АКТУЕЛНА ПРИВРЕДНА КРЕТАЊА - Према последњим расположивим подацима почетком

марта 2012. године -

Београд, март, 2012. године

 

2

С А Д Р Ж А Ј

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ 2

I УСЛОВИ ПОСЛОВАЊА 4

1. Инфлација 4 2. Курс динара и девизно тржиште 6 3. Платни биланс, девизне резерве и спољни дуг 7 4. Јавни приходи и расходи 9 5. Јавни дуг 10 6. Монетарна кретања и пласмани банака 11 7. Неликвидност привреде и блокирани рачуни 16

I I I НЕКИ ПОКАЗАТЕЉИ ПРИВРЕДНИХ КРЕТАЊА 17

1. БДП И ПРИВРЕДНА АКТИВНОСТ ПО ОБЛАСТИМА 17 1) Индустријска производња 18 2) Пољопривреда 21 3) Грађевинарство 21 4) Саобраћај 23 5) Трговина 23 6) Туризам 24

2. СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЕНА 25 1) Спољнотрговинска робна размена 25 2) Спољнотрговинска размена пољопривредно-прехрамбених

производа 28 3) Спољнотрговинска размена услуга 28

3. ЗАПОСЛЕНОСТ И ЗАРАДЕ 30

3

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ Почетак 2012 године обележен је слабљењем динара, замрзавањем аранжмана са ММФ-ом, повлачењем значајног стратешког партнера са нашег тржишта и наставком успоравања привредног раста, који је започет у другој половини прошле године. Инфлација, која се у јануару кретала у планираним оквирима (око 5,6%) и даље је једна од највиших у Европи.

Прошлу 2011. годину завршили смо са скромним кумулативним растом укупне индустријске производње од 2,1%, али је прерађивачка индустрија забележила пад од 0,4% у односу на 2010. годину. Карактеристично је за све највеће области прерађивачке индустрије да је до погоршања дошло у другој половини године. Додатни ризици, а пре свега заустављање производње US Steel-а и повлачење ове америчке компаније са тржишта Србије, а затим и редукција рада индустрије због рационализације и стабилизације електроенергетског система услед елементарне непогоде проузроковане снегом и ниским температурама, свакако ће се одразити на резултате сектора индустрије на почетку 2012. године. Када се на то додају екстерни ризици, као што су раст цена енергената на светском тржишту и изостанак стабилизације у зони евра, поставља се питање колико ће брзо индустрија бити способна да се опорави од шокова са почетка године.

Већ присутан пад тражње за главним српским извозним производима и то на иностраним тржиштима на којима смо традиционално присутни, непосредно се одражава на наш извоз и слабљење привредне активности.

У 2011.години извоз је износио 8.439 милиона евра, а увоз 14.450 милиона евра. Дефицит је евидентиран око 6.010 милиона евра. Годишње стопе раста извоза, увоза и дефицита у 2011.години готово су изједначене и износе око 14%. И поред двоцифрене стопе раста извоза у прошлој години, евидентно је успоравање у другом делу године, нарочито у наовембру и децембру.

Ризик даљег слабљења извоза појачан је почетком ове године, пре свега, услед дешавања у Железари Смедерево, која ће се у значајној мери одразити на пад индустријске производње и на смањење извоза, јер је учешће извоза US Steel-а у укупном извозу током последње 3 године износило просечно око 10%.

Велики проблем представља пад броја запослених. Пад регистроване запослености у 2011.години је настављен, иако је интензитет пада знатно умеренији него у 2010.години. Смањење запослености код правних лица у 2011.години било је за око 14.000. Истовремено је број запослених од децембра 2008. до децембра 2011. године смањен за 89.000 или за око 6,3%. Број запослених у јавном сектору од почетка кризе забележио је скроман пад. Од децембра 2008. до децембра 2011.године (ако изузмемо приватизацију НИС-а), број запослених у јавном сектору смањен је за око 6.000 или 1,3%.

