САДРЖАЈ - Poljoprivredni fakultet - Novi...

САДРЖАЈ

1. УВОД 4

1.1. Предмет и циљ истраживања 6

1.2. Метод рада 7

2. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА 12

2.1. Појам и дефиниција лизинга 12

2.2. Историјски развој и развој лизинга у свету и код нас 16

2.3. Врсте лизинга 20

2.3.1. Оперативни лизинг насупрот финансијски лизинг 22

2.3.2. Финансијски лизинг насупрот оперативни лизинг 23

2.4 Уговор о лизингу 27

2.5. Предности и недостаци лизинга 31

2.6 Економски аспект лизинг послова 33

2.6.1. Евидентирање лизинг послова у финансијским извештајима

корисника лизинга 35

2.6.2. Евидентирање лизинг послова у финансијским извештајима

давалаца лизинга 36

2.6.3. Трансакције продаје и поновног узимања у лизинг 38

2.7 Финансијски лизинг 40

2.7.1. Субјекти у послу финансијског лизинга 41

2.7.2. Права и обавезе учесника у послу финансијског лизинга 43

2.7.3. Законска регулатива финансијског лизинга 45

2.8. Значај финансијског лизинга 46

2.9. Правни аспект лизинг послова 47

2.10.Финансијски лизинг у Србији 49

2.10.1. Тржиште лизинга у Србији 52

2.10.2. Лизинг компаније у Србији 58

2.10.3. Финансијски лизинг у пољопривреди 64

2.10.4. Финансирање набавке пољопривредне механизације из

различитих извора 65

2.10.5. Набавка пољопривредне механизације путем оперативног

лизинга 71

2.10.6. Набавка пољопривредне механизације на кредит 73

Весна Јанков Mастер рад

2

3. ЗАКЉУЧАК 76

4. ЛИТЕРАТУРА 80

5. ПРИЛОГ 84


3

Преглед табела:

Табела 1: Структура пласмана према примаоцу лизинга 54

Табела 2: Упоредни преглед структуре пласмана 55

Табела 3: Структура пласмана према предмету лизинга 56 Табела 4: Анализа коришћеног пољопривредног земљишта по областима (ха) 66 Табела 5: Анализа регистрованих пољопривредних газдинстава у Републици Србији 67 Табела 6: Новчани ток у случају коришћења лизинга 72

Табела 7: Одлив новчаног капитала при анализи интерне стопе приноса код лизинга 72

Табела 8: План отплате кредита 73

Табела 9: Одлив новчаног капитала приликом коришћења кредита 74

Графикон 1: Промет лизинг компанија у Србији (2010.-2012. године) 50 Графикон 2: Структура оствареног промета лизинг компанија у Србији 51 Графикон 3: Структура пласмана према примаоцу лизинга 53

Графикон 4: Упоредни преглед структуре пласмана 55

Графикон 5: Финансијски и оперативни лизинг 58 Графикон 6: Структура коришћења пољопривредног земљишта према статусу газдинства 67 Графикон 7: Структура двоосовинских трактора по регионима у 2012. години 70


4

1. УВОД

Савремено тржишно пословање се одликује мноштвом иновација, нових форми

пословања, нових видова пословне праксе и организације. Последњих година бржи

развој технолошког прогреса и растући трошкови финансирања инвестиционих

улагања наметнули су потребу изналажења еластичнијих облика набавке добара и

финансирања инвестиционих пројеката на домаћем и међународном плану. На тим

основама, због значајних економских предности над класичним облицима

финансирања инвестиција, развио се савремени лизинг који је настао педесетих

година двадесетог века у САД, а затим се брзо проширио у Европу и друге земље

света. Лизинг, иако вековима присутан, тек у последњем веку добија на значају и

дефинитивно се сматра тржишном иновацијом, поред франшизинга, факторинга

(куповање потраживања од стране фактора и без права на тражење одштете у

случајевима када купац није у могућности да исплати своје обавезе. Применом

факторинг механизма убрзава се проток роба и услуга, што се одражава на повећање

производње, па самим тим клијент по испоруци робе долази до новчаних средстава,

која може да инвестира у нове производне циклусе), форфетинга (откуп дугорочног

потраживања-кредита произвођача-извозника инвестиционе опреме, извођача

инвестиционих радова у иностранству, од стране специјализоване финансијске

институције за бављење форфетинг пословима).

Смисао лизинга одсликава се у Аристотеловој тврдњи: "Истинско богатство није у

власништву над имовином, већ у праву да се она користи". Предузеће или

предузетник не морају поседовати одређено средство да би остваривали профит.

Довољно је располагати правом коришћења тог средства током одређеног

временског периода.


5

Оперативни лизинг, на нов и савремени начин проширује изворе финансирања

токова репродукције, те кориснику лизинга (закупцу) омогућава повећање

капацитета производње и добити, без повећања задужености. Дакле, оперативни

лизинг, као вид финансирања, омогућује закупцу инвестирање у технолошки развој,

без дугорочног ангажовања новчаног капитала. Након истека времена закупа,

закупац може вратити опрему закуподавцу, обновити закуп, уз обично, ниже

трошкове лизинга, или откупити основно средство по нижој цени од његове

тржишне вредности.

Лизинг све више добија на значају. Најбољи показатељ тога, јесте све већа

присутност специјализованих компанија које се баве искључиво лизинг

аранжманима посредујући између произвођача и потенцијалних корисника опреме.

Лизинг аранжмани омогућавају правним и физичким лицима једноставнији, бржи и

јефтинији начин набавке опреме, нарочито у условима недостатка сопственог

капитала, недовољно повољних банкарских кредита, нефункционисања правне

државе, као и због постојања пореских олакшица.

Корисницима лизинга ти аранжмани обезбеђују финансирање куповине са правом

коришћења предмета лизинга до истека уговора, а право својине преноси се на

корисника тек по исплати последње рате.

Лизинг се може дефинисати као писани уговор између две стране: лизинг компаније

(даваоца лизинга) и корисника опреме (примаоца лизинга). У овој трансакцији

давалац лизинга набавља опрему од добављача и даје је на коришћење примаоцу

лизинга на одређени временски период, док је корисник лизинга заузврат дужан да

даваоцу врши периодична плаћања по условима дефинисаним у уговору.

Основни принцип лизинг пословања је да давалац лизинга задржава правно

власништво над предметом лизинга, док прималац лизинга стиче економско

власништво.

Лизинг је веома важан извор средњорочног и дугорочног финансирања, јер

представља економски ефикасно решење набавке средстава потребних за пословање

предузећа. Данас се често уговор о лизингу појављује, не само као облик

финансирања у спољно-трговинској размени него и као средство пословне

интеграције између произвођача, трговине, финансијских института и потрошача


6

ствари. Лизинг пружа могућност предузећима да модернизују своју опрему и самим

тим постану ефикаснији и конкурентнији. Нарочито је погодан за мала и средња

предузећа, као и нова, тек основана предузећа која често не могу да рачунају на

друге могућности финансирања. Управо зато владе многих земаља подржавају

лизинг као важан метод подстицања инвестиција. Лизинг индустрија је данас у свету

веома развијена. У многим земљама се путем лизинга финасира више од четвртине

свих набавки пословне опреме. Само у земљама у развоју се годишње путем лизинга

финансира набавка нове опреме и возила у вредности од преко 40 милијарди долара.

1.1. ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА

Предмет рада је анализа важнијих показатеља пословања компанија које користе

финансирање путем лизинга. Овај рад посвећен је теми лизинга као једног од веома

важног извора средњорочног и дугорочног финансирања, који је почео да се

примењује у нашој земљи од недавно.

Циљ сваког привредног субјекта је континуирано пословање које је незамисливо без

пословне стратегије.

Лизинг и финансијски лизинг представља специфичан облик финансирања. Такав

вид финансирања има за циљ да се на једноставан начин обнове основна средства, а

при томе и прате светска кретања и дешавања у погледу техничких и технолошких

достигнућа и иновација.

Циљ истраживања је у томе да се :

• осветле питања лизинга и финансијског лизинга нарочито после доношења

закона о финансијском лизингу у Србији крајем маја 2003. године;

• сагледа наша пракса и могућности развијања лизинга код нас, са нагласком на

примени лизинга у агробизнису;

• применом компаративне анализе садашње вредности и интерне стопе приноса

различитих извора финансирања сагледа набавка нове пољопривредне

механизације;


7

• испита утицај извора финансирања на пословни и финансијски ризик;

• анализира правна регулатива која уређује оперативни лизинг код нас, са

освртом на правне регулативе у другим земљама.

Тако модерна лизинг пракса располаже са једнообразним формуларима уговора који

се унапред објављују у облику општих услова пословања. Основни правци у развоју

привреде као и пољопривреде су добра механизација и опрема у форми која је

прилагођена потребама. У том циљу треба се определити баш за овакву стратегију у

бизнису (агробизнису), а то је лизинг и финансирање из лизинга.

1.2. МЕТОД РАДА

Економска анализа примењује две методе: садашњу вредност и интерну стопу

приноса.1 Анализирана је набавка пољопривредне механизације на конкретном

примеру на лизинг (оперативни) и набавка путем кредита, где су примењене две

методе:

1. Садашња вредност

2. Интерна стопа приноса.

Нето садашња вредност је збир нето позитивних ефеката економског тока,

актуелизованих на садашњу вредност, предвиђеном каматном стопом. Ради се о

интегралном и апсолутном показатељу оцене економске рентабилности.

Да би пројекат био прихватљив нето садашња вредност мора бити већа од нуле, што

значи да позитивни ефекти пројекта надмашују трошкове улагања.

Нето садашња вредност представља разлику између садашње вредности нето

прилива и садашње вредности одлива готовине.

� (1)

1 Van Horne, J., C., Financial Management and policy, 9.Edition, Prentice Hall, International

Editions, 1992. str. 527-542.


8

� V – дисконтовани ефекти сведени на садашњу вредност

� I – иницијална вредност инвестиционих улагања

Са повећањем (смањењем) нето готовинског тока пројекта повећава (смањује) се

нето садашња вредност. Са повећањем (смањењем) периода експлоатације пројекта

повећава (смањује) се нето садашња вредност. Са повећањем (смањењем) дисконтне

стопе смањује (повећава) се нето садашња вредност.

Предности метода нето садашње вредности су што-узима у обзир временску

динамику будуцих нето прилива и узима у обзир целокупан животни век пројекта.

Недостаци метода нето садашње вредности су немогућност реалног избора

дисконтне стопе и изражавање рентабилности у апсолутном износу.

Методом садашње вредности упоређује се садашња вредност одлива новчаног

капитала путем оперативног лизинга и кредита, где је неопходно да се сви ефекти

сведу на садашњу вредност како би били временски међусобно упоредиви, а свођење

се врши дисконтном техником у којој је дисконтна стопа трошак капитала

предузећа.

{NT0 + NT1 + NT2 + NT3 . . . NTi} представља низ новчаних токова, где је NTi

примљено у времену т.

Садашња вредност овог новчаног тока ће бити:

(2)

Ово се може представити и као:

ili

Што представља коначну форму једнакости, којом се израчунава садашња вредност

новчаних токова.


9

(3)

Дисконтна стопа је једнака каматној стопи на кредит након пореза, према следећем

обрасцу:2

(4)

где је:

� r*- дисконтна стопа;

� r- камата на кредите;

� rδ – стопа пореза на добит предузећа

Компоненте дисконтне стопе су:

1. временска вредност новца као цена и стопа приноса сигурног улагања,

2. премија за системски ризик и премија за специфични ризик,очекиване

промене нивоа цена и потреба компензирања утицаја

Интерна стопа приноса је дисконтна стопа која изједначава позитивне и негативне

ефекте сведене на садашњу вредност. Другачије речено, то је она стопа под којом би

се могла задужити и пласирати средства која ангажује пројекат, а да резултат буде

неутралан у укупном веку пројекта.

Овај показатељ се третира као формални критеријум за оцену рентабилности

пројекта и представља ону дисконтну стопу која садашњу вредност пројекта своди

на нулу.

Сврха примене интерне стопе приноса јесте да се пронађе нето садашња вредност у

оној дисконтној стопи која нето садашњу вредност изједначава са нулом.

Основно начело методе интерне стопе приноса јесте максимизација приноса. Ако

пројекат има вишу интерну стопу приноса од трошкова капитала предузећа, то је

2 Jakoвљевић, K., Структура и вредновање капитала, Ekoномски факултет, Суботица,

2000, стр. 101.


10

прихватљив пројекат, обзиром да ће му крајњи резултат бити увећање капитала

предузећа.

То је стопа испод које се не исплати инвестирати у инвестициони пројекат, то је

уједно и максимална каматна стопа која се може платити на позајмљена средства

(нпр. кредит од банке), а да не уђемо у зону губитка.

(5)

Интерна стопа приноса при коришћењу лизинга, након пореза, одређује се из

следећег новчаног тока:3

(6)

где је:

� Ко-вредност опреме

� Тз-трошкови закупа

� Тi-амортизација; -пореска преданост.

За потребе одређивања одлива новчаног капитала при набавци трактора банкарским

кредитом потребно је утврдити годишњи износ амортизације.

� ; (7)

� Кi-набавна вредност трактора

� –век трајања

� Тi - годишња амортизација.

Да би се покрили укупни трошкови пословања, минимално обрадива површина (q),

се добија следећом формулом:

3 Jakoвљевић, K., Структура и вредновање капитала, Ekoномски факултет, Суботица,

2000, стр. 101.


11

; (8)

� Т -фиксни трошкови;

� Cq-цене по јединици обрадиве површине;

� Тwq-варијабилни трошкови по јединици обрадиве површине.

Пословни ризик је узрокован: динамиком продајних и набавних цена, структуром

производње, утрошцима фактора производње по јединици производа,

искоришћеношћу капацитета, величином фиксних трошкова и величином

капацитета.4

4 Родић, J., Пословне финансије, Ekoномика, Београд, 1991, стр. 189-193.


12

2. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА

2.1. ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА ЛИЗИНГА

Сама реч лизинг (leasing) потиче од енглеске речи „to lease”, што у преводу значи

„дати под закуп, најам”. Иако су се први облици лизинга појавили још у старом

Египту 3000 година пре нове ере, прву праву компанију за финансијски лизинг

основао је Henri Šofeld 1952. године у САД. Компанија је основана са циљем да

реализује једну конкретну трансакцију у домену железничког транспорта.

Наведеном трансакцијом демонстрирана је економска ефикасност финансијског

лизинга па је Šofeld одлучио да настави пословање и оснује америчку лизинг

компанију „ United States Leasing International Inc.”).5

Развој финансијског лизинга у Европи почео је крајем 50-тих и почетком 60-тих

година XX века. Неколико фактора је подстакло брз развој финансијског лизинга у

Северној Америци и западној Европи. Технолошки напредак створио је код

предузећа потребу да обнове сопствена стална средства, а финансијски лизинг је

пружио неопходни механизам прибављања сталних средстава под повољнијим

условима него што је то случај при куповини опреме.

Лизинг аранжман представља трансакцију у оквиру које предузеће од

специјализоване институције узима опрему у закуп на одређени рок, у којем ће се

извршити амортизација те опреме.

5 Родић, J., Марковић, И...: Пословне финансије, Савремена администрација, Београд, 1982,

стр. 133.


13

Карактеристика лизинг аранжмана је да не долази до промене власништва. Дакле,

лизинг претпоставља могућност несметаног коришћења инвестиционих добара

њиховом власништву. При томе, лизинг испуњава услове тзв. „златног правила

финансирања“ у тржишној привреди. Према овом правилу инвестиција треба да буде

финансирана током читавог периода њеног коришћења. Из тог разлога код лизинга

не постоји потреба за додатним финансирањем.

