле великана нашег језика. Појам монографије и научнопопуларне књижевности.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати креативност и самосталност у тумачењу научнопопуларних текстова.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да откривају, сазнају и усвајају нова знања о животу и раду В. С. Караџића, да преоширују своје културне и сазнајне видике и богате лексику.














НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, самосатлног истраживачког рада ученика


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка , Вук Стефановић Караџић, Миодраг Поповић, одломци



Разговор о предзнањима Вуковог живота, биографски подаци


- О Миодрагу Поповићу, аутору монографије- Локализација одломка- Изражајно читање текста; доживљеност ученика- Тумачење текста према захтевима аутора читанке и сачињавање плана текста- ПЛАН ТЕКСТА :

o Било је свакојаких криза у Вуковом животу те године (1816) (материјалне, љубавне...)o Вукова и Анина историја (сви су били против њихове везе)




o У Рохускирхе на Ландштрасу обавило се њихово венчањеo Продао сам Чивутима све што се моглоo Возећи се у дилаженси од Беча према Кракову, Вук је осећао како су сви против његаo Као и Матеј, као и Христос, и он је градио кућу на камену...


Читање текстова из Читанке и нових одломака из монографије.


Рад у РС. У Дневник прочитаних књига забележити занимљиво из монографије о Вуку.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Култура изражавања : Народни обичаји који се чувају у мојој породици - средини

ТИП ЧАСА: усмено изражавање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ:

ВАСПИТНИ ЦИЉ:

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ:


СJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту


CJ.1.3.17. разликује појмове књижевног и народног језика; зна основне податке о развоју књижевног језика код Срба (од почетака до данас)

CJ .2.3.10. зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.), као и литерарним и медијским текстовима намењеним младима, и правилно их употребљаваCJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)

CJ.3.3.8. зна значења речи и фразеологизама у научнопопуларним текстовима, намењеним младима, и правилно их употребљава

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: самосталних радова ученика, дијалошка, текстовна

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и групни

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Српски рјечник, Вук Караџић



Разговор о народним обичајима на основу искустава ученика; појам народних обичаја.


Презентација самосталног рда ученика на прикупљању обичаја по групама формираним према темама (слободан избор ученика).

1. Обичаји о празновању Божића / Бадње вече2. Васкрс / Ускрс - начин обележавањау породици (Велики четвртак, Велики Петак)3. Крсна слава - обичаји изања славе (Свети Никола, Свети Јован,Ђурђевдан...)


Читање занимљивих обичаја из књиге Обичаји народа српскога, Вук Караџић









ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Правопис : Систематизовање садржаја обрађених у претходним разредима (интерпункција, растављање речи на крају реда, полусложенице)


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обнављањем и систематизацијом градива из српског језика и језичке културе упутити ученике да у говору и писању трагају за грешкама проналазе их и отклањају.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према матерњем језику, богатити речник, систематски и континуирано радити на писмености, као и на развијању свести да је језичка култура значајан вид културе уопште.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике да се старају о језичкој чистоти, а то значи практично их упутити како да побољшају писменост и говорну кутлуру.






Сј.3.2.5.зна и доследно примењује правописну норму;

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, текстовна, монолошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални, у паровима, фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Правопис МС, Уџбеник, Наставни листићи, графоскоп



Шта је правопис и како се још назива? Основне облати којима се бави сваки правопис, па и наш. Какв је српски правопис? Ко га је реформисао? Које је основно начело српског правописа?


Поделити наставне листиће са следећм садржајем :

1. Напиши запету свуда где је исзостављена : а. Дете моје седи и научи!

У чему је проблем децо?

Дођи пријатељу чекаћу те.

б. О Сави намлађем сину Стефана Немање настале су многе легенде.

Вук Стефановић Караџић, великан српске културе учествовао је у Првом српском устанку.

в. Сви су већ дошли једино Марко касни.

Вредни су радни и марљиви биће они честити људи.

Трудили су се али није било довољно.

г. Ако будеш научио добићеш добру оцену.

Када пођеш напоље позови ме.

Премда је било хладно он није обукао јакну.

2. Растави на слогове следеће речи :

куповати, распоредити, радост, потрчати, светло, сенка, трамвај, средство, рђати, лопта

Након израде ученици размењују наставне листиће и исправљају погрешке. Правилно написано приказати на графофолији (графоскопу). Вредновати!

Полусложенице увежбавати на примерима из Уџбеника и РС.


У Правопису, школско издање, пронаћи праила о употреби интерпункције и забележити у свеску.


Задаци за истраживачко читање песме Српска дјевојка и народних лирских љубавних песама по избору.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Израда Првог школског писменог задатка


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за успешно служење књижевним језиком. Развијање смисла и способности за правилно писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза. Композиција, језик, стил, правопис и обрада теме.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати систематичност, поступност, самосталност уз емоционалну и мисаону ангажованост.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати ученике на самостално литерарно стваралаштво. Проверити усвојеност писменог изражавања; израда првог школског писменог задатка. Развијати и неговати културу писменог изражавања ученика.





CJ .3.2.2. саставља аргументативни текст CJ.3.2.3. пише приказ (књиге, филма, позоришне представе и сл.), репортажу и расправу




НАСТАВНА МЕТОДА: писани радови ученика

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: вежбанке за писмене задатке



– Припремне радње: обрађени текстови, домаћи задатак, композиција задатка; правописна вежбања обављена на претходним часовима у континуитету

– Поделити свеске за писмене задатке и подсетити ученике на техничку страну израде задатка.


Записати теме на табли и објаснити

– Теме: 1. Лако је осудити, а тешко разумети човека

2. Живот нам враћа оно што ми другима дајемо, (Иво Андрић)

3. Поносни смо што смо имали Вука Караџића

С обзиром на то да су припремне радње обављене у низу смишљено програмираних часова, то се од ученика очекује да смислено и креативно одговоре на одабрану тему.


Прикупити вежбанке



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик : Синтагме : придевске, прилошке и глаголске


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити, утврдити и систематизовати знања о именичкој синтагми и њеном творењу додавањем одредбе или допуне (вода - бистра, са извора - бистра вода са извора). Уочавањем главних речи у придевским, прилошким и глаголским синтагмама, прочирити и усвојити основна знања о врстама синтагми и њиховим функцијама.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати поступност и систематичност у усвајању наставних садржаја негујући истраживачки стваралачки дух.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике за креативни, стваралачки и истраживачки начин рада и богатити њихову говорну и писану културу творењем садржајних и функционалних именичких, придевских и прилошких синтагми.


CJ .1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу) ;CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примерима;CJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагми;

CJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица);CJ .2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима ;

CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица);



НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, РС и примери ученика



Обновити усвојене садржаје о именичкој синтагми обрађене у претходном разреду (моја школа, уређено школско двориште...).




На примерима уочавати именичке, придевске, прилошке и глаголске синтагме.

Примери синтагми :

- спортски центар Шумице - именичка главна реч именица атрибутив

- веома занимљив (предео) - придевскаприлог придев

- врло брзо (учи) - прилошкаприлог прилог

- пажљиво читајући (књигу ) - глаголскаприлог глагол

Након уочавања закључити да је синтагма синтаксичка конструкција коју чине центар (главна реч) и један или више зависних чланова.

Тумачити и увежбавати на примерима из Уџбеника значења и функције синтагми.

*** 2. час - Утврђивати градиво на примерима из РС.


Самостални примери ученика за све врсте синтагми.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа Првог школског писменог задатка

ТИП ЧАСА: колективни исправак / писање побољшане верзије (2. час)

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за поштовање композиције писменог задатка; одељка, језика, стила, и правописа.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати самостално стваралаштво ученика.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена савладаног градива у самосталном писменом изражавању и богаћење лексике.







НАСТАВНА МЕТОДА: дијалошка, демонстрације, писмених радова


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Писмени задаци у вежбанкама






Општа запажања о писменим задацима; читање најбољих композиционих целина или радова у целости.


Указивање на добре стране, као и на стилске и језичке погрешке у радовима; на табли направити табелу у којој ће се бележити неправилно и правилно написане речи и изрази (НИЈЕ − НЕГО).

− Поделити ученицима свеске.

− Сваки ученик исписује у свесци за школски рад своје погрешке.

2. час

Писање побољшане верзије првог писменог задатка у вежбанкама.

Ученици предају наставнику вежбанке, да утврди квалитет побољшане верзије задатка.


Припрема за писање побољшане верзије писменог задатка.


У свесци за школски рад написати побољшану верзију писменог задатка.


ПРЕДМЕТ: 33./34. час


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност: Почетак буне против дахија, народна епска песма

ТИП ЧАСА: обрада новог градива / утврђивање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: У корелацији са наставом историје ученике упознати са друштвено-историјском основом песме – Први српски устанак , као израз вековних тежњи народа, за национално и социјално ослобођење.

Нагласити да је ово једна од најлепших и најразвијенијих песама (Вук, IV/24) о борбама за ослобођење Србије, које је Вук забележио од Филипа Вишњића с пролећа 1815. године боравећи у Шишатовцу, уз помоћ Лукијана Мушицког.

Указати на то да песма опева збивања која претходе устанку попут класичних епова.

Истраживачки поновљеним читањем уочавати композициону схему песме (прилог), тумачити тематски, мотивски, садржајни и идејни слој песме.

Уочавати карактерне особине националних јунака Првог српског устанка.

Упоредном језичко-стилском анализом уочавати градативне слике небеских прилика, метафоре, метонимију, персонификацију друмова и барјака, сликовите и сталне епитете, као и стереотипни почетак који са епским понављањем подсећа на песме старијих времена.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: На витешким примерима националних јунака, развијати и неовати родољубље, национални понос, поштовање властитог националног и културног идентитета као и развијање поштовања према традицији и културној баштини и потреби да се она негује и унапређује.

Васпитавати ученике за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности и других моларних вредности, као и у духу мира, културних односа и сарадње међу људима.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да уочавају, откривају, истражују, и процењују свевременске вредности нашег народног стваралаштва.

Ширити духовне видике ученика, развијати истраживачке и стваралачке способности. Будити потребу за упознавањем и проучавањем нашег народног стваралаштва. Богатити говорну и писану културу ученика.







CJ.2.3.9. познаје метонимију* као лексички механизам









НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, монолошка, текстовна, демонстрација

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, индивидуални, групни






НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Народне епске песме новијих времена, Историја Првог српског устанка, Звучна читанка, електронска презентација (историја), Народна књижевност , Нада Милошевић Ђорђевић, Радмила Пешић



У корелацији са наставом историје на једном од часова историје, који претходи обради ове наставне јединице, ученици су упознати са друштвеним и политичким приликама у Србији, пред први српски устанак: турска власт, обест силника – дахија, намети, глобе, општа несигурност, бесправље.

Српски устанак као израз вековних тежњи народа за национално и социјално ослобођење.


- Слушање песме са Звучне читанке.

- Утисци, импресије, доживљеност ученика након слушања песме.

- Тумачење песме према истраживачким задацима који се налазе у читанци.

У уводном, уметнички снажно датом низу небеских збивања, певач у начину класичних епова доводи божанство и небо у везу са људским и земаљским збивањима.

Људе на буну подстичу небеске прилике- громови и муње у зиму, помрачење Сунца и Месеца, комете и др. Све ове појаве су се збиле (према записима) неку годину пре почетка устанка. Њих Вишњић песничким поступком ставља као непосредан ток божанских знакова људима.

Иза развијеног, импресивног увода следи призор већања дахија.

Народни певач снагом талента, драмски развија радњу: стрепње, договоре, сукоб дахија, оца и сина, старца Фоче и Фочића Мехмед-аге кроз психолошко сликање карактера плахог и силовитог младог Турчина, који види снагу само у злу и злочину и смиреног старца кога је живот обогатио лукавством, али и искуством да је снага силе привидна.

Преносећи сцену радње од Стамбол-капије до куле Небојше, народни певач богати сижејни ток песме хидромантским прорицањима дахијске и турске пропасти и реминисценцијама на почетак турске моћи, на Косово и Муратову погибију.

Класични епски поступак, каталошко набрајање кнезова, које се у песми два пута јавља има значајну и тематско-сижејну и уметничко-изражајну улогу.

Познато је да догађаји у Вишњићевој песми имају вредност историјских казивања савременика. Вредност пак, у овој песми налазимо и за изучавање теорије епског уметничког поступка певача, односа уметничке истине према историјској. Вишњић је историсјке догађаје и бројне личности дао песничким идејама и сликама, ликове уметничким карактеристикама и стилом, те је поезија потпуно потиснула хроничарско казивање.

Вишњић је умео и шире да сагледа збивања и људе, да уочи улогу народа у његову снагу у ослободилачкој борби, улогу устаничких вођа и однос народа према њима и да у оквирима законитости епског народног певања и традиције оствари висок уметнички домет.

Није тачно установљено кад је Вишњић испевао ову песму (првих дана устанка у Босни; 1809. по преласку у Србију или 1813., пошто је прешао у Срем) .

Вредност ове песме осетио је и сам Копитар, те је почетком 1818. преводи на немачки језик.

Песничке слике:

- небеска предсказања (звучни ефекти)- дахије нагнуте над тепсијом на Небојши кули- дахије у кави великој над књигама инџијелима

- Турски цар Мурат на умору- Слика уништене турске империје

Поруке:

- никаква сила није у стању да заустави бујицу оправданог гнева угњетених и обесправљених ...

Језичко стилску анализу радити напоредо са садржајном. Уочити следећа стилска средства:

- градација – ређање небеских прилика- метафора – Турци изјелице, ...- метонимија – кад устане кука и мотика- персонификација – друмови ће пожељет Турака, све барјаци крвави идоше- епитети (сликовити) – чуда великога, крвави барјаци, скерлетни бињиши, ...- стални епитети – крст часни, бијела кула...

Стереотипним почетком и епским понављањем подсећа на песме старијих времена.


Изражајно читање одабраних песничких слика.

ПРИЛОГ:

Композициона схема епске песме Почетак буне против дахија:

ИНИЦИЈАЛНА ПОЗИЦИЈА

/инвокација/

НЕБО : ЗЕМЉА

/горе : доле/

НЕБЕСКЕ ПРИЛИКЕ ТУМАЧЕЊЕ НЕБЕСКИХ ПРИЛИКА

СРБИ ТУРЦИ

/своје : туђе/

ДОДАТНА ПРЕДСКАЗАЊА

„Виш’ њих јарко помрчало сунце“ хидромантиа „књиге инџијели“

ВЕЋАЊЕ

КОСОВО

СРБИ ТУРЦИ

„Сваки своје да покаје старе“ Муратов завет кршење

Муратова завета

/некад : сад/

ФОЧИЋ МЕХМЕД-АГА СТАРАЦ ФОЧО

/син : отац/

/младост : старост/

/плаховитост : мудрост/

каталог кнезова у говору каталог погубљених кнезова

/говор : радња/

ФИНАЛНА ПОЗИЦИЈА

/инвокација + апострофа/

„Дрино водо, племенита међо...“

/близу : далеко/

/сад : некад/

(са семинара - проф. Бошко Сувајџић)


Припремити се за групно тумачење тематског круга о ослобођењу Србије и Црне Горе.


ПРЕДМЕТ: Српски језик 35. час

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: 8.разред

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Зависне предикатске реченице (обележја)


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике да на зависносложеним реченицама уочавају обрађене врсте зависних реченица према значењу и њихове функције, како ради утврђивања обрађених садржаја о зависним реченицама, тако и ради припреме за усвајање новог садржаја о значењу и функцији условних реченица. Поћи од познате функције прилошке одредбе за услов исказане предлошко-падежним конструкцијама и развијањем у зависну реченицу уочавати настанак условне реченице уз одговарајуће везнике (ако, уколико, кад, да) којима се условне реченице уводе у сложене реченице. Истражити и закључити да значење услова може бити могуће (потенцијално) и неостварљиво (иреално). Указати на правилност писања условних реченица у инверзији.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да уочавају, објашњавају, пореде и описују своја језичка искуства новим градивом. Развијати љубав према матерњем језику и његовим изражајним могућностима, приступајући истраживачки и стваралачки. На примерима народних пословица исказаним условним реченицама схватати поетске, искуствене и стилске вредности оваквог начина изражавања, развијати и неговати језички, литерарни и животни сензибилитет.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати способност ученика да повезују претходно обрађено градиво из синтаксе са новим; подстицати да се на основи тадашњег искуства лакше сналазе и орјентишу у савладавању новог градива из синтаксе реченица повезујући га са свакодневном говорном комуникацијом. Неговати променљивост и стваралаштво као више облике знања и умења довођењем у везу појава типа: истрајност и успех, знање и оцену, поштење и углед.


CJ .1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу)


CJ.1.3.7. разликује основне врсте независних реченица (обавештајне, упитне, заповедне);

CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примеримаCJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагми

CJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица);

CJ .2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима


НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: монолошка, дијалошка, текстовна, демонстрације, самосталног стваралаштва ученика

НАСТАВНИ ПРИНЦИПИ:


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник за 8. разред, Радна свеска, Наставни листић, табла, креда, свеске ученика



Подсетити ученике на обрађене садржаје у претходним разредима о комуникативној и предикатској реченици. Поделити наставне листиће.


Садржај наставног листића:


А) Подели усправним цртама комуникативне реченице на предикатске у следећем тексту.

Б) Подвуци зависне реченице и заокружи речи по којим познајеш да је реченица зависна.

На једанпут владика се осврте и запита ме: „Кажи ми шта си мислио сад у овом тренутку?“. Ја се забринем и почнем се сам себи смејати; јер пошто протрчим кроз све своје мисли, видим да управо нисам ништа мислио. Или – кад се већ нешто мора мислити – мислио сам о сваком оном предмету који ми је за то време искрсао пред очи: о Везуву, о његовом диму, о Римљанима, о грчким колонијама које су се овде населиле и после ишчезле, о мору, о сваком чунићу који се на њему појавио.

(Писмо из Италије – Љубомир Ненадовић)

Након петнаестоминутне самосталне израде задатака проверити тачност урађеног као и функције подвучених зависних реченица. Закључити да зависне реченице имају синтаксичку службу: субјекта, објекта, атрибута, прилошких одредби ... у оквиру виших реченица.

На истим примерима уочавати инверзију – обрнут редослед реченица, зависна на почетку више реченица.

Реченице у инверзији се обавезно одвајају запетом као и уметнуте зависне реченице.

Зависна реченица се не одваја запетом, ако долази на крај више реченице, осим ако казује неку додатну информацију.


Вежбања у уџбенику

ДОМАЋИ РАД:

Урадити вежбања у РС, 1-2




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност : Мемоари, Прота Матеја Ненадовић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Истраживачким радом омогућити ученицима да упознају дубоко искуствене свевременски значајне мисли Проте Матеје Ненадовића о животу, људима, сведочанству једног времена. Самосталним истраживачким радом да откривају зашто су мемоари књижевно-научна врста и у корелациjи са знањима из историје уочавају књижевно и научно у одломцима.


















CJ.3.3.8. зна значења речи и фразеологизама у научнопопуларним текстовима, намењеним младима, и правилно их употребљава



НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Мемоари, Прота Матеја Ненадовић



Освежити тематику песме Почетак буне против дахија. Пажњу задржати на оном делу песме који наговештава планирану акцију дахија на сечи кнезова. Истаћи најбитније одлике Првог српског устанка.


О ПИСЦУ : Прота Матеја Ненадовић је позната историјска личност из српских устанака. Био је устанички вођа, дипломата, и један од утемељивача нове српске државе. Рођен је у Бранковини код Ваљева 1777. године, у породици кнеза Алексе Ненадовића кога су Турци, у сечи кнезова на почетку Првог српског устанка, погубили. Прота Матеја Ненадовић је, за оно време, био веома образован човек. Представљао је устаничку српску владу на међународним договорима. Повукавши се из јавног живота, Прота Матеја је, у позним годинама у тишини завичајног села, написао Мемоаре у којима описује своја сећања на дане борби за ослобођење Србије и конституисање нове српске државе. Ово дело има, истовремено, историјску и литерарну вредност. Мемоари су штампани после смрти њиховог аутора. Објавио их је син Проте Матеје, Љубомир Ненадовић, такође познати српски писац.



- Изражајно читање текста- Доживљеност текста, утисци, тумачење текста према захтевима аутора Читанке и сачињавање плана текста;

ПЛАН ТЕКСТА

- Фочић Мемед-ага удари у Зеоке.- Фочић сва три метне у апс.- Само живот откупљуј!- Не дај ни паре!- Сабљом којом се јунаци губе.- Ова писма сече Алексу.

Ликови : - Фочић Мемед-ага- Алекса Ненадовић- Илија Бирчанин


Илија Бирчанин у епској песми Почетак буне против дахија и у Мемоарима.



ПРЕДМЕТ: Српски језик 37/38 час


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Изричне реченице

ТИП ЧАСА: обрада новог градива / утврђивање


















Подсетити ученике на главне и зависне реченичне чланове, са акцентом на зависним реченичним члановима – допунама; прави и неправи објекат и одредбама. Поделити наставне листиће у којима је следећи садржај.


Садржај настаног листића:

А) Пронађи и подвуци праве објекте у следећим реченицама, а глаголе чија су допуна уоквири.


Ана је предложила учење граматике.

Са обале мора посматрамо залазак сунца.

Сви осећамо долазак зиме.

Слушала сам песму птица.

Б) Развиј подвучене објекте у зависне реченице и напиши их на одговарајућој линији.

Ана је предложила да уче граматику.

Са обале мора посматрамо како сунце залази.

Сви осећамо да долази зима.

Слушала сам како птице певају.

Након уочавања зависних реченица којима је изречен садржај глагола, говорења, мишљења, опажања и осећања са ученицима закључујемо:

Изричне (декларативне) реченице настају развијањем правог објекта (реч, синтагма) у зависну реченицу.

Њима се изриче садржај прелазних глагола говорења (рећи, казати, саопштити, предложити . . .), мишљења (мислити, размишљати, веровати, сматрати…), опажања (видети, гледати, слушати, чути …) и осећања (волети, желети, жудети … )

Обележја су везници: да, како

Функција: прави објекат

Испред изричне реченице се никад не пише запета.

Примери:

Драган је питао да ли је Марко заиста најбољи ученик.

Пера је рекао ко је најбољи ученик.

Након анализе закључити да су зависноупитне реченице подврста изричних и да имају облик упитних реченица.

Обележја: Упитне речце да ли , ли и упитне заменице и заменички прилози (ко, шта, који, чији, какав …)


Вежбања у уџбенику и провера усвојености градива на самосталним примерима ученика.

*** На другом часу утврдити обрађене садржаје о изричним и зависноупитним реченицама, радећи вежбања у РС, на тексту Пролећна песма Десанке Максимовић, као и на самосталним примерима ученика.

ДОМАЋИ РАД: Научити обрађено градиво.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност: Народне епске песме новијих времена (тематски круг о ослобођењу Србије и ЦГ)


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике да самосталним истраживачким и проблемским приступом овом тематском кругу откривају његове карактеристике: опевају прилике уочи устанка, страх дахија од гнева народа и њихов очајнички корак да у терору над народом, у крвавом злочину потраже опстанак за власт; опевају све значајније бојеве Првог и Другог српског устанка. Истим приступом проучити и две-три песме које певају о ослобођењу Црне Горе.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати родољубље и национални понос на примерима српских јунака

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да уочавају, откривају, истражују, процењују и закључују. Будити код ученика потребу за упознавањем народног стваралаштва. Богатити говорну и писану културу ученика.















НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: групни и фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: песме о ослобођењу Србије и Црне Горе, Дневник прочитаних књига, радови ученика








Мотивационо казивање научених стихова из песме ПОчетак буне против дахија .


Презентација рада група :

Прва група:

Тумачење песме Бој на Мишару према припремним задацима датим на 34. часу.

Друга група:

Тумачење песме Бој на Чокешини и других по избору ученика.

Трећа група:

Одлике песама о ослобођењу Црне Горе.

Вук о овим песмама: У црногорским песмама више је историје него поезије.

Ређају се догађаји као у историјској репортажи. Све одише борбом и истином.

Песме: Истрага потурица, Перовић Батрић, Три сужња.


Синтеза рада група. Читање забелешки из Дневника прочитаних књига.


Научити стихове по избору из песме Бој на Мишару.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Култура изражавања : Расправа

ТИП ЧАСА: усмено / писмено изражавања

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Овладати расправом као обликом усменог и писменог изражавања. Самосталним проучавањем и израживачким радом откривати обележја расправе и уочавати разлику између усменог и писменог облика расправљања.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати говорну и писмену културу изражавања; индивидуалне способности и склоности ученика за правилно, лако, једноставно, природно и прецизно изражавање уз поштовање дикције.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Приближити говор ученика књижевном говору и богатити њихову лексику. Истаћи значај усмене расправе у говорној култури ученика.


CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом ;


CJ.2.2.4. зна основне особине говорног и писаног језика*;CJ .2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева ;

CJ.3.2.3. пише приказ (књиге, филма, позоришне представе и сл.), репортажу и расправу;

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, монолошка, текстовна

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, индивидуални, у паровима

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, одломци из предговора Српском рјечнику




Ученици су претходно добили задатак да самостално проуче облике усмене и писмене расправе који се налазе у Уџбенику и припреме се за самосталан рад на овом часу.


Утврдити како су ученици разумели овај појам. Сутина је у томе да расправа почиње изношењем одговарајућих аргумената, а завршава закључком.

Расправа служи утврђивању истине. Као један од облика расправљања, расправа има свој

- увод (у коме се саопштавају циљеви и методе истраживања и назначавају тезе); - разраду (у којој се теза аргументима доказује)- закључак (у коме се сажето и прецизно обједињују резултати исраживања)

Усмена расправа на теме по избору ученика.

- Млади нису одговорни у раду- Млади су одговорни у раду- Строгост родитеља позитивино утиче на младе- Строгост родитеља негативно утиче на младе


Прочитати одломке из Вуковог предговора Српском рјечнику као облик писане расправе.


Написати расправу на тему по избору.


ПРЕДМЕТ: Српски језик 41/42. час


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Односне реченице (значење и функција)

ТИП ЧАСА:обрада новог градива / утврђивање



















Проверити усвојеност садржаја о изричним и зависноупитним реченицама на примерима:

Обећао сам родитељима да ћу бити одличан.

Он рече да још није научио изричне реченице.

Питао је да ли може на утакмицу.

- Самостални примери ученика


Поделити наставне листиће са следећим садржајем.

А) Подвуци субјекте у реченици и развиј их у одговарајуће зависне реченице.

Београђани радо одлазе на Авалу.

Ко живи у Београду, радо одлази на Авалу.

Одлични ученици ће добити лепе награде.

Ко постигне одличан успех, добиће лепу награду.

Б) Подвуци атрибуте и развиј их у одговарајуће зависне реченице.

Прочитао сам занимљиву књигу.

Прочитао сам књигу која је занимљива.

На Авалу смо се пели стрмом стазом.

На Авалу смо се пели стазом која је била стрма.

У књизи ћеш наћи тачне и прецизне податке.

У књизи ћеш наћи податке који су тачни и прецизни.

Летоваћемо у јефтинијем хотелу.

Летоваћемо у хотелу где је јефтиније . ( у којем је јефтиније )

Анализирајући наведене примере, ученици ће закључити да се односне речнице најчешће односе на неки именички појам из више реченице и ближе га одређују.

Обележја су: именичке заменице: ко, што/шта

односне заменице : који, чији, што, какав, колики

заменички прилози : где

време: кад

Функције односних реченица субјекат : Ко пева, зло не мисли.

објекат : Испричао нам је оно што је доживео.

атрибут: Чита књигу која је занимљива.

апозитив: Они су се посвађали, што је све изненадило.


На самосталним примерима ученика, проверити усвојеност садржаја о односним реченицама.