Стопа незапослености према последњој анкети о радној снази (из новембра 2011.г), повећана је за 1,5 процентних поена, у односу на април 2011.године и достигла је готово 24% (23,7%).

Просечно исплаћене месечне нето зараде по запосленом у 2011.години су у номиналном износу биле веће за око 11%, а реално су остале на приближно истом нивоу као и у 2010.години.

Ризици из унутрашњег и спољњег окружења испољени крајем прошле године, као и нови ризици који су се појавили почетком ове године, у значајној мери ће утицати на одржавање макроекономске стабилности. Даље слабљење курса динара, уз повећане

4

цене енергената и очекивани раст цене хране (последица временских услова-снега) утицаће на јачање инфлаторних притисака.

Велики проблем са којим се суочавамо 2012. години је и висок ниво јавног дуга. У овој години на наплату доспева преко 4 милијарде евра. Од тога се преко 3 милијарде евра односи на приватни сектор, а око 1 милијарда евра на државу. Уколико се не створе услови за одржив привредни раст, може доћи до проблема сервисирања јавног дуга.

Привреда се све теже суочава са надолазећим ризицима. Један од разлога лежи и у изостанку озбиљних свеобухватних системских и структурних реформи које се избегавају већ дуже од две деценије. Мере које су до сада предузимане, углавном су биле усмерене на решавање последица, а не на отклањање узрока. Нажалост ни у овој години се не може очекивати спровођење битних реформских процеса, с обзиром на изборе и овлашћења ове Владе до краја њеног мандата. Све то ће се одразити на услове пословања и привредну активност. Реално је очекивати да ће доћи до даљег успоравања привредне активности и стагнације у расту БДП. Зато је важно да се постигне консензус свих чиниоца да се не зауставе активности на решавању кључних економских проблема.

I. УСЛОВИ ПОСЛОВАЊА 1. Инфлација

Инфлација мерена индексом потрошачких цена у децембру 2011. године, у односу на децембар 2010. године, износи 7,0%, док је просечан годишњи раст потрошачких цена у 2011. годни у односу на 2010. годину 11,0%. Званична инфлација у 2011. години је за 1 п.п. премашила горњу границу циља за децембар, која је износила 4,5%±1,5 п.п. Међутим, од априла 2011. године, када је међугодишња стопа инфлације била на највишем нивоу (14,7%), приметан је њен континуирани пад, што је у складу сa дезинфлаторном монетарном политиком коју води Народна банка Србије. Табела - Индекси потрошачких цена

Групе производа и услуга

2011 2012

XII 2011 XI 2011

XII 2011 XII 2010

∅ 2011 ∅

2010

I 2012 XII 2011

I 2012 I 2011

Укупно 99,3 107,0 111,0 100,1 105,6 Храна и безалкохолна пића 98,0 106,4 114,6 99,1 103,4 Алкохолна пића и дуван 100,0 111,1 115,6 104,4 107,7 Одећа и обућа 100,8 103,3 104,4 100,0 103,2 Стан, вода, ел. енерг., гас и др. горива 99,9 109,6 112,1 100,4 109,8 Намештај, покућство, текуће одржав. 100,4 108,0 107,6 100,6 108,4 Здравство 99,8 104,6 108,0 100,0 104,5 Транспорт 100,0 109,4 109,6 100,6 107,4 Комуникације 100,2 103,5 101,4 99,9 105,3 Рекреација и култура 100,0 104,0 105,2 101,0 104,9 Образовање 100,0 102,3 106,5 100,1 101,1 Ресторани и хотели 100,8 104,3 106,0 100,3 104,2 Осталa робa и услуге 100,7 107,6 107,8 100,2 107,7 Извор: РЗС, Саопштење бр. 8 од 12.01.2012 и Саопштење бр. 38 од 23.02.2012.