Лизингом се истовремено решавају проблеми и купаца и продаваца. Продавац

елиминише проблем кредитирања купца, док се купац лишава опасности да ступи у

дужничке односе. Из тог разлога, лизинг као облик финансирања преферирају

новооснована предузећа.

Финансирањем путем лизинга предузеће смањује своју зависност од

конвенционалних извора финансирања (нпр. банкарски кредити). За све време

трајања лизинга накнаде су фиксне, а за разлику од кредита, лизинг нуди могућност

да се накнада прилагоди финансијским приликама предузећа.

Из наведених разлога лизинг заузима све значајније место у савременој тржишној

привреди као специфичан облик финансирања предузећа.

Лизинг се може дефинисати и као писани уговор између две стране: лизинг

компаније (даваоца лизинга) и корисника опреме (примаоца лизинга). У овој

трансакцији давалац лизинга набавља опрему од добављача и даје је на коришћење

примаоцу лизинга на одређени временски период, док је корисник лизинга заузврат

дужан да даваоцу врши периодична плаћања по условима дефинисаним у уговору.

Основни принцип лизинг пословања је: Давалац лизинга задржава правно

власништво над предметом лизинга, док прималац лизинга стиче економско

власништво.

Лизинг је веома важан извор средњорочног и дугорочног финансирања, јер

представља економски ефикасно решење набавке средстава потребних за пословање

предузећа.

Лизинг пружа могућност предузећима да модернизују своју опрему и самим тим

постану ефикаснији и конкурентнији. Лизинг је нарочито погодан за мала и средња


друге могућности финансирања. Управо зато владе многих земаља подржавају

лизинг као важан метод подстицања инвестиција.


14

Лизинг индустрија је данас у свету веома развијена. У многим земљама се путем

лизинга финасира више од четвртине свих набавки пословне опреме. Само у

земљама у развоју се годишње путем лизинга финансира набавка нове опреме и

возила у вредности од преко 40 милијарди долара.

Лизинг је правни посао који је у већини европских земаља регулисан законом и

представља једноставан, флексибилан и савремен начин финансирања прилагођен

жељама и могућностима примаоца лизинга. Лизинг не нуди власништво већ

коришћење и управљање предметом лизинга, а у зависности од суштине и облика

лизинга који одабере, прималац може користити низ предности. Лизинг

финансирањем прималац не улаже сва расположива средства у куповину неког

средства већ равномерно и континуирано инвестира у редовно пословање и тиме

уједно осигурава отплату месечних лизинг рата. Предузеће се често задужује да би

финансирало набавку средства потребног за његово пословање. Лизинг је замена за

куповину основних средстава из сопствених или позајмљених извора. Наиме,

предузеће закупљује основна средства и плаћајући годишњу закупнину стиче право

њиховог коришћења у уговореном временском периоду.

Лизинг је уговор по коме закуподавац преноси на закупца право коришћења

средства за договорени временски период, у замену за закупнину6. Закупац купује

право коришћења средства, док средство и даље остаје у власништву закуподавца. За

коришћење средстава закупац мора периодично плаћати унапред утврђен износ

закупнине која се признаје као трошак пре опорезивања7.

Лизинг је економски посао са основним циљем финансирања одређених привредних

и других активности, којима се потпомаже привредни развој и поспешује примена

других пословних система, попут франшизинга и обезбеђује брзи развој

предузетништва, малих и средњих предузећа.8

Лизинг је економски посао са основним циљем финансирања одређених привредних

и других активности, којима се потпомаже привредни развој и поспешује примена

других пословних система, попут франшизинга и обезбеђује брзи развој

6 МРС 17, Међународни стандарди финансијског извештавања (ИФРС) 2004, Савез рачуновођа Србије, Београд, 2004 7 Иванишевић, М., Пословне финансије, Економски факултет, Београд , 2008

8 Стевановић, Р., Лизинг као метод финансирања развоја, Стручни чланак, Нова трговина, Београд, 2004


15

предузетништва, малих и средњих предузећа. Лизинг омогућава кориснику повећање

капацитета производње и добити без повећања степена задужености. Бројни аутори

се баве овим специфичним обликом финансирања пословних инвестиција.

Лизинг је уговор о закупу којим се дефинишу права и обавезе давалаца и корисника

лизинга, прецизно дефинише предмет лизинга, одређују услови закупа. Лизинг је,

без сумње, један од значајних фактора подстицања инвестиција и оживљавања

привреде уопште. Лизинг је важан и због потребе фирме за новим инвестицијама и

као подстицај за нове технологије. У пољопривреди,9 лизинг је шанса за обнову

пољопривредне механизације, као и за набавку опреме за наводњавање, и за много

тога другог везаног за агробизнис.

У случају недостатка способности задуживања у циљу куповине средстава, или у

колико је предузеће већ искористило способност задуживања, лизинг може

представљати начин да предузеће превазиђе обавезујуће ограничење.

Лизинг је правни посао10 у коме једна страна (давалац лизинга) купивши предмет

лизинга од дилера (испоручиоца лизинга), даје тај исти предмет лизинга на

коришћење трећој страни (корисник/прималац лизинга) на одређени временски рок,

а заузврат давалац лизинга остварује право на уговорену накнаду по основу уговора

о лизингу. Лизинг одсликава клијентову способност да генерисањем новчаних

токова из текућег пословања сервисира плаћања проистекла из лизинг обавеза.

Wатсон, D. је дефинисао лизинг као форму краткорочног или дугорочног

финансирања, која се односи на закуп (најам) активе у складу са усаглашеним

условима дефинисаним уговором о лизингу.

Vancila, F. је представио лизинг на следећи начин: “Лизинг је метода финансирања

набавке покретних и непокретних добара која се на темељу посебно континуираног

уговора, дају на коришћење примаоцу лизинга уз одређену накнаду и на уговором

одређено време, тако да се та добра могу са тим једним примаоцем лизинга

амортизовати у периоду дужем од трајања уговора о лизингу”.

9 Пејановић, Р., Тица, Н.: Лизинг у агробизнису, Савремени фармер, Пољопривредни

факултет, 2004. 10

Јовановић Гавриловић, П., Међународно пословно финансирање, Београд, Економски факултет 2004., стр. 161


16

У Републици Хрватској лизинг је са правног аспекта уређен Законом о лизингу –

ЗОЛ (НН бр. 135/06, 152/08, 76/09). У складу са чланом 5 ст. 1. ЗОЛ-а посао лизинга

је “правни посао у којем давалац лизинга на темељу купопродајног уговора са

добављачем објекта лизинга стиче право власништва над објектом лизинга и

примаоца лизинга на темељу уговора о лизингу одобрава право коришћења тог

објекта лизинга на одређено време, а овај за то плаћа одређену накнаду. ” ЗОЛ

уређује која су права и обавезе субјеката лизинга, ко све може обављати послове

лизинга као и сва остала питања везана за лизинг. Лизинг се рачуноводствено књижи

према Међународном рачуноводственом стандарду 17 – Најмови.

2.2. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ И РАЗВОЈ ЛИЗИНГА У СВЕТУ И

КОД НАС

Иако може изгледати да је лизинг један од новијих метода финансирања, први

случајеви практичне примене одиграли су се у давној прошлости. Пронађени су

докази да су 2000 г.п.н.е. Вавилонци применили једну врсту лизинга за чамце и

стоку. Један од првих теоријских описа лизинга пронађен је у римским правним

списима.

У свом савременом облику финансијски лизинг је потекао из САД. Прву компанију

за финансијски лизинг основао је Henry Shofeld 1952. године у САД. Компанија је

основана са циљем да реализује једну конкретну трансакцију у домену железничког

транспорта. Наведеном трансакцијом демонстрирана је економска ефикасност

финансијског лизинга па је Shofeld одлучио да настави пословање и оснује америчку

лизинг компанију “ United States Leasing Corp.” (која се данас зове - “ United States

Leasing International Inc.”). То је највећа лизинг компанија у САД која се бави

лизингом разноврсне опреме почев од ситног инвентара па све до турбомлазних

авиона. Милијарде долара пролази кроз лизинг трансакције па након извршених

процена сматра се да је 16% укупне набавке капиталне опреме у САД финансирано

путем лизинга. Тренутно се у САД налази преко 300 лизинг друштава.


17

Развој финансијског лизинга у Европи почео је крајем 50-тих и почетком 60-тих

година прошлог века. Неколико фактора је подстакло брз развој финансијског

лизинга у Северној Америци и Западној Европи. Технолошки напредак створио је

код предузећа потребу да обнове сопствена стална средства, а финансијски лизинг је

пружио неопходни механизам прибављања сталних средстава под повољним

условима него што је то случај при куповини опреме. У исто време, 50-тих година

прошлог века дошло је до развоја тржишта финансијских услуга и значајније понуде

зајмова уз ниске каматне стопе, што је послужило као начин обуздавања инфлације и

цена роба. Наведени фактори, у комбинацији с повољним пореским стопама за

послове лизинга, допринели су атрактивности финансијског лизинга за лизинг

компаније. Повећање броја лизинг компанија стимулисао је даљи развој сектора

финансијског лизинга у целини.

„У Великој Британији је 1960. године основана британска афилијација United States

Leasing Corporation, Merkantile, Credit CO“11. Иначе се 1960. година означава као

година почетка отварања Европе према лизингу. Лизинг друштва из САД отварају

своје афилијације или узимају своје деонице у већ постојећим друштвима.

„У Немачкој прво лизинг друштво основано је 1962. године у Дизелдорфу, касније

се спојило са неким другим друштвима и преселило седиште у Франкфурт“.12 Овом

приликом је настао Deutsche Leasing AG, сада највеће лизинг друштво инвестиционе

опреме. Према вредности објеката у првом плану је лизинг производних уређаја,

канцеларијских машина и уређаја за електронску обраду података, а по масовности

лизинг моторних возила. Број лизинг друштава је у сталном порасту тако да их је

данас више од 200, а уз њих делују и многе стране лизинг компаније.

„У Аустрији је лизинг идеја учврстила корене 1963. године оснивањем два лизинг

друштва“.

Касније је основано још пет великих друштава са неограниченим могућностима

финансирања. Према неким статистичким подацима у Аустрији се годишњи пораст

лизинга креће између 30 и 60%, а са лизингом моторних возила пораст се креће чак

100%.

11

Стакић, Б., Стаматовић, М., Финансијски лизинг и лизинг, Библиотека савремене

финансије, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2003. 12

Ибид


18

„У Француској је прво лизинг друштво основано 1962. године, а оснивачи су банке,

осигуравајућа друштва и индустријска предузећа“ .

Најпознатија лизинг друштва су: Lo cafrance, Bail-equipment i Concorde Finance, са

седиштем сва три у Паризу. У почетку су предмет лизинга биле покретности, а

касније и некретнине у индустрији, трговини и пољопривреди. Прави разлог

прихватања лизинга у Француској је свакако финансијске природе. Ту се ради о

тешкоћама предузећа која не могу сопственим снагама обезбедити потребну

инвестициону активност. У том случају им лизинг нуди да финансирају своје

инвестиције са 100% страним капиталом, дакле, да избегну сопствене напоре, који

прате сваку кредитну операцију. Посебно су рестрикције кредита подстакле многа

предузећа да се определе за лизинг јер им тај начин финансирања омогућује да

прибаве потребну опрему уз почетно улагање у износу од само једног месечног

ануитета лизинг накнаде док су услови банкарског кредита много неповољнији.

Француска је прва земља у Европи у којој су донети законски прописи о лизингу.

„У Белгији су банке 1962. и 1963. године основале прва лизинг друштва од којих су

највећа Locabel SA, Fidisco SA i Eurolease SA, сва три са седиштем у Бриселу“13.

„У Италији се лизинг (locazione finanziaria) први пут појавио 1963. године, а тек

после 1970. почиње његова експанзија“. Лизинг се најпре развио у домену

финансирања покретности, а од 1969. друштво La Friulia iz Udina почиње послове са

лизингом некретнина, у циљу да унапреди индустрију региона. Од 1965. па све до

данас донето је неколико прописа у области инвестиција које се реализују кроз

форму лизинга и то у индустрији, занатству и трговини, који су искључиво

фискалног и финансијског карактера.

„У Швајцарској је лизинг пракса почела нешто касније и нешто се спорије развијала

него у другим земљама Европе, као почетак лизинга означава се 1964. година када је

на иницијативу великих швајцарских банака основано прво лизинг друштво Industie-

Leasing AG у Цириху“14. Нови начин финансирања прво се применио на подручју

покретности, док је у подручју некретнина било дуго у сфери експериментисања.

Међу значајним разлозима за раст лизинга истиче се добро развијено банкарско

13

Ibid 14

Стакић, Б., Стаматовић, М., Финансијски лизинг и лизинг, Библиотека савремене финансије, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2003.


19

финансирање. Швајцарски лизинг прате одређени фискални проблеми везани за

чињеницу постојања 26 аутономних кантоналних администрација и још федералне

пореске администрације.

Под сличним околностима и са готово истим разлозима лизинг је нашао плодно тло

и у осталим земљама Западне Европе. Значајни су подаци о развоју лизинга у

Холандији, Шпанији, Данској, Финској, Шведској. Полако лизинг прелази границе и

Источне Европе. Прва лизинг предузећа за потребе домаће индустријске опреме су

основана у Русији, Чешкој, Словачкој, Мађарској, Бугарској, Румунији и Пољској.

Значајан напредак забележен је у Мађарској која одржава стручне контакте са

страним лизинг друштвима, а домаћа предузећа се врло активно баве тим послом.

Концепт финансијских лизинга је 70-тих година прошлог века усвојен у земљама у

развоју Азије, Јужне Америке и Африке, а 80-те је обележило ширење наведеног

концепта на светском нивоу. Што се тиче лизинга у нашој земљи, може се

констатовати да очекивања теоретичара са почетка седамдесетих година о великим

шансама за лизинг послове се нису оствариле. Бројне публикације у то време пишу о

предности лизинга над куповином за готово и кредит, износе се подаци о

склопљеним уговорима са домаћим и страним партнерима, траже се основе за

његову примену у постојећим прописима и др. Крајем 1972. године је било потпуно

сигурно да је пропао покушај оснивања нашег првог лизинг друштва. Треба

поменути да су код нас неповољно деловали на лизинг и неки административни

прописи.

„Тако је Законом о привременој забрани располагања друштвеним средствима за

финансирање непривредних и непроизводних инвестиција у 1983. години („Сл. Лист

СФРЈ, бр. 76/82“) било изричито забрањено узимање опреме у лизинг за обављање

непроизводних и непривредних делатности“. 15

Иако је овај Закон престао да важи он је ипак унео одређену несигурност што се

тиче коришћења овог начина финансирања.

У новије време лизинг послови се у нашој земљи реализују на следећим пословним

подухватима и то увоз опреме на бази лизинга: компјутера, авиона, вагона,

15

Ibid


20

грађевинских дизалица, текстилних машина и то углавном у форми финансијског

лизинга. У неким случајевима као што је увоз компјутера користи се оперативни

лизинг са обавезом даваоца лизинга у погледу одржавања и сервисирања опреме.

Што се тиче послова лизинга у агробизнису може се истаћи чињеница да се у

последње време интезивно ради на лизинг аранжманима.

„Може се истаћи пар лизинг кућа које су врло активне у овом бизнису и то:

предузеће „Премијер АС“ из Новог Сада; „Мас Ферг Агро“ из Новог Сада; „М-С

инжењеринг“ из Бачког Јарка; „Агропанонка“ из Новог Сада; „Hypo Leasing“ из

Београда; „S-Leasing“ из Београда; „KB Leasing“ из Новог Сада“ 16.

Наведене лизинг куће се баве лизингом свих врста пољопривредних машина и

опреме у форми која је прилагођена потребама пољопривреде.

Перспективе за послове лизинга су врло добре у свим земљама света. Ту се могу

споменути Јапан, Аустралија, Канада и Кина. То су земље са врло богатом лизинг

праксом. Индија, Египат, Јужна Кореја, Нигерија, Сенегал и Заир су земље у којима

се ова савремена техника финансирања све више развија.