*** Други час : Увежбавати садржаје о односним реченицама и њиховим функцијама на примерима из радне свеске и самосталним примерима ученика.


Научити градиво из уџбеника.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност : Писма из Италије, Љ. Ненадовић (одломци)


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са Писмима из Италије, путописом који је првобитно објављен под наловом Владика црногорски у Италији у опозиционом листу Србија у периоду од децембра 1868. до маја 1869. године. Најзначајније место припада Његошу. Ненадовић наводи околности у којима је упознао Његоша, а затим приповеда о сапутницима, пределима и знаменитостима са којима се на путу сусреће. Приповедање је обојено људским тоновоима, емоционално. Особито су топло описане , персонификоване слике напуљске зоре. Ученицима објаснити присуство романтичарског заноса у доживљавању света. Подстаћи ученике да истраживачки открију карактерне особине Његоша. Песник, црногорски владар, уман, достојанствен, духовит и велики родољуб. Истаћи мотивационе вредности хумористичких одломака који, између осталог, показују да је интелектуална досетка, основно комичко средство у стварању Његошевог књижевног лика, како каже Љиљана Бајић. Упознати ученике са одликама путописа као књижевно-научне врсте и тиме заокружити обраду истих.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Ученике навикавати да своје утиске, ставове и судове о књ. делу доказују чињеницама из самог текста. Оспособљавати их за самосталан исказ и истраживачку делатност. Развијати свесну активност ученика и мотивисати радозналост.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проширивати ученичке духовне видике, развијати истраживачке и стваралачке способности, критичко мишљење и уметнички укус. Богатити језичку културу ученика.
















НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Писма из Италије, Љ. Ненадовић



У широј локализацији дати основне информације о Њгошу, са посебним освртом на његово боловање и боравак у Италији; а затим о Љубомиру Ненадови и његовом делу Писма из Италије. У ужој локализацији ученицима рећи да у овом делу Љубомир Ненадовић највише места посвећује Његошевом боравку у овој земљи и да је посебно занимљив њихов први сусрет и разговори које су водили. О свему томе, и много више, сазнаћемо управо из текста који ћемо читати.


- Изражајно читање одломака.




- Импресије ученика.- Тумачење текста према истраживачким задацима датим на претходном часу. - Задаци преузети из књиге Проучавање хумористичке прозе, Љиљана Бајић

1. Пратите на који начин је путописац изразио своје доживљаје, утиске и рефлексије са путовања по Италији. - Чиме је све заокупљен и занет његов дух? - Анализирајте удео осећајног, лирског приповедања читаоца.

2. Наведите уметничке чињенице помоћу којих ћете образложити зашто је у Писмима из Италије Ненадовић највише писао о Његошу. - Уочите особине које красе Његоша и ситуације у којима се оне испољавају. - Анализирајте како Његош реагује на вести које му стижу из Босне и Крајине. - При том обратите пажњу н његове речи, лице и изражајно понашање. - Како се јарост, која га тада обузима, манифестује у изгледу, држању и говорном испољавању владике? - Зашто он Омер-паши жели да прође трагом свију потурчењака и да се на Страшном суду погледа у очи са Обилићем? За какву му кривицу изрче ову клетву? - Објасните зашто у цркви Светог Петра у Риму владика није целивао часне вериге. Протумачите смисао његових речи : Црногорци не љубе ланце. Које се свевремене вредности њима афирмишу? - Шта на основу истакнутих појединости закључујете о Његошевом карактеру?

3. Анализирајте који су уметнички чиниоци из путописа код вас побудили ведро расположење и смех. - У виду можете да имате одломак о посети Нероновим бањама или Његошев коментар одломака дела Обилић. - Шта је смешно у ситуацији у којој се у бањи затичу Ђука и Вукало? Добро је да запазите по чему се Ђукино понашање и Вукалов изглед разликују од средине у којој се налазе и да објасните зашто оно што је различито у датој ситуацији делује као смешно и шаљиво. - Анализирајте пример у коме се види Његошева досетљивост и духовитост. - Образложите како комични елементи доприносе откривању и карактеризацији Његошевог лика и ликова његових пратилаца.

*** 2. час - наставак тумачења са посебним освртом на хумористичке одломке које су ученици током истраживачког читања обележили.


Књижевно-научне врсте; путопис. Предложити ученицима да прочитају текст Африка, Растка Петровића.


Његош у Ненадовићевом путопису, јунак и историјска личност.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Месне реченице (значење и функција)




На пригодном тексту обновити и утврдити садржаје о изричним и односним реченицама и њиховим функцијама у оквиру виших реченица.

Подсетити ученике на прилошко одредбене синтаксичке функције реченичних чланова.


Развиј прилошке одредбе за место исказане речју и синтагмом у зависно сложеној реченици.

Примери:

На некадашњој ледини диже се ново насеље.

Где је некада била ледина, диже се ново насеље.

Тренираћемо атлетику на поправљеним стазама.

Тренираћемо атлетику тамо где су стазе поправљене.

Отишао је тамо одакле је имао бољи поглед на реку.

Месне реченице су зависне реченице са месним значењем.

Функција: прилошка одредба за место

Обележја: заменички прилози где, куда, одакле...

Рад на примерима из уџбеника у паровима, заједничка провера тачности урађених задатака у уџбенику.


Самостални примери ученика реченица са месним значењем и прилошко одредбена функција.





ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Култура изражавања : Анализа ДЗ: Његош у Ненадовићевом путопису, јунак и историјска личност


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за правилно, доживљено и уверљиво изражавање; писање књижевног портрета.




CJ .1.2.5. свој језик прилагођава медијуму изражавања* (говору, односно писању), теми, прилици и сл.; препознаје и употребљава одговарајуће језичке варијетете (формални или неформални);

CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)*;



НАСТАВНА МЕТОДА: Самосталних писаних радова ученика и дијалошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Индивидуални и фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Свеске за домаћи задатак и радови ученика



Проверити да ли су сви написали домаћи задатак.










Ученици бирају најбоља три задатка.





ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Временске реченице (значење и функција)



ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да уочавају, објашњавају, пореде и описују своја језичка искуства новим градивом. Развијати љубав према матерњем језику и његовим изражајним могућностима, приступајући истраживачки и стваралачки. На примерима народних пословица исказаним

условним реченицама схватати поетске, искуствене и стилске вредности оваквог начина изражавања, развијати и неговати језички, литерарни и животни сензибилитет.

















На адекватним примерима поновити обрађене зависне реченице према значењу (изричне, односне, месне) и њихове функције.


У следећим примерима подвући прилошке одредбе за време и током анализе развијати их у зависне реченице са временским значењем.

Примери:

Пре поласка били смо нестрпљиви.

Пре него што смо пошли, били смо несттрпљиви.

У свануће идем на пецање.

Кад сване, идем на пецање.

Шетајући градом , срео је старог пријатеља..

Док је шетао градом, срео је старог пријатеља.

Нису се видели дуго. (одредба за меру времена)

Нису се видели одкако су завршили гимназију.

Након уочавања прилошких одредби за време исказаних речју и предлошко-падежном конструкцијом исте развијати у зависне временске реченице.

Закључити да :

- временске речнице означавају време вршења глаголске радње- у вишој реченици обично имају функцију прилошке одредбе за време или одредбу мере.

Обележја су: везници: кад, док, чим, пошто

везнички спојеви: након што, тек што, само што, пре него што а за означавање мере времена: док, откад, откако


Вежбе у уџбенику; синтеза наученог






ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик: Зависне реченице (изричне, односне, месне, временске)


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: На тексту Писма из Италије Љубомира Ненадовића обновити и утврдити обележја, основна значења и функције изричних, односних , месних и временских реченица. У завршном делу часа проверити усвојеност садржаја на наставном листићу.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати систематичност и поступност у усвајању наставних садржаја о језику.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијањем реченичних чланова (реч, синтагма) у реченицу развијати логичко мишљење и закључивање ученика, као и практичну примену теоријских знања.




CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица); CJ .1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу)






НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, текстовна, самосталног рада ученика


НАСТАВНА СРЕДСТВА: читанка, наставни листићи, радна свеска



Обновити обележја изричних, односних, месних и временских реченица.





На обрађеном тексту Писма из Италије, прва два одељка писма, уочавати изричне и временске а на четвртом одељку и односне реченице и њихове функције.

Развијањем прилошких одредби за место самосталним радом ученици стварају месне реченице и уочавају значење и функцију:

Играћу фудбал на игралишту.

Играћу фудбал тамо где је игралиште.


У завршном делу часа ученици самостално раде на наставном листићу. Провера траје 10 минута. Тако проверити усвојеност утврђеног градива.

Садржај наставног листића

1. Трансформиш подвучене зависне чланове у зависне реченице и одреди им значење и функцију.Професор мало зарађује.

Ко ради као професор мало зарађује. односна – субјекат

Читајући његове песме, уживао сам.

Док сам читао његове песме уживао сам. временска – прилошка одредба

Чекај ме на месту растанка.

Чекај ме тамо где смо се растали. месна – прилошка одредба

Слушао сам песму птица.

Слушао сам како птице певају. изрична - објекат

Прочитао сам занимљиву књигу.

Прочитао сам књигу која је занимљива. односна - атрибут


Урадити вежбања у РС.


ПРЕДМЕТ: 49/ 50. час


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Kњижевност : Горски вијенац, Петар Петровић Његош


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са одломцима из Горског вијенца, Петра Петровића Његоша. Извршити, пре свега, временску локализацију, ситуирати дело у просторне и друштвено-историјске оквире. Дати неопходне податке о Његошу и настанку дела, обавестити их о битним садржајима који претходе одломцима како би ученици текст интезивно доживели и правилно схватили.

Указати на тежњу писаца епохе романтизма да теме, грађу за своја дела преузимају из историјске и националне прошлости, јер је то било време буђења националне свести народа.

Тако је Његошу инспирација била конкретан историјски догађај- истрага потурица. Ужом локализацијом, схватити одлучност владике да и поред свих претњи везира Селима остане достојанствен и непокоран.

Тумачењем мисаоних исказа, објаснити и језичко-стилске особине метафоре, алегорије, метонимије, контраста, дијалектизма, архаизма и турцизама.

Посебно указати на карактерне људске особине везира Селима и владике Данила.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Откривањем основних идеја у тексту, подстицати ученике да размишљају о вечитој борби добра и зла; да уоче универзалност порука одломака- љубав према слободи, очување своје вере и нације; да открију доминантност неправде; националне и социјалне у везировом писму, а као контраст хуманистичке, општељудске поруке владике Данила развијати свест ученика о вредности и значају слободе, човечности и поштења.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Истраживачким читањем објаснити читалачку радозналост као основ развијања уметничког укуса и језичког сезибилитета. Подстицати развој говорне културе ученика тумачењем афоризама и мисаоних исказа кључних за разумевање свевременских порука дела.








CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедањаCJ .2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалог




НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна,дијалошка, монолошка демонстрације

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, индивидуалан

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Горски вијенац, Петар Петровић Његош, слика Петра Петровића Његоша, Звучна читанка за VIII разред



Ученици говоре о Његошу на основу обрађених одломака и путописа Писма из Италије, Љубомира Ненадовића. Временска, просторна и друштвено- историјска локализација одломака.




Слушање одломака са Звучне читане за 8.разред. Импресије ученика. Тумачење одломака радити према претходно датим задацима који се налазе у Читанци или Школски час бр.3-4 2002.год. Динамика интерпетације књижевноуметничког дела, Зона Мркаљ 41-44 страна.

Задаци за истраживање текста :

1) Колико су мисли које препознајемо у овим одломцима историјски условљене? Објасни, уз помоћ наставника, њихов друштвени повод. Које се универзалне истине у њима истичу?

2) Размотри улогу Вука Мићуновића, који ступа у дијалог са владиком, у овом спеву. Издвој и образложи стихове које сматраш најзначајнијим у Вуковом обраћању Данилу. – Објасни шта мучи владику. Које су његове дилеме? – Укажи на разлике између ова два јунака имајући у виду њихову друштвену улогу у одговорност.

3) Запажај како се преко изведених мисли испољава карактер казивача- везира и казивача- владике, а како се изричу колектива и писца. Осветли са моралног становништва лик Селима везира. Образложи његове ставове и протумачи их.

4) Уочи у којим околностима владика Данило изриче свој „отпоздрав“везиру. Чиме је његов одговор подстакнут? Размишљај о вишезначности појединих стихова, попут ових: Веља крушка у грло западе... Крв је људска рана наопака.. Дивљу памет, а ћуд отровану, дивљи вепар има, а не човјек. Образложи природу алегоријског говора у писму владике Селим везиру.

5) Размисли који уметнички искази и стваралчки подтупци побуђују и снаже слободарску мисао црногорског народа. Означи и протумачи из којих се види како ће Турци завршити своју освајачку историју.

6) Објасни стихове: Јаки зуби и тврд орах сломе; добра сабља топуз иза врата..

Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал` зубе поломи! Којом стилском фигуром се Његош користи да би постигао експресивност ових исказа? Пронађи примере контраста у Даниловом отпоздраву везиру.

7) Протумачи симболичко значење стихова: Тијесна су врата уљанику, за међеда скована сјекира! Размисли какво је искуство понео владика из „вишег пријатељства“ с Турцима. Објасни о каквом је пријатељству у суштини реч. При том имај у виду и искуство које је писац овог дела (још једном погледај напомену уз стихове Спуштавах се ја на ваше уже) пренео на јунака спева, владику Данила. – Покушај да се сетиш неког догађаја који ти је помагао да одређену ситуацију сагледаш у потпуно новом светлу. Објасни поруке којима владика отпоздравља Селиму везиру.

8) Сети се неких народних мудрости које би могле послужити као изреке којима би се образложило и токрепило тумачење преписке Селима везира и владике Данила.

9) Упореди стихове које казује коло са речима игумана Стефана: Прве капље из чаше отрови најгрче су и најуопрније. Протумачи савете које игуман даје владици. – Објасни како се у речи игумана Стефана преноси искуство човека који познаје каква је људјка природа и судбина. – Анализирај смисао стихова које казује игуман Стефан, истичући значење стилских фигура контраста, анафоре и понављања.

Његош на уметнички начин приказује истрагу потурица. Тумачењем мисаоних исказа објединити све интеграционе чиниоце књижевне интерпретације.


Поруке спева су и поруке одломака. На основу тумачених одломака закључити да је спев написан у драмској форми, да се дели на сцене и да је то највећа епска форма која има карактер свеобухватног приказа одређене епохе. (Читанка 44.страна)


Научити одабране афоризме из одломака као и делове по избору наставника.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Узрочне реченице (значење и функција)


















На самосталним примерима ученика поновити обрађене зависне реченице (изричне, зависноупитне, односне, месне и временске).



Инсистирати на применљивости што различитијих везника.


На табли исписати следеће примере и уочавати функцију прилошке одредбе за узрок.

Примери:

Због нерада је добио слабу оцену.

Били смо сви срећни због Мирине поправљене слабе оцене.

Из љубави према породици, вратио се кући.

После анализе наведених примера, подвучене прилошке одредбе за узрок развијати у зависне реченице са значењем узрока вршења радње.

Инсистирати на разноврсној употреби могућих везника за обележавање узрока.

Примери:

Добио је слабу оцену зато што није радио.

јер није радио.

пошто није радио.

будући да није радио.

што није радио.

Били смо сви срећни што је Мира поправила слабу оцену.

Пошто је волео своју породицу, вратио се кући.

Ученици закључују да узрочне реченице настају развијањем/преобликовањем прилошке одредбе за узрок (реч, предлошко-падежна конструкција, синтагма) у зависну реченицу, да означавају узрок вршења радње и да имају функцију прилошке одредбе за узрок.

Обележја су везници: јер, пошто, зато што, будући да, што, кад, како


Вежбе на примерима из уџбеника; синтеза наученог.


Урадити вежбе у РС

РАЗРЕД : 52.час

ОДЕЉЕЊЕ :

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА : Књижевност : Светли гробови, Јован Јовановић Змај


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ : Мотивисати ученике за доживљавање песме и њених дубоких рефлексија. Тумачити, разумети и доживети мотив гробова који светле као и друге контрастне слике. Уочити присуство градације у понављању мотива гробље и апострофе у којој је цела песма узвишено, снажно, непосредно испевана – написана за одређену пригоду – годишњицу смрти песника Ђуре Јакшића. Уочавати симболичку повезаност мотива светлости и зрака који краси гробове оних који су за собом оставили велика дела, гробове славних са сваким нараштајем. Протумачити сликовиту непрекидну спону генерација у којој свака нова од претходне наслеђује духовне, људске и материјалне вредности и уочити историјску везу која спаја век са веком и човека са човеком. Поруке песме у мотиву идеала, основног смисла и вредности постојања човека; тежње и идеали ученика, њихове генерације; Мисаона – рефлексивна песма – утврђивање и проширивање појма; присуство родољубља у песми.

ВАСПИТНИ ЦИЉ : На светлим примерима великих људи и њихових дела која стоје као путоказ, развијати дубоке и искрене емоције о животним, моралним и стваралачким вредностима човека, славних предака који су служили и служе за узор. Свака генерација има своје тежње, идеале, постављене циљеве којима стреми, али увек ослањајући се на претходнои црпећи оно највредније.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ : Будити мисаоност, стваралаштво, креативност и радозналост духа, тежње ка вишим духовним сазнањима, вредностимастваралачког света, идеалима. Подстицање и развијање самокритичког и критичког односа према свету који их окружује, чији су део.




CJ .1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*





CJ.3.4.2. издваја основне одлике књижевних родова и врста у конкретном тексту CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта


НАСТАВНЕ МЕТОДЕ : дијалошка, текстовна, монолошка


НАСТАВНА СРЕДСТВА : Читанка, Песме Јована Јовановића Змаја







- Разговор о ствараоцима чија су дела свевременска, која се памте, поштују и данас уважавају. - Мотивациона веза са песничким, приповедачким, драмским и сликарским стваралаштвом Ђуре Јакшића.- Освежити сазнања о животу и раду Јована Јовановића Змаја.


- Непосредна инспирација за настанак песме (објаснити).- Изражајно и доживљено читање песме.- Пробуђене емоције ученика. Разговор. - Тумачење песме према кључним мотивима :

o Светли гробови / контраст у насловној синтагми; симболикаo Све је то гробље / ал је и колевка. o Они сјају сваком нараштају o То су ватре догласникo Кроз векове, кроз маглуo Дед унуку, отац сину... (дијалог, контрастни глаголи)o Коло младо, коло ново.../ дијалог са гробовимаo То бејаху идеали... (вредност идеала – живот празан, младост - пуста)

- Тумачећи мотиве уочавати стилска изражајна средства почев од апострофе у којој је песма испевана, градативних слика гробља, симбола, метафора, уочавајући и анафору.


Поруке песме извиру из сваког њеног стиха, мисли, али кључне су мисли да ти гробови нису руке, већ колевке нових снага.


Научити најснажније слике напамет.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик : Условне реченице; (значење и функција)


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике да на зависносложеним реченицама уочавају обрађене врсте зависних реченица према значењу и њихове функције, како ради утврђивања обрађених садржаја о зависним реченицама, тако и ради припреме за усвајање новог садржаја о значењу и функцији условних реченица. Поћи од познате функције прилошке одредбе за услов исказане предлошко-падежним конструкцијама и развијањем у зависну реченицу уочавати настанак условне реченице уз одговарајуће везнике (ако, уколико, кад, да) којима се условне реченице уводе у сложене реченице. На одговарајућим примерима истражити у закључити да значење услова може бити могуће (потенцијално) и неостварљиво (иреално). Указати на правилност писања условних реченица у инерзији.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да уочавају, објашњавају, пореде и описујусвоја језичка искустваса новим градивом. Тако ће развијати љубав према матерњем језику и његовим изражајним могућностима, приступајући истраживачки и стваралачки. На примерима народних пословица исказаним условним реченицама схватиће поетске, искуствене и стилске вредности оваквог начина изражавања, развијати и неговати језички, литерарни и животни сензибилитет.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати способност ученика да повезују претходно обрађено градиво из синтаксе са новим; подстицати да се на основи тадашњег искуства лакше сналазе и орјентишу у савладавању новог градива из синтаксе реченица повезујући га са свакодневном говорном комуникацијом. Неговати променљивост и стваралаштво као више облике знања и умења довођењем у везу појава типа : истрајност и успех, знање и оцену, поштење и углед.








НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: монолошка, дијалошка, текстовна, демонстрације


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, РС, Наставни листић





Подсетити ученике на обрађене зависне реченице, а затим поделити наставни листић који садржи неке од обрађених зависних реченица.

- Садржај наставног листића :

Одреди врсте подвучених зависних реченица према значењу и функцији на следећим примерима:

1. Милица је обећала да ће доћи. по значењу изрична по функцији прави објекат

2. То је она девојчица која најбоље игра тенис. по значењу односна по функцији атрибут

3. Свима је лакнуло кад је Милица дошла.по значењу временска по функцији прилошка одредба за време

4. Ићи ћемо тамо где смо и планирали. по значењу месна по функцији прилошка одредба за место

5. Отишли смо у биоскоп, како бисмо гледали најновији филм. по значењу намерна по функцији прилошка одредба за циљ или намеру

Након самосталног рада ученика, проверити тачност и најавити обраду новог градива.


Поделити наставне листиће који садрже примере условних реченица из говорне комуникације ученика

- Садржај наставног листића : А)

1. Ако добро научић синтаксу, добићеш одличну оцену. 2. Уколико будеш одличан, ићи ћеш на зимовање.

3. Да га ниси задржао својом причом, Иван би стигао на време у школу. 4. Марко би тачно урадио задатак, кад би му неко помогао. 5. Уколико сте спремни, почећемо са радом.

Б) Обележи а) могуће условне реченице

б) неостварљиве условне реченице у примерима :

1. Учи, уколико мислиш да положиш испит. 2. Кад би ми ти позајмио књигу, и ја бих је прочитала. 3. Да сам те препознао, ја бих ти се јавио. 4. Ако потрчимо, стићи ћемо на аутобус.

Питања за анализу реченица :

- Којим везницима су уведене условне реченице у наведеним примерима?- Упоредите, у којим су глаголским облицима предикати основне (главне) и зависне реченице у примерима.- Да ли од тога какви су предикати зависи који ће условни везник бити употребљен?- Проверите то покушајем међусобне замене везника?

Условне (погодбеене) реченице уводе се у сложену реченицу везницима ако, уколико, кад, да Везник кад, као условни везник употребљава се само у сложеним реченицама у којима је и у главној и у зависној реченици предикат у

форми потенцијала. Везник да уводи условне реченице чији је предикат или у неким од прошлих времена или у презенту, а предикат главне обавезно у

потенцијалу. Везници ако и уколико увек су условни везници.

Закључујемо : Условне реченицу су зависне реченице којима се означава услов вршења радње у зависно-сложеној реченици и имају функцију прилошке одредбе за услов.

Покушајте да уочите има ли разлике у условном значењу при употреби различитих условних везника.

Има. Условне реченице са везником да увек изражавају неостварен, иреалан услов, јер је био у прошлости. Реченице са везницима кад, ако, уколико, изражавају могући, потенцијални услов.


- Вежбе у развијању прилошких одредби за услов у условној реченици, на примерима :

1. На испиту нема успеха без знања. 2. У случају победе , били бисмо прваци света у фудбалу. 3. Без крила нема лета. 4. Уз такве услове свако може бити добар спортиста.

Коју функцију имају подвучене предлошко-падежне конструкције у наведеним реченицама? (прилошке одредбе за услов) Развиј подвучене предлошко-падежне конструкције у одговарајуће зависне реченице. ***

1. На испиту нема успеха, ако не будемо знали. 2. Уколико победимо , били бисмо прваци света у фудбалу. 3. Уколико нема крила , нема лета. 4. Свако може бити добар спортиста, ако има такве услове.


Рад у РС.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност : Отаџбина, Ђура Јакшић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са родољубивом поезијом Ђуре Јакшића на примеру Отаџбине и основним одликама романтизма као уметничког правца - субјективни став уметника према стварности, стилска средства која јаче емоционално делују на машту и осећања; узвишени тон и стил; родољубље и национална прошлост као доминантни мотиви. Током тумачења песме уочавати и објашњавати симболе (постојаности) камена персонифицираног, који се попут пирамдиде диже у небо; други, емоционално јачи слој песме испуњен одлучношћу, срџбом и борбеним расположењем у непосредном обраћању непријатељу; стилску изражајност епитета у инверзији; врсту стиха; јединство теме и поука у стиху : Отаџбина је ово Србина. Утврдити појам родољубиве песме.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати љубав према домовини. Истицати висои степен патриотских осећања и изузетне уметничке вредности родољбиве поезије романтичара. Неговати патриотизам на примерима светле традиције нашег народа.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Успоставити корелацију са историјском основом и временом ослободилачких ратова. Родољубље - мотив присутан чак и у љубавној поезији. Подстицати истраживачки дух ученика. Оспособљавати их за тумачење ширих значења књижевних дела.















НАСТАВНА МЕТОДЕ: дијалошка, текстовна, монолошка


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Песме, Ђ. Јакшић



Разговор - емоционална припрема. Родољубље - патриотизам у поезији песника обрађених у претходним разредима - Домовина, Душан Васиљев, Моја отаџбина, Алекса Шантић, Крвава бајка, Десанка Максимовић и друге. Казивање стихова из обрађених песама.


- О песнику и мотивима родољубља у његовој поезији. - Сликар, приповедач, песник, мотиви родољубља чак и у његовој љубавној поезији. - Прочитати песму изражајно и доживљено- Импресије, утисци ученика- Објаснити да је песма настала у време припреме Србије за ослободилачки рат против Турака и избијања босанскохерцеговачког устанка

(корелација са историјом)- Објављена у првом броју часописа Отаџбина 1875. - Тумачење песме према истраживачким задацима :

o Слободарски дух народа и снажно осећање љубави и поштовања према домовини и њеној херојској прошлости доминантни су у песми. o Објасни значење мотива Камен земље Србије. Зашто га песник пореди с пирамидом? Докле досеже? У чему је његова симболика? Којим

је језичко-стилским средствима појачана пластичност ове слике? o Шта је све уткано у постојаност камена? (Костију кршних то је гомила..)o Како раумеш повезаност камена са млађим генерацијама? o Образложи зашто се емоционални ток појачава од стихова : И само дотле до тог камена? Коме то песник обраћа? Износи ли

индивидуална или колективна осећања?o Уочи инверзију у употреби епитета? Шта се добија у тону песме таквом употребом?


- Појам романтично - однос песника према стварности - субјективан- Мотиви - родољубље, љубав, национална прошлост- Стил и тон узвишени


Поруке Отаџбина је ово Србија; напамет - цела или део




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност : Поетика романтизма

ТИП ЧАСА: Усмено изражавање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Групним истраживачким обликом рада систематизовати основне одлике романтизма на примерима нашихб романтичара: Јакшића, Змаја, Л.Костића. Љубав, родољубље и национална прошлост као доминантни мотиви наших песама.

ВАСПИТНИ ЦИЉ:Развијати стваралачки однос ученика према књижевном опусу наших песника. Будити најтананије осећаје, истраживачку радозналост и пирити духовне видике ученика.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да уочавају, откривају, истражују, процењују уметничке вредности књижевног дела. Да зароне у идеализовани свет романтичара.



CJ .3.1.4. чита и тумачи сложеније нелинеарне елементе текста: вишеструке легенде, табеле, дијаграме и графиконе













НАСТАВНА МЕТОДЕ:Текстовна, монолошка, дијалошка, самосталног рада ученика


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Самостални поетски и прозни радови ученика, гитара



Казивањем најлепших стихова мотивисати ученике за рад на часу.