Највећи допринос инфлацији у протеклој години имали су: храна и безалкохолна пића; стан, вода, електрична енергија, гас и друга горива и транспортне услуге. Када је храна у питању, утицај раста цена прерађених прехрамбених производа (9,9%) имао је значајан ефекат на укупну инфлацију у 2011. години, док је утицај промене цена непрерађених прехрамбених производа (-0,5%) био дезинфлаторан. Поред прерађених

5

прехрамбених производа, на инфлацију у протеклој години битно је утицало и поскупљење енергената од 11,1%. Табела - Допринос појединих група робе и услуга инфлацији у 2011. години

Групе производа и услуга Допринос инфлацији у 2011. години У процентним поенима У %

Укупно 7,0 100,0% Храна и безалкохолна пића 2,4 34,5% Алкохолна пића и дуван 0,6 8,2% Одећа и обућа 0,2 2,8% Стан, вода, ел. енерг., гас и др. горива 1,4 20,7% Намештај, покућство, текуће одржав. 0,4 5,6% Здравство 0,2 2,8% Транспорт 1,0 14,8% Комуникације 0,1 1,8% Рекреација и култура 0,2 2,9% Образовање 0,0 0,4% Ресторани и хотели 0,1 1,2% Осталa робa и услуге 0,3 4,4% Извор: Обрачун на основу података РЗС, Саопштење бр. 8 од 12.01.2012.

Појединачно посматрано, у децембру 2011. године, у односу на децембар 2010. године, у просеку су највише поскупели: услуге одвођења отпадних вода (31,9%), електрични апарати за личну негу (30,9%), бицикли (18,2%), услуге поправке аудиовизуелне опреме (17,3%), књиге (14,1%), друмски превоз путника (13,5%), медицинске услуге (13,3%), производи за одржавање стана (13,1%), финансијске услуге (12,4%) итд.

Графикон - Инфлација у 2011. години у одабраним европским земљама (међугодишња децембарска стопа) Извор: Еуростат и националне статистике.

Са просечним растом цена потрошних производа и услуга од 7%, Србија и у 2011. години спада међу земље са највишом стопом инфлације у Европи. Вишу стопу инфлације од Србије, у протеклој години, имала је једино Турска. Просечна инфлација

6

у еврозони износила је 2,7%, а за свих 27 земаља Европске уније 3,0%. Међу земљама ЕУ, по високом нивоу инфлације у протеклој години истичу се: Исланд, Словачка, Пољска, Кипар, Естонија и Мађарска. Наставак континуитета снижавања потрошачких цена очекује се и у првом квараталу 2012. године, када би међугодишња инфлација требало да се врати у границе дозвољеног одступања од циља. Темпо овог процеса биће у директној зависности од остваривања ризика везаних за међународно окружење и домаћу фискалну политику.

Најзначајнији фактори који треба да допринесу дезинфлационом процесу у првом тромесечју ове године су:

1. смањени трошковни притисци по основу регулисаних цена и цена хране, 2. ниска агрегатна тражња, и 3. наставак пада инфлационих очекивања.

Јануар 2012. године карактерише стабилност потрошаких цена, што је у складу с очекивањима. У том месецу су потрошачке цене у просеку минимално повећане (за 0,1%) у односу децембар претходне године. Робне цене су мировале, док су цене услуга у просеку порасле за 0,5%. Релативнa стабилност цена у јануару допринела је паду међугодишње стопе инфлације са децембарских 7% на 5,6%.

5,6

78,18,7

9,3

10,5

12,112,7

13,414,7

14,112,6

11,210,39,6

8,97,7

6,6

5,14,2

3,74,34,7

3,94,8

6,65,9

5,2

7,388,58,3

9,18,89,4

10,710

0,1-0,7

0,90,40,20-0,5-0,30,4

1,12,6

1,51,40,3

1,511,31,4

00,41,5

0,61,20,30,5-0,2

0,8

-0,20,3

-0,1-0,90

2,10,9

0,41,2

2,1

-2

0

2

4

6

8

10

12

14

16

2009 I III V VII IX XI

2010 I III V VII IX XI

2011 I III V VII IX XI

2012 I

Стопе

промена

Годишња стопа Месечна стопа

Графикон - Месечне и годишње стопе промена потрошачких цена

у периоду 2009.-2012. године (%) Извор: РЗС, Саопштење бр. 038 од 23.02.2012.