Лизинг компаније појединих земаља оснивају своја удружења, и најбољи пример за

то је Leaseurope. То је федерација удружења лизинг компанија из 15 земаља Европе и

то: Аустрије, Белгије, Данске, Немачке, Финске, Француске, Ирске, Италије,

Луксембурга, Холандије, Норвешке, Шпаније, Шведске, Швајцарске и Велике

Британије са седиштем у Бриселу.

2.3. ВРСТЕ ЛИЗИНГА

У пословној пракси, постоје различите врсте лизинга и то у зависности од

критеријума који се узимају приликом њихове класификације.

За сврхе финансијског извештавања лизинг се класификује као:

16

Пејановић, Р., Тица, Н., Лизинг и финансијски лизинг у пољопривреди, стручни чланак, Пољопривредне актуелности, Нови Сад, 2004., стр. 165.


21

1. ФИНАНСИЈСКИ - КАПИТАЛНИ

2. ОПЕРАТИВНИ - ПОСЛОВНИ

У економској и правној литератури преовладава мишљење да ове две врсте лизинга

имају највећи привредни значај, а статистика говори да се највећи број лизинг

трансакција у свету обавља путем финансијског лизинга.

Лизинг се класификује као финансијски лизинг уколико се са њим суштински

преносе сви ризици и користи повезани са власништвом на закупца. Послови

оперативног лизинга означавају краткорочне лизинг уговоре које стране имају право

да откажу у свако време према условима који су у њима наведени. Трајање овог

уговора је увек краће од уобичајног економског века трајања опреме, а накнада коју

плаћа прималац лизинга је увек мања од вредности опреме. Давалац лизинга сноси

ризик застарелости и губитка опреме, плаћа осигурање, таксе као и трошкове

лиценце. Све ово као и трошкове одржавања и сервисирања, давалац лизинга

урачунава примаоцу кроз рате лизинг накнаде.

Оперативни лизинг се може назвати и уговором преостале књиговодствене

вредности, јер давалац лизинга за време трајања уговора може амортизовати само

део својих инвестиционих трошкова из накнаде коју плаћа прималац. Оперативни

лизинг се може тумачити и као двострани правни посао у ком је давалац лизинга

истовремено и испоручилац опреме.

Финансијски лизинг је правни однос у коме учествују давалац лизинга који се

обавезује да ће набавити опрему од трећег лица (испоручиоца или произвођача

опреме) која чини предмет уговора о лизингу. За разлику од оперативног,

финансијски лизинг је уговор код ког је укупан износ уговорене накнаде, коју у

ратама плаћа прималац, редовно већи од набавне цене предмета уговора, па с тим у

вези давалац може амортизовати своје инвестиционе трошкове. Осим тога, код ове

врсте прималац лизинга сноси све трошкове и ризике опреме узете у лизинг.


22

2.3.1. Оперативни лизинг насупрот финансијски лизинг

Оперативни лизинг

Облик лизинг послова који има следећа својства:

- право својине остаје у рукама даваоца лизинга чак и у случају истека уговора о

лизингу,

- трајање уговора је значајно краће у односу на економски процењен век трајања

предмета лизинга и отказиво у сваком тренутку,

- ризик од штете, крађе и слично, сноси давалац лизинга

Финансијски лизинг

Облик лизинг послова са следећим карактеристикама:

- право својине на предмету лизинга је аутоматски трансферовано на корисника

лизинга по истеку рока трајања уговора о финансијском лизингу,

- трајање уговора је упоредиво и мање-више се поклапа са процењеним

економским веком експлоатације предмета лизинга,

- трошкове осигурања, пропасти, одржавања и сл., сноси прималац лизинга

Закључак: за разлику од оперативног лизинга, који је врло сличан класичној ренти,

финансијски лизинг је много комплекснија трансакција.


23

2.3.2. Финансијски лизинг против оперативни лизинг

Према статусу лизинга, разликује се:17

1. Директан

2. Индиректан

1. ДИРЕКТАН ЛИЗИНГ (неправи) је лизинг код којег је закуподавац

истовремено и произвођач опреме. У овом случају опрема се узима у

закуп директно од произвођача који истовремено финансира закуп, тј. овде

настаје непосредан однос између произвођача или даваоца инвестиционог

добра тј. опреме и корисника лизинга. Произвођач и након закљученог

уговора о лизингу остаје власник опреме. Овакав облик лизинга више се

примењује код опреме мање вредности.

17

Часопис Југословенско банкарство, бр. 7-8, 1999, Београд, стр. 70

Prenosi prava svojine

Klauzula o otkupu

Period lizinga pokriva najveći deo korisnog veka predmeta lizinga

Sadašnja vrednost minimalnih naknada je

veća ili približno jednaka fer vrednosti predmeta

OPERATIVNI LIZING

FINANSIJSKI LIZING

NE DA


24

2. ИНДИРЕКТАН ЛИЗИНГ (прави) који настаје између произвођача и

корисника лизинга, али уз посредовање лизинг организације. Код ове врсте

лизинга закуподавац је специјализована финансијска институција, лизинг

компанија, која купује опрему од произвођача на захтев купца и даје је у

закуп под одређеним условима. Дакле, овде лизинг организације

финансирају набавку опреме која се ставља на располагање кориснику

лизинга за коју он плаћа одређену накнаду тј. закупнину. На основу

наведених карактеристика закључује се да је у питању тространи правни

посао и закључивање два уговора, где централно место заузима даваоц

лизинга.

Према дужини периода закупа разликују се:18

19

1. КРАТКОРОЧНИ лизинг до 3 године

2. СРЕДЊОРОЧНИ са роком од 3 до 7 година

3. ДУГОРОЧНИ лизинг са роком преко 7 година

У оквиру наведених основних подела, учињене су поделе на неколико врста лизинга.

Према предмету лизинг посла разликује се:20

1. ЛИЗИНГ ПОКРЕТНИХ ДОБАРА тј. ОПРЕМЕ који је посебно

применљив у развијеним земљама, где је рок закупнине опреме од 6 до 8

година, што представља и реално време њене амортизације. При

закључивању оваквог уговора утврђују се два рока:

� Неопозиви (од 4 до 6 година)

� Опозиви (резидуални) у коме се уговор може отказати

2. ЛИЗИНГ КОМПЛЕТНИХ ПОСТРОЈЕЊА (уговором су обухваћени и

грађевински објекти и опрема).

Према врсти уговорних обавеза по истеку уговора о лизингу разликујемо:

18

Часопис Југословенско банкарство, бр. 7-8, 1999, Београд, стр. 70 19

Ibid 20

Ibid


25

1. TERM (термински) LEASING када је рок закупа прецизно утврђен и

након истека рока опрема се обавезно враћа.

2. REVOLVING (обновљени) LEASING - код кога је изричито уговорено да

ће по истеку (основног) базног периода лизинга, лизинг посао бити

обновљен. Најчешће се код ове врсте закупа уговара и обавеза закуподавца

да ће извршити замену опреме савременијом и модернијом.

3. LEASING WITH OPTION TO PURCHASE (лизинг са опцијом куповине)

када је уговорено да ће опрема која је предмет закупа бити купљена од

стране закупца у току или на крају периода закупа.

Према врсти обавеза у погледу одржавање опреме дате у лизинг постоји подела

на:

1. NET LEASING (нето лизинг),

2. BRUT LEASING (бруто лизинг).

У случају нето лизинга давалац лизинга не преузима никакве обавезе у смислу

поправке, одржавања и сервисирања опреме дате у лизинг.

Код бруто лизинга, давалац преузима обавезу да врши сервисирање, снабдевање

резервним деловима, ремонт, поправке, текуће одржавање опреме, као и да изврши

обуку радника корисника лизинга за руковођење опремом и да осигура опрему за

време трајања уговора о лизингу. За све додатне послове корисник лизинга плаћа

одређену накнаду која може бити укључена у лизинг или се посебно плаћа.

Везано за порекло лизинг добра може се говорити о:

1. увозном лизингу,

2. извозном лизингу.

У случају да се давалац лизинга и корисник лизинга налазе у истој земљи тад се ради

о домаћем лизингу. Када се давалац лизинга налази у једној земљи, а корисник

лизинга у другој земљи, тада се ради о међународном лизингу.


26

Према одређености опреме која је предмет лизинга постоји:21

1. INDIVIDUAL LEASING (индивидуални лизинг) код кога је предмет уговора

тачно одређена опрема.

2. BLANKET LEASING (свеобухватни лизинг) где се оквирним уговором давалац

лизинга обавезује да направи опрему коју корисник наручи у оквиру максимално

утврђеног износа

Према националној припадности учесника у лизинг пословима постоји

класификација на:22

1. ЛИЗИНГ У ЗЕМЉИ код кога се давалац и корисник лизинга налазе у

истој земљи.

2. ЛИЗИНГ ИЗ ИНОСТРАНСТВА ИЛИ У ИНОСТРАНСТВУ који

представљају међународне лизинг аранжмане, који се појављују приликом

увоза опреме веће вредности.

Постоје и остале врсте лизинга:

� Sale-and-Lease Back је лизинг некретнина велике вредности. Власник продаје

своју некретнину, која има велику вредност, па је накнадно узима у лизинг.

Значи, он преноси својину на неког другога, задржавајући право коришћења

преко лизинга.

� Levaraged Leasing- давалац лизинга не финансира из сопствених средстава у

целини набавку опреме која се даје у лизинг, него само један њен део ( обично

20%-40%), док се преостали део обезбеђује из кредита. Кредитори немају право

регреса према даваоцу лизинга за отплате кредита, већ се обезбеђују правом

придржаја опреме или хипотеком.

21

Приручник за професионалне рачуновође, мај 2003, Београд, стр. 153 22

Ibid, стр. 152


27

2.4. УГОВОР О ЛИЗИНГУ

Лизинг за своју основу има уговор о лизингу. Без уговора о лизингу, посао лизинга

не би био правно ваљан. Уговор о лизингу је правни инструмент и правни регулатор

реализације посла. Он обезбеђује правну сигурност извршења посла.

Уговор о лизингу се, по правилу, дефинише као писмено изражена сагласност воља

двеју страна од којих је једна давалац лизинга, а друга корисник или прималац

лизинга. Давалац лизинга се обавезује да ће другој страни, кориснику лизинга дати

на коришћење предмет лизинга који сам производи или набавља од неког трећег

лица. То лице, као што је познато, може бити произвођач или неко трговинско

предузеће. Друга уговорна страна, корисник лизинга, се потписивањем уговора

обавезује да ће као прво, преузети предмет лизинга, као друго, плаћати лизинг

накнаду, обично у ратама и као треће кад истекне рок на који је уговор закључен

предмет вратити, откупити или продужити уговор.

Правном терминологијом речено, уговор о лизингу закључују две стране, субјекти

уговора а поводом предмета (објекта) уговора, из кога проистичу међусобна права и

правне обавезе.

Као и сваки други уговор у привреди, уговор о лизингу мора да има одређене

елементе.

Битни елементи (састојци) уговора о лизингу су:23

1. Предмет лизинга је уступање права коришћења одређених ствари, али не и

права својине. Највећа заступљеност је код скупе опреме која у технолошком

смислу брзо застарева и која изискује висока улагања (рачунари, електронски

уређаји,…) тј. ствари које се могу и након замене за савременије, пласирати

другим предузећима. Битно је да век трајања опреме односно период

23

Закон о финансијском лизингу Републике Србије


28

амортизације мора бити дужи од трајања самог уговора. Најчешће се мисли

на технолошко застаревање.

2. Цена је право даваоца, а обавеза примаоца лизинга и представља закупнину

или надокнаду. Код уговора о лизингу закупнина је обично равномерна или

опадајућа у зависности од природе предмета лизинга.

3. Време закупа тј. период коришћења опреме дате на лизинг је један од битних

елемената ове врсте уговора. Ово и не мора представљати битан елемент,

јер се закуп може уговорити и на неодређено време.

4. Рокови и начин плаћања цене лизинг аранжмана је један од битних

елемената. Уобичајено је да се прва рата или неколико њих одједном уплати у

готовом одређено време пре испоруке. Ако је у питању наручивање опреме

која тек треба да се произведе, онда се по правилу тражи да се прва рата или

неколико њих плати одмах по закључењу уговора, чиме би наруџбина била

потврђена.

Елементи уговора морају да постоје код сваког уговора о лизингу, без обзира на

модалитет. Поред ових, у нашем закону се као обавезни елементи још наводе и износ

појединих рата накнаде, њихов број и време плаћања, као и рок на који је уговор

закључен. За остале елементе (небитне и споредне) уговора о лизингу важи правило

да су они одређени законом, али да их субјекти уговора могу својом вољом

регулисати и на неки други начин. То су могућност отказа уговора, начин његовог

престанка, опција куповине или продужења уговора, као и место, време и начин

испоруке предмета лизинга, питања у вези са његовом монтажом, одржавањем,

транспортом, заменом делова, тестирањем, техничко - технолошким усавршавањем

и сл. Ту се такође могу навести и елементи који одређују страну која је у обавези да

осигура предмет лизинга, ризике од којих треба да буде осигуран, да ли постоји

обавеза даваоца лизинга да врши обуку особља које ће руковати предметом,

евентуално уступање (цесију) уговора, начине решавања спорова (надлежност

домаћег суда или неке друге стране арбитраже), валуту плаћања (валута извозника

или средства међународне ликвидности), обезбеђење плаћања (на пример

међународним документарним акредитивом или банкарском гаранцијом), језик и

коресподенцију и друге елементе о којима се постигне сагласност.


29

Први битни састојак уговора о лизингу је предмет уговора. То је ствар која се даје у

закуп, а најчешће је то инвестициона опрема, покретна или непокретна добра.

Законодавац одређује предмет финансијског лизинга врло широко у смислу да то

може бити свака покретна непотрошна ствар, и сви њени припадајући делови.

Лизинг накнада (закупнина, цена лизинга) је други битни елемент уговора о лизингу

и овом приликом захтева већу пажњу. Она представља рок у коме плаћања

доспевају, њихов број, износ појединих рата, евентуална неизвршења обавеза

плаћања као и сва остала питања у вези са исплатом накнаде су уређена уговором о

лизингу. Висина лизинг накнаде као цене коришћења ствари је детерминисана

бројним факторима. У њој су садржани различити појединачни трошкови и ризици

које преузима давалац лизинга, а преваљује их на корисника.

Због тога се висина накнаде разликује у зависности од лизинг посла, а већина лизинг

компанија има разрађену методологију за њено израчунавање.

Она садржи:

a) Трошкове амортизације, који треба да надокнаде набавну вредност предмета

лизинга ако не у потпуности онда у што је могуће већој мери до истека периода

закупа. Према нашем закону, лизинг накнада се утврђује првенствено на

основу амортизације целине или најбитнијег дела вредности предмета лизинга.

Као што је познато, код оперативног (краткорочног) лизинга период закупа је

краћи од рока амортизације опреме, укупни износ лизинг накнада је мањи од

њене вредности, док давалац лизинга остварује свој економски интерес у виду

приноса на ангажована средства поновним давањем предмета у закуп.

Насупрот оперативном, код финансијског лизинга збир свих лизинг накнада

премашује набавну вредност опреме, јер давалац лизинга једино на тај начин

може надокнадити улагања и остварити добит.

b) Трошкове финасирања у виду камате на ангажована средства даваоца лизинга,

која је једнака просечној каматној стопи на тржишту капитала. Понекад су ти,

иначе нематеријални трошкови увећани за износ премије извозног осигурања.

c) Премије за ризике и то премију за опозив која обезбеђује даваоца од ризика

превременог престанка закупа, ризик немогућности наплате потраживања,


30

политички ризик који је присутан код међународних лизинг послова и то на

релацији развијене земље - земље у развоју или транзицији, ризик

финансирања, валутни ризик, инфлациони ризик, и сл. Укључивање ових

премија у лизинг накнаду повећава исту од 2 до 5%.

d) Царине и остале дажбине земље у коју се извози опрема путем тзв. cross-border

lizinga.

e) Трошкове сервисирања и обављања услуга у вези са предметом лизинга

уколико их врши давалац лизинга.

f) С обзиром да је власник предмета лизинга, давалац плаћа одређене порезе (нпр.