Презентација група о поезији песника романтичара :

Јован Јовановић Змај

Ђура Јакшић

Лаза Костић

- Потпуна и ничим ограничена слобода у стварању.- Ствара се култ песника као генија, богом одабраног, усамљеног и несхваћеног. - Велико присуство маште и јаких емоција у делима (страственост у љубави и патњи, снажна револуционарна расположења)- Наглашена субјективност у доживљавању света и човека и начину приповедања. - Незадовољство животом и постојећом друштвеном стварношћу, коју песникова необуздана машта или одбацује, или улепшава.- Окренутост природе и култ природе, јер је извор многих тајанствених појава и лепота; она нуди неслућену слободу и спокојство песнику, за

разлику од друштва у коме царује лаж, неправда, лицемерје и неслобода. - Слави се борба, слобода, хероизам и пати због ропства туђег народа, што понекад прелази у светски бол.- Јавља се несебична љубав према властитом народу и његовој историји, према култури и посебно према језику и народним умотворинама. - Основни принцип ромнтичара је : важна је лепота дела, а не његова садржина и порука. - Стил је херојски патетичан. Од стилских фигура јављају се поређење, хипербола, реторско питање, екскламација, апострофа, анафора,

контраст.


Представници група прочитаће припремљене стихове Змаја, Јакшића и Костића.





ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик : Допусне реченице; (значење и функција)


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике да на зависносложеним реченицама уочавају обрађене врсте зависних реченица према значењу и њихове функције, како ради утврђивања обрађених садржаја о зависним реченицама, тако и ради припреме за усвајање новог садржаја о значењу и функцији допусних реченица. Уочавати одговарајуће везнике (иако, мада, премда, макар) којима се допусне реченице уводе у сложене реченице.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да уочавају, објашњавају, пореде и описују своја језичка искуства са новим градивом. Тако ће развијати љубав према матерњем језику и његовим изражајним могућностима, приступајући истраживачки и стваралачки. Развијати и неговати језички, литерарни и животни сензибилитет.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати способност ученика да повезују претходно обрађено градиво из синтаксе са новим; подстицати да се на основи тадашњег искуства лакше сналазе и орјентишу у савладавању новог градива из синтаксе реченица повезујући га са свакодневном говорном комуникацијом.














Поновити обрађене зависне реченице које имају прилошкоодредбену функцију (условне, узрочне, временске, месне) и њихова обележја на самосталним примерима ученика.


На следећим типовима уочавати типове синтаксичких јединица којима се може изразити допусно значење.

Примери :

- Упркос незнању , Ана је добила добру оцену. (падежна конструкција)


- И поред овог неуспеха , ми смо задовољни нашом игром. (допусни прилог)- Учећи много , он је једва завршио разред. (глаголски прилог)- Ненамерно сам га повредила. (прилози ненамерно, нехотице, безразложно)

Преобликуј подвучене синтаксичке јединице у одговарајуће зависне реченице!

- Иако није све знала , Ана је добила добру оцену.- Мада је много учио , он је једва довршио разред.- Премда смо данас били неуспешни , ми смо задовољни нашом игром. - Повредила сам га, иако нисам имала намеру.

Зависне допусне реченице означавају допуштање вршења глаголске радње, иако за то не постоје услови. Обележја су везници : иако, мада, премда, макар. Они су једнозначни - могу уводити само допусне реченице. Везници иако, мада и премда могу се међусобно замењивати, те је стилска организација текста у том смислу боља.


На примерима ученика проверити разумевање и степен усвојености, као и на вежбањима у Уџбенику.






ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Култура изражавања : Анализа ДЗ: Родољубље у делима писаца епохе романтизма


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за правилно, доживљено и уверљиво изражавање. Подстицати ученика на уочавање мотива родољубља у поезији песника епохе романтизма, са посебним акцентом на родољубиву поезију Ђуре Јакшића.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати језичко осећање и поетско и стилско изражавање ученика. Развијати љубав према националној прошлости и светлим гробовима.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богаћење речника и развијање језичке културе. Развијати индивидуалне склоности и способности ученика за самостално писмено изражавање






CJ .3.2.2. саставља аргументативни текст CJ.3.2.3. пише приказ (књиге, филма, позоришне представе и сл.), репортажу и расправуCJ .3.2.4. пише резиме дужег и/или сложенијег текста


НАСТАВНА МЕТОДА: Самосталних писаних радова ученика и дијалошка


















ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Израда Другог школског писменог задатка


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Композиција, језик, стил, правопис и обрада теме. На темама везаним за обрађене садржаје из књижевности уочити способности ученика за компоновање садржаја из градива, распоред појединости, изражајност употребљене лексике и стилских поступака. Оспособљавање ученика за успешно служење књижевним језиком.


ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати ученике на самостално литерарно стваралаштво. Проверити усвојеност писменог изражавања; израда другог школског писменог задатка. Развијати и неговати културу писменог изражавања ученика.







НАСТАВНА МЕТОДА: писани радови ученика


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Вежбанке за писмене задатке



– Припремне радње: обрађени текстови, домаћи задаци, говорне, писмене, стилске и правописне вежбе; правописна вежбања обављена на претходним часовима у континуитету




– Теме: 1. Ти гробови нису раке, већ колевке нових снага, Ј.Ј.Змај

2. Са Филипом Вишњићем по устаничкој Србији

3. Слика буне у народној песми Почетак буне против дахија и у Мемоарима Проте Матеје Ненадовића.






ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик : Намерне реченице (значење и функција)


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике да на зависносложеним реченицама уочавају обрађене врсте зависних реченица према значењу и њихове функције, како ради утврђивања обрађених садржаја о зависним реченицама, тако и ради припреме за усвајање новог садржаја о значењу и функцији намерних реченица. Поћи од познате функције одредбе циља или допуне циља, уз одговарајуће везнике (да и како) којима се условне реченице уводе у сложене реченице. Закључити да су намерне реченице зависне реченице које показују циљ или сврху преузимања радње у вишој реченици.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да уочавају, објашњавају, пореде и описујусвоја језичка искустваса новим градивом. Тако ће развијати љубав према матерњем језику и његовим изражајним могућностима, приступајући истраживачки и стваралачки. На примерима народних пословица исказаним условним реченицама схватиће поетске, искуствене и стилске вредности оваквог начина изражавања, развијати и неговати језички, литерарни и животни сензибилитет.













УВОДНИ ДЕО ЧАСА: На следећим примерима поновити обрађене зависне реченице (усмено) и самостални примери ученика :

Одреди врсту зависних рчееница према значењу и њихове функције :

Луји се стеже срце кад угледа Рудоњу. _____________ _____________

Где мачке нема, ту мишеви коло воде. _____________ _____________

Били смо тужни, што смо поражени. __________ _____________

Ако бежиш од добра, упашћеш у зло. _____________ _____________

Иако сам журио, нисм стигао на време. _____________ _____________




а) - Учим ради одличног успеха .

- Идем у град ради куповине патика .- Брат је отишао у библиотеку по књигу .

Након анализе функције реченичних чланова, прилошке одредбе за намеру преобликовати у намерне зависне реченице.

б) - Учим да бих био одличан .

- Идем у град како бих купио патике .

- Брат је отишао у библиотеку да узме књигу .

в) - Да би стигао на време , пошао је раније.

- Како би стигао на време , пошао је раније.

- Наставник је с одуевљењем предавао, да би нам што боље објаснио .

Закључити да су намерне реченице зависне реченице које показују циљ или сврху преузимања радње у вишој реченици. Имају функцију одредбе циља, могу бити и допуна за циљ (Мира је отишла да спава.) .Обележја су везници да (са презентом и потенцијалом), како (са потенцијалом)


Вежбе у Уџбенику и РС.


Написати по две реченице за сваку обрађену врсту зависних реченица.



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик : Последичне реченице; (значење и функција)


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике да на зависносложеним реченицама уочавају обрађене врсте зависних реченица према значењу и њихове функције, како ради утврђивања обрађених садржаја о зависним реченицама, тако и ради припреме за усвајање новог садржаја о значењу и функцији последичних реченица. Закључити да је обележје последичних реченица је везник да, као и да последичне реченице никада не могу бити у инверзији.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да уочавају, објашњавају, пореде и описују своја језичка искуства са новим градивом. Тако ће развијати љубав према матерњем језику и његовим изражајним могућностима, приступајући истраживачки и стваралачки. На примерима схватиће поетске, искуствене и стилске вредности оваквог начина изражавања, развијати и неговати језички, литерарни и животни сензибилитет.














На самосталним примерима ученика уз употребу различитих одговарајућих везника као обележја, обновити све врсте зависних прилошких реченица са посебним задржавањем на узрочним реченицама.


- Мој тата тако вози ауто, да му се сви диве.- Милица ради с толиком енергијом да се сви чуде.- Тако се изменио да сам га једва препознао.



- Воће је толико родило да су се гране ломиле.- Толико сам радио, да се од умора нисам могао померити.

Зависне реченице којима се казује последица вршења радње у претходној реченици су последичне реченице. У вишој реченици су прилози тако и толико или заменице такав и толики. Обележје последичних реченица је везник да. Никада не могу бити у инверзији.


Вежбе у Уџбенику и РС са посебним уочавањем разлике узрок/последица.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Поновити све о зависним реченицама.



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа Другог школског писменог задатка


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ:оспособити ученике за поштовање композиције писменог задатка; одељка, језика, стила, и правописа.











НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, демонстрације, писмених радова

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални и индивидуални









2. час









ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик : Поредбене реченице; (значење и функција)


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике да на зависносложеним реченицама уочавају обрађене врсте зависних реченица према значењу и њихове функције, како ради утврђивања обрађених садржаја о зависним реченицама, тако и ради припреме за усвајање новог садржаја о значењу и функцији поредбених реченица.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да уочавају, објашњавају, пореде и описујусвоја језичка искустваса новим градивом. Тако ће развијати љубав према матерњем језику и његовим изражајним могућностима, приступајући истраживачки и стваралачки. Развијати и неговати језички, литерарни и животни сензибилитет.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ:Развијати способност ученика да повезују претходно обрађено градиво из синтаксе са новим; подстицати да се на основи тадашњег искуства лакше сналазе и орјентишу у савладавању новог градива из синтаксе реченица повезујући га са свакодневном говорном комуникацијом.














На тексту - одломку из романа


1. Урадио је све као што је обећао.Ана зна граматику, као што Немања зна математику.

Помогао сам му колико сам могао.

2. Он боље зна граматику него/но што ја знам математику.Све се одвијало другачије него/ но што смо очекивали.

Уморио сам се више учећи него/но да сам цео дан копао.

Друга волим вишенего/но да ми је брат.

Зависне реченице које означавају начин вршења радње и вишој реченици.

Две су врсте : а) за једнакост (сличност); као што, као да, како, колико

б) за неједнакост (различитост); него/но што, него/ но да


Функција : поредбене допуне.


Вежбање у РС, 135. страна.


Поновити све о зависним реченицама за следећи час.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик : Зависне реченице, значење и функција


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ:Мотивисати ученике да на зависносложеним реченицама уочавају обрађене врсте зависних реченица према значењу и њихове функције, како ради утврђивања обрађених садржаја о зависним реченицама, тако и ради практичне примене обрађених садржаја.

ВАСПИТНИ ЦИЉ:Подстицати ученике да уочавају, објашњавају, пореде и описују своја језичка искуства са усвојеним градивом. Тако ће развијати љубав према матерњем језику и његовим изражајним могућностима, приступајући истраживачки и стваралачки.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ:Развијати способност ученика да повезују обрађено градиво из синтаксе. Развијати и неговати језички, литерарни и животни сензибилитет и богатити језичку културу ученика.








НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка самосталног рада ученика

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и рад у паровима

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Наставни листић- текст Нарадин хоџа и његова крава



Обновити обрађених обележја зависних реченица, поделити наставне листиће и објаснити начин рада у паровима


Рад на наставном листићу-тексту у паровима.


Насрадин хоџа и његова крава



Насрадин хоџа имао једну краву, која није ни чему ваљала1. Једном му рече жена да одведе краву на пазар2 и да је прода3. Кад је хоџа доведе на пазар4, почне викати што му грло даје5 :“Ова крава не ваља ништа, неће на вријеме да се тели, а кад се отели6, не може ни једног телета да отхрани. Млијека даје посве мало“. Тако је Нарадин хоџа кудио своју краву што је више могао7. Он је то све истину казивао, јер је знао да је лаж велики гријех8.

Кад је свијет чуо9 шта Нарадин хоџа виче10, нико ни да погледа крабу. Уто се хоџи прикључи један његов комшија и пришапне му у ухо: „Што тако вичеш на краву, та нијеси полудио, знаш да не ваља свог малог кудити11 јер га онда нећеш никад продати12. Него дај ти мени ту краву, па да видиш како се продаје 13, а ти се гдје сакриј и не излази, да не познаду14 да је твоја крава 15.“

Насрадин хоџададе му краву и сакрије се. Његов комшија стане водити краву и викати: „Ево добре краве, тели се кад је млијеко најскупље16, даје на помужај по пет ока млијека“. Он је тако хвалио краву да се свијет почео купити око ње17 и питати: пошто је?

Тад однекле избије Насрадин хоџа па повиче: „Па кад је она тако добра18,нећу је ни продавати!“ Узме краву од комшије и одведе је кући.

Врсте зависних реченица према значењу Функције зависних реченица

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.


Анализа урађених задатака и провера тачности.


Припремити се за полугодишњи тест.


ПРЕДМЕТ: 65/ 66.час


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик : ПОЛУГОДИШЊИ ТЕСТ

ТИП ЧАСА: провера усвојености градива на крају првог полугодишта

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Систематизовати усвојености градива из језика и књижевности на крају првог полугодишта

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати поступност, систематичност и самосталност у раду.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ:Практична примена знања стечених у току првог полугодишта.


















CJ.3.4.2. издваја основне одлике књижевних родова и врста у конкретном текстуCJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта


НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: метода самосталног рада ученика


НАСТАВНА СРЕДСТВА: тест



Поделити тестове и објаснити начин рада.


Израда задатака.

Садржај теста:




1. А) Одреди функцију подвучених реченичних чланова а затим их развиј у одговарајуће зависне реченице:

1) Пред нама је хучало узнемирено море. (атрибут)2) Ветар је наговештавао велику летњу незгоду. (прави објекат)3) Упркос нерасполошењу , отишао је у позориште. (прилошка одредба за допуштање)4) Није дошао у школу због болести. (прилошка одредба за узрок)5) Певач зло не мисли. (субјекат)

Б) Допуни зависним реченицама развијајући подвучене реченичне чланове:

1) Пред нама је хујало море које је узнемирено.2) Ветар је наговештавао да ће бити велика летња непогода. 3) Иако је био расположен , отишао је у позориште.4) Није дошао у школу јер је био болестан.

2. Подвуци зависне реченице у следећим примерима и на линија напиши врсту према значењу и функцију.

Значење функција

Ко учи, знаће. Односна субјекат

Да се речи купују, мање би их било. Условна п.одредба

Нестало га као да је у земљу пропао. Начинска п.одредба

Не иди где ћеш бити позван. Месна п.одредба

Док се нисам заљубио, нисам ни обраћао пажњу на њу. Временска п.одредба

Толико га загледају да му је непријатно. Последична п.одредба

Чекај ме испред хотела где смо одсели. Односна атрибут

3. У следећим реченицама изостављене су запете. Упиши их према правилима о употреби запета.

1. Послушно као да је дете диже се Станко.2. Јован Цвијић оснивач српске научне географије рођен је 1856.године.3. Сви они се гурају око мене вичу хватају ме доказују нешто траже нешто испитују прете.4. Језик нема костију али кости ломи.5. Била је срећна због успеха своје другарице или је тако мислила.6. Добро сам одговарао вероватно ћу добити добру оцену.7. Градиво из граматике савладао сам добро.Само ми зависне реченице задају мало муке.8. Што око не види то срце жели.9. Уколико сте спремни почећемо са радом.10. Мала матура које се прибојавам полаже се у јуну.

4.Повежи писце и њихова књижевна дела тако што ћеш испред борја ставити одговарајуће слово:

a) Прота Матеја Ненадовић __1.Отаџбинаб) Јован Јовановић Змај __2.Писма из Италије

ц) Ђура Јакшић __3.Горски вијенац

д) Љубомир Ненадовић __4.Мемоари

е) Петар Петровић Његош __5.Свети гробови

5.Допуни!

1) Јужнословенски језици су ___________ , _________ , __________, _______ , _________, _______.

2) Млађи дијалекти српског језика су _________ и ________________.3) Српска редакција старословенског језика настала је у _____веку и назива се _______________:4) Српскословенски језик је био књижевни језик Срба до _______века.Последњи на њему писао је _________________.5) Славеносрпски је настао мешањем ____________ и_____________ језика са примесама српскословеског и ____________језика.6) Најзаначајнији рукопис писан српскословенским из ______века је ______________.

6.Наведи дела која су изашла 1847.године и њихове ауторе.

1) ________________ , ___________2) ________________ , ___________3) ________________ , ___________4) ________________ , ___________

7. дела која је Вук Караџић објавио:

1814.

1814.

1818.

1823.

1847.

1852.

8.Темељиту реформу ћирилице извршио је ___________ у делу _________, а довршио је ___________ уношењем знакова ___, ____, ____, ___, ____, ____ .

9.На основу наведених одломака препознај књижевна дела.

1) Кад устане мука и мотика,2) Биће Турком по Медији мука. _________________3) Златије, Нова млада не смије (од стида) никог звати по имену! ___________4) Рани сина пак шаљи на војску:5) „Србија се умирит' не може“. _________________6) Кад ујутру сване, онда газда заповеди ја све псе потуку, само онога маторога пса да оставе.

__________________7) Нити сам луда, нити одвећ мудра8) Нит сам вила да звијам облаке9) Већ девојка да гледам преда се. __________________

10. На основу одломка препознај књижевне ликове:

Ја заузело мислим да је ове нове песме, од Кара-Ђорђијана времена, сам спевао.

Његова је свака песма била добра, јер је он (особито како није певао,него само казивао), песме разумео и осећао и мислио је шта говори. __________

Не дај, Јакове, не дај паре, не остављај ми деце под дугом да робују.

_____________

Заручница, млада Љепосава!

Ту ли тебе суђен данак нађе! _____________

Не бојим се од вражјега кота,

Нека га је на гори листа

Но се бојим од зла домаћега. _____________

Други час- саопштити резултате теста и извршити детаљну анализу са исправком


Прикупити радове.





ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност : Житије Светог Саве, Теодосије


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са делима Теодосија Хиландарца од којих је Житије Светог Саве, испроповедано кроз дијалог и покрет, слика живота Светог Саве. Лирска уопштавања Теодосије износи у Служби Светом Сави. Локализовати одломак и подсетити ученике да је житје словенски назив за биографију и да је о Светом Сави писао и Доментијан.Истраживачким читањем откривати и сликати светао лик владаревог сина који се одрекао раскошног световног живота зарад општег добра; свим својим бићем мислио је, осећао, радио и живео по Христовом Јеванђељу.

ВАСПИТНИ ЦИЉ:Неговати православље и непролазност светосавског наслеђа које је за српски народ надахнуће за богаћење јеванђељским врлинама; вера, љубав, нада, молитва, смерност, богољубље, братољубље снаже светосавску одлучност и доследност. Ученици треба да схвате да је светосавље култура душе како је запазио отац Јустин.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ:Подстицати тежње ученика да читајући дела о Светом Сави уочавају вековима грађен храм српском народу - животворни дух светославља који крепи душу, јача снагу,брани националне ио хришћанске вредности.










НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, дијалошка, демонстративна

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Стара српска књжевност, Ђорђе Трифуновић










Пројекцијом слајдова о животу и делу св. Саве, освежити знања ученика о нашем највећем светитељу и просветитељу.


- Локализовати одломак. - После увода и кратког писа Растковог рођења и васпитања, Теодосије описује бекство свог јунака из дома оца Немање, великог рашког

жупана. - Замонашио се у руском манастиру Пантелејмону, добивши име Сава.- Житије на преко сто педесет страна, прати даље Савин живот. - Теодосије завршава дело описом чуда на Савином гробу и похвалом Симеону и Сави. - Пошто су ученици имали задатак да текст истраживачки прочитају код куће и припреме се за тумачење, то ће, наконизражајног читања,

износити своје утиске, запажања са посебним освртом на Савин однос према световном и духовном животу и вредностима као и тумачења Савиних осећања према родитељима.

- Лик Растка Немањића - на основу текста- Контрастне слике тужења војводе и благородних момака и Савино Ако ко остави дом и браћу, жену и децу, богатство и њиве и остало,

наслеђе на векове царево небеско.


Певање Химне Светом Сави.


Рад у РС. Истражити текстове о животу Светог Саве служећи се књигама старе српске књижевности.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Култура изражавања : Репортажа

ТИП ЧАСА: усмено-писмено изражавање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са репортажом као развијеним и савршеним новинским текстом и неким одликама.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати публицистички начин изражавања.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати самостално креативно стваралашптво ученика и богатити лексичку културу ученика.





CJ.3.2.3. пише приказ (књиге, филма, позоришне представе и сл.), репортажу и расправу

СЈ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму;

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, монолошка





НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, РС, Новинске репортаже



Подсетити ученике на оне новинске саставе са којима су се упознали у претходним разредима (вест. новински извештај, интервју)


Прочитати пример репортаже из уџбеника и на тексту уочавати одлике оваквог новинског изражавања.

Репортажа је текст у којем аутор приказује неки стварни догађај из личне перспективе - тако што му је присуствовао или сам у њему учествовао.

Предмет репортаже може бити и неко место, појава или личност.

Новинар (публициста) преноси најбитније појединости и сликовито их приказује, преносећи сопствени утисак.

Циљ је дочарати представу о догађајима и личностима. Често се користи књижвноуметнилким средствима. Репортажа мора бити актуелна, информативна и занимљива.

* Били сте на распусту, упознали нове, занимљиве људе, места; присуствовали концерту омиљене групе, певача...

Одаберите сами о чему ћете написати репортажу, дајте јој наслов и поштујте одлике репортаже као новинског облика изражавања.


Читање састава ученика и коментари.


Рад у РС. Наћи у новинама бар три занимљиве репортаже, тематски различите и упоредити са својом.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик : Напоредни односи међу зависним реченицама (саставни, рставни, супротни)


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ:










НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, текстовна, монолошка




НАСТАВНА СРЕДСТВА:



Поновити обележја напоредних односа обрађених у 7. разреду. На самосталним примерима ученикак поновити напоредне односе међу реченичним члановима. Нпр. Маја, Весна и Милица певају. - три субјекта у напоредном саставном односу.


- Кад завршим основну школу и положим малу матуру, уписаћу се у гимназију. - Родитељи ће ме наградии занимљивим путовањем ако будем успешна на такмичењу или ако освојим неку награду. - Морам доста вежбати граматику како бих добро урадила тест и како бих се уписала у жељену школу.

Анализирати наведене примере и закључити да и зависне реченице могу бити у неком од напоредних односа (саставни, раставни, супротни).


Вежбање на тексту Африка, Р. Петровић (посено 3. одељак)





ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Ауторске песме о Светом Сави - Прича о Светом Сави, М. Бећковић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Продубити знања о духовном наслеђу, о Савиним потомцима, о нама који смо заборавили своје СВето Слово и нашли се на духовном беспућу. Указати на прекор и самопрекор као и на природну потребу да се сопствени народ приведе освешћењу, да разазна и достојно разуме своје духовне корене, а светосаље доживи и прихвати као своу духвону постојбину.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Ширити, развијати и неговати дух православља, светосавску реч која вековима окупља, усмерава, брани, благосиља, открива истину. Неговати општељудске вредности, човекољубље и родољубље.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Пробудити животворни дух светосавља који у српској поезији вековима гради храм српском народу, храм у коме он крепи душу, јача снагу, брани националне и хришћанске вредности.














НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, дијалошка, демонстративна

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, групни, индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, избор ауторских песама о св. Сави



Освежити предзнања ученика стечена у претходним разредима о св. Сави у народној песми, причи, предању, легенди, ауторској књижевности.


- Изражајно читање песме. - 1. група

o Тумачење мотива, слика према истраживачким задацима аутора Читанкеo Мотиви :

евокација духовног подвижништва (Кренуо је Савиним стопама...) светосавски пут - пут вере, истине, мудрости, али и страдања светосавље - искра за нови живот, одбрану и обнову

o Тумачењу Приче о Светом Сави , Матије Бећковића, придружити и тумачење песама : Обраћање Светом Сави, Слободан Ракитић- 2. група

o Мотиви православља и светосавља у песми Обраћање Светом Сави, Слободана Ракитића- 3. група

o Ходочашће Светом Сави, Љ. Симовић



Синтеза порука светосавља у обрађеним песмама.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Рад у РС

Научити напамет најлепше строфе неке песме, по избору ученика.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Правопис : Интерпункција у зависним реченицама

ТИП ЧАСА: Обрада новог градива

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са нормама прилагођеног писања интерпункције у зависним реченицама на адекватним примерима из школске праксе и комуникације. Читајући примере, ученици ће закључивати и изводити основна правила. Практично показати да су теоретска знања о правилној употреби интерпункције постала саставни део елементарне писмености ученика.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према матерњем језику, богатити речник, систематски и континуирано радити на писмености, као и на развијању свести да је језичка култура значајан вид културе уопште.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати писменост ученика и богатити њихову лексику. Оспособљавати их да се старају о језичкој чистоти, а то значи практично их упутити како да побољшају писменост и говорну културу.



CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примерима;CJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагми



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстовна, самосталног рада ученика


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, РС, Правопис, школско издање




Подсетити ученике на основна правописна правила.


Поделити наставне листиће са следећим садржајем :

Стави одговарајуће знаке интерпункције тамо где је потребно:

1. Ко се није родио у равници тај је неће разумети. 2. Где невоља руча ту и туга вечера.3. Иако је знао све о њој пружи јој руку помирења. 4. Ако не отпутујем вечерас никад више нећу отићи. 5. Чим је чуо њене кораке отворио је широм врата. 6. Иако претходне вечери нисам набавио будилник пробудио сам се. 7. Да бих је умирио шапутао сам јој. 8. Пошто ти немаш ништа против пристајем и ја. 9. Затвориш ли прозоре неће бити промаје. 10. Што око не види то срце не жели. 11. Кад неко падне други још гае по њему. 12. Будући да се ствари тако одвијају ја морам доћи. 13. Да би их ућуткао он викну и сам. 14. Кад смо ушли у башту затекли смо тетку на клупи.15. Где су били ту су и остали.


У Правопису, школско издање, пронаћи правила о употреби интерпункције у зависним реченицама и забележити у свеску.


Научити из Уџбеника и допунити из Правописа. Вежбе у РС.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Квиз о Светом Сави - такмичење

ТИП ЧАСА: Провера знања

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ:Задацима примереним обрађеним садржајима у претхидном и овом разреду, такмичарским обликом рада, проверити свеукупна знања о Светом Сави, његовомживоту и раду, као и о значају његовог рада за српски народ у ширењу и утемељењу православља.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и продубљивати дух православља и љубав према највећем српском светитељу и просветитељу.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ:Мотивисати ученике за нова, шира знања о Светом Сави, његовом свестраном, неуморном стваралаштву у свим сверама народног и духовног живота.




CJ .3.1.3. издваја из текста аргументе у прилог некој тези (ставу) или аргументе против ње; изводи закључке засноване на сложенијем тексту CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, монолошка, текстовна

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, индивидуални, у паровима

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, одломци из предговора Српском рјечнику



Организовати такмичарске екипе и објаснити начин вредновања одговора.