Посматрано по главним групама производа и услуга класификованих према намени потрошње, у јануару 2012. године, у односу на претходни месец, највећи раст цена забележен је у групама алкохолна пића и дуван (4,4%), рекреација и култура (1,0%), транспорт и намештај, покућство и текуће одржавање стана (за по 0,6%), ресторани и хотели (0,3%). Пад цена евидентиран је у групaма храна и безалкохолна пића (-0,9%) и комуникације (-0,1%), док се цене осталих производа и услуга нису битније мењале.

2. Курс динара и девизно тржиште Обим реализоване трговине девизама на међубанкарском девизном тржишту у јануару 2012. године износио је 1.819,2 милиона евра и био је за 281 милион евра мањи него у претходном месецу.

7

У току јануара курс динара према евру кретао се у правцу депресијације и динар је номинално ослабио према евру за 1,3%, без интервенција Народне банке Србије на међубанкарском девизном тржишту. Према швајцарском франку динар је депресирао током јануара ове године за 2,3%, док је незнатно ојачао у односу на САД долар за 0,6%.

Номинални ефективни курс динара апресирао је у 2011. години, у поређењу с претходном годином, за 0,3%, а реални ефективни курс за 4,4%. Међутим, 2012. година је почела са депресијацијом ефективног курса динара, који је у јануару ослабио у односу на крај 2011. у номиналном смислу за 1%, а у реалном за 0,3%.

У фебруару је настављен тренд слабљења динара, који је у односу на крај претходног месеца депресирао према евру и швајцарском франку за по 3,7%, а према долару за 1,7%. У поређењу са крајем 2011. године, динар је изгубио на вредности у односу на евро за 5%, у односу на франак за 6%, и у односу на долар за 1,1%.

3. Платни биланс, девизне резерве и спољни дуг Дефицит текућих трансакција платног биланса је у 2011. години достигао износ од 2,97 млрд. евра, и у односу на претходну годину номинално је већи за 42,5%. Пораст дефицита текућих трансакција првенствено је последица раста дефицита робне размене са иностранством и дохотка. У 2012. години се очекује већи дефицит текућег рачуна услед завршетка инвестиционог циклуса у извозно оријентисаним секторима и повећаног увоза.

Негативан салдо биланса роба и услуга у 2011. години од 5,35 млрд. евра, повећан је у односу на претходну годину за 12,3%, уз стопу раста извоза роба и услуга (13,9%) која је била виша од стопе раста увоза роба и услуга (13,4%).

Нето прилив текућих трансфера у 2011. години износио је 3.143,1 млн. евра, што је 6,3% мање од прилива у 2010. години. Највеће учешће у нето приливу текућих трансфера забележиле су дознаке из иностранства (2.210,5 млн. евра).

У капиталном рачуну је у 2011. години остварен дефицит од 2,5 млн. евра. Приходи од капиталних трансфера и прибављања непроизводне и нефинансијске активе достигли су 2,7 млн. евра, док су расходи износили 5,2 млн. евра. Табела - Платни биланс Србије за период јануар-децембар 2011. године1

С Т А В К Е (у милионима евра)

2010. (I-XII)

2011. (I-XII)