порез на имовину) и те издатке преваљује на корисника.

g) Лизинг накнада, коначно, треба да садржи у себи и добит даваоца лизинга. Због

тога се за лизинг накнаду у литератури може пронаћи и термин лизинг маржа,

јер она надокнађује набавну цену предмета, зависне трошкове набавке и

испоруке као и остварени профит.

Поред елемената за калкулацију цене лизинга, још једно битно питање у вези са

овим је и начин сервисирања обавеза на име лизинг накнаде, односно облици њеног

уговарања. Накнада за лизинг се плаћа месечно, тромесечно, полугодишње или

годишње, а што се модалитета тиче, у пракси је најчешћи случај да је лизинг накнада

уговорена на линеарној основи у фиксним износима. Такође, лизинг накнада може

бити и опадајућа што значи да корисник у првим месецима плаћа веће износе, а

наредне рате су ниже за одређени проценат. Такви случајеви су чести када је реч о

лизингу са опцијом куповине предмета лизинга. Насупрот овоме, отплата лизинг

накнаде може бити растућег типа тј. у почетном периоду ниже накнаде, а у каснијим

месецима више, што је погодно за кориснике лизинга који у почетку не постижу

максимално искоришћење капацитета. На крају треба рећи и то да лизинг накнада

може бити уговорена у променљивим износима, односно тако прилагођена да прати

сезонски ритам делатности корисника и интезитет коришћења опреме. Плаћање

лизинг накнаде се по правилу обавља на дан испоруке предмета лизинга или

унапред, а спољнотрговинске лизинг послове обично карактерише плаћање

обезбеђено неопозивим документарним акредитивом кога, да би био наплатив, прате

и одговарајућа документа.


31

2.5. ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ ЛИЗИНГА

Лизинг нуди финансијске и друге погодности које нису присутне коришењем других

метода набавке.

Предности за примаоца лизинга:

Лизинг се најчешће нуди без додатних средстава обезбеђења

� једна од главних предности лизинга је та што давалац лизинга пружа

финансирање без захтева за додатним обезбеђењем (управо из разлога што је он

правни власник предмета лизинга). У привредама у транзицији се често тражи и

додатно обезбеђење, али је оно у овом случају далеко мање него код

традиционалног банкарског кредитирања.

� Погодност и брзина

Управо из разлога што додатно обезбеђење најчешће није потребно, лизинг

може бити уговорен далеко једноставније и брже него класични банкарски

кредит (у идеалном случају за свега један дан).

� Флексибилност

Лизинг даје могућност да се започне или развије бизнис са

минималним почетним улагањем (учешћем). План отплате лизинг рата може

бити подешен тако да одговара специфичним потребама корисника лизинга.

� Преко даваоца лизинга се често могу обезбедити додатне услуге као што

су повољније одржавања машина и опреме, што се не може очекивати у

случају банкарског кредитирања.

Предности за даваоца лизинга:

� Сигурност


32

Власништво над опремом и једноставнија процедура повраћаја дају даваоцу

лизинга сигурност која је много већа него што би то била било која залога која

се користи код осигурања кредита банака.

� Релативно једноставна документација – узрокује да трансакциони трошкови

буду ниски омогућавајући лизинг компанијама да подигну ефикасност на виши

ниво.

� Мања регулација

Лизинг компанијама обично није дозвољено да примају депозите, па је њихово

пословање далеко мање контролисано него што је то случај код банака. Мањи

ниво регулације им пружа могућност да буду много ефикасније. Треба нагласити

да лизинг компанији, као даваоцу лизинга, погодности које ужива омогућују да

постигне већу ефикасност. Овиме се ствара простор да компанија снизи цене

својих услуга, што аутоматски представља корист за примаоца лизинга. На тај

начин се практично све предности које има давалац лизинга индиректно преносе

на примаоца лизинга.

Предност лизинга се огледа и у томе што кориснику нуди могућност да користи

опрему без оптерећивања сопственог фонда, а врло је погодан за нове технолошке

поступке, који су врло скупи, а резултати који се у почетку постижу су веома

неизвесни. Због тога се лизинг може сматрати најсавременијим обликом

финансирања трансфера технологије кроз високо компонентну опрему, која је по

својој цени недоступна за готов новац, а не продаје се на кредит.

Кључни недостатак лизинга је у томе што је то по правилу врло скуп модел

финансирања, скупљи од куповине на кредит пре свега што у себи садржи већи број

субјеката у ланцу лизинг послова. Према једној процени општи износ лизинг

накнаде се креће у распону од 130% до 160% у односу на цену по којој је купљена

опрема, тј. која је била када је она дата у лизинг. Као и сви извори средстава лизинг

подлеже калкулацији цене коштања лизинга, где се са једне стране узимају у обзир

трошкови прибављања средстава на бази лизинга и трошкови њиховог коришћења, а

са друге стране приходи које корисник постиже лизинг аранжманом, тако да се на тај

начин добија финансијски резултат лизинг посла. Лизинг посао може имати свој


33

недостатак у земљама које имају неповољан царински режим или неповољне

пореске и друге фискалне прописе.

Код овог уговора често може да дође до изражаја економска неравноправност

партнера, у случају када давалац користећи своју економску надмоћ жели да

примора примаоца на неповољан уговор. Ако је давалац лизинга финансијско

предузеће, оно примаоцу нуди своје опште услове уговора по принципу „Take it or

leave it“ тј. узми или остави.

2.6. ЕКОНОМСКИ АСПЕКТ ЛИЗИНГ ПОСЛОВА

Доминантне теорије из економије указују да су закупи и дугови супститути,

повећање једног би довело до надокнаде у другом. Практично постоје 3 погледа на

висину коефицијента супститута. Стандардна финансијска теорија третира проток

новца закупа исто као код дуговања, тако описујући компромис/размену дуговања и

закупа као једнаке. Други су вољни да врше размену закупа за дуговања где је тада

коефицијент размене мало ниже, али опет близу 1. Образложење како је долар

закупа повољнији од долара дуга, заснива се на разлици услова и природе закупа и

задуживања.

Коначно, постоје неки који тврде да је закуп средстава специфичан за фирме где је

ризик од моралног хазарда већи од 1 на 1, тј. долар закупа користи више средстава

од дуговања.

Серије емпиријских тестова извођених у студији на примеру од 600 фирми,

покривају период од 1976-1981, искључујући сва три погледа. Насупрот, резултати

су показали да се закуп и дуг допуњавају: више закупа наводи на већа дуговања.


34

Ово откриће важи за сваку годину, статус моћи и сваки приступ анализи.24 Овај

однос веза важи и након промена начина испитивања.

Разлика у приступу економисте и рачуновође се најбоље осликава у прављењу

одлука по питању лизинг или куповина. Неокласични економисти би олако

прихватили зајмовне услове од даваоца лизинга одражавајући се на неизбежна

дуговања капитала добара-интереса и амортизације. Избор између куповине и

изнајмљивања за све фирме зависи који метод користе за стицање капиталних

добара уз ниже трошкове нефинансијског коштања у смислу трошкова стицања,

одржавања и одлагања. Вероватно постоји разлог за веровање да равнотежа ових

нефинансијских коштања привлачи кориснике лизинга. Власништво и коришћење су

посебне економске активности, разлика је у умешаности, например у сличним

неокласичним нијансама између профита и интереса или предузетника или

капиталиста. Дакле, специјализација ових улога би вероватно водила већој

ефикасности, али претпоставка у корист лизинга сигурно не би превладала и

препознали би се мањи нефинансијски трошкови, посебно на управљању и

одржавању, можда и остварено у неким случајевима да корисник преузме

власништво. Ниједно од ових разматрања не би заклонило најважнију поенту, да су

чисти финансијски трошкови еквивалентни.

Приступ рачуновође, са друге стране узима нефинансијске предности као једнаке и

неопходне методе за претпоставку финансијских претпоставки.25

24

Ang J., Peterson, P., Leasing Puzzle, The Journal of Finance, The American Finance Association, Volume 39, Issue 4, pages 1055-1065, Septembar 1984. 25

Miller, M., Upton, C., Leasing, buying, and the cost of capital services, The Journal of Finance, 1976 The American Finance Association, Volume 31, Issue 3, pages 761-786, June 1976.


35

2.6.1. Евидентирање лизинг послова у финансијским извештајима корисника

лизинга

Лизинг рате по основу оперативног лизинга признају се као расход у билансу успеха

линеарно током трајања лизинга, осим уколико други систематски основ није

репрезентативан за временску динамику користи које има корисник .

За оперативни лизинг, лизинг рате (изузимајући трошкове за услуге као што су

осигурање и одржавање) се признају као расход у билансу успеха на линеарној

основи, осим уколико друга систематска основа није репрезентативна за временску

динамику користи које има корисник лизинга, чак и ако рате нису на тој основи.

Корисник лизинга, поред захтева из МРС 32, врши следећа обелодањивања за

оперативни лизинг:

a) збир будућих минималних лизинг рата по основу оперативних лизинга који се

не могу отказати, за сваки од следећих периода:

i. за период који није дужи од једне године,

ii. за период између једне и пет година,

iii. за период дужи од пет година,

b) збир будућих минималних рата за средства дата у подзакуп за које се очекује

да ће бити добијене на основу подзакупа који се не могу отказати на датум

биланса стања;

c) лизинг рате и рате за подзакуп које су признате као расход периода, са

одвојеним износима за минималне лизинг рате, условне закупнине и рате по

основу подзакупа;

d) општи опис значајних лизинг аранжмана корисника лизинга, укључујући

између осталог следеће:

i. основ по којем се утврђују потенцијалне закупнине,


36

ii. постојање и услови опција за продужење лизинга или откуп и клаузуле о

клизној скали, и

iii. ограничења која су уведена на основу лизинг аранжмана, као што су она која

се тичу дивиденди, додатног задужења и новог лизинга.

Корисник лизинга признаје укупну корист од подстицаја као смањење расхода

закупа током периода лизинга, по праволинијском систему, осим ако нека друга

систематична основа није репрезентативна за временски период у коме корисник

лизинга остварују користи од коришћења закупљене имовине.

Трошкове које направи корисник лизинга, укључујући и трошкове у вези са

претходним лизингом (нпр: трошкове раскида лизинга, премештања на другу

локацију или уређења закупљеног простора) обрачунава кориснику лизинга у складу

са стандардима важећим за ове трошкове, укључујући трошкове који се рефундирају

путем споразума о подстицајима.

2.6.2. Евидентирање лизинг послова у финансијским извештајима давалаца

лизинга

Даваоци лизинга приказују средства која су предмет оперативног лизинга у својим

билансима стања сагласно природи средстава.

Приход од лизинга по основу оперативног лизинга признаје се као приход у

једнаким износима током периода трајања лизинга, осим када је други систематски

основ репрезентативнији за временску динамику којом се смањује корист настала од

средстава датог у лизинг.

Трошкови, укључујући амортизацију, настали приликом остваривања прихода од

лизинга признају се као расход. Приход од лизинга (искључујући приходе од

пружених услуга као што су осигурање и одржавање) признаје се као приход на

линеарној основи током трајања лизинга, чак и ако приливи нису на тој основи, осим


37

када постоји нека друга систематска основа која је репрезентативнија за временску

динамику којом смањује корист од средстава датог у лизинг.

Почетни директни трошкови које сносе даваоци лизинга приликом договарања и

организовања оперативног лизинга додају се исказаном износу средстава узетог у

лизинг и признају као расход током рока лизинга на истој бази као и приход од

лизинга.

Обрачун амортизације предмета лизинга који подлеже амортизацији врши се на

начин који је у складу са уобичајеном политиком обрачуна амортизације даваоца

лизинга за слична средства, а трошак амортизације се обрачунава по поступку

наведеном у МРС 16 и МРС 38,54. Да би се утврдило да ли је дошло до

обезвређивања средстава које је дато у лизинг, правно лице примењује МРС 36.

Давалац лизинга који је произвођач или дилер не признаје никакав добитак од

продаје приликом давања средстава у оперативни лизинг, јер то није исто што и

продаја.

Даваоци лизинга, поред захтева из МРС 32, врше следећа обелодањивања за

оперативни лизинг:

a) за будуће минималне лизинг рате по основу оперативних лизинга који се не

могу отказати у укупном износу и за сваки од следећих периода;

i. за период који није дужи од једне године,

ii. за период између једне и пет година,

iii. за период дужи од пет година;

b) збир условних закупнина које су признате као приход периода.

c) општи опис значајних лизинг аранжмана даваоца лизинга.

Осим тога, обавезе обелодањивања из МРС 16, МРС 36, МРС 38, МРС 40 и МРС 41,

примењују се на средства која су дата у оперативни лизинг.

Приликом преговарања око новог или обновљеног оперативног лизинга, давалац

лизинга може кориснику лизинга да да подстицај за склапање уговора. Пример


38

таквих подстицаја су авансна исплата готовине кориснику лизинга или рефундирање

или преузимање трошкова корисника лизинга од стране даваоца лизинга (као што су

трошкови премештања на другу локацију, преуређења закупљеног простора и

трошкови повезани са обавезама корисника лизинга пре закупа). Или се може

договорити да се у почетном периоду лизинга закупнина не плаћа или да се плаћа

смањен износi

Сви подстицаји у оквиру уговора о новом или обновљеном оперативном лизингу се

признају као саставни део нето надокнаде уговорене за употребу закупљене

имовине, без обзира на природу подстицаја или облик и време плаћања.

Давалац лизинга признаје укупне трошкове подстицаја као смањење прихода од

изнајмљивања током периода лизинга, праволинијском методом, осим ако нека

друга систематична основа није репрезентативнија за временски период током ког се

корист од закупљене имовине умањује.

2.6.3. Трансакције продаје и поновног узимања у лизинг

Трансакције продаје и поновног узимања у лизинг обухвата продају средстава и

поновно узимање истог средства у лизинг. Лизинг рате и продајна цена обично су

међусобно зависни, пошто се уговарају у пакету. Рачуноводствени поступак који се

примењује на трансакцију продаје и поновног узимања у лизинг зависи од тога која

врста лизинга је у питању.

Уколико трансакција продаје и поновног узимања у лизинг има за резултат

финансијски лизинг, сваки вишак прихода од продаје изнад исказаног износа не

признаје се одмах као приход у финансијским извештајима продавца – корисника

лизинга. Уместо тога, он се разграничава и амортизује током периода трајања

лизинга.

Уколико је поновно узимање у лизинг финансијски лизинг, трансакција је начин

којим давалац лизинга обезбеђује финансирање кориснику лизинга, при чему то

средство служи као обезбеђење. Из тог разлога није примерено вишак прихода од


39

продаје средстава у односу на његову књиговодствену вредност третирати као

приход. Такав вишак се разграничава и оприходује током трајања лизинга.

Уколико трансакција продаје и поновног узимања у лизинг има за резултат

оперативни лизинг и ако је јасно да је посао утврђен по фер (поштеној) вредности,

сваки добитак или губитак се одмах признају. Уколико је продајна цена испод фер

(поштене) вредности, сваки добитак или губитак одмах се признају, осим ако је тај

губитак компензован будућим лизинг ратама по цени нижој од тржишне, када се тај

губитак разграничава и амортизује сразмерно лизинг ратама током периода за који

се очекује да ће се то средство користити. Уколико је продајна цена изнад поштене

вредности, вишак изнад поштене вредности се разграничава и оприходује током

периода за који се очекује да ће се то средство користити.