Садржај квиза :

1) Када и где је рођен најмлађи син Стефана Немање и господарице Ане, ћерке грчког цара Романа? 1) 1175. у Зети2) 1075. у Трнову3) 1175. у Расу4) 1235. у Расу



2) Место рођења најмлађег Немањиног сина било је престоница. Које државе?1) Српске држав Зете2) Бугарске3) Моравске4) Српске државе Рашке

3) Које име је при рођењу добио трећи Немањин син?1) Стефан2) Вукан3) Растко4) Урош

4) По чему је добио име најмлађи Немањин син?1) По липи, словенској светињи2) По храсту, дрвету под којим се молило3) Маслини, симболу мира4) Ловору, симболу славе

5) По чему су родитељи закључили да ће Растко бити у свему бољи од своје старије браће?1) Био је талентован по сликарству2) Родио се тачно на Божић3) Анђео је предсказао његово рођење4) Био је добродушан, паметан и леп

6) Како је организовано Растково образовање?1) Имао је одабране учитеље и брзо је оспособљен за самостално учење2) Школовао се у Византији3) Похађао је Ресавску школу4) Школовао се у најбољим грчким школама

7) Какав је Растков однос био према привилегијама на двору и очевим државничким пословима?1) Користио их је да би напредовао у науци2) Припремао се да преузме очев престо3) Световне благодети га нису привлачиле4) Знао је да ужива у свему што је доступно једном принцу

8) Чиме се у ретким тренуцима слободног времена Растко радо бавио?1) Дружио се са вршњацима2) Радо је ишао у лов3) Такмичио се са браћом у мачевању4) Путовао по Европи

9) Са шеснаест година је имао анђеоску лепоту. Родитељи одлучују да га жене. Коме Растко поклања своју љубав? 1) Грчкој принцези2) Имао је своју велику љубав, веру у Бога.3) Природним лепотама4) Својим родитељима и браћи

10) Управо када се у младом принцу почела рађати жеља да напусти световн живот, његов отац почиње да гради манастир. Како се звао манастир, задужбина Стефана Немање? 1) Манасија2) Ватопед3) Студеница4) Жича

11) Разговори с монасима за младог принца су имали пресудну одлуку:1) Да напусти двор и побегне на Свету гору2) Да сагради манастир3) Да се посвети световном животу4) Да ратом прошири државу

12) Какву је прилику младић искористио за бекство? 1) Славље на двору2) Путовање у Бугарску3) Боравак у лову4) Одсуство родитеља

13) Како су родитељи прихватили синовљево бекство?1) Одричу га се2) Прихватају његову одлуку3) Очекују кајање и повратак4) Немања је послао потеру за њим

14) Које године је Растко стигао пред врата светогорског манастира? 1) 1091.2) 1191.3) 1291.4) 991.

15) У који светогорски манастир се Растко склонио побегавши из очевог двора?1) Свети Пантелејмон2) Ватопед3) Хиландар4) Студеницу

16) Како Растко успева да надмудри потеру? 1) Тајно је обављен чин замонашења2) Калуђери не принају да је принц у манастиру3) Сакрио се у конак4) Спрема се за повратак, а тајно бежи даље

17) Теодосије је податке за биографију преузео од првог писца житија о Сави :1) Светог Симеона2) Стефана Првовенчаног

3) Доментијана4) Монаха Макарија


Проглашење победничких екипа и награђивање књигом.



ПРЕДМЕТ: 73./74.час


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност: Кроз мећаву, Петар Кочић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проширити и продубити знања ученика о животу, раду и стваралаштву Петра Кочића. Аналитичко синтетичким поступцима, истраживачким читањем, стимулисати ученике да уочавају, откривају и истражују свет уметничког дела; да уоче шире слике у структури приповетке; функцију ретроспекције; драмску напетост радње и симболику Рељине борбе са природном стихијом; градативне слике нарастања мећаве и језичко-стилска средства у дескрипцији; однос природе и човека – горштака који се од искона бори са суровошћу живота и природе; портрет Реље Кнежевића сликан кроз однос према синовцу Вуји. Уочавати облике приповедања – хронолошко, ретроспективно, психолошко; дескрипција (пејзаж) Присуство регионализама и дијактелизама. Идејно богатство и опште људске поруке приповетке.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати свесну активност, радозналост и истраживачки дух ученика. Неговати самосталност у решавању проблемских ситуација уз емоционално и мисаоно ангажовање. Подстицати и усмеравати развијање индивидуалних склоности и способности ученика да процењују подстакнути текстом и уметничким доживљајем вечите борбе човека са природом као и садејство природе са човековим унутрашњим преживљавањима.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати самостално истраживачко проучавање књижевног дела. Поступно, систематично и доследно оспособљавати ученике за логично схватање и критичко процењивање прочитаног текста. Развијати потребу за књигом и способност да се њоме самостално служе као извором сазнања. Богатити говорну и писану културу ученика.








CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедањаCJ .2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог пореклаCJ.3.4.3. разликује аутора дела и приповедача у делуCJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само делоCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ .3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*


НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, индивидуални, групни

НАСТАВНА СРЕДСТВА: читанка, Приповетке П. Кочића



Подсећање на дела Петра Кочића обрађена у шестом разреду: Јаблан, Јазавац пред судом.

О Петру Кочићу – живот и дело.




Интерпретативно читање текста.

Импресије ученика.

Тумачење текста према припремним задацима који се налазе у читанци.

Шира структура приповетке:

Успон, богатство, углед и сјај породице Реље Кнежевић.

Зла коб – нагло пропадање породице Реље Кнежевић.

Трагичан крај Реље Кнежевића и његовог синовца Вује.

План текста:

Стицање угледа поштеним радом породице Реље Кнежевића.

На врхунцу славе и богатства.

Неумољива и зла судбина – болест уништава породицу.

Задушнице, а новаца за свеће нема – Не могаше краве продати.

Повратак са пијаце (из града) – црне слутње.

Гризе оштра и немила студен.

Спрема се велика мећава. – Знам ја ћуд нашије’ планина и ове наше злехуде

врлетне земље: све то потајно и подмукло режи.

Портрети Реље и Вује Кнежевића

Дескрипција - однос природе и човека

Поруке


На другом часу утврђивати текст са акцентом на регионализмима и дијалектизмима кроз облик усменог изражавања.


Научити изражајно читање текста.



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик : Врсте независних реченица према комуникативној функцији

ТИП ЧАСА: обнављање и систематизација

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити, проширити и систематизовати садржаје о комуникативним типовима предикатских реченица, заправо уочавати врсте независних реченица према говорној улози, циљу који се жели постићи њиховим исказивањем. Запажити бележја и функције обавештајних, упитних, узвичних и жељних реченица на датим примерима. Самостални примери ученика као потврда потпуне усвојености ове наставне материје из језика.


Богатити језичку културу ученика и неговати стваралачки однос према језику.


Подстицати ученике да се у говорној и писаној комуникацији правилно служе независним реченицама, имајући у виду њихова обележја и функције.


CJ .1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу) CJ.1.3.7. разликује основне врсте независних реченица (обавештајне, упитне, заповедне);CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примеримаCJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагми


CJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица);CJ .2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица);

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, самосталних радова ученика


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Наставни листић са припремним задацима



Подсетити ученике на врсте независних реченица према комуникативној функцији и њихова обележја и функције.


Поделити наставне листиће.

1. Уз сваку реченицу означи којој врсти независних реченица припдада :

Дошли су гости! ____________________________________________

Нека не улазе у кухињу! _________________________________________

Јави тати! _______________________________________________________

Што су нас изненадили! ___________________________________________

Зашто се нису најавили? ___________________________________________

Најавили су се. ___________________________________________________


Тата је заборавио да каже. __________________________________________

Добро нам дошли! _________________________________________________

Срећно вас нашли! _________________________________________________

Како сте путовали? _________________________________________________

Молим вас, раскомотите се. __________________________________________

Ала ће вам се бака обрадовати! _______________________________________

Где је она? _________________________________________________________

Одмах ћемо је позвати. ______________________________________________

2. Састави по две обавештајне, упитне, заповедне, узвичне и жељене реченице.

___________________________________________________________________

___________________________________________________________________

___________________________________________________________________

___________________________________________________________________

___________________________________________________________________

___________________________________________________________________

___________________________________________________________________

___________________________________________________________________

___________________________________________________________________

___________________________________________________________________

3. Наведи обележја :

обавештајних реченица : _____________________________________________

___________________________________________________________________

упитних реченица : __________________________________________________

___________________________________________________________________

заповедних реченица : _______________________________________________

___________________________________________________________________

узвичних реченица : _________________________________________________

___________________________________________________________________

жељних реченица : __________________________________________________

___________________________________________________________________


Самостални примери ученика за све врсте синтагми.




РАЗРЕД :

ОДЕЉЕЊЕ :

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА : Књижевност : Грађанин - племић, Молијер


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ : Обновити и проширити знања о комедији као драмској врсти, подсећање на претходно обрађена дела. Користећи садржајне захтеве аутора Читанке уочити предмет подсмеха у делу, извршити карактеризацију ликова, посебно господина Журдена и учитеља – таштих и грамзивих.

ВАСПИТНИ ЦИЉ :Подстицати и развијати код ученика марљивост, рад и личне способности. Указати на чињеницу да се новицма знање и васпитање не могу купити. То је процес на којем се систематски и поступно ради од рођења. Указати на то да су духовне вредности оне истинске, а да су грамзивост, таштина, лакомисленост ниске страсти.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ :Неговати стваралачки однос ученика према књижевно-уметничком делу и омогућити практичну примену знања и умења. Богатити културу ученика и стварати им пут ка самосталном стваралаштву. Прочитано драмско дело свестран доживљај има ако се погледа и на позоришној сцени. Неговати такву културу ученика.


CJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност) CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...;CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*CJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедањаCJ .2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог пореклаCJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делуCJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само делоCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ .3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ :монолошка, дијалошка, самосталног сценског истраживања

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ : фронтални, индивидуални, групни



НАСТАВНА СРЕДСТВА : Читанка, Грађанин - племић, Молијер



Подсетити ученике на Фему, лик из Покондрене тикве Ј.С.Поповића, обрађене у 7. разреду и карактерне особине доминантне у њеном лику. По чему Грађанин – племић подсећа на Стеријину комедију.

О Молијеру (1622 - 1673), највећи француски комедиограф. Остварио галерију комичних ликова из свих друштвених слојева овога времена у комедијама : Тартиф, Тврдица, Грађанин – племић и другим. Његово право име је Жан Батист Поклен, а због свевременске актуалности, његова дела су и данас присутна на позоришним сценама.


- Читање текста по улогама (читају талентовани ученици који су то добили као припремни задатак за овај час).- Тумачење одломака према задатим задацима аутора Читанке.- Лик господина Журдена (жури да стекне господско понашање, комично у начину на који то чини; његов однос према

материјалним стварима и духовним вредностима...)- Учитељи (играња и музике).- Друштвене појаве које Молијер изврће подсмеху.- Актуелност тих појава.


Поновити одлике комедије као драмске врсте и наше комедиографе (Стерија и Нушић).





ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик: Предикатске реченице – основни и посебни типови


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и утврдити садржаје о основним и посебним типовима предикатских реченица.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати љубав према свом језику.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања у свакодневној комуникацији.












НАСТАВНА СРЕДСТВА: Наставни листићи, уџбеник, РС



Обновити градиво о предикатским реченицама обрађено у претходном разреду. Подлеити наставне листиће и објаснити начин рада .


Израда задатака на наставним листићима.

Садржај наставног листића

Са леве стране се налазе предикатске реченице, а са десне називи типова предикатских реченица . Анализирај реченице, па бројевима означи којем типу припада свака наведена реченица.

_____ Они певају хорске песме. Предикатске реченице:

_____ Песме су занимљиве. 1. са исказаним субјектом и

_____ Престали су певати. глаголским предикатом

_____ Дивног ли дана! 2. са глаголским предикатом и

_____ А страшно је грмело. правим објектом

_____ Сви радимо. 3. са глаголским предикатом и

_____ Радило се дуго и напорно. неправим објектом

_____ Ја навијам за наше. 4. са глаголским предикатом

_____ А ти? и два објекта

_____ За црвене. 5. са исказаним субјектом и

_____ Црвени су гости. именским предикатом

_____ Мангупе један! 6. непотпуна реченица

_____ Ја верујем у победу. 7. са неисказаним субјектом

_____ Веруј! 8. безличне реченице с прилозима

_____ Тренер је играчима дао одмор. 9. безличне реченице са логичким

_____ Играчи ће нам даровати добру игру. субјектом у генитиву

_____ Ти желиш победу. 10. пасивне реченице са трпним

_____ Сви ће се радовати. глаголским придевом

11. пасивне реченице са

Има расправе, нема амандмана. Рефлексивном реченицом се Грми, сева. Касно је сад, касно за све. Венчања неће бити. Тражи се истина. Граматика је научена.


Забележити:

Типови предикатских реченица су:

- основни (субјекатско-предикатска реченица);

- посебни.Посебни типови предикатских реченица су:

- безличне реченице;- пасивне реченице.

Безличне реченице су:

- бесубјекатске реченице;- безличне реченице са рилозима;- обезличене реченице;- безличне реченице са логичким субјектом у генитиву.

Пасивне реченице су:

- пасивне реченице са трпним глагоским придевом и- пасивне реченице са рефлексивном речцом се.





ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност : Пилипенда, С.Матавуљ


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са животом и радом великог српског приповедача, лирског реалисте Симе Матавуља. Локализовати приповетку - горња Далмација, половина 19. века. Гладне године у сиромашном Петровом пољу, унијаћење Срба. Истраживачким читањем и задацима пратити судбину главног јунака Пилипенде и његов однос према унијаћењу. Проникнути у његов унутрашњи свет, дијалог са Богом; кљаком; гневно ударање магарца, стид, жалост и сузе на первазу крај цесте. На основу садржаја текста уочавати реалистичке слике описа ентеријера, Јеле и Пилипа, екстеријера. Усвојити појам реално, реалистичко, као основне одлике реалзима.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати хумане међуљудске односе уз поштовање и уважавање верске и националне припадности. Развијати и снажити моралне особине ученика на вишезначним свевременским порукама текста типа За образ све, образ ни за шта, Злато се у ватри пробира, а човек у несрећи, На муци се познају јунаци.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да упознају свет српских реалиста и методе стварања, да уочавају, откривају истражују, процењују и закључују на основу садржаја текста. Да шире своје духовне видике, изграују критичко мишљење и уметнички укус, језички и животни сензибилитет.












НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, текстовна монолошка


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка



Час почети читањем одломка О мајстору приповедачу, И.Андрића

У складу са прочитаним одломком, упознати ученике са животом и радом Симе Матавуља. Локализовати текст - временска, просторна; Далмација, Аустрија власт унијаћењем у време гладних година.




- Изражајно читање приповетке- Импресије, доживљеност текста- Тумачење текста према задацима у Читанци датим на претходном часу као припрема.

ПЛАН ТЕКСТА :

- И то бјеше цијело покућство (ентеријер Пилипове куће)- У дворишту, домаћица, Јела Пилипова...- Куријел, ситан, риђ, готово сијед магарац...пјевац и две кокоши- Село К. у горњој Далмацији- Бјеше кракат, дуга врата, обле главе- Обоје стадоше гледати како кркља качамак, једући га очима- Дијалог - разговор Јеле и Пилипа после доручка- То је било зими, године 1843. (ретроспекција)- Еј моја Пирго, жао ми те, али ми је жалије себе!- Разговор са Богом- Кљаку и друговима му Пилипенда бјеше живи оличени пријекор- Ја се уздам у мог српског Риста!- Сједе на перваз од цесте и заплака се!


Синтеза тумачења текста; поруке

Форме приповедања (дескрипција, дијалог, монолог, ретроспекција)


Рад у РС. Научити изражајно текста и обновити књижевнотеоријске појмове




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик: Независне реченице у напоредном односу (саставне, раставне, супротне, закључне и искључне)


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и утврдити садржаје о основним и посебним типовима предикатских реченица.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати љубав према свом језику.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања у свакодневној комуникацији.


CJ .1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу) ;






НАСТАВНА СРЕДСТВА: Наставни листићи, уџбеник, РС




Обновити врсте напоредних односа међу независним реченицама и њихова обележја. (саставне, раставне, супротне, закључне и искључне)


- Рад на наставном листићу:Садржај наставног листића:

1. Којој врсти независних реченица припадају подвучене реченице у сложеној. Наведи везнике тих реченица, да ли се одвајају зарезом?

ПОГЛЕДА КАЊОШ БЛАГО, ПАК СЕ ПОСМИЈЕХНУ, ИЗВАДИ ИЗ ТОБОЦА СВОЈЕГА ДУКАТ И БАЦИ ГА У ШКРИЊУ.

а) Подвучене независне речнице су : _________________________________

б) Везници су: ___________________________________

2. Успарвном цртом (|) означи границе између простих реченица у следећој сложеној и одреди њихове врсте:

ЖЕНА ДОНЕСЕ КОМАД ХЛЕБА ТЕ БАЦИ ПРЕД ПСА, АЛИ ПАС НЕЋЕ НИ ДА ГА ПОГЛЕДА, САМО МРДНУ ГЛАВОМ, А ПЕТАО ДОЂЕ, ИЛИ СЕ МЕНИ ТО УЧИНИ И СТАДЕ КЉУЦАТИ КОМАД, ВЕРОВАТНО ЈЕ СТРАШНО ОГЛАДНЕО.

У овој реченици има, поред главне независне, још реченица и то су:

а) ______________________ д) ______________________

б) ______________________ ђ) ______________________

в) ______________________ е) ______________________

г) ______________________

3. Наведене су неке народне пословице. Одреди којој врсти независних односа припадају:

ПОСЛОВИЦЕ: ОДНОС:

1. ТИ ЊЕГА КАМЕНОМ, А ОН ТЕБЕ ХЛЕБОМ. __________________2. ДРВО СЕ НА ДРВО ОСЛАЊА, А ЧОВЕК НА ЧОВЕКА. __________________3. ИЛИ КУПИ АЛАТ; ИЛ’ ОСТАВИ ЗАНАТ. __________________

4. Везници независних реченица су:

1. САСТАВНИ _______________________________________________

2. РАСТАВНИ _______________________________________________

3. СУПРОТНИ _______________________________________________

4. ЗАКЉУЧНИ _______________________________________________

5. ИСКЉУЧНИ _______________________________________________


Анализа тачности рада НЛ. Самовредновање ученика.


Урадити вежбања у радној свесци.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност : Све ће то народ позлатити, Лаза Лазаревић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са животом и радом Лазе Лазаревића чијих девет завршних прповедака, због велике уметничке вредности, уводе овог писца у ред најбољих српских приповедача. Указати да је небрига друштва и државе за ратне војне инвалиде тематика приповетке, а главни мотив - тема је повратак младог, тешко рањеног војника из рата и његова судбина инвалида. Тумачити тематику приповетке. Открити и проценити ликове са психолошког, социјалног и моралног становишта. Подстицати ученике да уочавају основне форме приповедања, пре свега стилску функцију дијалога у крактеризацији ликова, као и језичко-стилске особености текста. Указати на згуснутост места и времена радње. Систематизовати знања и приповеци као прозној епској форми средње величине.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Тумачећи тематику и тему приповетке, развјати код ученика осећања солидарности према људима који пате и страдају у ситуацијама социјалне и друштвене неправде. Посебну пажњу посветити развијању хуманих начела и човечности, увиђању и осуди нељудских односа друштва. Упркос неправди, осећање љубави и поштовања према човеку, страдалнику, буди моралну осетљивост ученика која утиче на стицање основних људских особина - доброте и племенитости. Без саосећања за туђе патње и невоље и осећања за правду, нема љубави према човеку.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за уочавање и аналитичкосинтетички приступ битним својствима књ. дела, његове тематске, мотивске и идејне основице. Развијати способност препознавања и тумачења пишчевих поступака везаних за свестраану карактеризацију ликова и друштва које се нехумано односи према ратним војним инвалидима. Подстицати исказивање споствених доживљаја ученика поводом садржаја приповетке и исте тумачити. Навикавати их да у тексту проналазе потврду своје доживљености. Развијати мисаоне способности ученика као што су запажање, закључивање, доказивање, као и способности да уочавају и интерпретирају језичкостилска изражајна средства и њихову функцију у делу. Мотивисати ученике да прочитају приповетке Лазе Лазаревића.













НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, монолошка, самосталног стваралаштва ученика


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Приповетке, Л.Лазаревића





Проверити припремљеност ученика за час, пре свега да ли су урадили истраживачке задатке. Важнији подаци о животу и раду Лазе Лазаревића.

Временска локализација текста - Србија у доба Обреновића (српско-турски ратови 1876-1878.) и небрига државе о материјалној и здравственој заштити тешких ратних инвалида који су за домовину дали својку крв и снагу, а завршавали као просјаци јер нису могли да зарађују. Велибор Глигорић каже : Лаза Лазаревић је као војни лекар имао прилике да после ратова са Турцима и Бугарима саглчеда бедан положај, трагедију ратних инвалида. Лазаревић се осведочио да су ратни инвалиди после ратова које је водила владајућа класа, били брзо заборављени, да нико више није водио о њима рачуна да су безобзирно и нечовечно одгурнути у просјаке.


- Интерпретативно читање приповетке- утисци, емоције, доживљеност текста - разговор- Тумачење текста према истраживачким задацима датим на претходном часу (задаци - подвучене реченице у Читанци)- Сачињавање плана текста током тумачења;- План текста :- И сумрак се поче хватати, а лађе још нема- Свет се разиђе, на обали стајаху још смао два човека- Нема је па нема! - Мој син? Казанџија! Тај где удари, ту трава не ниче! - Ту ти је отац. Чекај да му кажем...- Благоје се као муња брзо окрете, стаде пред сина, гледа га гледа - па онда тресну о земљу- Хвала Богу само кад си ти жив - ово ће народ позлатити- Народ поче редом спуштати у капу. - А шта ће ми све ово? - Епилог

***2. час

Наставак тумачења приповетке са акцентом на психолошком тумачењу ликова; компарација Капетан / Благоје. Судбина Благојевог сина.


Синтеза тумачења. Размишљања ученика о теми и ликовима.


Прочитати приповетку у целини и забележити у Дневник прочитаних књига.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик : Систем независних и зависних реченица

ТИП ЧАСА: тест - провера

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ:Проверити степен усвојености градива о систему независних и зависних реченица на примерима датим на наставном листићу.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати систематичност и поступност у усвајању наставних садржаја. Самовредновањем развијати правилан и поштен однос према сопственим резултатима рада.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Увежбавати методологију рада тестовних задатака, логичко закључивање и практичну примену знања из синтаксе система независних и зависних реченица.








НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Самосталних писаних радова ученика, дијалошка




НАСТАВНА СРЕДСТВА: Наставни листић - Тест



Поделити наставне листиће - тестовне задатке и објаснити начин рада.


Садржај наставног листића :

1. Одреди врсту независних реченица и напоредни однос међу њима.

Врста реченица Напоредни однос

Допутовали су и донели много поклона. _______________ ________________

Поклона је много, али ми се не допадају. _______________ ________________

Хоћеш ли да ти нешто купим, или да ти

дам новац? _______________ ________________

Више волим поклон, него новац. _______________ ________________

Иди у собу и погледај поклон од мене! _______________ ________________

Што си погодила и што си ме изненадила! ______________ ________________

Да ли је то све или ће бити још нешто? _______________ ________________

Тата носи пакет, веровано стижу поклони. ______________ ________________

Пакет је велики, биће леп поклон. _______________ ________________

Срећна била и весела била! _______________ ________________

Сви су стигли, само баке нема. _______________ ________________

2. Одреди врсту зависних реченица и напоредни однос међу њима.

Врста зависних Напоредни однос

реченица

Обећала сам родитељима да ћу учити и

да ћу положити пријемни испит. _______________ ________________

Ако се добро припремим и ако положим

испит, уписаћу се у економску школу. _______________ ________________

Хоћеш ли на море ићи одмах кад

положиш испит или кад и ја будем ишла? _______________ ________________

Ићи ћу у августу јер ће бити јефитиније

и јер неће бит велике гужве. _______________ ________________

Нисам рекла да нећу ићи с тобом, него да

ћу ићи у августу. _______________ ________________

3. Следеће сложене реченице преобликуј у просте. При томе зависне реченице подвуци и трансформиши у одговарајуће реченичне чланове: субјекат, објекат, атрибут, прилошке одредбе за време, место, нашин, узрок и циљ.

1. Страшно га боли прст који је сломио.________________________________________________________.

2. Ко постигне одличан успех, добиће лепу награду. ________________________________________________________.

3. Кад се заврши школска година, путоваћу рођацима на село. ________________________________________________________.

4. Моја бака непогрешиво осећа да ће падати киша. ________________________________________________________.

5. Тренираћемо тамо где су поправљене стазе.________________________________________________________.

6. Све се завршило како смо предвидели.________________________________________________________.

7. Петар није ишао са нама јер је закаснио на аутобус. ________________________________________________________.

8. Градиво из граматике обнављај редовно како би положила пријемни испит за гимназију. ________________________________________________________.

9. Претпостављам да ће резултати на испиту бити добри.________________________________________________________.

10. Обнављам градиво које ми није довољно познато. ________________________________________________________.


Проверити и вредновати тачност према заједнички урађеној анализи задатака.


Научити оне садржаје који нису довољно савладани и урадити исправку теста.


ПРЕДМЕТ : 84/85.час

РАЗРЕД :

ОДЕЉЕЊЕ :

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА : Књижевност : Сумњиво лице, Бранислав Нушић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ :Истраживачким задацима мотивисати ученике за доживљавање и тумачење Нушићеве комедије. Подсетити их на хумористичке драмске текстове обрађене у претходним разредима. Упознати их са судбином комедије написане 1887/8. године, а приказане на позорници тек 1923. (Нушић – управник Народног позоришта принуђен је да Нушићу – писцу врати рукопис.) Драмска фабула и етапе у развоју радње. На групи порочних чиновника уочити све особености ненародне власти и бирократског апарата сликане Нушићевим специфичним хумором.

ВАСПИТНИ ЦИЉ : Подстицати и неговати истраживачку радозналост ученика. Развијати истраживачке и стваралачке способности, критичко мишљење и уметнички укус, појачавати и култивисати литерарни језички животни сензибилитет. Неговати вредности изражајне могућности говорног језика, сугестивно казивање и природни став глумца.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ :Подстаћи ученике да читају комедиографска дела, посебно Нушићева и да, гледајући њихово извођење на сцени уочавају битне разлике у сценској интерпретацији и интерпретацији књижевног дела. О томе могу написати и приказе по групама на теме : Сумњиво лице на позоришним даскама и Сумњиво лице - књижевно дело Бранислава Нушића.



CJ .1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VIII разреда) са именима аутора тих дела CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму






CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедањаCJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)

CJ .2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност CJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалог



CJ .3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ : Дијалошка, текстовна, монолошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ : Индивидуални, групни, фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА : Комедија Сумњиво лице и Дневник прочитаних књига








Освежити знања о драмским текстовима обрађеним у претходним разредима (Кирија, Аналфабета, Власт).


*** Истраживачки задаци :

- Сетите се Нушићевих драмских текстова које смо тумачили у претходним разредима.- Која комедија вам је посебно остала у сећању? Зашто?- Прочитајте Сумњиво лице Бранислава Нушића.- Уочавај посебности овог дела.- Како настаје заплет у комедији? Обележи и остале етапе у развоју радње Сумњивог лица. (кулминацију, перипетију, расплет)- Прати комичне ситуације до којих доводи Јеротијева упорност да ухапси среског шпијуна. Која те сцена посебно засмејала?

Чиме? Ситуацијом, говором или поступцима ликова? - Сазнај о стваралачкој историји дела и спреми се да говориш о његовој занимљивој судбини. - Читајући дело откривај и бележи доминантне карактерне црте главних ликова. Посебно их осветли са друштвеног становишта. - Како је приказана монархистичка ненародна власт и које је њене поступке Нушић извргао подсмеху? - Који лик у комедији носи све особине бирократског апарата Србије у доба Милана Обреновића? Које су особине посебно

истакнуте? - У чему се огледа специфичност Нушићевог хумора и комичних ефеката?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА : Хумор је заснован на нескладу између жеља и способности главних јунака, између циљева и средстава, између поступака и њиховог вредновања на вербалним сукобима... Поткрепи тврдње примерима.