Индекс

ТЕКУЋИ РАЧУН -2.082,2 -2.967,8 142,5 I. ТЕКУЋИ РАЧУН БЕЗ ЗВАНИЧНЕ ПОМОЋИ -2.275,3 -3.174,0 139,5 1. Роба 2 (1.1-1.2.) -4.773,6 -5.513,8 1.1. Извоз робе ф.о.б. 7.402,4 8.437,8 114,0 1.2. Увоз робе, ф.о.б -12.176,0 -13.951,5 114,6 2. Услуге 5,3 160,7 3. Биланс роба и услуга -4.768,3 -5.353,0 112,3 4. Доходак -669,9 -757,9 5. Текући трансфери 3.356,0 3.143,1 93,7II. КАПИТАЛНИ РАЧУН 0,9 -2,5 III. ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН 1.985,5 2.751,7 1. Директне инвестиције - нето 860,1 1.826,9 2. Портфолио инвестиције - нето 38,8 1.619,1 3. Остале инвестиције 158,0 1.107,1 4. Средства резерви4 928,7 -1.801,5 ГРЕШКЕ И ПРОПУСТИ-нето 95,7 218,6 УКУПНИ БИЛАНС -928,7 1.801,5 Напомене: 1) Подаци платног биланса су подложни корекцијама према званичним изворима. 2) РЗС је, од 1. јануара 2010. године, према препорукама уреда УН увео општи систем трговине, који представља шири концепт, и код извоза и увоза обухвата сву робу која улази у економску територију земље или је напушта, са изузетком робе која је у транзиту. Осим транзита, не обухватају се и робне трансакције које имају привремени карактер (за сајмове, пробни

8

узорци и сл.). По општем систему трговине роба се увози, односно извози у: а) слободно циркулирајуће подручје, просторије за унутрашњу прераду или индустријске слободне зоне; б) просторије за царинско складиштење. Општи систем трговине обезбеђује боље прилагођавање мерилима и критеријумима датим у Систему националних рачуна и Платном билансу. Од 1. јануара 2010. године, користи се нова ревизија Стандардне међународне трговинске класификације–СМТК Рев. 4. 3) Укључено коришћење и отплате кредита од ММФ-а. 4) Резерве НБС (Средства резерви) и банака (Готов новац и депозити); без међувалутних промена. Извор: НБС, РЗС.

Нето прилив СДИ у 2011. години износио је 1.826,9 млн. евра, портфолио инвестиција 1.619,1 млн. евра и осталих инвестиција 1.107,1 млн. евра. У поређењу с претходном годином, нето прилив СДИ повећан је за око 1 млрд. евра. Прилив капитала се, пре свега, дугује страним директним инвестицијама, трговинским кредитима и задужењу јавног сектора. Слабији прилив капитала, уз повлачење депозита и нето раздуживање привреде и банака, додатно указују на проблем финансирања текућег дефицита.

Девизне резерве Народне банке Србије на крају јануара 2012. године износиле су 11.603,7 милиона евра. Током јануара највећи девизни прилив забележен је по основу коришћењa кредита и донација, а највећи одлив по основу мањег издвајања обавезне резерве банака и плаћања обавеза према инокредиторима. Нето девизне резерве, тј. резерве умањене за девизна средства банака по основу обавезне резерве, као и за средства повучена од ММФ-а, на крају јануара су износиле 6.700,0 милионa евра.

Девизне резерве Народне банке Србије обезбеђују покривеност новчане масе M1 од 447,0%, краткорочног дуга од 1.791% и истовремено покривају више од осам месеци увоза робе и услуга.

Девизне резерве комерцијалних банака на крају јануара ове године износиле су 761,8 милиона евра, што је за 47,2 милиона мање него у претходном месецу. Укупне девизне резерве Републике Србије, смањене су у току јануара за 501,1 милион евра и износе 12.365,6 милиона евра.

Графикон – Девизне резерве у периоду 2004-2012. године (мил. евра)

Извор: Израђено на основу података НБС.