Уколико је поновно узимање у лизинг оперативни лизинг, а лизинг рате и цена

продаје су утврђене по поштеној вредности, тада је заправо дошло до обичног посла

продаје и сваки добитак или губитак се одмах признаје. За оперативне лизинге,

уколико је поштена вредност у време продаје и поновног узимања у лизинг мања од

књиговодствене вредности средстава, губитак који је једнак износу разлике између

књиговодствене вредности и поштене вредности се одмах признаје.

За финансијски лизинг, таква корекција није неопходна, осим када је дошло до

обезвређивања, у ком случају се исказана вредност смањују до износа који се може

повратити, у складу са МРС 36.

Захтеви у вези са обелодањивањем за кориснике лизинга и даваоце лизинга важе

подједнако и за послове продаје и поновног узимања на лизинг. Захтевани опис

значајних аранжмана лизинга доводи до обелодањивања јединствених или

необичних одредаба уговора или услова послова продаје и поновног узимања на

лизинг. Послови продаје и поновног узимања у лизинг могу захтевати посебне

критеријуме за обелодањивање из МРС 1 приказивање финансијских извештаја.


40

2.7. ФИНАНСИЈСКИ ЛИЗИНГ

Финансијски лизинг се у Међународним рачуноводственим стандардима

дефинише као: Закуп којим се већим делом преносе сви ризици и награде у

вези са власништвом над имовином. Право својине се може, али не мора

пренетиii

26

Карактеристике финансијског лизинга у пракси могу се сажето приказати на

следећи начин:

� Финансирањем кроз форму лизинга корисник не улаже сопствена средства

у набавку опреме или неког другог инвестиционог добра, већ инвестира у

своје редовно пословање, што му омогућује отплату месечних лизинг

рата.

� Рате лизинга се отплаћују месечно из прихода који предузеће оствари

коришћењем лизинг опреме.

� Лизинг рате су фиксне и служе као основица за јасну калкулацију

трошкова, што је важно како за предузеће тако и за физичко лице

� Финансијски лизинг обухвата најчешће и финансирање са учешћем од

10-50%

Из наведеног произилази да се суштина финансијског лизинга манифестује

кроз чињенице: да закупац стиче право на економске користи које се очекују

од средства које је предмет закупа и да закупац преузима обавезу да плати за

такво право одређени износ који је приближан фер вредности средства и

припадајућу накнаду.

За финансијски лизинг се често каже да представља алтернативни вид

финансирања нових инвестиционих предузећа, јер у односу на банкарске

кредите има низ предности како за даваоца тако и за примаоца лизинга.

26

Приручник за професионалне рачуновође, мај, 2003, Београд, стр. 595


41

Предмети финансијског лизинга су најчешће зграде, процесна опрема и друге

непокретности.

„Према одредбама члана 9. Закона о финансијском лизингу три су субјекта у послу

финансијског лизинга, и то:27

- давалац лизинга,

- прималац лизинга,

- испоручилац предмета лизинга“

2.7.1. Субјекти у послу финансијског лизинга

Постоје три субјекта су у послу финансијског лизинга, а то су:

1. давалац лизинга

Давалац лизинга је лице које уз задржавање права својине на предмету лизинга

преноси на примаоца лизинга овлашћење за држање и коришћење предмета лизинга

на уговорено време и уз уговорену накнаду. Давалац лизинга је привредно друштво

које обавља искључиво послове финансијског лизинга и чији је минимални уплаћени

новчани део основног капитала 100.000 ЕУР-а.

Даваоци лизинга као субјекти у пословању финансијског лизинга се могу оснивати

као:

- привредна друштва – предузећа,

- финансијска институција – банка

Банка и друга финансијска организација се оснива као акционарско друштво,

уговором о оснивању и обезбеђењем средстава у оснивачки капитал банке тј. друге

финансијске организације. Другом финансијском организацијом се сматра:

штедионица, штедно кредитна организација и штедно кредитна задруга.

27

Стакић, Б., Стаматовић, М., Финансијски лизинг и лизинг, Библиотека савремене

финансије, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2003.


42

Обављање послова финансијског лизинга банка може да обавља уколико за то

испуњава услове и ако има уписану делатност: финансијски лизинг.

2. прималац лизинга

Прималац лизинга - је правно или физичко лице на кога давалац лизинга преноси

овлашћење, држање и коришћење предмета лизинга на уговорено време и уз

договорену надокнаду. Прималац лизинга је лица које није у могућности да купи

инвестициона добра, да ли из разлога што не поседује сопствена финансијска

средства или зато што не може добити банкарске кредите, или пак сматра да

свој финансијски капитал усмери у неке боље и продуктивније инвестиције.

Лизинг корисницима омогућава да чувају свој капитал и доприноси њиховој

ликвидности на дуги рок.

3. испоручилац предмета лизинга

Испоручилац предмета лизинга - је правно или физичко лице које на даваоца

лизинга преноси право својине на предмету лизинга ради његове предаје примаоцу

на држање и коришћење на уговорено време и уз уговорену накнаду.

За време трајања лизинг уговора прималац има неопозиво право употребе

опреме, а лизинг друштво право на накнаду која се исплаћује у ратама, тако

да цена коју плаћа прималац лизинга обухвата:

� почетни износ који је плаћен даваоцу опреме,

� трошкове лизинга тј. трошкове посредовања и

� добит

Из наведеног се може закључити да се лизинг заснива на «проширеној

корисности», тј. корисности коју остварују све три стране у лизинг послу.

Дозвола за обављање послова финансијског лизинга Одредбама Закона о

финансијском лизингу утврђено је да дозволе за обављање послова финансијског

лизинга издаје Народна банка Србије, која врши надзор над обављањем тих послова.

Давалац лизинга може да обавља само делатност финансијског лизинга.


43

2.7.2. Права и обавезе учесника у послу финансијског лизинга

Право својине над предметом лизинга, током трајања уговора о финансијском

лизингу, припада даваоцу лизинга, при чему се тим уговором може предвидети

право опције откупа предмета лизинга. Прималац лизинга има пуно овлашћење да

предмет лизинга држи и све користи ужива несметано током трајања уговора о

финансијском лизингу, али уједно сноси све ризике и трошкове који произлазе из

права власништва, иако формално-правно није власник предмета лизинга.

Права, обавезе и одговорности примаоца лизинга

� користи предмет лизинга са пажњом доброг привредника

� да одржава предмет лизинга у исправном стању и врши потребне поправке у

њему

� одговара за штету проузроковану неодржавањем предмета лизинга

� да даваоцу лизинга плаћа лизинг накнаду у износима, роковима и на начин

који је предвиђен уговором о лизингу

� обавеза осигурања предмета лизинга

� обавеза одржавања предмета лизинга;

� има одговорност за случајну пропаст или оштећење предмета лизинга од

момента преузимања предмета;

� раскид уговора о финансијском лизингу уколико предмет није испоручен у

складу са уговором (ако испоручилац предмет не испоручи, испоручи са

доцњом или ако предмет има материјални недостатак), право на накнаду

штете по том основу и право на обустављање исплате накнаде до испоруке

која је у свему у складу са уговором о лизингу;

� накнадне измене уговора о испоруци, са чијом садржином се прималац

лизинга сагласио, не производе дејство према примаоцу лизинга, осим ако он

на њих не пристане;


44

Права, обавезе и одговорности даваоца лизинга:

� обавеза прибављања предмета лизинга према спецификацији примаоца

лизинга;

� одговорност према примоцу лизинга за правне недостатке предмета лизинга

(уколико треће лице полаже неко право на предмету лизинга које примаоцу

лизинга искључује, умањује или ограничава неометану државину предмета) и

одговорност према примаоцу лизинга за претрпљену штету по том основу;

� право на раскид уговора уколико прималац лизинга не плаћа уговорену

накнаду, право на повраћај предмета лизинга и накнаду претрпљене штете по

том основу;

� право на издвајање предмета лизинга (излучно право) из стечајне масе, у

случају стечаја примаоца лизинга;

� посебан поступак преузимања предмета лизинга у државину у случају

неплаћања лизинг накнаде – суд је дужан да у року од три дана од дана

подношења захтева донесе решење о одузимању предмета лизинга од

примаоца лизинга, а поступак одузимања предмета лизинга спроводи се

у року од три дана од дана доношења тог решења.

Права, обавезе и одговорности испоручиоца премета:28

� обавеза испоруке предмета лизинга примаоцу лизинга на начин, у време и на

месту који су предвиђени уговором о испоруци;

� одговорност према примаоцу лизинга за материјалне недостатке предмета

лизинга.

28

www.nbs.rs


45

2.7.3. Законска регулатива финансијског лизинга

Посао финансијског лизинга у Републици Србији регулисан је Законом о

финансијском лизингу који је усвојен 27. маја 2003. године. Доношењем овог

Закона, финансијски лизинг као значајан институт савременог пословног промета, у

нашем правном систему добија своје правно утемељење. Регулишући једну,

релативно нову сферу привредно-правних односа, овај Закон настоји да у те односе

угради висок степен правне сигурности, а да тиме не ограничи могућност њиховог

даљег развоја, већ напротив, да тај развој охрабри и стимулише. Из тих разлога,

Закон својим нормама одређује опште оквире овог посла, допуштајући уговорним

странама да, унутар њих, своје односе регулишу сагласношћу својих воља.

Закон о финансијском лизингу изазвао је значајну пажњу и интересовање како од

стране домаће и иностране пословне јавности тако и од стране доктрине. О његовом

општем значају и практичној примени, говори податак да је у року од 5 месеци од

кад је овај Закон ступио на снагу, у Републици Србији инвестирано преко 30

милиона евра у послове финансијског лизинга закључених у складу са овим

Законом, а да се у току 2004. године планирало улагање од преко 100 милиона евра

од стране постојећих лизинг компанија с једне стране и оснивање већег броја нових

лизинг компанија с друге стране. Доношењу овог Закона претходила је широка јавна

дискусија, у оквиру које су домаћи привредници снажно подржали његово усвајање,

истичући да је један такав закон "преко потребан" за развој привредних субјеката и

оживљавање домаће привреде. По његовом усвајању, овај Закон оцењен је, од стране

релевантних међународних институција и угледних лизинг компанија као један од

најбољих закона у региону.

Регулисањем финансијског лизинга законским путем, у односе који проистичу из

овог посла уграђује се неопходан степен правне сигурности, изражен кроз остварење

два основна захтева: а) стварање услова за ефикасно и неометано одвијање послова

финансијског лизинга у нашој земљи; б) правна заштита економски слабије

уговорне стране. У том контексту, у овом раду биће изложена најзначајнија питања


46

која је потребно имати у виду ради бољег разумевања материје коју регулише Закон

о финансијском лизингу, као и сврхе која се овим Законом настоји остварити.

2.8. ЗНАЧАЈ ФИНАНСИЈСКОГ ЛИЗИНГА

Финансијски лизинг, као посао новијег датума који у Европу долази из САД крајем

педесетих година двадесетог века, постао је широко прихваћен и често примењиван

посао, прилагођен потребама савременог пословног промета. Разлози такве

"популарности" и експанзије финансијског лизинга у пословном свету огледају се,

без сумње, у економским предностима које овај посао подразумева за субјекте који у

њему учествују.

За примоаца лизинга, он представља могућност прибављања опреме без улагања

сопственог капитала или узимања кредита. Значајна погодност за примаоца лизинга

огледа се и у чињеници да, по престанку уговора о финансијском лизингу, он има

право да се определи за једну од три опције:

a) да предмет лизинга врати даваоцу лизинга (често прималац лизинга нема

интерес да трајно задржи предмет лизинга);

b) да предмет лизинга откупи (обично је реч о симболичној цени с обзиром да се

урачунава укупно плаћени износ на име лизинг накнаде);

c) да продужи уговор о финансијском лизингу (некад примаоцу лизинга више

одговара да предмет лизинга задржи у својству примаоца лизинга него у

својству власника).

За даваоца лизинга, финансијски лизинг је повољан с обзиром да задржава право

својине на предмету лизинга, те не сноси ризике карактеристичне за повериоца који

одобрава кредит. У том контексту, треба имати у виду и чињеницу да је у нашем

правном систему реализација хипотеке, као најзначајнијег облика заложног права, у

великој мери отежана због несређеног стања земљишних књига с једне и спорог и

комплексног поступка извршења с друге стране. Из тих разлога, све до спровођења

свеобухватне реформе система обезбеђења у нашој земљи, финансијски лизинг ће


47

представљати значајан инструмент финансирања, како због економских предности

које он per se подразумева, тако и због чињенице да не претпоставља одобравање

кредита, које по дефиницији мора бити адекватно обезбеђено. Финансијски лизинг

погодан је и за испоручиоца, за кога овај посао представља извор континуиране

продаје поузданом купцу под, по правилу, повољним условима.

У тим оквирима, успостављањем одговарајућег правног оквира за посао финансијског

лизинга, обезбеђује се стварање здраве конкуренције на тржишту финансијских услуга,

проширење капиталних инвестиција, развој привредних субјеката, а посебно малих и

средњих предузећа, већа ефикасност у пословном промету, побољшање квалитета

производа и производње уопште, што све заједно доприноси оживљавању привреде и

њеном убрзаном развоју.

2.9. ПРАВНИ АСПЕКТ ЛИЗИНГ ПОСЛОВА

Полазећи од специфичне природе и комплексности посла финансијског лизинга, а и

чињенице да се финансијски лизинг последњих година развио у значајан и често

примењиван посао пословног промета, законодавац је стао на становиште да потреба

правне сигурности захтева његово регулисање законским путем.29 Пре свега, ако се

има у виду чињеница да је већ раније донета Конвенција о међународном

финансијском лизингу која регулише међународни финансијски лизинг, па су се

доношењем Закона о финансијском лизингу30, у складу са овом Конвенцијом,

инкорпорисани међународно прихваћени стандарди у наше законодавство, водећи

рачуна о нашем правном систему, традицији и правним принципима.

Регулисањем посла финансијског лизинга Законом о финансијском лизингу, у

односе који потичу из овог посла, уграђује се неопходан степен правне сигурности,

али овој Закон својим нормама одређује само опште оквире овог посла, допуштајући

29

Раденковић-Јоцић, Д. (2003) Финансијски лизинг - битан елемент домаћег и међународног права. Правни живот, вол. 52, бр. 11, стр. 571-580 30

Закон о финансијском лизингу Републике Србије. Службени гласник, бр. 55/03 бр. 61/05


48

уговорним странама да унутар њих своје односе регулишу сагласношћу својих воља.

Закон о финансијском лизингу на јединствен начин обухвата највећи број питања

релевантних за посао финансијског лизинга, а да при томе не супротставља овом

захтеву потребу да се питања царинског, пореског и рачуноводственог аспекта, због

специфичности материје на коју се односе, регулишу у одговарајућим посебним

законима. Наравно, мора се имати у виду да њихова правила морају бити усклађена

са основним решењима Закона о финансијском лизингу, који као основни извор

уређује посао финансијског лизинга. Са становишта правне сигурности, као и са

практичног становишта, ово је добро решење, а тиме се обезбеђује и њихова

међусобна усклађеност. Због тога, законодавац је изабрао најприхватљивије решење

по коме се овај институт регулише у оквиру истог правног акта, а не уређује се у

појединим аспектима путем мноштва различитих закона опште-јавног карактера.

Коначни суд о квалитету Закона о финансијском лизингу даће његова свестрана

провера у пракси и критичка анализа теорије. Зато правна теорија објашњавајући

општу концепцију и појединачна решења Закона о финансијском лизингу, треба да

да одговор на бројна питања која финансијски лизинг покреће, и то како на

унутрашњем и међународном плану, тако и са аспекта примене овог Закона у

пракси. Поред тога, неопходно је решења Закона о финансијском лизингу што више

приближити домаћој пословној јавности, како би Закон о финансијском лизингу

могао да испуни своју улогу у примени.