Нушић у нашем времену ; поткрепи то примерима из комедије.



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик : Изражавање помоћу глагола и глаголских именица


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за изражавање помоћу глагола и глаголских именица, уз назнаку преимућства именичког начина изражавања, које собом носи и мане, на које треба указати (губљење сликовитости и теже праћење реченице).

ВАСПИТНИ ЦИЉ:Неговати говорну и писану реч ученика, богатити е и стилски уобличавати јачајући њену изражајност.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ:Практична примена знања у свакодневној и другој комуникацији.


CJ .1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи

CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама







Подсетити ученике на стилску изражајност глаголских облика и преобликовањем глагола у глаголске именице уочавати разлике у изражавању.


Примери :

Очекивали су да авион полети.

Очекивали су полетање авиона.

Авион је полетео иако је била магла.

Авион је полетео упркос магли.

* На наведеним примерима и примерима из Уџбеника уочавати и закључивати да ли да се изражавамо глаголима или глаголсим именицама.


Вежбања у РС на веома занимљивим примерима.


Научити обрђено градиво.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Култура изражавања : Анализа ДЗ: Нушић у свом и нашем времену


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за правилно, доживљено и уверљиво изражавање. Развијати способност корелације и уочавања доминатних заједничких мотива у Нушићевом и нашем времену.










НАСТАВНЕ МЕТОДА: Самосталних писаних радова ученика и дијалошка







ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Правопис : Прилагођено писање имена из страних језика


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са нормама прилагођеног писања имена из страних језика на адекватним примерима из школске праксе и комуникације. Читајући примере, ученици ће закључивати и изводити основна правила.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати писменост и изражајне могућности српског језика у корелацији са страним језиком.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Успоставити правилан однос између матерњег, српског и страних језика.


CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом



СЈ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму;



НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, РС, Правопис, шк. издање




Обновити основна правписна правила на адекватним примерима.


- Да ли си читао Приче о Нику које је написао Ернест Хемингвеј?- Da li si čitao Priče o Niku koje je napisao Ernest Hemingvej? - Da li si čitao Priče o Nicku koje je napisao Ernest Hemingway?

На наведеним примерима и оним који се налазе у Уџбенику и РС уочавати правила о прилагођеном писању имена из страних језика.

ПРАВИЛА изведена уочавањем на примерима и закључивањем ученика, уз уобличавања наставака :

- Према српској филолошкој традицији, ранијој и садашњој, писаној пракси и правописним нормама, у српском стандардном језику речи преузете из страних језика, класичних и савремених, укључујући ту и властита имена, пишу се прилагођено, а не изворно и то једнако српском ћирилицом, као и латиничким писмом кад се њиме служимо.

- Начелни став прецизно је, формулисан у ПМС : Свако накнадно поправљање у бичај уведених облика, с циљем да наш облик буде вернији изворноме, само је кварење реда у књижевном језику, подривање његове постојаности и природности.

- То значи да треба писати, а тако и читати (с нашом акцентуацијом) у основном облику и у промени властита имена, лична, географска и друга : Вилијам Шекспир, Ноам Чомски, Ноама Чомског...

- Изузетно, у изворној латиничкој графици могу се писати страна имена када је то потребно ради потпуније идентификације личности, и то у два случаја : а) у научним делима писаним српским језиком (Ноам Чомски - Chomsky)

б) у енциклопедијама и лексиконима са одредницама сложеним по нашој азбуци или абецеди (Шекспир - Shakespeare)


Вежбе у РС.


Научити из Уџбеника и допунити из Правописа.



РАЗРЕД :

ОДЕЉЕЊЕ :

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА : Књижевност : Писмо мајци, Сергеј Јесењин


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ :Мотивисати ученике за доживљајно, истраживачко читање, разумевање и тумачење Јесењинове песме Писмо мајци. Упознати ученике са песниковим књижевним стваралаштвом. Кратко се осврнути на ауторову биографију. Уочити и протумачити мотиве који доминирају у идејном слоју песме путем истраживачких задатака.

ВАСПИТНИ ЦИЉ :Неговати љубав међу члановима породице, узајамно поштовање и разумевање.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ :Оспособити ученике за уочавање и аналитичко-синтетички приступ битним сојствима књижевног дела, његове мотивске и идејне основе. Подстицати креативно, литерарно самостално изражавање ученика. Навикавати их да траже поткрепљења у тексту за своје импресије. Развијати способност ученика да уоче и интерпретирају језичко-стилска изражајна средства и њихову функцију у поезији. Мотивисати ученике за упознавање поетског стваралаштва С. Јесењина.












НАСТАВНЕ МЕТОДЕ : дијалошка, монолошка, текстовна


НАСТАВНА СРЕДСТВА : Читанка, Песме, С.Јесењин



О Сергеју Јесењину .


- Изражајно читање песме на српском и руском језику. - Импресије ученика и доживљеност, снага емоционалности је у оригиналу на руском језику. - Тумачење песме према истраживачким задацима : - Пренеси се у уметнички свет песме и сазнај о чему све машта и шта жели лирски субјект. - Издвој мотиве којима је осликан лик мајке – тумачи их!- Уочи животне околности у којима се налази лирски субјект и објасни како оне утичу на доживљај света исказан у писму. - Задржи се на стиховима Нисам тако очајна бекрија да не видим тебе, а да мрем. Шта они казују о љубави лирског субјекта? - Пронађи стихове који су порука песме и протумачи их. (Ти једина радост си ми, мајко, и једини неизречни сјај)







Изабрати бар три строфе по слободном избору ученика и научити их напамет.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик : Врсте речи : Променљиве и непроменљиве - рад на тексту

ТИП ЧАСА: обнављање и систематизација градива

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике да на тексту уочавају променљиве и непромељиве врсте речи и њихове особености; граматичке категорије променљивих речи, као и њихове функције.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати систематичност и поступност у обнављању, утврђивању и практичној примени градива из језика. Развијати културе усменог и писменог изражавања, подстицати љубав према језику, неговати осећај за његову функционалну и правилну употребу. Стварати језичке радне навике.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ:Оспособљавати ученике за уочавање врста променљивих и непроменљивих речи. Функционално повезивати наставу српског језика и књижевности и тако подстицати ученичку машту и развијати љубав према матерњм језику кроз спознавање његових изражајних могућности. Мотивисати ученике да усвојено градиво примењују на правилан начин у говорној и писменој комуникацији.



CJ .2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи СЈ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама;

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна и дијалошка


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, текст Кроз Мећаву, П. Кочић, Уџбеник, РС





Поновити врсте речи и њихове поделе по значењу.


На тексту Кроз мећаву уочавати врсте речи и њихова значења. На табли и у свесци направити табеларни преглед и бележити.

ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

ИМЕНИЦЕ ЗАМЕНИЦЕ ПРИДЕВИ БРОЈЕВИ ГЛАГОЛИ

...

НЕПРОМЕЉИВЕ РЕЧИ

ПРИЛОЗИ ПРЕДЛОЗИ ВЕЗНИЦИ УЗВИЦИ РЕЧЦЕ

...


Систематизовати врсте речи и њихова значења.




ПРЕДМЕТ : Српски језик 91/92. час

РАЗРЕД : 8. разред

ОДЕЉЕЊЕ :

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА : „Сеобе“, Милош Црњански, одломак

ТИП ЧАСА : обрада наставног градива

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ : Упознавање ученика са животом и радом Милоша Црњанског, романом Сеобе (и одломком у Читанци уколико ученици нису прочитали задато)

Оспособити ученике да се уживе у свет одломка из романа Сеобе Освежити ученичка знања о историјским приликама у 18. веку које су се одразиле на судбину српског народа Подстицати ученике да тумаче тематику дела и мотиве који су у функцији обраде главног проблема у одломку из читанке: живот и судбине

панонских Срба у 18. веку Оспособљавати ученике да тумаче главне ликове (славонско-подунавски пук, Вук Исакович), да откривају и процењују њихове поступке,

особине и осећања. Истаћи паралелизам између спољашњег и унутрашњег стања пука. Истаћи улогу нарације и дескрипције као доминантних облика изражавања у датом одломку и у роману као и употребу перфекта,

имперфекта и плусквамперфекта за дочаравање доживљености Подстицати ученике да тумаче наслов романа

ВАСПИТНИ ЦИЉ :

Развијати осећања родољубља Подстицати ученике на уочавање душевних стања пука и њиховог вође Вука Исаковича Указати на вечите сеобе српског народа – сеобе као судбина српског народа Мотивисање ученика да наставе са читањем књижевних дела М. Црњанског

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ :

Развијање код ученика способности уживљавања у психологију књижевних јунака Подстицање истраживачке радозналости ученика, развијање способности да сами сагледавају и коментаришу ситуације у роману, да их

повезују са ситуацијама из живота Подстицати мисаону активност ученика











CJ.3.4.3. разликује аутора дела од и приповедача у делу


НАСТАВНЕ МЕТОДЕ : дијалошка, монолошка, текстовна, демонстрациона


НАСТАВНА СРЕДСТВА : Читанка, фотографија М.Црњанског, слика Сеоба Срба, П. Јовановића





Припремне радње за обраду текста извршене (читање одломка).

Пошто је у питању одломак у Читанци из романа Сеобе, ученике у тумачење текста увести давањем основних информација о животу и раду М. Црњанског у мери потребној за разумевање и доживљавање дела и локализацијом текста. Показати ученицима фотографију М. Црњанског.

М. Црњански (Чонград, Мађарска 1893 – Београд 1977) рођен у грађанској породици, основну школу и гимназију похађао је у Темишвару. Студије историје уметности и филозофије почео је у Бечу, а завршио у Београду. Радио је као професор, новинар, дипломатски службеник. Дуго је живео изван земље. Најзначајнија дела су му збирка песама „Лирика Итаке“, кратки роман „Дневник о Чарнојевићу“. Проучавао је националну историју почев од Велике сеобе Срба (1690) и кроз читав 18. век што је уродило романом о сеобама и страдањима српског народа - Сеобе (прва књига објављена је 1929, а друга 1962). У песми Суматра и Објашњењу Суматре формулисао је теоријске основе песништва после Првог светског рата.

Срби су као добровољци учествовали у аустријској војсци током аустро-турских ратова. Пошто је аустријска војска поражена, Срби су под вођством патријарха Арсенија ІІІ Чарнојевића пребегли на територију Угарске плашећи се турске одмазде. Ту им је обећана верска и културна аутономија уз обавезу да чувају и бране јужну границу Аустроугарске од упада Турака. Положај Срба се погоршао кад је на престо дошла Марија Терезија, те су били принуђени да се боре на ратиштима Европе а за интересе Аустроугарске.

Показати ученицима слику Сеоба Срба, П. Јовановића.

У роману Сеобе смењују се два тока: ратни и мирнодопски. Први прати кретање пука од панонских равница до Рајне, збивања на ратишту и повратак пука кућама. Други прати судбину Вукове жене Дафине и Вуковог брата Аранђела. Фабула је заснована на схеми брачног троугла.

Пронађите део текста у коме имамо и месну и временску локализацију и на основу тог текста одредити тему романа Сеобе из ког је узет одломак.

Роман Сеобе обрађује живот и судбине панонских Срба у 18. веку. Радња романа почиње у пролеће 1744, а завршава се у пролеће 1745. године. Највећи део прве књиге посвећен је славонско-подунавском пуку и Вуку Исаковичу, команданту пука. Грађу за роман, Црњански је пронашао у Мемоарима Симеона Пишчевића, пуковског писара, који је забележио податке о кретању пука, о борбама и важнијим догађајима.

Одређивање теме - живот и судбине панонских Срба у 18. веку – треба да подстакне интересовање ученика за тумачење одломка.


Најбољи начин да ученици активно учествују у тумачењу одломка је ако су одломак претходно прочитали.

Саслушајте пажљиво одломак из романа Сеобе. Размишљајте о томе како славонско-подунавски пук и Вук Исакович доживљавају одлазак на бојиште под туђим заставама.)

Следе подстицаји за разговор о уметничким доживљајима које је одломак изазвао код ученика.

Како сте доживели одломак из романа Сеобе? На каква размишљања вас је навео? Опишите атмосферу која је овде дочарана.

Ученици саопштавају своје утиске. Ученици ће уочити да се пук креће непознатим, туђим пределима, да осећа страх и потиштеност и да заборавља своје најмилије.

Објасните по чему је посебан главни јунак овог одломка. Како је приказан? Пронађите у тексту са чиме се све пук пореди. Упоредите спољашњи изглед и унутрашње стање пука. Шта је допринело таквом изгледу? Објасните зашто пук на овом маршу губи људска обележја, људски лик пука бива обезличен. Докажите да између спољашњег и унутрашњег стања пука постоји подударност, паралелизам.

Главни јунак овог одломка је славонско-подунавски пук – војнички колектив који чине Срби, а чији је старешина Вук Исакович. Пук се пореди са пребијеним псетом, понизан и тих, диже прашину као стока, зором се буди као пијан, креће се као стадо, све ниже опуштених глава, хода раскречен, за ноздрве и капке залепила се прашина, зној и мушице, смрди на лој. Крећући се непознатим пределима обузима га страх од туђине, оставио је све разумљиво и видљиво, пренеражен је новинама, опијен ваздухом, гладан и прозебао, затупелих мозгова, изнемогао од вежбања и као излудео од промена, потиштен, снужден, пренеражен, осећа празнину у души, мрско му је да живе и да се сећају, заборављају куће и кућишта, не мисле на жене и децу. Пук не зна за чије интересе ратује, креће се далеко од простора и непријатеља на које је навикао.

Мотив туђине је централни мотив одломка. Зашто пук све јаче осећа страх од туђине? Пронађите у одломку детаље којима писац дочарава туђину. Од чега се све пук удаљавао а на шта је све наилазио? Објасните зашто је пук погледао каткад увис као да је одлазио са земље. Када је наступила „дубока потиштеност“?

Страх од туђине је страх од непознатог и неизвесног, неразумљивог и недокучивог света. Нису могли да схвате како су уопште могли поћи и оставити села, куће, жене, децу, све што је било разумљиво и видљиво. Њихова баровита равница, пуна баруштина и магле, изгледала им је као сан. Сада их окружују брда, шуме, вароши од камена, чудни мостови и справе, свирка која је допирала из зидова, а ваздух сече као нож. Мења се и угао гледања – предео посматрају са тих брда, са висине, као птице, а не као људи. На њихов предео сећа их још једино понеки коњ мрков и овце. „Дубока потиштеност “ настаје у тренутку кад схвате да је земља којом се крећу за њих потпуно тајанставена и незнана и да су се толико удаљили од својих кућа да их више ништа на дом и не подсећа.

Као командант славонско-подунавског пука Вук војнике пука мучи заморним маршевањем. Пронађите у тексту шта се дешава у његовј души, а шта у души пука. Какав је тај однос? До ког степена је расло стање општег клонућа? Објасните зашто гомиле постају „раздражене и крволочне“. У чему се огледа бесциљност ратовања?

У Вуковој души и у души пука је празнина, све што су оставили код куће „нестаје и разлива се као дим“. Потиштени и снуждени, са осећањем празнине у души, заборављају и најмилије. Препуштају се патњи. У њима остаје још једино мука од ратовања. Такво клонуће потрајаће све до тренутка док Вук Исакович не почне да их ломи напорним војничким вежбама: на узвишицама, у долинама, код мостова, при логоровању. Зато постају раздражени и крволочни – збуњена гомила која урла. Рат у који иду за њих нема ни циљ, ни смисао – далеко од куће, од свега што им је познато, за туђе интересе, у туђој земљи.

Протумачите душевно стање војника и Вука Исаковича на основу детаља: „Као и магле што су лебделе ниско, над пољанама и нестајале иза њих, раскидаше се у њиховим мислима, и слике њихових жена и деце“. Који стилски поступак је писац употребио да би нам то дочарао? Објасните шта представља мотив куће.

Били су измучени унутрашњим патњама више него физичким, јер више ни под склопљеним очима нису могли да призову у сећању слике жена и деце. Користећи се градацијом писац је предсатвио како постепено бледе сећања војника на продицу: најпре је то живо сећање на најмилије, које полако почиње да се разлива и нестаје као дим, а потом се слике жена и деце раскидају у мислима да би најзад заборавили куће и кућишта, а на жене и децу нису више ни помошљали. Претворили су се у отупеле, безосећајне ратнике. Били су толико далеко од куће и физички и психички да је све то било бесмислено. Прожети су осећајем раскида са породицом, спремни „као чекрк на ветру“ да се повинују вољи других.

Каквим облицима изражавања се писац послужио? Пронађите у одломку потврду за свој став. Шта се постиже означавањем радње која се извршила у неодређеној прошлости употребом перфекта, имперфекта и плусквамперфекта?

Писац се послужио описом и нарацијом. Ученици ће за опис наводити поређења с почетка интерпретације, а за нарацију, у осталим деловима текста уочити употребу перфекта, имперфекта и плусквамперфекта као глаголских облика којима се дочарава доживљеност, а читалац на тај начин још јаче увлачи у свет књижевног дела и стиче утисак сведока и посматрача наведених догађаја.

На основу свега до сад реченог покушајте да протумачите наслов романа Сеобе.

Трагичност судбине српског народа осуђеног на вечита кретања, заборављања куће и кућишта, на одисејска лутања, а увек за туђе интересе, бесциљно и бесмислено.


Синтетички осврт на наставну јединицу. Закључна уопштавања у монолошкој методи како би ученици могли резимирати све што су тог часа чули и још једном се присетити најбитнијих појединости које ћи им користити у даљој настави српског језика. Пошто је одбаченост и трагање за излазом универзална тема М. Црњаског, подстицати ученике да говоре о ситуацијама када су се осећали одбаченим и у чему су тада видели излаз.


Увежбати изражајно читање појединих одељака – други, трећи и четврти одељак, девети и десети одељак, и други одељак, и да уоче језичко-стилске одлике приповедања М. Црњанског на основу задатака датих у Читанци.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Jезик : Падежи; значења и функције


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ:На припремљеним наставним листићима, адекватним примерима, обновити, утврдити и систематизовати врсте, значења и функције падежа. Указати на најчешће грешке у свакодневној употреби падежа.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати систематичност, поступност у усвајању садржаја из језика. Развијање културе усменог и писменог узражавања, подстицати љубав према језику, неговати осећај за његову функционалну и правилну употребу. Подстицати радозналост, активни истраживачки однос према српском језику. Стварати језичке радне навике.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати способност уочавања и логичког закључивања. Практична примена знања о падежима. Мотивисати ученике да научено градиво о падежима примењују на правилан начин у говорној и писменој комуникацији.



CJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагми

CJ .2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи СЈ.3.3.4. познаје подрвсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама;

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: далошка, текстовна

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални и рад у паровима

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Наставни листићи, Уџбеник и РС





Обновити падеже, основна значења и функције.


На припремљеним наставним листићима обнављати и систематизовати основна знања о падежима.


1. Одреди врсту, значење и функцију падежа у подвученим именским речима.

врста значење функција

1) Студеница је најзначајнији српски манастир. _________, _________, _________

2) Фреске Сопоћана су највиши домет сликарства у 18. веку.

_____________________, _____________________, _____________________

3) Током векова из манастирских ризница нестале су различите драгоцености и рукописне књиге.

_____________________, _____________________, _____________________ _____________________, _____________________, _____________________

4) У Грачаници је сачувано само неколико рукописних књига из 16. и 17. века.

_____________________, _____________________, _____________________

5) Захвалили смо се домаћинима на гостопримству.

_____________________, _____________________, _____________________

6) У Грачаници су 1539. године основали српску штампарију.

_____________________, _____________________, _____________________

7) Пред верске празнике манастири оживе.

_____________________, _____________________, _____________________

8) Туристи из целог света одлазе у српске средњовековне манастире.

_____________________, _____________________, _____________________

9) Манастир Жичу је изградио Стефан Првовенчани са својим сином краљем Радославом.

_____________________, _____________________, _____________________

10) Фреске су сликане виртуозном техником, златом и азуром.

_____________________, _____________________, _____________________

11) Приближавајући се манастирима били смо узбуђени.

_____________________, _____________________, _____________________

12) О већим празницима се пред манастиром продају слаткиши, играчке и сувенири.

_____________________, _____________________, _____________________ _____________________, _____________________, _____________________

_____________________, _____________________, _____________________

13) У Милешеви се међу портретима Немањића из 13. века налази портрет Светог Саве са његовим топлим проницљивим очима из којих зраче неуморна стваралачка снага и племенитост духа.

_____________________, _____________________, _____________________ _____________________, _____________________, _____________________ _____________________, _____________________, _____________________ _____________________, _____________________, _____________________ _____________________, _____________________, _____________________

14) У Крушедолу најпознатијем фрушкогорском манастиру, недељом и празницима се окупља свет из ближе и даље околине.

_____________________, _____________________, _____________________ _____________________, _____________________, _____________________

_____________________, _____________________, _____________________ _____________________, _____________________, _____________________

_____________________, _____________________, _____________________ 15) 15) Деца с великим задовољством иду у манастир Крушедол.

_____________________, _____________________, _____________________

16) У средњем веку су изграђени најлепши манастири.

_____________________, _____________________, _____________________ _____________________, _____________________, _____________________

17) У манастирима се обележавају празници по православним обичајима.

_____________________, _____________________, _____________________ _____________________, _____________________, _____________________

_____________________, _____________________, _____________________

18) У манастиру Жичи је 1217. године крунисан први српски краљ Стефан Првовенчани.

_____________________, _____________________, _____________________

_____________________, _____________________, _____________________

19) Ако идеш у фрушкогорске манастире, иди у Хопово.

_____________________, _____________________, _____________________

_____________________, _____________________, _____________________

20) Биће ти занимљиво у фрушкогорским манастирима, нарочито у Хопову.

_____________________, _____________________, _____________________

_____________________, _____________________, _____________________


Синтеза утврђених садржаја о падежима.


Урадити вежбања у Уџбенику и РС.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност : Ламент над Београдом, М. Црњански


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са животом и радом М. Црњанског, истичући суматраизам као уметничку интуицију о универзалној повезаности и човекољубивој здружности света; духовна активност која маштом и интуицијом побуђује, преноси и гради нове животне и поетске истине. Објаснити ученицима да Суматра као име острва Малајског архипелага, у поезији М. Црњанског нема географско обележје. Она постаје име света који се гради креативним духовним способностима. Мотивисати ученике за доживљајно истраживачко читање, разумевање и тумачење поезије Милоша Црњанског. Уочити и протумачити мотиве који доминирају у идејном слоју поеме. Подстицати ученике да уоче и протумаче битне стилске и језичке особености поезије Милоша Црњанског.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати осећање наде, љубави, припадности завичају, своме народу. Побудити у ученицима саосећање за песникову Лабудову песму.


Оспособљавати ученике за самостално тумачење књижевноуметничког дела. Уочавање битних својстава поеме тематске, мотивске и идејне основице. Навикавати ученике да успешно обављају мисаоне радње као што су запажање, закључивање, доказивање, апстраковање и индукција. Развијати способност и навике ученика да у тексту траже поткрепљења за своје импресије. Пробудити код ученика интересовање за стваралаштво Милоша Црњанског.











НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, монолошка, дијалошка, демонстрације


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка



О М. Црњанском (1893 - 1977).

Рођен у Мађарској, пореклом из Војводине. Студирао у Бечу на Филозофском факултету, а студије завршио у Београду после Првог светског рата. За време Првог светског рата био је војник у аустријској војсци. Мобилисан је насилно и борио се на галицијском ратишту са Русима. Јован Деретић каже : То младалачко ратно искуство даће печат читавом његовом књижевном стварању.





Књижевни развој М. Црњанског условљен је животним приликама. Његова луталачка страст била је подстицајна за плодан књижевни рад. Бавио се новинарством, политиком и дипломатијом, и они су га одвојили од поезије, али не и од домовине.

Након Другог светског рата, због свог политичког опредељења, био је у емиграцији. Тек 1965. године омогућен му је повратак у земљу.

Поезија : Лирика Итаке (1919), Суматра, (1920), Стражилово (1921), Сербија (1926) и Ламент над Београдом (1962)

Прозна дела : Дневник о Чарнојевићу (1921), Сеобе(1929), Друга књига Сеоба (1962), Роман о Лондону (1971)...

У Српском књижевном гласнику објављује Објашњење Суматре, на захтев критичара Богдана Поповића. Заправо, Црњански ту објашњава читаву своју поезију.

Сматра да лирика треба да буде аутономна, да буде уметност, слободан стих, ослобођење језика од баналних стега... Стих је наша занесена играчица, па своје покрете чини у екстази. Своју екстазу претвара у покрете.

Суматраизам - постојање космичког закона, повезаности свега на свету.

Монизам - Ја у свему, све у мени.


Три поеме чине завичајни круг Ламент над Београдом, Стражилово и Сербија.

Поема Ламент над Београдом настала је у другој фази стваралаштва Црњанског.

Написао ју је у Лондону, на плажи. Николи Дреновцу у књизи Писци говоре рекао је да је Ламент над Београдом његова Лабудова песма.

- Изражајно читање песме. - Суматраизам је овде дошао до пуног изражаја. - Поема је састављена од две контрастне песме чије се строфе међусобно смењују. - Два гласа - светски и београдски.

Мотиви :

- Таштина и ништавило песникового лутања (његове суматраистичке опсесије)- Београд - вечан, неуништив, звездани град- Жели да се врати. За њега је Београд место где ће наћи уточисте, мир и гроб. - Све је обиђено, свуда је живљено... само је Београд снага и енергија вечног цивилизацијског и личног станишта. - Ово је химна Београду. Пореди га са лабудом. Лабуд је соларна птица (соларно - рођење). Комбинација воде и ваздуха. Спаја воду и ваздух.

* Појам ламента; ламентација; тугованка, јадиковање, оплакивање, жалопојка, тужна песма из старозаветне збирке Плач Јеремијин.

ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАЦИ

- Пажљиво читај песму и ослушкуј како се развијају осећања која теби побуђује. - Запажај и тумачи опозицију мотива : прах, пепео, смрт - живот; сан, привид, бесмисао - смисао.- Проучи поетске слике у песми, уочи и објасни мотиве од који су сачињени. - Спреми се да образложиш композицију поеме.- Објасни значење наслова Ламент над Београдом.- Издвој поруке којима поеме комуницира са читаоцем. - Како тумачиш стихове :

У теби нема бесмисла и смрти...

...То име ће бити последњи шапат мој...


Појам поеме - Поема је термин који се односи на обимнију песму у којој се преплићу елементи лирске са елемнтима епске поезије. У нашој књижевности познате поеме су : Ђачки растанак, Б. Радичевић, Зрењанин, Оскара Давича, Кадињача, Славка Вукосављевића, Ламент над Београдом и Стражилово М. Црњанског.


Научити напамет делове песме по слободном избору.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Правопис : Обнављање и утврђивање основних правописних правила

ТИП ЧАСА: Систематизација

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити, утврдити, систематизовати основна правопсна правила.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према свом матерњем језику.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати писменост ученика и богатити њихову језичку културу.

ОБРАЗОВНИ СТНДАРДИ:





Сј.3.2.5.зна и доследно примењује правописну норму

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстовна, самосталног рада ученика




НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, РС, Правопис, школско издање



Подсетити ученике на основна правописна правила.

Пошто су Уџбеник и РС богати адекватним примерима за систематизовање знања из правописа, то ће у главном делу часа радити вежбања, изводити закључке и бележити помажући се Правописом, школско издање.


Рад на задацима из РС уз самосталну проверу тачности у Правопису.


Усмена повратна информација након израде задатака.





ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Култура изражавања : Анализа ДЗ: Чежња за даљинама


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ:Оспособљавање ученика за правилно, доживљено и уверљиво изражавање; сликовито и инвентивино писано казивање.
















ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Израда Трећег школског писменог задатка


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ:Композиција, језик, стил, правопис и обрада теме. На темама везаним за обрађене садржаје из књижевности уочити способности ученика за компоновање садржаја из градива, распоред појединости, изражајност употребљене лексике и стилских поступака. Оспособљавање ученика за успешно служење књижевним језиком.


ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати ученике на самостално литерарно стваралаштво. Проверити усвојеност писменог изражавања; израда трећег школског писменог задатка. Развијати и неговати културу писменог изражавања ученика.









НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Писани радови ученика

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Индивидуални








– Теме: 1. Сеобе као судбина

2. Несрећа зближава људе

3. Лик Пилипенде из истоименог дела Симе Матавуља








ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик: Глаголи; глаголски вид и глаголски род


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ:Обновити, утврдити и проширити основна значења глагола и граматичке категорије – вид, род, лице, време, начин; граматички род и број.

ВАСПИТНИ ЦИЉ:Навикавати ученике на поступно и систематско усвајање градива. Развијати културе усменог и писменог изражавања, подстицати љубав према језику, неговати осећај за његову функционалну и правилну употребу. Стварати језичке радне навике.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ:Продубити знања до нивоа примене у писању. Мотивисати ученике да усвојено градиво примењују на правилан начин у говорној и писменој комуникацији.



CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (осим имперфекта)

CJ .2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи CJ.2.3.8. препознаје главна значења и функције глаголских облика

CJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријамаCJ .3.3.6. познаје главна значења падежа и главна значења глаголских облика (уме да их објасни и зна терминологију у вези с њима)




НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка и самосталних радова ученика


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Наставни листићи



Подсетити ученике на врсте речи у српском језику; променљиве и непроменљиве.

Граматичке категорије именских речи.

Глаголи – променљиве, несамосталне речи које означавају радњу, стање и збивање.


Поделити наставне листиће за индивидуални рад и објаснити начин рада.


1. Глаголи по трајању радње - допуни :1. знати, тражити, радити, хватати - ...........................................................2. стићи, избити, доћи, измислити - ............................................................3. извршавати, трчкарати, преносити, поскакивати - ...............................

2. Глаголи по прелазности радње - допуни :1. стићи, знати, чути, тражити, хватати - ....................................................2. доћи, спавати, лежати, цветати, пливати - .............................................3. умивати се, чешљати се - .........................................................................

надати се, уздати се - ................................................................................

рвати се, поздрављати се - .......................................................................

3. Помоћу префикса зведи од несвршених глагола свршене, а од тих свршених створи учестале проширивање глаголске основе : Несвршени вид Свршени вид Несвршени вид (учестали глагол)

писати записати записивати

тврдити ...................... ..........................................................

красити ...................... ..........................................................

пливати ...................... ..........................................................

чекати ...................... ..........................................................

резати ...................... ..........................................................

ковати ...................... ..........................................................

слушати ...................... ..........................................................


Колективна анализа, закључивање, дефинисање, исправка са допуном самосталних примера.

Вежбање у Радној свесци.


Поновити глаголе и глаголске облике на тексту Све ће то народ позлатити и припремити се за наредне часове обнављања и систематизовања знања о глаголским облицима.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа Трећег школског писменог задатка











НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, демонстрације, писмених радова












2. час









РАЗРЕД :

ОДЕЉЕЊЕ :

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА : Књижевност : Ноћ и магла, Данило Киш (одломци)


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ :Проширити знања о животу и делу Данила Киша са посебним освртомна драму писану за телевизију! Обновити и утврдити етапе у развоју драмске радње; одлике ТВ драме као посебног вида и жанра драмске књижевности; тумачење насловног стиха и карактеризација ликова; оспособљавање ученика за казивање текста на сцени – сценски приказ одломака.

ВАСПИТНИ ЦИЉ : Развијати стваралачки однос према књижевно-уметничким делима и будити емоције поштовања и уважавања особа кључних у њиховом одрастању; значај непосредности у комуникацији.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ : Подстицати ученике на креативно сценско изражавање, доживљајно и пластично, као и на трагање за новим сазнањима у области драмског стваралаштва.













НАСТАВНИ ОБЛИЦИ : фронтални, индивидуални, групни




Освежити сећање на дечака Андреаса Сама са којим су се упознали у 5. разреду и проширити знања о Данилу Кишу и његовом стваралаштву. Објаснити да је драма намењена телевизијском извођењу. С обзиром на то да су на претходном часу три ученика добила задатак да увежбају изражајно читање текста по улогама то ће они текст и прочитати (одабрати талентоване и даровите ученике).


- Читање текста по улогама (три ученика)- Тумачење текста према задацима у Читанци :



o Образложи како раумеш разлоге због којих се младић одлучује да пронађе своју стару учитељицу. o Издвој делове дијалога у којима је присутна извесна нелагодност у обраћању младића Марији Риго и објасни их. o Прати дидаскалије (упутства у заградама) и објасни њихову улогу у карактеризацији ликова старе учитељице Андреаса

Сама. o Која осећања, по теби, треба на сцени да испољи глумац који глуми младића? Обрати пажњу на завршни пасус.o Објасни зашто је Д. Киш ово дело назвао Ноћ и Магла?


Појам Тв драме. Подела улога на сценски приказ.


Пронађи у библиотеци драму Ноћ и магла Д. Киша; прочитати и забележити у Дневник прочитаних књига;

ПРЕДМЕТ: 101/102/104.час

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ :

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик: Обрађени глаголски облици (лични)


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и утврдити знања о личним глаголским облицима, начину грађења, функцији и правилном писању.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати навике за систематско усвајање градива као предуслов за трајност знања, навика и учења.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ:Уочавање личних глаголских облика на тексту и њихова примена у самосталном стваралаштву; стилска изражајност.







НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка и текстовна

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, индивидуални, рад у паровима

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, самостални примери ученика



Вежбање на примерима из Уџбеника.


Обнављати, утврђивати и систематизовати знања о личним и неличним глаголским облицима на одломку из приповетке Све ће то народ позлатити.

(Припремни задаци дати на претходном часу).

Нико не мишљаше да иде својим послом. Сви прискочише, попрскаше га водом...

_____________________________________________________________________

_____________________________________________________________________

_____________________________________________________________________



_____________________________________________________________________

И најзад просуше се тихе, крупне сузе, као мајска киша.

Личнипрости (4) сложени (5)

презент перфекатаорист плусквамперфекат

имперфекат футур Iимператив футур II

Нелични

Инфинитив

Радни глаголски придев

Трпни глаголски придев

Глаголски прилог садашњи

Глаголски прилог прошли

потенцијал

Времена (6) начини (3)

презент императив

аорист футур II

имперфекат потенцијал

перфекат

плусквамперфекат

футур I


Проверити тачност урађеног разменом са паром у клупи и колективно.


Поновити и утврдити обрађено градиво о глаголским облицима на примерима у РС.



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност : Деобе, Добрица Ћосић, одломак


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са књижевним стваралаштвом Добрице Ћосића стављајући акценат на дела са тематиком из Другог светског рата на нашим просторима; поделама на партизане и четнике - корелација са наставом историје; извршити ширу и ужу локализацију текста. Тумачити садржај одломка служећи се истраживачким радом ученика датим за припрему. Посебно уочавати драматичност у цркви која се стално пуни народом из светлости, из смрти, из пуцњаве. Јединство мотива слутње, наде, спасавања по сваку цену и доминантног мотива светлости који појачава напетост у цркви. Објаснити појам ПОЛОЛОГА - масовног говора и стилску функцију реченица без интерпункције.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Рат је суров и неправедан јер у њему страдају и они који га не воде : деца, жене, старци, болесни; страда недужни народ. Неговати родољубље и патриотизам као снажно лично уверење, а не као апстрактну представу. Развијати узајамно уважавање уз поштовање различитости међу људима. Устајати у одбрану свога достојанства језиком својим.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ:Пробудити радозналост и подстаћи ученике да читају дела Добрице Ћосића. Мотивисати их за читање, доживљавање, разумевање и тумачење књижевних дела шире форме и садржине (роман). Подстицати их да истражују, утврђују своја знања из националне историје. То је неопходно за разумевање књ. дела са историјском подлогом а допринеће и бољем схватању данашњице.















НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Деобе, роман



Подсетити ученике на дела са тематиком из НОБа (Кашика), и она која су самостално читали. О Добрици Ћосићу и његовом самосталном стваралаштву. Дела : Корени, Време смрти, Време власти, Далеко је сунце, Деобе.


- Тумачити наслов романа и одломака читајући делове уводног поглавља романа Недоумице који симболизују пишчеве сумње и дилеме. Извршити ширу локализацију одломка у корелацији са наставом историје .

- Ужа локализација :



- Село Трнава : 1941. године после немачке окупације- Одмазда над народом после убијања и рањавања више Немаца. - Народ заточен у сеоској цркви ће страдати када Немци активирају експлозив који су поставили у њене темеље. - Прочитати неколико одломака из романа који који претходе одломку у Читанци, као и део који претхди реченици Врата се отварају, улази

светлост... а односи се на бројање Почнимо, моји су сви овде...Људи, ми нисмо овакви, ми нисмо овакви били, па шта је то са нама данас?!

Доживљено и интерпретативно читање одломка. Тумачење одломка према мотивима уз језичко-стилску анализу.

- Сунце наваљује на врата...- Млаз светлости проби се у цркву...- Главе се искрећу увис према груди светлости што постаје претња- С врата се тискају, стално придолазе, крцка иконостас, клате се кандила, иконе гребу зидове...- Пребројавање је завршено.- Појединци су спремни да издају.- Како ли је име оном Немцу ? (лакше ће комуницирати)- Милион нас је овде...- Изговарају најлепше речи српског језика. - Немац јаукну. Занемелост.

- Уметничка функција мотива светлости да појача контрастну слику са мотивом неизвесноти, страха, стрепње.

- Полилог - масовни говор - јединствен колектив у коме појединци испољавају сопствене индивидуалности, посебне ставове (Сваки затвореник у цркви испуњен је својом, породичном, народном и општељудском патњом...)

- Ликови су анонимни (осим неких) јер писац слика колективне представнике српског народа (Милион нас овде...)

- Стилско обележје говора ученика у разговору су сенпотпуне и потпуне реченице без тачке. Тиме се постиже утисак отворености, недовршености, као што је неизвеснот судбине заточених. Говор и интерпункција одговарају психичком стању људи у цркви.

-


Општељудске и антиратне поруке одломка.


Изражајно читање текста.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик: Употреба глаголских облика у приповедању

ТИП ЧАСА: обрада новг градива

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ:Оспособљавати ученике да истраживачким радом уоче особености релативних значења глаголских облика као и њхову стилску изражајност. Остварити корелацијску везу књижевности и језика и уочити облике презента и аориста у живом, непосредном и доживљеном приповедању. Истовремено уочити да се сигурност и временска блискост вршења радње постиже презентом и аористом за будућност, а трајне свевременске особине казују се квалификационим презентом. Увежбавати и остала релативна значења глаголских облика у Уџбенику и РС.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Навикавати ученике на поступно и систематско усвајање градива. Развијати културе усменог и писменог изражавања, подстицати љубав према језику, неговати осећај за његову функционалну и правилну употребу. Стварати језичке радне навике.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Продубити знања до нивоа примене у писању. Мотивисати ученике да усвојено градиво примењују на правилан начин у говорној и писменој комуникацији.






НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, монолошка, самосталног стваралачког рада ученика


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, текст Кроз мећаву, Уџбеник, РС






Подсетити ученике на обрађену приповетку Кроз мећаву, П.Кочића и на стилску изражајност глаголских облика у приповедању. Пошто су основна значења глаголских облика обновљена и систематизована, ученици ће веома лако уочавати на следећем одломку, глаголске облике у приповедању (презент, аорист, перфекат...)


Одломак из приповетке Кроз мећаву :

Сува зима стегла. Одасвуд бије, пржи и као уједа, гризе оштра и немила студен... .........................................................................................Вујо јаукну и изнемогло паде...!

Задаци -

- Када су се догодиле појаве и радње приказане у овом опису?- Којим су глаголским временима саопштене?- Док читаш Кочићев опис, замишљш ли да се мећава некад и негде догодила, или ти се, пак, у машти причињава да се она сада догађа?- Пронађи у тексту облике презента, аориста и перфекта. Које је од тих времена употребљено у правом (основном) значењу?- Сети се правих значења презента и аориста. - Које се врше радње у тексту исказане тим глаголским временима?- У чему је одступање од њиховог правог значења?

* Појаве и радње су се догађале у прошлости, али су оне претежно казиване презентом и аористом. Перфекат је употребљен само узгредно (стегла, су се љуљали...) и он овде има право временско значење.

* Презент - бије, пржи, уједа, гризе... употребљен је за казивање прошле радње и збивања. То је његово релативно значење и такав презент зове се приповедачки. Њиме се постиже живље и осећајније приповедање и стиче утисак временске блискости.

* Облицима аориста - звизну, удари, јаукну, паде... казане су раде из прошлости (уместо перфекта) те је постигнута живост и непосредност у приповедању. Овакав аорист зове се приповедачки. То је његово релативно значење. С обзиром на то да му је основно значење непосредна блиска пршолост.

* Футурска значења глаголских облика

Постиже се и истиче сигурност и временска блискост вршења радњи.

* Квалигикативним значењима презента - казују се трајне особине (квалитети) и помоћу њих описују бића и појаве.

- Бура дува с копна на море.

- Сава се улива у Дунав.

- Вода се мрзне на нултом степену.

- Сестра лепо црта, а брат свира виолину.


Урадити вежбе у РС.


Научити обрађено градиво.



РАЗРЕД :

ОДЕЉЕЊЕ :

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА : Књижевност : Србија, Оскар Давичо


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ : Продубити појам социјалне песме као лирске врсте којом се изражава судбина подређених и угњетених слојева друштва; прожетост мотивима родољубља и борбеним тоном позива на буне и устанке – борбу против угњетања. Упознати ученике са временом настанка песме (1939.) периодом тешких економских и социјалних прилика у Србији и стваралаштвом Оскара Давича. Песник не може остати равнодушан. Дубоко га потреса социјална неправда која најдубљи одраз оставља на радницима и сељацима. Откривати слојевитост социјалних мотива, родољубља и наговештаја револуције – буне. Непосредност обраћања многоликој Србији чија сва лица познаје служећи се апострофом, персонификацијом, снажним метафорама, компарацијом и веома сликовитим епитетима у емоционалном бојењу песме; неодвојивот тема и порука песме. Оспособљавати ученике за процењивање идејно-естетских, језичко-стилских и других вредности уметничког дела.

ВАСПИТНИ ЦИЉ : Подстицати и развијати способности уочавања, от,кривања, истраживања, процењивања и логичког закључивања ученика. Развијати патриотска осећања дубоке везаности за родну груду и разумевање за страдање и патње како свога народа, тако и људи уопште.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ : Неговати стваралачки однос ученика према књижевноуметничким делима и њиховим вредностима. Дубити емоције човечности, разумевања љубави и солидарности у свакодневном животу. Богатити језичку, говорну и писану културу снажним стилским средствима.











НАСТАВНЕ МЕТОДЕ : дијалошка, текстовна, монолошка


НАСТАВНА СРЕДСТВА : Читанка, Вишња за зидом (збирка песама Оскара Давича)



О песнику и његовом стваралаштву. Рођен у Шапцу, 1909. године. Песник романсијер, есејист. Објавио преко 20 књига песама, романа, путописа, есеја. Збирке песама : Хана, Вишња за зидом, Човеков човек; романи : Песма, Бетон и свици, Радни народ бескраја.Умро у Београду 1989. године. Србија се налази у збирци Вишња за зидом. Настала 1939. године у време изузетно тешких економских и социјалних прилика у Србији.






- Изражајно читање песме Србија.- Доживљеност ученика, импресије. - Уочавање основних мотива – социјалних, родољубивих, револуционарних- Доминантни мотив – социјални, те је песма социјална- Тумачење песме према истраживачким задацима :

o Објасни како лирски субјект остварује непосредну комуникацију са својом земљом.o Сликовитији емоционални контакт постиже употребом стилског средства које се зове? o Пронађи стихове у којима је узајамна веза домовине и лирског субјекта најснажнија? (Ја знам сва твоја лица...)o Уочи три неодвојива лирска слоја у песми (родољубље, социјалне прилике и бол због таквог стања револуционарне

тежње)

*** Забележи кључне мотиве сваког наведеног слоја.

- Песма – појам који је маркиран; десет путра употребљен- Песмо тужна, боса песмо...- Кад ће хајдук буне, у тебе да груне...- Који мотиви потврђују да лирски субјекат највише саосећа са сељацима (село, Србија, међу шљивама, људима на брдима,

њивама, стадима, набрекла мачва од жита, отекло Поморавље, плодна земља – гладни ратари (контраст), деца у блату, међу свињама, хране се просом...)






ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Правопис : Писање сложених глаголских облика

ТИП ЧАСА: систематизација

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Систематизацијом градива о писању глаголских облика практично показати да су теоретска знања о правилној употреби глаголских облика постала саставни део елементарне писмености ученика.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према матерњем језику, богатити речник и систематски континуирано радити на писмености.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике да се брину о језичкој култури, да побољшају своју писменост и говорну културу.







НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: самосталног стваралаштва ученика, дијалошка


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Наставни листићи




Поновити основне садржаје о глаголским облицима.



1. Исправи намерно направњене грешке у писању сложених глаголских облика.

неправилно правилно

- Учио би, али не могу. ______________________________

- Ми би смо путовали. ______________________________

- Ни је био одлучио. ______________________________

- Ја би се и сам снашао. ______________________________

- Ви ће те знати. ______________________________

- Доћићеш кад те позовем. ______________________________

- Ради ћеш шта ти кажем. ______________________________

- Он то незна и неможе. ______________________________

- Зали цвеће, увенуће. ______________________________

- Радијо је не престано. ______________________________

- Бијо је дошо и отишо. ______________________________

- Ићи ће мо на излет. ______________________________

- Путова ћу с тобом. ______________________________


Провера тачности урађених задатака. Самовредновање.


Урадити исправку садржаја наставног листића.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик : Глаголи и глаголски облици

ТИП ЧАСА: провера

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Систематизовати основна знања о глаголима и глаголским облицима.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати поступност и систематичност у раду.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Правилна примена глаголских облика у говорној и писаној комуникацији.






НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Метода писаних радова, самосталног рада ученика


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Наставни листићи са задацима за проверу






Поделити наставне листиће са задацима за проверу и објаснити начин рада.



1. Разврстај дате глаголе на прелазне, непрелазне и повратне :

СЕСТИ, ЗАМОЛИТИ, ЉУБИТИ СЕ, САЊАТИ, ИЋИ, СПРИЈАТЕЉИТИ СЕ, ЛЕЋИ, ЧЕШЉАТИ СЕ, ПОЋИ, ПИСАТИ, ТОПИТИ СЕ

а) прелазни ______________________________________

б) непрелазни ____________________________________

в) повратни ______________________________________

2. Разврстај наведене глаголе по трајању радње (виду) :

СЛУШАТИ, ЗАСПАТИ, ЖУБОРИТИ, ОДЛЕТЕТИ, ЧИТАТИ, ПОТЕЋИ, ЧУТИ, ТЕЛЕФОНИРАТИ, ВЕЧЕРАТИ

а) несвршени _____________________________________

б) свршени _______________________________________

в) двовидски ______________________________________

3. Напиши инфинитивне и презенстке основе датих глагола :

инфинитивна презентска

ићи _________________ __________________

плести _________________ __________________

красти _________________ __________________

пасти _________________ __________________

писати _________________ __________________

4. Један помоћни глагол служи за грађење три сложена глаголска облика. Који је то помоћни глагол? _________________. Који се сложени глаголски облици граде помоћу њега? ________________, ___________________, ____________________.

5. Који се сложени глаголски облици граде помоћу глаголског придева радног?

назив глаголског облика пример

_____________________ _________________________

_____________________ _________________________

_____________________ _________________________

_____________________ _________________________

6. У наведеним реченциама подвуци презент и одреди његово значење.

- После зиме долази пролеће. ________________________- Вечерас идем у позориште. ________________________- Пре неки дан, идем ја улицом... ________________________

7. Испред глаголских облика с десне стране напиши број оне реченице у којј се налази тај глаголски облик.

глаголски облик назив глаголског облика

1. Уплашено гурну књигу. _______ ПРЕЗЕНТ

2. Замараш ме много. _______ АОРИСТ

3. Силазећи споро низ степенице. _______ ИМПЕРФЕКАТ

4. Он је отварао књигу. _______ ПЕРФЕКАТ

5. Скрените према шуми! _______ ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ

6. Чувши за његов број, позове га. _______ ИМПЕРАТИВ

7. Био сам (бејах био) презадовољан. _______ ФУТУР I

8. Певаше и забављаше се. _______ ПОТЕНЦИЈАЛ

9. Певати је лепо. ________ ПРИЛОГ ВРЕМЕНА САДАШЊЕГ

10. Сигурно ћу доћи. ________ ПРИЛОГ ВРЕМЕНА ПРОШЛОГ

11. Ако не будем дошао, немој ме чекати._________ ФУТУР II

12. Можда бих био одличан. _________


Провера тачности урађених задатака. Самовредновање.


Урадити исправку садржаја наставног листића.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност : Увела ружа, Борисав Станковић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са животом и радом Борисава Станковића и указати на повезаност пишчеве биографије са тематиком приповетке. Упознати ученике са друштвено-историјским приликама у Србији у периоду слабљења турске власт и указати на утицај тих промена на мотивацију поступака главних јунака приповетке (сиромашење некада богатих трговачких и спахијских породица, патријархални морал и важност његовог поштовања). Тумачити тематику дела. Открити и проценити поступке и особине главних ликова приповетке. Помоћи ученицима да открију и образложе уметничка својства и садејствовање водећих облика казивања у тексту изучавање приповедања у дневничкој форми, ескрипције, дијалога и уметничке личности приповедача у причи, заједно са њима откривати језичко-стилске особености Станковићевог израза : лирски тонови у приповеци, особеност речника, употреба дијалога (његова драматичност и функционална улога у осветљавању душевних збивања у ликовима).

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Наглашавајући Станковићеву поруку о важности личног ивота за срећу или трагику сваког појединца навести ученике на размишљање о важноси љубави у човековом животу и значају његовог слободног избора.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати код ученика спосбоност уживљавања у душевни свет других људи, па и моралне дилеме пред којима се налазе. Подстицати радозналост за стваралачке поступке. Стварати навику да се ликови и појаве процењују са више становишта: социјалног, психолошког и моралног. Оспособљавати ученике за критично мишљење. Развијати код ученика способност рауђивања. Афирмисати естетичке судове и развијати љбав према књижевности.












НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, монолошка, текстовна


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Приповетке, Б. Станковића



О Борисаву Станковићу и његовом стваралаштву. Особености Станковићевог приповедачког језика и стила.


- Интерпретативно читање приповетке.- Разговор о непосредним уметничким доживљајима које је приоветка изазвала код ученика.



Тумачење припветке према претходно датим истраживачким задацима :

1. Шта је тема, а шта основни мотиви приповетке Увела ружа? - У којој је форми написана и како је компонована приповетка? - Како су мотивиснаи ликови у приповеци (социјална, психолошка и етичка мотивација)? - Који је смисао њиховог жртвовања? - У којој се мери сдржај приповетке поклапа са пишчевом биографијом, а у чему од ње одступа?

2. Како је представљен главни лик наратора Које? Пронађите делове у тексту где он износи своја душевна стања. - Какав је његов однос према мајци и њеним патријархалним схватањима? Како на њега утиче вест о Станиној удаји? - Пронађите место у приповеци где он говори о свом физичком изгледу.

3. Како је приказан и развијен лик Стане? - Да ли се она у потпуности покорава патријархалним законима? - Зашто се мири са својом злом судбином и чак оправдава мужа на крају приповетке? - Којим средством се писац служи да би нам показао Станина превирања?

4. Обратите пажњу на облике приповедања у приповеци. У каквом је односу приповедач са подразумеваним писцем? - Објасните мотиве и тон његовог казивања у дневнику. Шта значе графички знаци на почетку приповетке? Која је функција обраћања другом лицу?

5. Анализирајте начин на који дневнилка форма садејствује са описном и дијалошком. - Тумачите шта се све обликује путем дескрипције у приповеци. Обратите пажњу на описе природе. Која је њихова функција? Упоредите почетак и крај.


Поруке приповетке и стилске особености текста.


Изражајно читање текста.


ПРЕДМЕТ: 111. и 113. час


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик : Грађење речи (извођење, слагање, претварање и комбинована творба)


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити, утврдити и систематизовати појмове: корен, основа, наставке за облик и за грађење речи, префикс, суфикс, инфикс... На примерима из Уџбеника и РС утврдити начине грађења речи : извођење, слагање, претварање и комбиновану творбу.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати систематичност, поступност, самосталност и истраживачке способности ученика.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практично применити стечена знања о грађењу речи. Богатити речник, језички и стилски израз ученика.


CJ.1.3.5. разликује просте речи од твореница; препознаје корен речи; гради реч према задатом значењу на основу постојећих творбених модела

CJ.2.3.4. познаје основне начине грађења речи (извођење, слагање, комбинована творба,

претварање)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, монолошка, демонстрације, текстовна


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, Радна свеска, шеме



Врсте речи у нашем језику и њихова значења.

Подсетити ученике да се речи међусобно разликују и по начину на који су настале:

ПРОСТЕ (не знамо како су настале): рука, хватати, писати, водити

ИЗВЕДЕНЕ (можемо довести у везу са једном речи): ручица, ручерда, руковати

СЛОЖЕНЕ (спајањем две речи): рукохват, рукописни, руководити


Обновити садржаје о творби речи обрађене у 6. разреду.

Језичка појава у којој по одређеним правилима од једне или више речи настају НОВЕ речи, проучава део граматике који се зове ТВОРБА РЕЧИ.

У свакој врсти речи разликују се по начину постанка три типа речи: просте, изведене и сложене. ПРОСТЕ РЕЧИ :

ЗУБ, КЊИГА, БОЛ (именице)

ПРАВ, ЦРН, МЛАД (придеви)

ПИСАТИ, ЧЕКАТИ, ГРАДИТИ (глаголи)

ДВА, ТРИ, ПЕТ (бројеви)

НАД, ПОД, ИЗ (предлози)

Просте речи служе само као грађа (корен-основа) за творбу других речи. Оне су НЕПРОДУКТИВНЕ – не могу послужити као модел (узор) за грађење нових речи (црв-ић – ножић, путић/изведене/ пут, град, мост, угао(не); водо-мер, струјомер, угломер/слож.)

ПОРО

ДИ

ЦА

ГЛАС

ПРОСТА

РЕЧ

→

ИЗВЕДЕНЕ

ГЛАСНИК → ГЛАСИЋ → ГЛАСАЊЕ → ГЛАСИНА ИМЕНИЦЕ

→ ГЛАСАН → ГЛАСОВИТ → ГЛАСАЧКИ ПРИДЕВИ

→ ГЛАСАТИ (ГЛАГОЛ); ГЛАСНО (ПРИЛОГ)

РЕЧИ→

СЛОЖЕНЕПРОГЛАС, ОГЛАС, РАЗГЛАС СУГЛАСНИК ИМЕНИЦЕ

→ ПРОГЛАСИТИ, ОГЛАСИТИ, РАЗГЛАСИТИ ГЛАГОЛИ

КОРЕН је низ (скуп) гласова који садржи основно значење речи.

ПОРОДИЦУ РЕЧИ чине оне речи које имају неко заједничко основно значење изражено истим низом гласова.

КОС КОСА КОСА КОСИТИ Корен јесте исти низ гласова, али нема заједничко основно значење,

нису у творбеној вези, не припадају једној ПОРОДИЦИ.(птица) (на глави) (линија)

ИЗВЕДЕНЕ РЕЧИ настају додавањем наставака (СУФИКСА) на заједнички део речи који служи као њихова основа. Оне су ПРОДУКТИВНЕ јер се према њима могу градити нове речи. Све речи изведене од исте основе имају сродна значења.