Укупан спољни дуг Србије је крајем 2011. године премашио 24,1 милијарду евра, тако да је, у односу на 2000. годину, повећан 2,4 пута. Највећи део овог дуга чине средњорочне и дугорочне обавезе (93,7%). Нето дуг јавног сектора крајем 2011. године достигао је 10,8 милијарди евра. Укупан дуг приватног сектора достигао је 13,3 милијарде евра (55,3%), од чега се девет милијарди евра односи на предузећа (37,3%), а 4,3 милијарде евра на банке (18%).

9

Појединачно посматрано, Србија највише (око 1,6 милијарди евра) дугује ММФ-у, а затим, Париском клубу поверилаца 1,58 милијарди евра, Међународној банци за обнову и развој 1,43 милијарде евра и Европској инвестиционој банци 1,04 милијарде евра, што заједно износи 5,7 милијарди евра и чини 53% укупног јавног дуга Србије.

Упоредо са растом дуга дошло је и до промене у његовој структури. Удео, иначе, доминантног јавног дуга у периоду 2000-2005. се постепено смањивао, да би у 2006. години постао мањи од приватног. На дан 31.12.2011. године удео дуга јавног сектора у укупном спољном дугу био је 44,7%, а приватног 55,3%.

Табела - Кумулативни спољни дуг у периоду 2000-2011. (у милионима евра)

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011

Укупан 10144,68 10967,99 9402,11 9678,28 9466,23 12196,22 14181,96 17138,71 21088,41 22487,31 23786,42 24125,40

Јавни 9470,64 10256,52 8628,36 8526,84 7283,10 7892,12 6592,19 6285,03 6520,77 7763,76 9076,43 10773,30

Приватни 674,03 711,47 773,76 1151,44 2183,12 4304,10 7589,77 10853,67 14567,65 14723,55 14710,00 13352,10

Извор: Народна банка Србије.

Сматра се да је једна земља високо задужена када је однос укупног спољног дуга према БДП преко 80%. Према званичном обрачуну Министарства финансија за Србију, тај однос је у 2011. био око 75%, а у 2010. години 82%. Међутим, у стручним круговима, на основу нешто другачије методологије обрачуна, истиче се да је Србија и у 2011. години прешла границу од 80%, те да се сврстава у групу високо задужених земаља.

Посебно забрињава чињеница што износ за отплату спољног дуга има тенденцију динамичног раста. У 2002. години износ за отплату је био само 218 милиона евра, у 2010. години већ је достигао 3,4 милијарде евра, а у 2011. години чак 4,07 милијарди евра. У 2011. години за сервисирање спољног дуга морало је да се издвоји 12,6% БДП-а.

Укупне планиране отплате по спољном дугу у 2012. години износе 4.410,0 милиона евра, и то:

• планиране отплате за јавни сектор износе 999,3 милиона евра (678,2 милиона евра - главница и 321,1 милион евра - камата);

• планиране отплате за приватни сектор износе 3.410,7 милиона евра (2.999,9 милиона евра - главница и 410,8 милиона евра - камата).

Уредно сервисирање ће у наредном периоду бити све теже, имајући у виду ревидиране пројекције раста БДП за 2012. годину (на свега 0,5%) и раст цена новог задуживања. Излаз треба тражити у предузимању мера ка убрзаном развоју и извозно оријентисаном расту индустрије и пољопривреде, јер се тако могу обезбедити реални извори за плаћање растућих обавеза у периоду који долази.

4. Јавни приходи и расходи Раст прихода сектора државе у 2011. био је нижи од просечне инфлације. Укупни jавни приходи (укључујући донације) реално су били нижи у односу на 2010. годину за 4,2%. Текући приходи били су нижи за 3,8%, капитални приходи за 8,2%, а донације за 67,7%. У оквиру текућих прихода у 2011. години је забележн реалан пад, како пореских, тако и непореских прихода и то за 3,6% и 5,7% респективно. Све категорије пореских прихода, изузев пореза на добит и акциза, реално су биле ниже, у односу на 2010. годину.