49

2.10. ФИНАНСИЈСКИ ЛИЗИНГ У СРБИЈИ

Закон о финансијском лизингу, који је усвојен у мају 2003. године, представља добру

основу за развој лизинга као специфичне врсте тродимензионалног кредитног

односа, и он је потребан у земљама где лизинг представља новост на тржишту

финансијских услуга. У том смислу, улога СЕЕД је саветодавна.

Финансирање на лизинг у Србији још није развијено као у земљама у окружењу (у

Румунији 30% набавке опреме је путем лизинга), јер нема озбиљније конкуренције

лизинг кућа. У Словенији за тржиште од 2 милиона људи постоји 35 лизинг

компанија. Према подацима међународних финансијских организација у свету је

током 2002. године обим послова путем лизинга износио 517 млрд. УСД. Србија у

том смислу и даље представља земљу високог ризика, и то је разлог изузетно

високог степена обезбеђења сваког појединачног посла.

За мала и средња предузећа лизинг представља најлакшу могућност набавке опреме,

а тиме се повећава обим капиталних улагања, расте стопа запослености, шири се

пореска основа и повећава бруто друштвени производ.

У већини земаља уговор о лизингу није правно регулисан. Због тога се у тим

земљама за лизинг примењује правна регулатива која се односи на закуп. Почетком

јуна 2003. године је ступио на снагу Закон о финансијском лизингу, а он се

примењује од 01. 01. 2004. године.

Овим законом је дефинисано да у лизингу учествују три субјекта: давалац, прималац

лизинга – корисник и испоручилац предмета лизинга. У овој комбинацији, давалац

лизинга, уз задржавање својине над датим предметом лизинга, преноси на корисника

овлашћење држања и коришћења тог предмета, на договорено време и уз уговорену

накнаду. Давалац лизинга може бити предузеће чији је минимални основни капитал

100.000 евра. Испоручилац лизинга увек преноси право својине на даваоца, ради

даље предаје кориснику. Минимални рок на који се може закључити уговор о


50

лизингу износи две године, а предмет уговора је, обзиром да се ради о финансијском

лизингу, покретна непотрошна ствар (компјутери, опрема, возила итд.). Закон

дефинише права и обавезе сва три субјекта лизинга, евентуалне санкције, престанак

уговора.

Лизинг, иако вековима присутан, тек у последњем веку добија на значају и

дефинитивно се сматра тржишном иновацијом, поред франшизинга, факторинга,

форфетинга.

У 2003. години, након ступања на снагу Закона о финансијском лизингу, у Србији је

радило 10, а на крају прошле године 16 лизинг компанија. Јула 2005. године измењен

је и допуњен Закон о финансијском лизингу у којем је НБС одређена као

институција која издаје дозволе за обављање ових послова. Осим тога, Народна

банка даје и сагласност на именовање органа управљања, обавља надзор и предузима

корективне мере.

Графикон 1: Промет лизинг компанија у Србији (2010-2012) у мил.еур.

Шеснаест давалаца финансијског лизинга остварило је промет до краја јуна 2012.

године од 441 милион евра. Крајем 2011. године, када је било 12 давалаца

финансијског лизинга, промет је остварен од 323 милиона евра, а у првој години

рада њих 10 је имало промет од свега 54 милиона евра.


51

Графикон 2: Структура оствареног промета лизинг компанија у Србији (у %)

У укупној структури оствареног промета у прошлој години лизинг компаније

финансирале су: путничка возила (41,8%), комерцијална возила (28,4%), производну

опрему (21,8%) и остало (6%). Примаоци лизинга били су: индустријска производња

(25,1%), приватни сектор (34,3%), физичка лица (6,3%), пољопривредни

предузетници и други (34,3%).

Извори финансирања давалаца лизинга потичу, највећим делом, из задуживања у

иностранству. Она су, из године у годину, значајно расла, а само од краја 2003.

године до децембра 2005. године порасла су за 210 милиона евра. Крајем 2003.

године износила су 34 милиона евра, годину дана касније 213 милиона евра, 2004.

године била су 320 милиона евра, а до почетка децембра прошле године изнела су

423 милиона евра.


52

2.10.1. Тржиште лизинга у Србији

Лизинг у Србији развио се почетком 2003. године, када је усвојен Закон о

финансијском лизингу. Његовим увођењем регистровано је најпре 9 лизинг

компанија, где су се након тога неколико година лизинг активности у Србији

интензивно развиле и довеле до тренутног броја лизинг компанија којих има 17.

Лизинг компаније које данас послују у Србији, углавном су афилијације

реномираних финансијских институција, лидера у сфери банкарског и финансијског

пословања на тржиштима Централне и Југоисточне Европе. Ове групације своје

знање и високе корпоративне пословне стандарде имплементирале су и на српском

тржишту. У погледу ликвидности, када је привреду потреса криза ликвидности,

лизинг компаније су и поред светске економске кризе суочене са вишком

ликвидности. У будућности би било добро да се створе додатни стимулативни

предуслови за реинвестирање ових средстава у привреду, како не би долазило до

тога да лизинг компаније своје вишкове ликвидности због немогућности адекватног

инвестирања у Србију превремено враћају својим кредиторима, чиме се поново

смањује потенцијал инвестиција.

Почетну фазу развоја тржишта карактерисала је понуда која се претежно базирала на

финансијском лизингу, да би се од 2006. године понуда додатно диверзификовала и

појавом оперативног лизинга, такозвана рента.

Оба облика финансирања представљају веома важне изворе средњорочног и

дугорочног финансирања, такође и једно од најефикаснијих решења набавке

основних средстава неопходних за пословање привредних субјеката. Управо

структура пласмана са аспекта примаоца лизинга и показује да је лизинг своју сврху

и у Србији нашао управо у финансирању реалног сектора, па је управо више од 90%

пласмана усмерено у овај сегмент. У периоду од 2003. године па до 2010. године,


53

путем лизинга у Србији, финансирана је набавка основних средстава, у износу од

преко 3 милијарде еура.

Лизинг компаније у Србији су веома зависне од задуживања у иностранству. Обавезе

по кредитима из иностранства чине готово 85% укупних обавеза банака, док су

домаћи кредити као извор занемарљиви. И поред тога што су повериоци лизинг

компанија у иностранству оснивачи или правна лица која послују у оквиру исте

банкарске групе, глобална криза ликвидности ће свакако утицати на обим пословања

сектора у наредном периоду. Народна банка Србије је, у оквиру својих мера за

повећање ликвидности, укинула обавезну резерву које лизинг компаније морају

издвајати на задуживање у иностранству, што ће у одређеној мери олакшати

наставак прибављања средстава.

Графикон 3: Структура пласмана према примаоцу лизинга

На основу овог графикона можемо да видимо да је највећи део пласмана по основу

финансијског лизинга одобрен правним лицима (89,5%), док су физичка лица у

укупним пласманима учествовала са 4,3%, с тим што се учешће правних лица у

укупним пласманима из периода у период повећава, претежно на рачун смањења

учешћа физичких лица, а пољопривредници повећавају учешће са 1,5% на 1,8%.


54

Укупни пласмани по основу финансијског лизинга износили су 84 милијарде динара

по основу раста од 0.9% оствареног у првих девет месеци 2012. године. Такав раст

пласмана допринео је да средства сектора финансијског лизинга у последњих годину

дана расту брже од средстава банкарског сектора.

Табела 1: Структура пласмана према примаоцу лизинга

Сектор 2011.

(%)

2012.

(%)

Банке 0.4 0.6

Друга лица у

финансијском сектору 0.1 0.2

Република Србија 0.2 0.2

Локална самоуправа 0.1 0.1

Јавна предузећа 3.0 2.3

Привредна друштва

нефинансијска 85.5 86.1

Предузетници 4.3 4.1

Пољопривредници 1.5 1.8

Остали резиденти 0.2% 0.3%

Физичка лица 4.7% 4.3%

Извор: Народна Банка Србије

На крају 2012. године, као и на крају 2011. године, структуру пласмана према

примаоцу лизинга (графикон 5.) карактерисало је високо учешће пласмана по основу

финансијског лизинга одобрених привредним друштвима која не припадају

финансијском сектору (89,5). Учешће осталих прималаца лизинга је знатно ниже.

Физичка лица су у укупним пласманима учествовала са 4,3%, предузетници 4,1%,

јавна предузећа са 2,3%, пољопривредници са 1,8%, док је учешће осталих

категорија појединачно испод 1%. Најзначајнији раст секторског удела у укупним

пласманима по основу лизинга током године забележили су саобраћај, складиштење

и везе, за разлику од краја 2011. године, када је најзаступљенији био сектор

трговине, што можемо видети у наредној табели 5.


55

Табела 2: Упоредни преглед структуре пласмана у процентима

Сектор 2011. 2012.

Пољопривреда, лов и

шумарство 11.8 13.4

Прерађивачка индустрија 12.8 17.1

Грађевинарство 6.5 8.1

Трговина 25.6 15.4

Хотели и ресторани 0.8 1.4

Саобраћај, склад. и везе 24 28.8

Финансијско посредовање 0.9 0.8

Здрав. и социал. рад 0.6 0.5

Остале делатности 7.8 7.1

Физичка лица 9.10 7.30


Графикон 4: Упоредни преглед структуре пласмана

Упоредним прегледом структуре пласмана евидентне су промене за посматране

године, 2011. и 2012. годину. Код пољопривреде, лова и шумарства дошло је до


56

повећања за 1,6%; у грађевинарству за 1,6%; код хотела и ресторана за 0,6%;

саобраћаја и складиштења за 4,8% док је код прерађивачке индустрије дошло је до

пада за 4,3%; у трговини за 10,2%; финансијског посредовања и здравственог и

социјалног рада за 0,10%; физичких лица за 1,8%; и код осталих делатности за 0,7%.

Табела 3: Структура пласмана према предмету лизинга

Предмет лизинга 2011

(%)

2012

(%) 2011 /2012

Производне машине 12,6 13,2

Грађевинске машине 6,8 6,5

Пољопривредна опрема 6,4 7,5

Теретна возила и

аутобуси 37,8 36,5

Путничка возила 24,8 25,2

Шинска возила и плоб.

објекти 1,0 1,1

Апарати за

домаћинство 0,0 0,0

Опрема за пружање

услуга 2.7 2.5

Остали предмети

лизинга 7,9 7,5

Учешће финансирања производних машина се у 2012. години у односу на 2011.

годину повећало са 12.6% на 13.2%, као и учешће финансирања пољопривредне

опреме са 6,4% на 7,5%, док је учешће финансирања осталих предмета лизинга

смањено са 7,9% на 7,5%, као и учешће финансирања грађевинских машина са 6,8%

на 6,5% и опреме за пружање услуга са 2,7% на 2,5%. У прва два квартала 2012.

године није било великих промена у структури пласмана према предмету лизинга у

односу на претходну годину, највеће учешће је имало финансирање теретних возила,

минибусева и аутобуса од 36,7% (37,8% у 2011. години). Следећа по учешћу у

финансирању су била путничка возила са 25,2% (24,8% у 2011. години).


57

Учешће финансирања пољопривредне опреме се на крају другог квартала 2012.

године повећало у односу на 2011. годину, са 6,4% на 7,2%, док је смањено учешће

финансирања опреме за пружање услуга са 2,7% на 2,5%. Учешће финансирања

производних машина (12,6%), грађевинских машина(6,8%) и осталих предмета

лизинга (7,9%) је остало непромењено у односу на 2011. годину.

Према последњим расположивим анализама које је извршила Народна банка Србије,

на крају 2011. године је постојало 246 пољопривредних друштава чија се основна

делатност поклапа са фактичком делатношћу рент компанија, од којих је мањи број

повезан са финансијским институцијама у Србији. Међутим, актива свега три такве

компаније износи преко 60% укупне активе рент компанија. У прилог томе да је реч

о регулаторној арбитражи иде и чињеница што за свега 6 од 17 давалаца

финансијског лизинга није утврђено да су са рент компанијама повезани оснивачким

или управљачким везама.

Када је реч о обиму пласмана ових привредних друштава, уочљиво је да се један део

пласмана из сектора финансијског лизинга прелива у сектор оперативног лизинга.

Док је на крају 2007. године актива рент компанија повезаних са даваоцима

финансијског лизинга износила свега 13%, према пројекцији за прву половину 2009.

године раст активе рент компаније допринело је да она достигне 88% активе

давалаца финансијског лизинга.


58

Графикон 5: Финансијски и оперативни лизинг (млрд динара)


2.10.2. Лизинг компаније у Србији

АЛЦС Асоцијација лизинг компанија Србије је основана јуна 2004. године на

иницијативу СЕЕД-а, Програма Светске банке за развој малих и средњих предузећа

у југоисточној Европи. Асоцијацију су основале девет водећих лизинг компанија у

Србији. Чланице Асоцијације лизинг компанија Србије (АЛЦС) су: HVB Leasing

Београд, Hypo Leasing, KB Leasing, LB Leasing, Porshe Leasing , Raiffeisen Leasing, S

– Leasing, TBI Leasing i VB Leasing.

� HVB Leasing d.o.o. је компанија коју је основала Bank Austria Creditanstalt

Leasing GmbH. Укупни портфолио групације БА – ЦА Леасинг прошле

године је премашио шест милијарди еура.

� Hypo Leasing d.o.o. је предузеће које на територији Србије и Црне Горе

послује као чланица ХYПО АЛПЕ – АДРИА Групе. Финансирају углавном


59

путничка и привредна возила, опрему, пољопривредну механизацију и

набавку бродова.

� KB Leasing d.o.o. су основале Кулска банка а.д. и Енглеска компанија E –

Emportium Ltd. из Лондона. Ова кућа финансира набавку пољопривредне

механизације, опреме и возила, а поред малих и средњих предузећа посебна

циљна група су им индивидуални пољопривредни произвођачи.

� LB Leasing d.o.o. је групација коју поред београдске чине љубљанска,

копарска, мариборска, пословница из Мурске Соботе и Optima Leasing.

Љубљанска банка је установила друштво Љубљанска банка Леасинг д.о.о. У

Србији раде од маја ове године, а предмет лизинга су опрема и моторна

возила.

� Porshe Leasing d.o.o. је кћерка аустријске банке Porshe Bank AG и део Поршe

холdинga, чије седиште је у Салзбуру. Раде у три подручја: малопродају и

велепродају аутомобила као и услуге финансирања аутомобила у сарадњи са

дилерима Волксвагена, Аудиа, Сеата и Поршеа.

� Raiffeisen Leasing d.o.o. заједничким улагањем су основале Raiffeisen banka

a.d. и Raiffeisen – Leazing International GmbH. Клијентима нуде финансијски

лизинг и закуп, куповину путничких и теретних возила као и набавку

најразличитије опреме.

� S - Leasing су основале Steirmarkische Bank und Sparkassen AG из Грава и

Immorent AG из Беча (у власништву Ерсте Банк АГ из Беча). Физичка и

правна лица у овој кући могу рачунати на финансирање лизинга возила,

машина и опреме.

� TBI Leasing d.o.o. је део Financial Service BV Holland. Ова лизинг кућа послује

у неколико земаља Југоисточне Европе, а обезбеђује набавку опреме,

путничких и привредних возила за правна, физичка лица и предузетнике.