Сродна, слична значења добијамо и када различите основе комбинујемо истим наставцима:

ГЛАГОЛ + АР ИМЕНИЦА + АР

(пећи) ПЕК-АР НОВИН-АР

лице које врши радњу(писати) ПИС-АР ЛЕК-АР

(чувати) ЧУВ-АР ЗУБ-АР


Научити одговарајуће делове из Уџбеника.


Урадити 7. вежбање у Радној свесци (стр. 12).

2. час

СЛОЖЕНЕ РЕЧИ /СЛОЖЕНИЦЕ/ су настале додавањем префикса основној речи или спајањем двеју речи. Оне су ПРОДУКТИВНЕ. Према ГЛАСОНОША: ПИСМОНОША, ВОДОНОША, СТЕГОНОША

Посебно је продуктиван тип сложенице од префикса (најчешће предлози) и глагола

ИЗНОСИТИ, ДОНОСИТИ, ОДНОСИТИ, РАЗНОСИТИ.

ОСНОВНИ НАЧИНИ ТВОРБЕ РЕЧИ у српском језику су:1. ИЗВОЂЕЊЕ (ДЕРИВАЦИЈА, СУФИКСАЛНА ТВОРБА) је творба речи помоћу наставака за творбу речи који се називају СУФИКСИ. Њих треба

разликовати од наставака за облик (граматичких н.)

наставак

за творбу

граматички

наст. (за облик)

наставак

за творбу грам. наст.

ЛЕК + АР + ИМА ЛЕКАР + КИН + О

основа суфикс падежни

наставак

основа

суфикс наст. за

средњи род

Граматичким наставцима се мења облик исте речи, а суфиксима од једне речи настају нове речи.

основа имен.

инфин. осн.

ПЛИВ + АЧ ПЛИВАЧ + ИЦА ПЛИВА + ЛИШТЕ

корен суфикс корен суфикс корен суфикс

Примери из Уџбеника. 2. СЛАГАЊЕ је творба сложених речи срастањем двеју или више речи, односно њихових творбених основа у једну реч – СЛОЖЕНИЦУ:

РОД-О-ЉУБ, БРОД-О-ВЛАСНИК, САМ-О-НИКАО

спојни вокал – спаја два корена, две речи

Сложеница има један акценат: риболов, свезналица, рукопис ПОЛУСЛОЖЕНИЦЕ су такође настале од две речи, али су обе сачувале свој акценат. Нпр. СПОМЕН-ПЛОЧА, УЗОР-МАЈКА, РАДИО-СТАНИЦА... 3. КОМБИНОВАНА ТВОРБА – Овом творбом настају речи које су и сложене и изведене.

На пример:

ВОДОВОД - НИ БЕЗБРИЖ - АН РИБОЛО

В - АЦ

сложеница суфикс слож. суф. слож. суф.

ТВОРБА СЛОЖЕНИХ СКРАЋЕНИЦА од почетних слова или гласовних група

ТАНЈУГ (Телеграфска агенција нове Југославије) ЈУС (југословенски стандард)

НОЛИТ (Нова литература) УЛУС (Удружење ликовних уметника Србије).

НИН (недељне илустроване новине)

4. ТВОРБА ПРЕТВАРАЊЕМ - поименичавање и попридевљавање :

пољопривредно добро - именица ; добро дете - придев

млада ( - невеста) - именица ; млада девојка - придев

светлећа реклама - придев ; светелећи - глаголски прилог садашњи

бивши студент - придев ; бивши - глаголски прилог прошли

* Увежбавање садржаја о грађењу речи у Уџбенику са акцентом на гласовним променама.


Вежбање у РС.





ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност: Ромео и Јулија, В. Шекспир (одломак)


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Локализовати одломак временски, просторно; објаснити друштевно- историјске оквире, основна обележја ренесансе; упознати ученике са основним подацима о животу о раду Шекспира и његовом стваралаштву; дати обавештења о битним садржајима која претохде и следе одломку; књижевни ликови- основне одлике; обновити одлике драмске поезије са акцентом на трагедији као врсти драме; направити сценски приказ одломка.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: С обзиром на узраст, ученици ће емотивно реаговати на судбину двоје младих. Стога пажљиво треба тумачити основне моралне категорије љубави и мржње, поштовање и непоштовање устаљених друштвених норми, како би ученици могли правилно да схвате спону између драмског дела и стварног живота, те да љубав доживе као најлепше осећање и најузвишенију животну вредност. Живот без љубави изгубио би сваки смисао.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ:Настојати да тек формулирани емотивни доживљаји израсту у трајно читалачко искуство; пробудити радозналост за читање дела у целости, као других вредних књижевних остварења.













НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, монолошка, дијалошка, демонстрације


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Књига Ромео и Јулија, слика Вероне



О писцу: Шекспир (1564-1616) је највећи драмски писац светске књижевности. Рођен је у Стратфорду, у Ејвону, а умро у Лондону. Као мадић долази у енглеску престоницу и отада је његов живот испуњен радом за позориште. Био је глумац, али је и преправљао старе позоришне комаде током репризе. Веома је надарен драмски писац и његово стваралаштво се може поделити на четири раздобља. Ромео и Јулија припада првом раздобљу Шекспировог стварању као и Хенри VI и Рирад III. Из другог раздобља позната су дела: Млетачки трговац и Веселе жене видзорске, Ричард II , а треће раздобље одликује суморни однос према животу Хамлет, Опело, Краљ Лир, Магбет и др. Занимљиво је да је Шекспир за садржину својих драмских дела позајмљивао мотиве из ранијих књижевних дела или историјских хроника, али их је захваљујући своме књижевном дару обрадио тако да буду оригинална. Извор овог Шекспировог дела је спев Трагична прича о Ромеу и Јулији, енглеског писца и преводиоца Артура Брукеја, али он исправља оригиналну трагедију.




Тема је у наслову- судбина двоје заљубљених који умиру због мржње међу њиховим породицама (породице Монтаги и Капулети)

Драма има пролог (Јулија, пре 1.чина) где је наговештена трагичност догађаја.

Композиција радње: пет етапа/ пет чинова

1. чин- говори о љубави уопште2. чин- прати развој љубави главних јунака и њихов договор о венчању (одавде је одломак)3. чин- њихова љубав је на врхунцу, али долази до преокрета зобг Тибалтове погибије (Тибалт- Јулијун рођак; убија га Ромео светући друга

Меркуција)4. чин- привидна Јулијина срмт- Монах Лаврентије даје јој боцу напитка за успављивање- као да је мртвва 5. чин- главни јунаци заиста умиру, а њихове породице се мире.(Јулија,Парис,Ромео)

У Читанци је одломак и 2.чина, друга сцена. Радња се одвија у Капулетовом врту у Нерони.

Не слутећи да је Ромео чује, Јулија очајна што воли Монтегијеовг сина, моли драгог да одбаци своје име или да јој се закуне на вечну љубав, па она више неће бити Капулето.

Она отворено признаје своја осећања, али она узнемирена што се све двија тако нагло. Прелази преко устаљених норми девојачког понашања и пристаје на тајно венчање да би и нераскидивом брачном везом била сједињена са Ромеом. О њему непрестано сањари, називајући га својим даном у ноћи и радујући се новим сусретима. Убиство Гибалта мења све. Ромео бива изгнан и то је права смрт за њега. Хоће да је удају за Париса али она одбија. Више није четрнаестогидишња девојчица већ храбра жена која жели да буде са вољеним. Убија се у гробници Ромеовим ножем, кад је видела да је Ромео већ мртав.

Ово је лирска трагедија. Сликовито и метафорично приказани су сукоби живота и смрти, љубави и мржње. Управо одломак у читанци, обилује метафорама, хиперболом здруженом са контрастом, персонификацијама и компарацијама.

За тумачење одломка, након наведених локализација веома су добри радни задаци који се налазе испод наведеног одломка у читанци под насловом А што љубав може, она то и сме.


Сумирати утиске о делу и поруке вечите љубави. Појам трагедије.


Припремити се за сценски приказ и научити о трагедији као драмској врсти- читанка.



РАЗРЕД :

ОДЕЉЕЊЕ :

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА : Књижевност : Канцонијер (LXI), Франческо Петрарка


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ :Објаснити појам канцонијера; канцона (лат.) – врста трубадурске поезије у средњовековној Прованси; канцонијер (итал.) – збирка канцона, песмарица. Упознавати ученике са збирком Канцонијер и Петраркином љубављу према Лаури. Лаура као песниково надахнуће за збирку од 366 лирских песама. Тумачити уметнички свет песме уочавајући осећања лирског субјекта доминантна у LXI сонету. Објаснити сонет као лирску форму од 14 стихова распоређених у 2 катрена и 2 терцета.

ВАСПИТНИ ЦИЉ : Неговати љубав као осећање блаженства, задоовољства, племенитости и мотивације за врхунско стваралаштво.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ : Будити ученичку радозналост за свет поезије попут Петраркине, као и за читање књижевних дела наше и светске литературе.











НАСТАВНЕ МЕТОДЕ : Монолошка, текстовна, дијалошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ : Фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА : Читанка, збирка песама Канцонијер



О песнику и његовој љубави према Лаури коју је први пут видео и цркви Свете Кјаре у Авињону, на јутрењу 6. Априла 1327. Родила се љубав која је трајала двадесет и једну годину. Лаура умире баш на годишњицу њихове љубави 1348. О збирци Канцонијер – садржи 366 лирских песама подељених на два дела : За живота госпође Лауре и По смрти госпође Лауре. LXI песма налази се у првом делу збирке.






- Изражајно и доживљено читање песме- Импресије ученика- Тумачење песме према методичкој апаратури ауторки Читанке са посебним акцентом на уочавању и анализи стања лирског

субјекта. - Издвој осећања која заокупљују душу лирског субјекта. О каквој љубави Петрарка пева? - Појам и мотив блажен. Осећање блаженства и његова повезаност са осталим мотивима. - Лирски субјект благосиља своје ране и патњу. Зашто?


- Повезаност љубави и стваралаштва. - Поруке песме. - Сонет као лирска форма од 14 стихова распоређених у 2 катрена и 2 терцета.


Вежбе у изражајном читању песме.

ПРЕДМЕТ: 115./116.час


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик : Главна правила акценатске норме


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити акценатске знаке и основна правила наше стандардне норме и на примерима у уџбенику увежбавати изговор, место и интонацију акцента. Уочавати енклитике и проклитике, акценатске целине, као и послеакценатску дужину.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати осећај за правилан изговор речи и реченица.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике за поштовање и примену стандардне акценатске норме и њену примену у читању, говорењу и комуникацији.


CJ.1.3.2. уочава разлику између књижевне и некњижевне акцентуације*CJ.1.3.3. одређује место реченичног акцента у једноставним примерима

CJ.2.3.1. одређује место акцента у речи; зна основна правила акценатске норме

CJ.3.3.3. зна и у свом говору примењује* акценатску норму

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, дијалошка, монолошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални и индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник и РС, Акценат са лакоћом


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: На тексту С. Маринковића Сaња сања обновити акценат и акценатске знаке .

Што ли Брана нрани брану?

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Након читања и акцентовања текста забележити акценатске знаке са примерима и правила :

Правила :

На једносложним речима могу стајати само силазни акценти :

На првом слогу вишесложних речи могу стајати сва четири акцента

На унутрашњем (иницијалном) слогу могу стајати само узлазни акценти :

***2. час

,

ГАОНДАОВ\\

,

Увежбавати садржаје о акцентима и правилима на примерима из Уџбеника и РС.


Систематизовати основна правила о акцентима.


Акцентовати неколико реченица из текста.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Култура изражавања : Писмено : Критички приказ нове књиге, филма, радијске и ТВ емисије, концерта

ТИП ЧАСА:

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за писање критичког приказа књиге, филма, позоришне представе...служећи се књижевним језиком и примењујући критичке норме.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Богатити речник, језички и стилски израз ученика.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати самостално стваралаштво ученика.



CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом

CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примерима

CJ .2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева

CJ.3.2.3. пише приказ (књиге, филма, позоришне представе и сл.), репортажу и расправу

CJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, монолошка, текстовна, самосталног стваралаштва ученика









На претходном часу ученици су упућени на припремне радње за час писменог изражавања.

Подсетити ученике да написати критички приказ књиге значи нализирати њену тему, фабулу, поруке, композицију, сил, језик и друге особне; открити све што је у њој добро, а шта не и саопштити свој критички став о њеним вредностима.

Критички приказ позоришне представе или филма је друкчији него књиге јер не ствара само један аутор. Ту се анализира и процењује оно што је плод писца драме или сценарија, што редитеља, што глумаца, а шта сценографа, костимографа и других стваралаца представе.


Самосталан рад ученика на писању критичког приказа. Избор слободан,


Читање завршених радова ученика са коментарима.


Довршити радове.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност : Ђулићи (избор), Ј.Ј.Змај


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Освежити предзнања ученика о Змају, највећем дечијем песнику. Поћи од песама које знају из најранијег детињства, попут дитирамба Ала је леп овај свет и осећања животнбе радости и среће. Објаснити порекло дитирамба - Грчка - песме посвећене богу Дионису, а касније, губећи обредни карактер, постају песме одушевљења и усхићења. Упознати ученике са збирком Ђулићи и песмама надахнутим песниковом љубави према Ружи, жени коју је волео знад свега, као и са зборком Ђулићи увеоци. Седма песма Месечина - ал месеца нема и XXXIII - тихо ноћи, моје сунце спава сликовито дочаравају осећање задовољства и усхићење лирског субјекта. Увести ученике у уметнички свет у коме су сићани славуји и жице од свилена гласа и самим тим их увести у личну поезију Змајеву, поезију породичног надахнућа. Талентовани ученици би у припремним радњама за тумачење Ђулића могли и да отпевају ову песму као вид корелације са наставом музичке културе.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати топле односе у породици, љубав, поштовање, радости живљења, и способности за доживљеност снажних поетских слика књижевног дела, њихово поимање и тумачење. Снажити ведрину духа младих.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике за читање Змајеве поезије и упознавање песниковог интимног живота. Значај песниковог стваралаштва у доба романтизма и данас. Богаћење језичке културе ученика.












НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, монолошка, дијалошка


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка , збирка песама Ђулићи



Мотивациони -

- Разговор о Змајевим песмама којих се сећају из раног детињства, док су Ризницу читали. - О поезији Ј. Ј. Змаја у којој је његов интимни свет, како онај раздраган, срећан (Ђулићи), тако и онај испуњен тугом и болом за најдражима

(Ђулићу увеоци).


- Доживљено читање песме Ала је леп овај свет- Тумачење уочених мотива разиграности, веселости поетског простора - Симболи сунца и славуја- Љубав песникова разлила се на свет и овде и онде и тамо те он зрачи изузетном лепотом.




- Слушање староградске песме Тихо ноћи, моје сунце спава- Импресије ученик. Доживљеност мелодије и речи којима су исказана најтања песникова осећања- Уочавање мотива песме; тумачење- Поруке


Синтеза тумачених песама. Препоручити ученицима да прочитају збирку Ђулићи.


Рад у РС. Научити једну песму по избору ученика.



РАЗРЕД :

ОДЕЉЕЊЕ :

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА : Књижевност : Љубавна песма, Рајнер Марија Рилке


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ : Оспособљавати ученике за самостално улажење у свет песничког дела, уочавање основних осећања лирског субјекта; тумачење функције реторског питања у песми; вишезначност мотива песмо слатка. Версификација – слободан стих.

ВАСПИТНИ ЦИЉ : Развијати најтоплија људска осећања и неговати на изузетним примерима љубавне поезије, наших и страних песника.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ : Упознати ученике и са љубавном поезијом других народа и пробудити читалачку радозналост.














НАСТАВНЕ МЕТОДЕ : монолошка, дијалошка, текстовна, самосталног стваралачког рада ученика





О песнику.


- Изражајно читање песме.- Доживљеност, импресије. - Тумачење песме (самостално).- Уочити љубавна осећања лирског субјекта у свету песме- Разматрај његов однос према љубави и привржености- О песмо слатка каже лирски субјект на крају песме. На шта се све овај стих може односити? Изнеси своје мишљење.


Читање песме (изражајно).






ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност : Гласам за љубав, Гроздана Олујић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Подсетити ученике на бајке Гроздане Олујић обрађене у претходним разредима и из света уметничке бајке увести их у свет романа Гласам за љубав 1963. у коме дечак и девојчица, Слободан и Рашида упознају и једни друге и свет око себе на необичан и слжен начин. Истраживачким приступом роману подстицати ученике да уђу у свет ових шеснаестогодишњака у коме и писање писама некоме, у име некога другога, дечја игра, крије збиљу, а жеља да се својом љубављу издигне и издвоји и оде тамо гдетраје вечито лепо, крије тежњу за спокојем и љубављу без неспоразума и препрека. Подстицати ученик да у симболичким описима открију унутрашњи слојевити свет емоција и морала главног јунака, несуђеног писца који жели да да нови живот својим унуцима који су заправо ту у Каранову. Откривати и тумачити симболику оклопа под којим живи пола Каранова као корњаче. Фабула, ликови, идејни слој романа - Љубав као свестрани феномен у свеукупној сложености живота и личности младог човека.

ВАСПИТНИ ЦИЉ:На путу одрастања само је један корак између безазленог, дечјег, и озбиљног и трагичног с друге стране. Љубав остварне и она неостварена. Љубав у породици - неопходност за сигурно и здраво одрастање младих. Нови живот - сазнање љубави, сазнање живота и света.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати их за читање и тумачење и осталих романа Гроздане Олујић, посебно романа Гласови ветру.













НАСТАВНЕ МЕТОДЕ:дијалошка, монолошка, текстовна, самосталног стваралаштва ученика


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Роман Гласам за љубав, Гроздана Олујић, Дневник прочитаних књига, Самостални групни радови ученика





Подсетити ученике на бајке Гроздане Олујић, обрађене у претходним разредима, теме, отиве, поруке...Проверити припремљеност група и Дневнике прочитаних књига.


Презентација групног рада ученика:

1. група - О аутору романа, Гроздани Олујић

- стваралаштво

- преводилачки рад

- награде; Нинова награда за роман Гласови у ветру

2. група - Тематика; тема - Сазнање о љубави. Прича о једној школској љубави у време сазревања у свету који их окружују (другови, школа, родитељи, град - место Караново)

- Фабула романа

3. група - Ликови у роману

- Слободан Галац - Гласам за љубав -

- Слободанов отац / мајка / очух / маћеха

- Рашида

- Атаман - друг

- Неда - најлепша другарица

- Весна - Слободанова сестра

- Роза

- Рашидин отац и гомила дечурилије, браће и сестара

- Грета - корњача коју је Слободан добио на поклон од Рашиде

4. група Најлепше дескриптивне слике, мисли, дијалози...


Синтеза групног излагања ученика - Поруке романа


Препоручитиученицима да прочитају још неки од романа Г.Олујић - Не буди заспале псе, Дивље семе, Гласови у ветру...




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језик : Реченица; реченични чланови - независни и зависни;

падежи

ТИП ЧАСА: Систематизација

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Систематизовати основна знања о реченици, независним и зависним реченичним члановима, падежима и њиховим функцијама у реченици.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати систематичност и поступност у усвајању наставних садржаја

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања на текст


CJ .1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу) CJ.1.3.7. разликује основне врсте независних реченица (обавештајне, упитне, заповедне)CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примерима

CJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)CJ .2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима

CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка,


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, текст Увела ружа, Борисав Станковић





Подсетити ученике на фабулу приповетке Увела ружа и сликовитост изражавања.


На одломку Твоја мајка иђаше једнако у сељачком оделу, али тебе кићаше и гиздаше као најбогатију... __________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

Прилазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је он доста сталан, па онда занихав се, и уздигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.

- Обновити и утврдити комуникативну и предикатску реченицу; независне и зависне врсте прмеа значењу и њихове функције.- Именским речима одређивати падежне облике, значења и функције- Функције реченичних чланова у реченици


Сачинити синтезу функције реченичних чланова.


Довршити вежбање на наведеном одломку.



РАЗРЕД :

ОДЕЉЕЊЕ :

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА : Књижевност : Пролетња песма, Десанка Максимовић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ : Упознати ученике са стваралаштвом Десанком Максимовић, посебно њеном љубавном поезијом – најчешћи мотиви; особености песничког израза, подсећање на обрађену песму Стрепња у 7. разреду. Уочавање мотива и осећања лирског субјекта самосталним ангажовањем ученика према датим захтевима у Читанци.

ВАСПИТНИ ЦИЉ : Неговати самостални и стваралачки рад ученика; будити нежне, топле емоције и вредности узајамне љубави...

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ : Оспособљавати ученике за самостално тумачење књижевног дела, посебно лирских творевина. Пробудити жељу за читањем и доживљавањем поезије и њене структуре.











НАСТАВНЕ МЕТОДЕ : текстовна, дијалошка, самосталног стваралачког рада ученика


НАСТАВНА СРЕДСТВА : Читанка, Песме Десанке Максимовић



Мотивација – обрађене љубавне песме; љубав најтање људско осећање. О песникињи и њеној поезији. Подсећање на родољубиву песму Крвава бајка и песме Стрепња и О пореклу. Објаснити начин самосталног тумачења песме.






- Изражајно и доживљено читање песме.- Импресије. - Размотри однос наслова и уметничког света у песми. - Проучи лик лирског субјекта; - Анализирај осећања и појаве које га заокупљују и заносе. - Објасни улогу срца, чежње и љубави у песми.


- Самостално тумачење песме у писаној форми – према захтевима аутора Читанке.- Читање радова ученика. - Синтеза и допуне – мотиви, слике, стислска средства




РАЗРЕД :

ОДЕЉЕЊЕ :

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА : Књижевност : Очију твојих да није, Васко Попа


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ : Освежити и проширити знања ученика о животу и стваралаштву Васка Попе. Доживљајним казивањем песме увести ученике у њен уметнички свет саткан од симбола и метафора, ритмичан и мелодичан. Аналитичко-синтетичким поступком, продубљујући већ дате истраживачке задатк, откривати вишеслојни свет песме. Откривати мотиве и њихову симболику, композицију песме, строфе, стилска изражајна средства – метафора, симбол, контраст, епитет, персонификација, градација, инверзија, лирски паралелизам, епифора, опкорачење стиха. У том контексту тумачити негације (да није – не би било...), вишезначност, сликовитост и симболичност садржаја. Из слојевитог значења песме издвојити поруке и одредити врстулирске песме – љубавна са дубоким рефлексијама. Проширити обим познавања књижевнотеоријских и функционалних појмова.

ВАСПИТНИ ЦИЉ : Развијати духовни и стваралачки свет ученика. Неговати и поштовати односе међу половима, свету око нас, природи која у свему судејствује и буди нежност, топлину и оно најлепше у свакоме од нас. Ведрина духа, оптимизам, човечност, племенитост, разумевање, поштовање и толеранција део су живота и љубави. Указати на самоћу и отуђеност као негативне последицесавременог живљења.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ : Мотивисати ученике за читање поезије Васка Попе и тумачење сликовитог и симболичког изражавања. Подстицати их на самостално, самосвојно изражавање у литерарном исказивању. Неговати културу усменог и писменог изражавања уз континуирано богаћење лексике и појмова – поетска атмосфера, сугестија, асоцијација, вишезначност, емотивно-мисаони набој и други.












НАСТАВНЕ МЕТОДЕ : монолошка, дијалошка, текстовна


НАСТАВНА СРЕДСТВА : Читанка, Збирка Кора



Подсетити ученике на сусрет са песником у претходном разреду када је тумачена песма Манасија. Дијалошком методом освежити знања о песнику, његовој поезији , модерне форме израза, метафоричној и симболичкој. Издвојити и забележити збирке : Кора, Непочин поље, Усправна земља, Споредно небо. Истаћи да су песме у збиркама сврстане у циклусе, а да песма Очију твојих да није припада циклусу Далеко у нама из прве збирке Кора (1953).





- Изражајно и доживљено казивање (читане) песме- Импресије ученика- Тумачење песме према раније датим истраживачким задацима- *** Истраживачки задаци : - Читај песму Очију твојих да није Васка Попе више шпута у себи, лагано и пажљиво. Каква осећања и расположења доминирају у

песми? - Објасни како се лирски субјекат осећа у присуству вољеног бића. Која су осећања супротстављена, а која преовлађују? - Уочи главни мотив у песми. Преко којих мотива се развија? Који се мотив издваја као контраст? - Објасни које све лепоте и животне вредности откриваш у паровима мотива : очи-небо, смех-зидови, славуји-врбе, руке-сунце. - Издвој и забележи примере метафоре, персонификације, лирског паралелизма, инверзије, симбола. - Сачини план текста (песме)- Образложи функцију слободног стиха. Уноси ли он разиграност, разноврсност и богатсво у песму? Да ли си запазио шта ствара

утисак недовршености слободног стиха? - Песма је ипак ритмична, мелодична, делује као права музика. Објасни чиме је то постигнуто? - Које си све поруке о љубави уочио?


Синтеза доживљеног и сазнатог.


Научити песму напамет за изражајно и доживљено казивање и прочитати још неку од песама Васка Попе из циклуса Далеко у нама.



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Култура изражавања : Анализа ДЗ: Једно јутро ме је подсетило на тебе


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ:Оспособљавање ученика за правилно, доживљено и уверљиво изражавање.

Подстицати ученике да, инспирисани мотивима обрађених љубавних песама, стварају самостална оригинална литерарна дела.


ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Богаћење речника и развијање језичке културе. Ширити ученичке духовне видике, стваралачке способности, уметнички укус, литерарни језички и животни сензибилитет.














ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Правопис: Употреба великог слова, интерпункција,

писање скраћеница, растављање речи на крају реда


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са скраћеницама и основним начинима скраћивања речи; скраћенице које се пишу малим почетним словом (са тачком и без тачке) и скраћенице које се пишу великим почетним словом (са тачком и без тачке)

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према свом језику и потребу да се негује његова чистота и лепота

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да упознају основне језичке и правописне норме српског језика и да их у пракси примењују








НАСТАВНА СРЕДСТВА: уџбеник, РС, Правопис, шк.издање




О правопису. Шта представља основу сваког правописа, како се још назива?

Какав је српски правопис, ко га је реформисао и које је основно начело српског правописа?


Шта су скраћенице и због чега их користимо у језику?

Због чега људи скраћују речи и на који се начин то скраћивање обавља? Примери:

Одрасле људе ословљавамо са господин, госпођа и госпођица, а ако знамо њихова занимања са професор, инжењер, магистар, доктор и слично.

Именица човек је мушког рода, а именица деца средњег рода.

Милан је купио килограм шећера, литар уља и 500 грама меса.

а) с тачком:

господин – г. мушки род – м.р. и тако даље – итд.

професор – проф. средњи род – ср.р. то јест – тј.

инжењер – инж. множина – мн. на пример – нпр.

и слично – и сл. једнина – јед. такозвани – тзв.

б) без тачке

госпођа – гђа литал – л / l

госпођица – гђица / гца грам – г /g

магистар – мр Beograd – Бгд / Бгд.

доктор – др килограм – кг/kg

Велико почетно слово (велика слова)

а) са тачком

Ј.Јовановић Змај

Н.Сад

Н.Б. / N.B. (напомена / nota bene)

П.С. / P.S. (после свега / post skriptum)

Б.Лука

Д.Милановац

б) без тачке

Српска књижевна задруга – СКЗ

Српска академија наука и уметности – САНУ

Војномедицинска академија - ВМА

Нова литература – Нолит

Телеграфска агенција нове Југославије – Танјуг

Основна школа – ОШ

На основу наведених примера извести закључке о основним правилима скраћивања речи.