Раст јавне потрошње у 2011. години, такође, је био нижи од просечне инфлације у тој години, па су расходи реално опали у односу на 2010. годину. Укупни расходи

10

сектора државе реално су били мањи за 3,2% у односу на 2010. годину, иако је њихов номинални раст износио 7,4%.

Кретање расхода у посматраном периоду, било је повољно и са становишта структуре јавне потрошње, имајући у виду да су све категорије текућих расхода (изузев отплате камата), као и капитални расходи, реално били нижи у односу на претходну годину.

Према подацима Министарства финансија1 објављеним 20. фебруара 2012. године, буџетски приходи током првог месеца 2011. године достигли су 57,3 млрд. динара. Реaлизовани приходи буџета су за око 3,3% већи у односу на прошлогодишње јануарске приходе.

Током претходног петогодишњег периода (2008-2012. године) јануарски приходи буџета су остварили просечан раст од 1,35%. Највећи део пореских прихода се односи на уплату ПДВ2 у износу од 29,5 млрд. динара (јануарски приходи по основу пореза на додату вредност су традиционално високи с обзиром да се у јануару уплаћује ПДВ за претходна три месеца, али и с обзиром да је децембар месец с изразито високом потрошњом). Поред уплате ПДВ, највећи приход је забележен на основу уплата акциза (17,7 млрд. динара, или 32,1%). Овако висока уплата акциза последица је уплате акциза на дуванске прерађевине које произвођачи уплаћују пре редовног усклађивања акциза са стопом инфлације. Остали облици пореских прохода, као и непорески приходи, уплаћени су у складу са очекивањима за јануар.

Јануарски буџетски расходи су извршени у износу 66,0 млрд. динара и за око 14,2% су већи у односу на прошлогодишње. Током претходног петогодишњег приода (2008-2012. године) јануарски расходи буџета су остварили просечан годишњи раст од 6,7%. Највеће ставке представљају исплата плата запосленима и трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања (ПИО фонд, РЗЗО, Национална служба за запошљавање) у вредности чији се највећи део односи на пензије. Први квартал карактерише слабо извршење капиталних расхода и набавке финансијске имовине (буџетски кредити). Одступање је забележено код субвенција, због исплате пољопривредних субвенција, према раније утврђеном програму Владе.

Током јануара 2011. године остварен је дефицит буџета у висини од 8,7 млрд. динара, који је око 3,7 пута већи у односу на прошлогодишњи јануарски дефицит.

Према подацима Министарства финансија, објављеним 20. фебруара 2012. године, током претходног четворогодишњег периода (2008-2011. године) примања буџета су просечно номинално расла 15,8% годишње, док су расходи просечно годишње расли за 7,6%. Највећи просечни годишњи раст су остварили приходи од акциза (14,8%), док је највеће смањење реализовано код прихода од царина (просечно годишње смањење од 15,7%).3 Издаци буџета су, током истог периода, забележили просечан годишњи раст од 7,56%, при чему су највећи просечан годишњи раст забележили расходи по основу отплате камате (42,7%), а највише су смањени расходи за национални инвестициони план (просечно годишње смањивани за 40,4%). Дефицит буџета је просечно номинално годишње растао за 44,4% током периода 2008-2011. године.

5. Јавни дуг

Укупан јавни дуг Републике Србије на дан 31. јануара 2012. године износио је 14.470,7 милиона евра, што је за 4,1 млн. евра више у односу на период до 31. децембра 2011. године. Однос између укупног јавног дуга и БДП-а, након промена током децембра

                                                            1 Извор: http://www.mfin.gov.rs/. 2 Детаљнији подаци о Приходима и расходима буџета за посматрани период, према Закону о буџету налазе се у Анексу. 3 Смањење прихода од царина реализовано је услед једностране примене Споразума о стабилизацији и придруживању (који наша земља примењује почев од 1. фебруара 2009. године).