� VB Leasing d.o.o. део је VB Leasing International Holdinga из Беча. Овај

концерн запошљава око 600 службеника, а прошле године су

инвестирали око 650 милиона евра. Оснивачи су Volksbanka и VB


60

Leasing из Франкфурта, трећа лизинг у Немачкој, а шеснаеста у

Европи.АОП

� INTESA Leasing Београд

Табела 1: Понуда финансијског лизинга Intesa Leasinga Београд

Износ финансирања од 2. 000 еура

Учешће

(на износ са ПДВ-ом) минимум 20%

Рок финансирања 2 – 7 година

Каматна стопа еурибор (3м) + 5,5%

Трошкови обраде захтева 1,5%

Ефективна стопа лизинг

накнаде (ЕЛИН) од 12,09%

Списак неопходне

документације:

Фотокопија личне карте

Потврда о регистрованом

пољопривредном газдинству

Уверење пореске управе о измирењу

обавеза по основу јавних прихода

Копија решења о утврђеним

доприносима за социјално осигурање

пољопривредника за текућу годину

� Услови финансијског лизинга

Захтев за финансирање путем финансијског лизинга могу поднети СВИ

пољопривредни произвођачи који имају регистровано газдинство као и они који

немају под условом да су пријављени на осигурање у смислу закона о пензијском и

инвалидском осигурању, као и сва остала физичка и правна лица која су кредитно

способна.

Кредитна способност оцењује се према збиру износа уговорене рате лизинг накнаде,

других кредитних обавеза и обавеза по лизингу физичког лица које не могу бити


61

веће од 30% укупних редовних прихода тих лица. Правна лица, предузетници и

пољопривредници се изузимају од предходно наведеног ограничења, уколико

предмет лизинга служи за обављање њихове основне делатности.

Најмања вредности финансирања је 2.000 еура (без ПДВ-а) у динарској

противвредности према званичном средњем курсу НБС на дан закључења уговора о

испоруци.

� Услови финансирања

Период финансирања: 2 – 5 година у зависности од врсте и цене предмета лизинга.

Фиксна рата у еурима током целог периода трајања уговора о финансијском лизингу.

Минимално учешће: 20% од бруто вредности (са ПДВ) новог предмета лизинга.

На дан закључења уговора уплаћује се:

∗ учешће,

∗ трошкови обраде захтева,

∗ годишња премија осигурања код ДДОР Нови Сад.

Прва рата уплаћује се месец дана по закључењу уговора, без обрачуна интеркаларне

камате.

� Средства обезбеђења

Административна забрана запосленог јемца и/или заложна изјава на некретнини,

менице (чланова породичног домаћинства или других лица). У сваком конкретном

случају постиже се договор око избора средстава обезбеђења.

� Закључење уговора

За закључење - потписивање уговора неопходно је присуство примаоца лизинга и

јемца уколико по пријему комплетне документације и посете газдинству кредитни

одбор одобри захтев за финансирање уговора о лизингу. Након потписивања уговора

и уплате прималац лизинга преузима предмет лизинга, или се испоручује на кућну

адресу, зависно од договора са испоручиоцем.


62

� RAIFFEISEN LEASING

Минимални износ

финансирања 7.000 еура

Трајање лизинга 2 – 5 година

Минимална висина

учешћа 10%

Број годишњих рата 12, 4 и 2

Плаћање ПДВ Одмах

Манипулативни

трошкови 1%

Осигуравајуће куће Wiener

Напомена: прикључне машине се финансирају

једино када иду у пакету са возилом

� VB LEASING





учешћа 20%

Број годишњих рата 12 и 4



трошкови 2%

Осигуравајуће куће DDOR, Delta i Wiener

Напомена: могућност договора око броја

годишњих рата


63

� LB LEASING





учешћа 10%

Број годишњих рата 12



трошкови 1,20%

Осигуравајуће куће Дунав и ДДОР

Напомена: курс за плаћање по продајном курсу

НБС

� PRO CREDIT LEASING


финансирања 500 еура



учешћа 10%, 15-20%

Број годишњих рата 12

Плаћање ПДВ кредитирање


трошкови 1,5%

Осигуравајуће куће Дунав, ДДОР и Wiener

Напомена: 10% за тракторе, 15-20% за опрему

Могућност договора око броја годишњих рата

Лизинг и за индивидуалне пољопривредне

произвођаче


64

2.10.3. Финансијски лизинг у пољопривреди

У савременом аграрном свету присутно је више облика лизинг аранжмана

земљишта, почев од малих радничких закупа и наполичарских споразума –

најзаступљенијим по просторима аграрне Африке, Азије и Латинске Америке, до

великих закупаца – карактеристичних за Северну Европу и у другим подручјима

земаља ОЕЦЕД.

Лизинг аранжмани земљишта показали су се успешним обрасцем за оне породице

које добију у власништво земљиште, али без права да га могу продати или на било

који други начин отуђити. Преко лизинга је могућ приступ и великим фармама у

развијеним земљама, што се најчешће доводи у везу са одвајањем трошкова

куповине земљишта од улагања капитала у набавке потребних инпута и

интезивирања производње.

Да би се обезбедиле информације о користима од лизинга земљишта, првенствено са

становишта побољшања продуктивности и одрживости фармерског система, ФАО је

штампао приручник у коме су садржани различити лизинг аранжмани који постоје

како у земљама у развоју, тако и у развијеним земљама (ФАО, 2001).

На овај начин се пропагира ова важна тржишна институција, која има места и у

аграрном сектору. Овим се жели побољшати приступ закупаца фарми, слободнији

приступ земљишту, да се побољша производна активност и систем управљања на

закупљеном земљишту.

ФАО на овај начин промовише најзначајније карактеристике лизинг аранжмана када

је земљиште у питању: правичност и коректност између уговорних страна,

транспарентност, чување законских власничких интереса обе стране, једноставност,

ниски трансакциони трошкови, извесност, одрживост, флексибилност, минимална

државна регулатива и интервенција.


65

Када поједини интересенти не могу да купе земљиште или не желе да улажу свој

капитал у такве дугорочне инвестиције, као што је куповина земљишта, тада се

лизинг јавља као повољна алтернатива за решавање проблема. С друге стране,

поједини власници земљишта исказују интерес за давање земљишта у закуп. Тиме се

испуњавају елементи тржишта (понуда и тражња) земљишта, тј. услови за његово

функционисање.

У наведеном приручнику ФАО наводе се примери региона и земаља у којима

тржиште земљишта релативно добро функционише, као на пример у Европи.

Закључци овде имају релативно висок степен независности од власника,

препознатљив и заштићен правном регулативном. На другој страни, у Азији, закупци

су већином у зависном положају од стране власника, што је последица одсуства

законодавне регулативе и институционалне структуре у тим земљама.

Да би се обезбедила права и обавезе и власника и закупца, лизинг аранжмани треба

да обезбеде обема странама остваривање циљева због којих улазе у такве уговорне

односе.

2.10.4. Финансирање набавке пољопривредне механизације из различитих

извора

Према резултатима пописа пољопривреде у Србији 2012. године постоје 631.122

пољопривредна газдинства и то:31

� газдинстава правних лица и предузетника, и

� 628.555 породичних пољопривредних газдинстава

Укупна површина коришћеног пољопривредног земљишта на територији Републике

Србије износи 3.355.859 хектара. Од тога је 2.801.450 хектара (83,48 %) обрадиво

које се користи као: оранице и баште 2.070.272 хектара (73,90 %), воћњаци 271.741

ха (9,70 %), виногради 47.624 (1,70 %), ливаде 411.813 ха (14,70 %). Од укупних

31

www.popispoljoprivrede.stat.rs


66

површина пашњаци заузимају 553.700 ха (16,50 %), а баре, рибњаци и трстици

25.000 ха (0,75 %).

Табела 4. Анализа коришћеног пољопривредног земљишта по областима (ха)

Извор:www.пописпољопривреде.стат.рс

На основу ове табеле можемо видети да је у Банату, тачније у јужно-банатској

области највише коришћеног земљишта (315.247 хектара) и у јужно-бачкој области

Редни број Области Хектари

1. Град Београд 134 117

2. Западно-бачка 185 373

3. Јужно-банатска 315 247

4. Јужно-бачка 287 997

5. Северно-банатска 179 871

6. Северно-бачка 138 802

7. Средњобанатска 261 595

8. Сремска 229 180

9. Златиборска 210 921

10. Колубарска 124 493

11. Мачванска 160 361

12. Моравичка 102 470

13. Поморавска 88 654

14. Расинска 87 164

15. Рашка 90 746

16. Шумадијска 110 862

17. Борска 71 871

18. Браничевска 132 392

19. Зајечарска 76 815

20. Јабланичка 65 186

21. Нишавска 80 682

22. Пиротска 44 376

23. Подунавска 71 990

24. Пчињска 56 111

25. Топличка 48 583

УКУПНО: 3 355 859


67

(287.997 хектара). Док је најмање коришћеног земљишта у пиротској области (44.376

хектара)

Графикон 6: Структура коришћења пољопривредног земљишта према статусу

газдинства

Извор: www.popispoljoprivrede.stat.rs

У Републици Србији пољопривредно земљиште највише користе породична

газдинства чак 84%, док правна лица и предузетници користе преосталих 14%.

Табела 5. Анализа регистрованих пољопривредних газдинстава у Републици Србији

СТРУКТУРА ПОЉОПРИВРЕДНОГ ПОСЕДА

ОКРУЗИ Мање од

0,5 ха

0.5 -

2.00 ха

2.01-

5.00 ха

5.01-

10.00ха

10.01-

15.00ха

15.01-

20.00ха

преко

20.00ха

Борски 55

514 1,076 1,392 642 282 316

Браничевски 185

1,147 2,747 3,361 968 320 339

ГРАД

БЕОГРАД 580 2,458 4,055 2,856 498 144 209

Јабланички 604

5,997 5,150 1,370 204 70 66

Јужно-Бачки 1,538

5,022 3,221 2,337 906 552 2,406

Јужно-

Банатски

1,073

3,302 2,013 1,794 808 525 2,385

Колубарски 274

2,061 4,137 4,464 1,226 311 210


68

Косовски 4

343 651 288 19 0 5

Косовско-

Митровачки 20 291 547 314 92 40 30

Косовско-

Поморавски 1 456 593 150 11 2 0

Мачвански 758

3,955 7,007 5,775 1,581 441 422

Моравички 271

2,763 3,901 2,709 661 173 85

Нишавски 545

5,072 4,718 1,426 194 35 22

Пчињски 326

4,159 3,505 861 96 13 7

Пећки 0

43 85 32 10 2 0

Пиротски 82

2,394 2,525 746 116 23 24

Подунавски 309

1,710 2,405 1,436 240 80 130

Поморавски 276

2,258 3,617 2,863 696 204 158

Призренски 1

11 10 1 0 0 0

Расински 585

4,907 7,692 3,538 480 92 39

Рашки 348

3,460 4,533 2,659 631 214 132

Северно-Бачки 745

2,557 2,002 1,271 490 251 1,138

Северно-

Банатски

468

2,789 2,523 1,703 556 276 1,068

Средње-

Банатски

899

2,464 1,946 1,740 670 328 1,572

Сремски 1,072

3,031 3,059 2,816 1,001 534 1,596

Шумадијски 291

2,488 4,080 3,891 956 253 220


69

Топлички 163

2,548 2,563 1,000 123 31 20

Зајечарски 54

2,015 2,609 2,924 784 197 138

Западно-Бачки 1,727

2,981 2,203 1,300 504 323 1,229

Златиборски 641

5,813 7,924 6,930 2,255 754 517

Република

Србија

13,895

79,009 93,097 63,947 17,418 6,470 14,483

Извор: Ракетић, Б. “Оперативни лизинг у пољопривреди”

На основу овога видимо да је структура газдинства веома неповољна и стога би

држава требало да стимулише:

� Укрупњавање поседа

� Заједничку набавку крупне механизације – машински кругови.

Поседи су уситњени што је неповољно за коришћење високопродуктивне

механизације и остварење високих приноса.

За реализацију потпуне технологије производње неопходна је савремена

механизација која обезбеђује извођење технолошких операција у оптималним

роковима и производњу економичне здравствено безбедне хране за домаће тржиште

и извоз.

Употребом модерних машина великог капацитета не постиже се само ефекат

смањења трошкова, већ и раст вредности производње. До раста вредности

производње долази због раста приноса услед поштовања оптималних агротехничких

рокова, квалитетнијег извођења одговарајуће агротехнике, мањих губитака

приликом убирања усева и слично. На овај начин се додатно увећавају финансијски

резултати пољопривредника који користе услуге машинских прстенова.

Земљиште је солидног карактера, солидно је овладана технологија производње и

стручни кадрови су потенцијал за производњу здрвствено безбедне хране за преко

педесет милиона становника.


70

Графикон 7: Структура двоосовинских трактора по регионима у 2012. години

Према попису пољопривреде у Републици Србији 2012. године има укупно 408.734

двоосовинска трактора, и то у Београдском региону 22.423 трактора, у региону

Војводине 106.981 трактор, у региону Шумадије и Западне Србије 148.680 трактора

и у региону Јужне и Источне Србије 130.650 трактора. Број трактора на 100 хектара

коришћеног пољопривредног земљишта највећи је у региону Јужне и Источне

Србије.

На конкретном примеру биће урађена анализа узимања опреме на лизинг или путем

кредита. Набавна цена трактора Фотон трактор модел ФТ-504 4WД износи 14.350

еура ( 1,333,600.03 динара). Планирани век трајања трактора је десет година. Услови

набавке трактора оперативним лизингом су следећи: годишњи трошкови лизинга од

296.306 динара доспевају унапред једном годишње, а временски период трајања

закупа је пет година. Услови финансирања набавке банкарским кредитом су камата

од 9% годишње и рок отплате кредита је пет година. За решење проблема предузеће

ће прихватити алтернативе са мањим одливом новчаног капитала. Методом интерне

стопе приноса одређује се интерна стопа приноса закупа након пореза, која се


71

упоређује са каматном стопом након пореза. Предузеће ће одабрати повољнији

начин финансирања, тј. алтернативу са нижом стопом.

У економској анализи биће примењене две методе: садашња вредност и интерна

стопа приноса. Методом садашње вредности се упоређује садашња вредност одлива

новчаног капитала путем оперативног лизинга и кредита.

2.10.5. Набавка пољопривредне механизације путем оперативног лизинга

Годишњи трошкови лизинга износе 296.306 динара и доспевају унапред, умањујући

основицу пореза за исти износ. За одређивање садашње вредности одлива капитала

користи се дисконтна стопа која је једнака каматној стопи на кредит након пореза,

према следећој формули:

0,09(1-0,1)=0,081=8,1% (9)

У табели 6. приказан је прорачун новчаног тока, након пореза. Садашња вредност

укупног одлива новчаног капитала, у случају узимања трактора у лизинг, износила

би 1,157,532 динара. Ова вредност се упоређује са садашњом вредности одлива

новчаног капитала при куповини трактора на кредит.


72

Табела 6: Новчани ток у случају коришћења лизинга - дин -

Године Трошкови лизинга

Пореске уштеде

Одлив новчаног капитала

Садашња вредност одлива

новчаног капитала

1 2 3(2*0,1) 4(2-3) 5 0 296,306 - 296,306 296,306 1 296,306 29,631 266,675 246,693 2 296,306 29,631 266,675 228,208 3 296,306 29,631 266,675 211,108 4 296,306 29,631 266,675 195,290 5 - 29,631 (29,631) (20,073) Σ 1,481,530 - - 1,157,532

Колона 5: SV= .

Интерна стопа приноса при коришћењу лизинга, након пореза, одређује се из

следећег новчаног тока:

Ко (10)

Табела 7: Одлив новчаног капитала при анализи интерне стопе приноса код лизинга

-дин-

Крај

године

Вредност

опреме (Ко)

Трошкови

закупа

(Тз)

Амортизација

(Ти)

Пореска

вредност

рδ(Тзј-1-Ти)

Новчани

ток (2)-(3)

(3)-(5)

1 2 3 4 5 6

0 1,333,600 296,306 - 1,460 1,037,294

1 - 296,306 281,709 1,460 294,846

2 - 296,306 281,709 1,460 294,846

3 - 296,306 281,709 1,460 294,846

4 - 296,306 281,709 1,460 294,846

5 - 281,709 1,460 (1,460)


73

Интерна стопа приноса лизинга се одређује на основу података о одливу новчаног

капитала, колона 6.