У радној свесци увежбавати основна правила о употреби великог слова, растављању речи на крају реда и писању скраћеница.


Пронаћи у Правопису још примера о писању скраћеница.


ПРЕДМЕТ: 126 . час


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Израда Четвртог школског писменог задатка


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Композиција, језик, стил, правопис и обрада теме. На темама везаним за обрађене садржаје из књижевности уочити способности ученика за компоновање садржаја из градива, распоред појединости, изражајност употребљене лексике и стилских поступака. Оспособљавање ученика за успешно служење књижевним језиком.


ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати ученике на самостално литерарно стваралаштво. Проверити усвојеност писменог изражавања; израда четвртог школског писменог задатка. Развијати и неговати културу писменог изражавања ученика.







НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: писани радови ученика











– Теме: 1. Одјеци лирске песме у мом бићу

2. У име моје генерације...

3. Будућност какву желим






ПРЕДМЕТ: 127.час РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност : Избор из савремене српске поезије

ТИП ЧАСА: Обрада новог градива

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике да усмереним самосталним читањем, доживаљавањем, разумевањем, свестрано тумаче и вреднују књижевноуметничка дела.

ВАСПИТНИ ЦИЉ:Развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности. Неговање, чување и поштовање националног и културног идентитета на делима српских књижевника.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Поступно, систематично и доследно оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко роцењивање прочитаног текста. Развијање потребе за књигом и способности да се ученици њоме самостално служе као извором сазнања. Навикавање на самостално коришћење библиотеке и коначно савладавање начином вођења Дневника о прочитаним књигама.














НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, монолошка, самосталних радова ученика

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: групни, фронтални и индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: књига Избор из савремене српске поезије, Дневник прочитаних књига



Припремни задаци за тумачење дати на једном од претходних часова.


Презентација група :

1. група : Бранко Миљковић (1934 - 1961) : Зова

- несимболистичка оргнизација- тежи обнови мисаоног песништва- спој песничке форме и мишљења које спаја крајности : ватру и пепео, биће и ништавило, живот и смрт- Узалуд је будим- Ватра и ништа


- Порекло наде- Песме- Смрћу против смрти

2. група : Иван В. Лалић (1931 - 1996) : Византија

- несимболистичка струја- уравнотежене слике- трага за класичном мером песме- надахнуће налази у културиокреће се Византији и античком свету- Аргонаути и друге песме- Византија VII- Писмо- Четири канона

3. група : Васко Попа (1922 - 1991) : Ходочашћа

- Заокрет ка новом и модерном песничком изразу- уобличава искуства савременог човека, израз ослободио субјектвности, емоција, замењивао их елиптичним песничким изразом

карактеристичним за афористички стил- активирао је језичко и културно памћење- открива старија национална и прасловенска искуства- Кора- Усправна земља- Вучја со

4. група : Стеван Раичковић (1928 - ?) : Тиса

- ослања се на традиционалне мотиве (усамљеност, тишина, трава, вода) у форми везаног стиха- Камена успавања (1963)- Песма тишине- Тиса (мотиви природе)- Пролази реком лађа

5. група : Миодраг Павловић (1928 - ?) : Хододарје

- допринео модернизацији песничког израза- 87 песама- класичне и античке теме укрштају се са словенским и српским средњовековним темама- Велика скитија

- Хододарје6. група : Момчило Настасијевић (1894 - 1938) : Труба

- најоригиналнији стваралац између два рата- неплашене индивидуалности- у потрази за матеерњом мелодијом- активирање старих слика и значења из језичког памћења- елиптичан израз- музикалност- његово дело је доврпена целина : Труба- Пет лирских кругова- Из тамног вилајета- Међулушко благо, Ђурађ Бранковић- Код вечите славине, Недозвани, Газда-Младенова кћи

7. група : Десанка Максимовић (1898 - 1993) : Тражим помиловање (по избору)

- традиционална обележја лирике: исповедна, осећајна, дескриптивна, муикална, родољубива- Песме- Врт детињства- Тражим помиловањеТумачење наведених песама према доминантним мотивима. Уочавање сликовитости песничког изражавања употребом одабраних стилских изражајних средстава.


Синтеза мотива и обележја стваралаштва савремених песника.



ПРЕДМЕТ : 128. часа

РАЗРЕД :

ОДЕЉЕЊЕ :

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА : Књижевност : Мост на Жепи, Иво Андрић

ТИП ЧАСА : Обрада новог градива

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ : Тумачећи приповетку, усмеравати истраживање на битне уметничке вредности које она садржи. Уочавати значајне пјединости и стваралачке поступке у приповеци. Проучити и протумачити мотив моста у приповеци. Обрадити ликове везира Јусуфа и неимара. Мотивисати ученике да схвате смисао човекових стваралачких потреб и неимарског настојања.

ВАСПИТНИ ЦИЉ : Подстицати ученике да живот схватају свестраније, да разумеју вредности и смисао људског трајања, да своју пролазност човек може надвладати стварањем дела трајне вредности и лепоте.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ : Развијати читалачку радозналост и истраживачки рад ученика, као и навике да уметничке појаве посматрају и процењују са више становишта. Богатити језичку културу ученика (говорну и писану).













НАСТАВНЕ МЕТОДЕ : текстовна, дијалошка, монолошка, самосталног стваралачког рада ученика


НАСТАВНА СРЕДСТВА : Читанка, Избор приповедака за децу, Иво Андрић



Мотивација. Подсетити ученике на лирски запис о мостовима обрађен у 5. Разреду, на Аску и вука (6. разред) и Причу о кмету Симану (7. разред). Биографски подаци о Иви Андрићу; дела; тематика мостова. О Збирци приповедака за децу.


С обзиром на то да су ученици прочитали приповетку у целости и забележили у Дневник прочитаних књига, изнеће своје утиске о приповеци према истраживачким задацима датим раније:

- Тематика веома богата и сложена



- Време и историјске околности обухваћене приповетком- Прича о везиру Јусуфу; везиров лик- Мотиви везирове одлуке да сагради мост на Жепи; његова девиза : У ћутању је сигурност. - Узроци везирове психолошке драме (доживљаји страха, смаоће, тамнице)- Лик анонимног неимара, градитеља моста на Жепи- Како уметник доживљава стварање? - Шта дело значи за творца? - Сликовити опис моста : ...Изгледало је као да су обе обале иѕбациле једна према другој по запењен млаз воде, и ти се млазеви

сударили, саставили лук и остали тако за један тренутак, лебдећи над понором...- Симболика моста – спајање свега што је противно и растављено.

*** 2. Час

Изражајно и доживљено читање одломака из Читанке; продубљивање тумачења према захтевима аутора Читанке. Казивање описа моста напамет.


Поруке :

- Живети значи радити, градити, стварати.- Лепота људе зближава.- Вредно и корисно дело обесмрћује свога творца. - Уметничка дела увек су самосвојна и непоновљива.


Увежбати изражајно читање одломака и научити напамет опис моста на Жепи.


ПРЕДМЕТ : Српски језик 129./130. час

РАЗРЕД :

ОДЕЉЕЊЕ :

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА : Књижевност: Избор приповедака о деци, Књига, Иво Андрић

ТИП ЧАСА : Обрада новог градива

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ : Упознавање ученика са животом и радом Иве Андрића, приповетком КњигаОспособити ученике да се уживе у свет приповетке.

Подстицати ученике да тумаче тематику дела и мотиве који су у функцији обраде главног мотива детињског страха;

Посебно истаћи психолошко обликовање лика посредством стваралачких поступака-поступања, покрета и размишљања дечака као изразом психичког стања, драматичност збивања предочених описом сцене испред библиотеке, монологом дечака Истаћи паралелизам између спољашњег и унутрашњег стања дечака.Оспособити ученике да препознају облике приповедања-портрет, дијалог, опис, монолог и нарацију у функцији обликовања лика.

Подстицати ученике да уоче сликовитост Андрићевог приповедања кроз употребу стилских изражајних средстава-градације,ироније, епитета, персонификације, контраст.

ВАСПИТНИ ЦИЉ : Оспособљавање ученика за естетско поистовећивање и уживљавање у свет и лик самог дела.

Подстицати ученике на уочавање душевног стања дечака.

Мотивисати ученике да наставе са читањем књижевних дела Иве Андрића

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ : Подстицање истраживачке радозналости ученика, развијање способности да сами сагледавају и коментаришу ситуације у приповеци, да их повезују са ситуацијама из живота.

Подстицати мисаону активност ученика.













НАСТАВНЕ МЕТОДЕ : дијалошка, монолошка, текстовна, демонстрациона


НАСТАВНА СРЕДСТВА : Избор приповедака о деци Иво Андрић, цртеж као илустрација страха (рад ученика), Дневник прочитаних књига.





Припремне радње за обраду текста извршене, прочитана је приповетка Књига.

Пробудити сећања на г писца и његово стваралаштво

Иво Андрић (Травник, 1892-1975, Београд) један је од најзначајнијих наших писаца двадесетог века. Прошао је кроз све главне књижевне фазе наше књижевности прошлог века. Као писац добио је највећа домаћа и светска признања, а најзначајније међу њима је Нобелова награда за књижевност 1961. Најпознатија његова дела су: На Дрини ћуприја, Травничка хроника, Проклета авлија (романи), приповетке: Пут Алије Ђерзелеза, Приповетке и друга.

Једна од дванаест прича које чине збирку приповедне прозе Деца је и приповетка Књига. Између корица ове књиге приче су повезане мотивима детињства, игре, страха.

Ученицима скренути пажњу на цртеж који представља уплашеног дечака са поцепаном књигом.


Изражајно и доживљајно читање одломака.

Подстицаји за разговор о уметничким доживљајима које је прича изазвала код ученика.

Како сте доживели приповетку? О чему сте размишљали док сте је читали? Да ли сте се, док сте читали, можда сетили свог првог одласка у библиотеку? Ко вам је помогао да одабетете књигу?Да ли се можда сећате наслова своје прве прочитане књиге?

Утисци ученика, сећања на прве одласке у библиотеку и особе које су им помогле да изаберу прву књигу.

На почетку приче налази се мото: два стиха Ђакома Леопардија. У њима је главни мотив- страх. Иво Андрић такође своју причу почиње мислима о страху. Како је одредио своју причу наш писац? Зашто је тај страх детињски? Које су последице таквог страха?

Андрић своју причу назива кратком историјом једног дугог и великог страха који-већ према томе какав је први додир детета са друштвом и његовим законима-или ишчезава касније са годинама, са умним развитком или, напротив, остаје у детету, расте са њим заједно, ломи и сатире му душу. Тај страх који се јавља у детињству наизглед има безначајан повод, али се снажно утиснуо у дечију душу.То је у исто време и тема приповетке: Кратка историја једног дугог и великог страха

Ко је јунак наше приче? Како га писац приказује у градском амбијенту и атмосфери живота ван оквира своје породице и свог места? Пронађите у првом делу приповетке опис који садржи психолошко стање овог дечака и његов спољашњи изглед. Покушајте да их упоредите ослањајући се на тежак социјални статус свих сиримашних ђака у школи.

Дечак Латковић, тако га ословљава професор, ученик је трећег разреда гимназије (садашњи 7.разред основне школе). Дечак се враћа у једно веће среско место да настави школовање. Дечак је збуњен и уплашен. Враћа се тешка срца, после дугих летњих дана слободе, игре и нерада. Мршав је и преплануо, а коса му је сасушена и избледела од сунца. Одело му се чини тешко, а ципелега жуљају као да су туђе. Улице му изгледају шире и више, а људи свечани и дућани богати. Он осећа да је сам, мален, збуњен и неугледан. И сиромашан је. Детаљи који указују на овакво стање су звецкање бакреног новца које је тако незнатно према свему што му се нуди или: Дечаци слабијег имовног стања добијали су књиге које су на крају године морали да врате.

Шта је дечаку највише покретало пажњу, радозналост и постепено стварало чежњу и љубав? Када му се најзад пружила прилика да завири у тајанствени и занимљиви свет књига? Занимљиво је приказати како се овај дечак осећао када се први пут нашао у школској библиотеци. Које сте појединости о томе уочили и запамтили?

Дечак је још од малена осећао љубав према књизи и читању. Испољавао је духовну радозналост према непознатим земљама, људима и догађајима.Трећи разред доносио је бар једну наду и једно пријатно обећање. Од трећег разреда па навише, ђаци имају право да се служе школском библиотеком. Кад је ушао у хладовиту уску собу, поред чијих зидова су били ормари пуни књига, за дечака је наступило остварење једног дугог сањаног и живо жељеног тренутка. Само је гледао и маштао шта може да буде написано и насликано у тим књигама. Желео је да добије бар три-четири књиге па да не стрепи да неће имати шта да чита.

Мотив страха је централни мотив приповетке. Објасните о каквом је страху било реч? Чиме је био узрокован? Шта је дечака спречило да књигу врати? Протумачите психичко стање дечака озбиљно узнемиреног и несрећног:,,Боже, дај да умрем пре негошто дође крај семестра и онај неизбежни тренутак кад ћу морати изићи пред библиотекара и одговарати за оштећену књигу!”

Реч је о страху због казне. Страх је био проузрокован оштећењем књиге. Док је дечак силазио ноз степенице, усплахирен јер је први пут у животу држао књигу у рукама, оклизнуо се и пао. Том приликом књига се скотрљала и искоричила.Тај страх је дечака пратио читаво прво полугодиште.Одгађаоје повраћај књиге све док се то могло. Књигу није смео да врати јер се плашио страшног професора и његовог изгледа. Видео је његов тврд, подругљив поглед. Дечак није имао новца да књигу однесе код књиговесца, а од оца није могао да тражи јер је био сиромашан.

Тајну је скривао до краја јер се плашио казне страшног професора.

Дечак је био узнемирен, несрећан и уплашен. Преживљавао је тешке тренутке у тами своје собе. Често је и причао сам са собом и са оштећеном књигом. Његов очај, безнађе и страх претвотили су овог дечака у отуђену личност. Бежао је од свих, попустио је у школи, осећаоје бол који је растао са сумраком и стид. Водио је своју битку.У књизи више није видео спас, већ зло које му је раздирало душу. Његов стах је ишао дотледа је помишљао да умре. Желео је сопствену смрт. Стах који је осећао претворили су га у зрелог човека, премореног, који се потпуно предаје кратким трнуцима одмора и затишја.

Дечак је био одговоран, васпитан,уредан, дисциплинован и осећајан. Догађај са оштећеном књигом учинио је да се осећа несрећним. Његова несрећа била је већа самим тим што није могао да узме другу књигу док поцепану не врати.

Којим облицима изражавања се писац послужио? Пронађите у причи потврду за свој став. Која су стилска изражајна средства присутна?

Писац какав је Андрић својим делом пружа синтезу облика изражавања- нарацију, монолог, опис, дијалог. Очекујем да ће ученици пронаћи у тексту ове облике изражавања: монолог-дечак; дијалог-разговор дечака и библиотекара, разговор са друговима; опис дечака, професора из библиотеке; пејзаж-опис природе коју дечак посматра кроз прозор своје учионице; нарација-присутна у већој или мањој мери у свим деловима приповетке.

Стилска изражајна средства: поређење, контраст, иронија, градација, епирет, персонификацију уочавати у току садржајне анализе часа.

Поруке приповетке:

Страх се може победити ако га упознамо.

Књига је најбољи друг.

Детињство је доба које се не заборавља.

Размислите шта бисте ви урадили да сте на месту дечака?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА : Синтетички осврт на садржај час. Закључна уопштавања.

2. час

На исти начин тумачити приповтку Деца и друге по избору.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК : Прочитати приповетке и забележити у Дневник прочитаних књига.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа Четвртог школског писменог задатка

ТИП ЧАСА: колективни исправак









НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка, демонстрације, писмених радова







ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност : Избор из савремене српске прозе


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике да усмереним самосталним читањем, доживаљавањем, разумевањем, свестрано тумаче и вреднују књижевноуметничка дела. Усмереним истраживачким читањем ући у свет уметничког дела и применом аналитичко-синтетичких поступака откривати слике, експресивна места и стилско-језичке поступке сагледавати као функционалне делове виших целина и тумачити их у природном садејству с другим уметничким чиниоцима. Групним обликом рада свет уметничког дела савремених прозних српских писаца биће у потпуноти тумачен.

ВАСПИТНИ ЦИЉ:Развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности. Неговање, чување и поштовање националног и културног идентитета на делима српских књижевника. Навикавати ученике да своје утиске, ставове, и судове о књижевном делу доказују чињеницама из самог текста. Оспособљавати их тако за самосталан исказ, истраживачку делатност и заузимање критичких ставова.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Поступно, систематично и доследно оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко роцењивање прочитаног текста. Развијање потребе за књигом и способности да се ученици њоме самостално служе као извором сазнања. Навикавање на самостално коришћење библиотеке и коначно савладавање начином вођења Дневника о прочитаним књигама. Стимулисати ученичку радозналост, свесну активност и истраживачку делатност. Стицати знања, умења и навике и богатити ученичку књижевну културу и културу уопште.













НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, дијалошка, монолошка, самосталних радова ученика

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: групни, фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: књига Избор приповедака о деци, Дневник прочитаних књига





Припремни задаци дати групама и у складу с тим припремљене презентације тумачења одабраних прозних дела.


Презентација група :

1. група : Рани јади, Данило Киш

2. група : Биографија Дунава, М. Павић

3. група : Нови Јерусалим, Б.Пекић (Думетриос Кир Ангелос)

4. група : Јелена, жена које нема

- О ауторима и њиховом стваралаштву- Теме, мотиви; проблемска питања подстакнута текстовима и уметничким доживљајем.- стилско-језички поступци као функционални делови виших целна, тумачени у природном садјеству с другим уметничким чиниоцима.


Читање занимљивих одломака из књ. дела забележених у Дневник прочитаних књига.


Прочитати и забележити и друга дела наведених аутора, по избору или препоруци група.

АНАЛИЗА ЧАСА

ПРЕДМЕТ: 133./134. час


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Годишњи тест – Анализа теста

ТИП ЧАСА: провера

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проверити усвојеност обрађених садржаја из књижевности, језика, правописа и језичке културе

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати систематичност и поступност у раду

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања



CJ.1.3.2. уочава разлику између књижевне и некњижевне акцентуације*CJ.1.3.3. одређује место реченичног акцента у једноставним примерима














CJ.2.3.1. одређује место акцента у речи; зна основна правила акценатске нормеCJ .2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи



CJ.2.3.8. препознаје главна значења и функције глаголских облика CJ .2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)

СЈ.3.3.4. познаје подрвсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама;


CJ .3.3.6. познаје главна значења падежа и главна значења глаголских облика (уме да их објасни и зна терминологију у вези с њима)

CJ.3.4.2. издваја основне одлике књижевних родова и врста у конкретном текстуCJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делу









НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: самосталног рада ученика


НАСТАВНА СРЕДСТВА: тест



Поделити тестове.


Садржај теста:

1. Допуни реченицу:

Вуков сарадник на првом издању Српског речника, био је

________________________________, а на другом издању

________________________________.

2. Поред наведених речи, напиши број одговарајуће гласовне промене:

а) рачић __________________ 1) јотовање

б) кестење __________________ 2) палатализација

в) ораси __________________ 3) сибиларизација

г) тањи __________________

д) прваци __________________

ђ) прашак __________________

3. Акцентуј следеће парове речи:

сан – сањати, знам – знање, казати – кажи, предати – предавати

4. Одреди врсте речи у реченици:

Ех, колико на нашој обали има ових прелепих птица!

а) Ех _____________________________

б) колико _____________________________

в) на _____________________________

г) нашој _____________________________

д) обали _____________________________

ђ) има _____________________________

е) ових _____________________________

ж) прелепих _____________________________

з) птица _____________________________

5. Одреди у ком су падежу подвучене речи:

Онда јој чобанин пружи свој штап преко ватре, а она по штапу изађе, па њему на руку.

а) јој ___________________________

б) чобанин ___________________________

в) свој штап ___________________________

г) (преко) ватре ___________________________

д) она ___________________________

ђ) (по) штапу ___________________________

е) њему ___________________________

ж) (на) руку ___________________________

6. На линију испред сваке реченице упиши број глаголског облика који је у њој употребљен:

а) ____________ Рећи ћу ти нешто лепо. 1. презент

б) ____________ Пловили смо дуж обале. 2. аорист

в) ____________ Одједном грану сунце. 3. футур

г) ____________ Стојим на врху брега. 4. перфекат

д) ____________ Брзо пођимо на час! 5. императив

6. инфинитив

7.

1. У следећем низу речи налази се једна која му не припада. Подвуци ту реч:

охрабрити, осмелити, ободрити, оплеменити, окуражити, осоколити.

2. Све остале речи повезује то што илуструју:

а) лексичку синонимију;

б) падежну синонимију;

в) синонимију глаголских облика;

Заокружи слово испред тачног одговора.

8. Не мењајући смисао поруке, подвучене предлошко-падежне конструкције замени зависним реченицама:

а) Марко неће играти следећу утакмицу због повреде.

_______________________________________________

б) Отишао је на море ради опоравка од повреде.

_______________________________________________

9. Одреди врсте подвучених зависних реченица:

а) Доћи ћу тако брзо да ћете се зачудити. ________________________

б) Доћи ћу да се видимо. ________________________

в) Дошла бих да сте се на време јавили. ________________________

г) Рекла сам да ћу доћи. ________________________

10. Подвуци правилно написане скраћенице:

мр - мр.(магистар)

итд. - ит.д (и тако даље)

У.Н. - УН (Уједињене нације)

О.Ш. - ОШ (Основна школа)

Гимн. - гим. (гимназија)

Мн. - множ. (множина)

11. Подвуци главну реч и одреди врсту синтагме:

а) вредан као мрав. ____________________________;

б) превођење текста уз помоћ речника. ____________________________;

в) далеко од центра града. ____________________________;

г) копајући по својим успоменама. ____________________________.

12. Писаним словима препиши правилно реченицу:

СПОМЕНИК ЦАРУ ДУШАНУ ТВОРЦУ ДУШАНОВОГ ЗАКОНИКА НАЛАЗИ СЕ ИСПРЕД ПАЛАТЕ ПРАВДЕ У САВСКОЈ УЛИЦИ.

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

13. У основи српског књижевног језика су млађи екавски и (и)јекавски говори, а то су ___________________________________________________ и

(назив говора)

_______________________________________________________________.

(назив говора)

14. Допуни следеће реченице тачним одговорима:

а) Начин изражавања мисли и осећања је _________________________ .

б) Лирско-епско песма са трагичним завршетком зове се ________________.

в) Етапе у развоју драмске радње су: _________________ , ______________ ,

_________________ , _________________ и _________________.

15. Повежи ауторе и њихова дела тако што ћеш уписати одговарајући број на линију испред назива дела:

______ Очију твојих да није 1.Оскар Давичо

______ Отаџбина 2. Васко Попа

______ Сеобе 3. Сергеј Јесењин

______ Светли гробови 4. Ђура Јакшић

______ Мост на Жепи 5. Милош Црњански

______ Деобе 6. Десанка Максимовић

______ Пролећна песма 7. Прота Матеја Ненадовић

______ Мемоари 8. Добрица Ђосић

______ Писмо мајци 9. Иво Андрић

______ Србија 10. Јован Јовановић Змај

16. Наведена су дела и ликови у њима. На линији поред имена лика стави број оног дела који је везан за тај лик.

1. Увела ружа Његош _________

2. Писма из Италије Вук Мићуновић _________

3. Пилипенда Благоје _________

4. Све ће то народ позлатити Вук Исаковић _________

5. Кроз мећаву Која _________

6. Сеобе Пилип Бакљина _________

7. Горски вијенац Реља Кнежевић _________

17. Облици (форме) изражавања у књижевноуметничком делу јесу:

а) дијалог

б) композиција

в) приповедање (нарација)

г) монолог

д) систематизација

ђ) описивање (дескрипција)

е) тематика (тема)

Заокружи слова испред тачних одговора.

18. Основне карактеристике лирске поезије јесу:

а) објективност д) сликовитост

б) осећајност (емоционалност) ђ) драматичност

в) субјективност е) музикалност

г) приповедни слој ж) сажетост израза


19. Препознај подвучена стилска изражајна средства у наведеним стиховима:

а) Тијо ноћи

моје сунце спава. ___________________________

б) Ја босиљак сејем,

мени пелен ниче. ___________________________

в) Ливада крај реке сања. ___________________________

г) Кад устане кука и мотика, ___________________________

биће Турком по Меди мука.

д) А свако од туге за дан

као век читав остари. ___________________________

ђ) Гробље ј’ земља ком се ходи;

Гробље ј’ вода ком се броди; ___________________________

20. Књижевнонаучне врсте јесу:

а) биографија

б) поема

в) дневник

г) мемоари

д) историјски роман



Прикупити радове и за следећи час припремити анализу теста.





ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност : Казујемо најлепше љубавне песме научене у 8. разреду


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за доживљено усмено изражавање, изражајно казивање напамет научених текстова. Развијати индивидуалне склоности и способности за интерпретативно говорење поезије. Остварити корелацију са наставом музичке кутлтуре.

ВАСПИТНИ ЦИЉ:Неговати вредности и изражајне могућности говореног језика, посебно природни говорников став, сугестивно и убедљиво говорење поезије и прозе.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Изграђивати културу усменог изражавања - правилност, лакоћу, јасност, једноставност, природност, прецизност, дикцију. Развијати и неговати чистоту језика.


CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*CJ.1.1.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Збирке песама, гитара



Подстицајно слушање музике према мотивима Ђулића, Ј.Ј.Змаја (Тихо ноћи)


Казивање љубавних песама обрађених у оквиру претходне теме Гласам за љубав, као и других стихова аутора чије су песме тумачене.

Песме :

- Ђулићи, Ј.Ј.Змај- Пролећна песма, Десанка Максимовић- Опомена, Десанка Максимовић- Очију твојих да није, Васко Попа- Канцонијер, Франческо Петрарка- Љубавна песма, Р.М.Рилке

Поштујући норме изражајног и доживљајног казивања поезије, посебо природни став говорника и сугестивност, уз одговарајуће акорде гитаре ученици ће казивати стихове који би требало да су део њих.


Најбољи рецитатори казују љубавне песме које посебно воле, других аутора.


Припремити своје песме, приче, занимљиве забелешке за последњи час српског језика у основној школи.




ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Култура изражавања : Ми - песници и приповедачи (самостално стваралаштво ученика)


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за доживљено усмено и писмено изражавање, изражајно казивање сопствених радова. Развијати индивидуалне склоности и способности за самостално стваралаштво ученика. Остварити корелацију са наставом музичке кутлтуре.

ВАСПИТНИ ЦИЉ:Неговати вредности и изражајне могућности говореног и писаног језика, посебно природни таленат ученика.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Изграђивати културу писменог и усменог изражавања - правилност, лакоћу, јасност, једноставност, природност, прецизност, дикцију. Развијати и неговати чистоту језика.


CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*CJ.1.1.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: текстовна, монолошка, дјалошка, самосталног рада ученика


НАСТАВНА СРЕДСТВА: самостални поетски и прозни радови ученика, гитара



Акордима гитаре започети час и подстаћи младе ствараоце да, можда по прави пут, пред своје другаре изађу у новом руху, у светлу свог стваралаштва.


- Читање - казивање сопствених радова, песама, прича, анегдота, дневника...уз пратњу гитаре (музике).- Соло шевачи или пак млади таленти могу отпевати своје композиције и тако остварити корелацију са наставом музичке културе, започету на

почетку школске године.


Час завршити најлепшим акордима гитаре.


Припремити своје песме, приче, занимљиве забелешке за последњи час српског језика у основној школи.


Дфсфсд - B2Bb2b.zavod.co.rs/down/pripreme/8.razred/01 srpski jezik... · Web...

Documents

Transcript of Дфсфсд - B2Bb2b.zavod.co.rs/down/pripreme/8.razred/01 srpski jezik... · Web...