р = 5,29%

Интерна стопа приноса код лизинга, након пореза износи 5,29%, а код кредита,

такође након пореза, 7,76%. Примењена метода анализе лизинг оцењује повољним

избором набавке трактора.

2.10.6. Набавка пољопривредне механизације на кредит

Поред куповине на лизинг куповина се може финансирати и из других извора као

што је нпр. кредит, који у овом примеру доспева на почетку године, уз 9% камате

годишње, при чему ануитет износи 315,564 динара. У почетној години кредит се

умањује за отплату на самом почетку коришћења кредита, док се на преостали износ

обрачунава камата која се плаћа на крају године. План отплате кредита приказан је у

табели 9.

Табела 8: План отплате кредита

-дин-

Крај године Ануитет на

кредит Камата Отплата

Остатак

кредита

0 315,564 - 315,564 1,018,036

1 315,564 91,623 223,941 794,095

2 315,564 71,469 244,095 550,000

3 315,564 49,500 266,064 283,936

4 315,564 31,628 283,936 -


74

Како би одредили одлив новчаног капитала при набавци трактора банкарским

кредитом, потребно је прво утврдити годишњи износ амортизације. С обзиром да се

ради о убрзаној амортизацији (век трајања је пет година), годишња амортизација

(трошкови средстава за рад) износи:

Ti = = =266.709+(15.000 godišnji troškovi)

Кi - набавна вредност трактора; – век трајања; Тi - годишња амортизација

Табела 9: Одлив новчаног капитала приликом коришћења кредита

-дин-

Крај

године

Ануитет

на

кредит

Камата

Трошков

и

средстав

а за рад

Пореске

уштеде

Одлив

новчаног

капитала

Садашња

вредност

одлива

новчаног

капитала

Крај

године

Ануитет на

кредит

1 2 3 4 5[(3+4)*0,

1] 6 (2-5) 7 1

2

0 315,564 - - - 315,564 315,564 0 315,564

1 315,564 91,623 281,709 37,333 278,231 257,383 1 315,564

2 315,564 71,469 281,709 35,318 280,246 239,821 2 315,564

3 315,564 49,500 281,709 33,121 282,443 223,591 3 315,564

4 315,564 31,628 281,709 31,334 284,230 208,146 4 315,564

SV = .

Садашња вредност одлива новчаног капитала у случају финансирања куповине

путем кредита, уз дисконтну стопу након пореза од 8,1% износи 1,225,421 динара.


75

Овај износ је већи од вредности при набавци трактора лизингом, што значи да је

куповина трактора лизингом повољнија.


76

3. ЗАКЉУЧАК

Савремено тржишно пословање се одликује мноштвом иновација, нових форми

пословања, нових видова пословне праксе и организације. Лизинг, иако вековима

присутан, тек у последњем веку добија на значају и дефинитивно се сматра

тржишном иновацијом, поред франшизинга, факторинга, форфетинга.

Смисао лизинга одсликава се у Аристотеловој тврдњи: "Истинско богатство није у

власништву над имовином, већ у праву да се она користи". Предузеће или

предузетник не морају поседовати одређено средство да би остваривали профит.

Довољно је располагати правом коришћења тог средства током одређеног

временског периода.

Досадашња пракса и искуства говоре да је лизинг сложена пословна операција

састављена од финансијских, техничких, технолошких и организационих радњи и

поступака. Ова сложена пословна операција превасходно је усмерена да кориснику

лизинга омогући коришћење савремених техничких добара. Захваљујући томе,

лизинг је добио значајно место у међународној, а све више и домаћој трговини и

финансијама.

Лизинг аранжмани омогућавају правним и физичким лицима једноставнији, бржи и

јефтинији начин набавке опреме, нарочито у условима недостатка сопственог

капитала, недовољно повољних банкарских кредита, нефункционисања правне

државе, као и због постојања пореских олакшица. Корисницима лизинга ти

аранжмани обезбеђују финансирање куповине са правом коришћења предмета

лизинга до истека уговора, а право својине преноси се на корисника тек по исплати

последње рате.


77

Лизинг пружа могућност предузећима да модернизују своју опрему и самим тим

постану ефикаснија и конкурентнија. Лизинг је нарочито погодан за мала и средња


друге могућности финансирања. Управо зато, владе многих земаља подржавају

лизинг као важан метод подстицања инвестиција.

Како је Србија земља великог политичког и економског ризика, што наравно

директно утиче на цену капитала на тржишту, а поред тога ако се има у виду

да је акумулација домаће привреде веома мала, расположива опрема застарела,

прилив страних и директних инвестиција недовољан, кредити банака

недоступни, набавка опреме и других пословних средстава лизинг аранжманима

је шанса за осавремењавање домаће привреде. Лизингом је с једне стране,

омогућена набавка опреме, превозних и других средстава, чиме се подиже

ниво техничко-технолошке опремљености, а с друге стране, домаћим

произвођачима капиталне опреме обезбеђује пласман производње.

У Србији се лизинг као вид финансирања користи највише за набавку

аутомобила и других превозних средстава, а мање за опрему. Закон о

финансијском лизингу представља веома велики подстицај за развој овог

тржишта. Досадашња искуства говоре да је финансијски лизинг конкурентан у

односу на остале финансијске трансакције и да може веома позитивно утицати

на финансијска и привредна кретања у земљи.

Бројни радови истичу предност лизинга над куповином за готово и куповином на

кредит. Да би се предности лизина искористиле у потпуности, потребне су солидне

финансијске конструкције у којима мора бити заступљена интеграција произвођача

опреме, банака и трговинских предузећа ради обезбеђивања потребног капитала за

финансирање лизинга. Поред наведеног не треба занемарити и одговарајућу

пословну сарадњу са заинтересованим иностраним пословним партнерима. У

последње време може се закључити да наша пословна пракса показује све већи

интерес за финансирањем набавке покретне инвестиционе и друге опреме на основу

закључивања лизинг послова са иностраним и домаћим партнерима.

Лизинг је, без сумње, један од значајнијих фактора подстицања инвестиција и

оживљавања привреде уопште. Лизинг је важан и због потребе фирме за новим


78

инвестицијама и као подстицај за нове технологије. У пољопривреди, лизинг је

шанса за обнову пољопривредне механизације, као и за набавку опреме за

наводњавање, и за много тога другог везаног за агробизнис. Закуп земљишта у

форми лизинга значајан је за пољопривреду, посебно код нас где је ситан посед и где

је укрупњавање земљишних површина један од приоритетних задатака нове аграрне

политике. У том смислу лизинг земљишта је мера земљишне политике, коју треба

стимулисати законодавном регулативом, на локалном, регионалном и националном

нивоу.

Савремена пољопривредна производња не може да се замисли без савремене

механизације. Бројни су технички системи (машине, уређаји, апарати, опрема и др.)

који су карике у ланцу пољопривредне производње, па су као такви неопходни за

примењену технологију. Полазећи од тога, значај лизинга у пољопривреди је велики.

У циљу заокруживања тематике потребно је још једном истаћи предност лизинг

пословног подухвата у односу на куповину за готово и кредит. Јер, у данашњим

тешкоћама у којима се привреда налази, посебно пољопривреда, у свакодневној

борби са недостатком финансијских средстава за куповину нове опреме, лизинг

постаје све атрактивнији посао како у пољопривреди тако и у већини привредних

делатности.

Анализе су показале да је готово 90% корисника лизинг аранжмана, који су

склопили лизинг уговор на дуги рок и са неотказивим временом трајања дала

предност оваквом начину прибављања опреме у односу на куповину исте кредитом.

За све привредно развијене земље, а нарочито у земљама у транзицији, примена

лизинга као метода финансирања има посебан значај за развој привреде, односно за

развој предузетништва малих и средњих предузећа и укупне националне трговине.

Сваки лизинг посао је посебан економски случај, и оно што је можда добро за једно

предузеће не мора бити истовремено добро и за друго предузеће. У сваком случају,

услови у којима данас светска привреда послује, препознаје лизинг као битан вид

финансирања и придаје му значајно место у токовима репродукције, тим пре што су

финансијски извори ограничени, а цена инвестиционе опреме висока.

Предузећа у свету се опредељују за набавку пословних средстава путем лизинга, јер

је лизинг као метода оптимална и ефикаснија односно економичнија од сваког


79

кредитног аранжмана, уколико се доследно примењују његови основни елементи.

Лизинг аранжман, због бројних предности, у основи је повољнији од финансирања

позајмљивањем дугорочних кредита, а све у циљу реализације нових развојних

пројеката који условљавају раст и развој предузећа, али и привреде у целини.

У нашим условима општих и укупних привредних кретања, са изразитим

елементима рецесије, као и бројних подбачаја у многим производним секторима,

неопходна је примена лизинга односно технолошко осавремењавање свих

производних процеса, укључујући и пољопривреду, набавком различитих пословних

средстава путем лизинга, подједнако из увоза као и домаћих произвођача. У том

смислу, овај модел финансирања представља значајну шансу за долазак до потребне

опреме и ревитализацију предузећа у условима у којима послују домаћа предузећа.


80

4. ЛИТЕРАТУРА

1. Ang., J., Peterson, P. Leasing Puzzle, The Journal of Finance, The American Finance

Association, Volume 39, Issue 4, pages 1055-1065, Septembar 1984.

2. Borden, A., Уговор о лизингу. Право и привреда, бр. 8, стр. 17-23, 1987.

3. Boobyer, C., Leasing and Asset Finance: The Comprehensive Guide for Practitioners,

Euromoney Books, 2003.

4. Брошуре С-Леасинг Д.О.О. Београд, 2003.

5. Van, Horne, James, C, Financial Management and policy, 9 izdanje, Prentice Hall.

6. Вуњак, Н., Финансијски менаџмент, Суботица, 2001.

7. Голубовић, Д., Уговор о лизингу у пословној пракси, Гласник адвокатске коморе

Војводине, 1995, Нови Сад, стр. 329.

8. Damodaran, A., Corporate finance: Theory and practice. New York: John Wiley &

Sons, 2001.

9. Day, A. Applied Lease Finance: A Practitioner's Guide to Leasing, Euromoney books,

2013.

10. Иванишевић, М., Пословне финансије, Економски факултет, Београд, 2008.

11. Извештај о стању у финансијском систему, 2008, www.nbs.rs


81

12. Јаковљевић, К., Моделирање финансирања набавке механизације у

пољопривреди, стручни чланак, Трактори и погонске машине, Нови Сад, 2008.

13. Јаковљевић, др Клара, Структура и вредновање капитала, Економски факултет,

Суботица, 2000, стр. 101.

14. Јаковљевић, др Клара, Економика предузећа - економска ефикасност

ангазовања капитала у репродукцији, Економски факултет, Суботица, 2006, стр.

170.

15. Јовановић, М., Финансијски лизинг. Ниш: Студентски културни центар, 1997.

16. Јовановић – Гавриловић, П., Међународно пословно финансирање, Економски

факултет, Београд, 2010.

17. Југословенско банкарство, часопис, бр. 7-8, Београд, 1999.

18. Јовановић, Ђорђе Д., Лизинг и послови у функцији финансирања предузећа,

стручни чланак, Економска политика, Београд, 2001.

19. Капор, Б., Царић, Ц., „Уговори робног промета“, Нови Сад, 2007.

20. Капор, П., „Банкарство, са основама банкарског пословања и међународним

банкарством“, Мегатренд Универзитет, Београд, 2007.

21. Kothari, V., Lease Financing and Hire Purchase, 1996.

22. Лукић, Р., Рачуноводство лизинга, Грађевинска књига, Београд, 2004.

23. Матијашевић, Н., Финансирање лизингом или финансирање кредитом?,

стручни чланак, Финансије, рачуноводство, ревизија, Бања Лука, 2006.

24. Miller, M., Upton, C., Leasing, buying, and the cost of capital services, The Journal

of Finance, 1976 The American Finance Association, Volume 31, Issue 3, pages 761-

786, June 1976.

25. Митровић, С., Финансијски лизинг као начин финансирања, стручни чланак,

Ревизор, Београд, 2007.


82

26. Николић, Р., Малиновић, Н., Бајкин, А., Ђукић, Н., Фурман, Т., Бркић, М.,

Јанић, Т., Поткоњак, В., Савин, Л., Томић, М., Поњичан, О., Симикић, М.,

Бугарин, Р., Глигорић, Р., Седлар, А., Костић, М., Жигић, Н., Стање и опремање

пољопривреде механизацијом у 2010.години, стручни чланак, Трактори и

погонске машине, Нови Сад, Вол.14.Но.5. п.7-22, 2009.

27. Павићевић, Б. (1992) Уговор о лизингу, уговор о франшизингу, уговор о

факторингу, уговор о форфертингу. Савремена администрација.

28. Павићевић, Б., Стакић, Б., Финансијски лизинг. Спољнотрговински саветник, 2

(12), 5-91, 2003.

29. Пејановић, Р., Тица, Н., Лизинг повољнији од кредита, стручни чланак,

Пољопривредников пољопривредни календар 2005- нова знања и достигнућа-

искуства, Нови Сад, 2005.

30. Пејановић, Р., Тица, Н., Лизинг и финансијски лизинг у пољопривреди, стручни

чланак, Пољопривредне актуелности, Нови Сад, 2004.

31. Перовић, Ј., Коментар Закона о финансијском лизингу, Београд, 2003.

32. Родић, др Јован, Пословне финансије, Економика, Београд, 1991, стр. 189-193.

33. Schallheim, J., McConell, J., Valuation of asset leasing contracts, Purdue University,

West Lafayette, page 894.

34. Спасић, И., Уговор о леасингу. Београд: Институт за упоредно право, стр. 13-

15, 1990.

35. Стакић, Б., Стаматовић, М., Финансијски лизинг и лизинг, Библиотека

савремене финансије, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање,

Београд, 2003.

36. Стевановић, Р., Лизинг као метод финансирања развоја, стручни чланак, Нова

трговина, Београд, 2004.

37. Стојановић, Р.: Приручник за професионалне рачуновође, Београд, 2003.

38. Clark, T.M., Leasing, McGraw Hill Book Co., 1978.


83

39. Coyle, B., Leasing, Chartered Institute of Bankers, 2000.

40. Шћепановић, С., Својства опреме која опредељују лизинг, Техничка

дијагностика, Београд, 2008.

41. Watson, D., Head A: Corporate Finance: Principlses & Practice, Pearson Education

Limited, 2001.

� Закони, уредбе, стандарди, правилници и упутства

1. Закон о финансијском лизингу (“Службени гласник РС”, број 55/03 и 61/05 )

2. Закон о облигационим односима (“Сл. Лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89 –

одлука УСЈ и 57/89, "Сл. Лист СРЈ”, број 31/93 и "Сл. Лист СЦГ”, бр. 1/2003 –

Уставна повеља)

3. Правилник о начину и методи израчуна износа укупне накнаде за уговоре о

оперативном леасингу (“Народне новине”, бр. 46/2007).

4. МРС 16, Некретнине, постројења, опрема,www.mfin.sr.gov

5. МРС 17, Међународни стандарди финансијског извештавања (ИФРС) 2004,

Савез рачуновођа и ревизора Србије, Београд, 2004.

6. МРС 40, Инвестиционе некретнине, www.mfin.sr.gov

7. МРС 41, Пољопривреда, www.mfin.sr.gov

8. Тумачење СИЦ-15, Оперативни лизинг-подстицаји, www.mfin.sr.gov


84

САДРЖАЈ - Poljoprivredni fakultet - Novi...

Documents

Transcript of САДРЖАЈ - Poljoprivredni fakultet - Novi...