11

претходне и јануара текуће године, варира према извештајима појединих државних институција од 43,2% (према Министарству финансија) до око 46,4% (према проценама Фискалног савета). Укупне директне обавезе по јавном дугу достигле су 12.392,6 млн. eвра, а индиректне обавезе 2.078,1 млн. евра. Унутрашњи дуг по директним обавезама достигао је 5,2 млрд. евра, а спољни 7,2 млрд. евра. Унутрашњи дуг по индиректним обавезама износио је 533 млн. евра, а спољни 1,5 млрд. евра. Одрживост јавног дуга, која представља способност земље да редовно сервисира своје обавезе према повериоцима (домаћим и страним) може се представити преко три показатеља. То су: праћење односа јавног дуга и бруто домаћег производа, однос спољног дуга и извоза роба и услуга, као и однос примарног буџетског салда и бруто домаћег производа (БДП). Учешће јавног дуга у БДП је Законом о буџетском систему ограничено на 45%. Према упозорењу Фискалног савета, високи трошкови, уз ниске предвиђене стопе раста БДП-а у наредним годинама, могли би резултирати значајнијим порастом односа јавног дуга и БДП (преко 55%).

169.3

105.2

72.966.9

55.3 52.2

37.730.9 29.2 34.8 42.9 45.1 43.2

0

30

60

90

120

150

180

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012*

(у %)

 Графикон - Однос јавног дуга према Бруто друштвеном производу Србије (БДП) Извор: Министарство финансија РС, Макроекономски и фискални подаци, 20. 02. 2012. године Напомена: *) период 2012. године је до 31. јануара 2012. године и односи се на дуг централног нивоа власти.

6. Монетарна кретања и пласмани банака

Народна банка Србије је током прве половине 2011. године водила рестриктивну монетарну политику настојећи да смири неочекивано висок раст цена, пре свега хране и смањи веома изражена инфлациона очекивања. У складу са тим референтна каматна стопа је у том периоду повећавана више пута: са 12% колико је износила у јануару на 12,25% у марту, а затим на 12,50% у априлу.

Од почетка јуна НБС је започела, веома опрезно, са ублажавањем рестриктивности монетарне политике, јер је проценила да ће до краја године, захваљујући паду цена хране, као и смањеној агрегатној тражњи, преовлађивати дезинфлаторни утицаји. Ублажавање рестриктивности монетарне политике, пре свега, је изражено у постепеном смањивању референтне каматне стопе. Прво смањење забележено је почетком јуна када је ова каматна стопа снижена на 12,00%, а затим је у континуитету смањивана, да би на крају децембра износила 9,75% на годишњем нивоу.

У 2012. години НБС је наставила са релаксацијом монетарне политике. Последње снижење референтне каматне стопе забележено је у јануару, са 9,75% на 9,50%, док је на фебруарској седници, Извршни одбор НБС одлучио да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 9,50%. Одлука је донета у складу са актуелним економским кретањима и пројекцијом инфлације за ову годину.

У складу с променом референтне каматне стопе, дошло је и до измена осталих кључних каматних стопа које на крају фебруара износе: есконтна стопа 9,50%, каматна

12

стопа на депозитне олакшице 7,0% и каматна стопа на кредитне олакшице 12,0% на годишњем нивоу.

Степен ублажавања монетарне политике у наредном периоду зависиће и од решености Владе РС да подржи споразум са ММФ о задржавању буџетског дефицита на договореном нивоу, независно од чињенице да је тренутно дошло до замрзавања аранжмана са том институцијом. Кретање монетарних агрегата

Према подацима НБС4, у 2011. години и на самом почетку 2012. године остварена су следећа кретања каматних стопа и важнијих монетарних агрегата:

Динарски примарни новац је последњег дана јануара 2012. године износио 217,6 млрд. динара и мањи је за 9,5 млрд. динара или 4,2% у односу на крај децембра 2011. године.

На крају децембра 2011. године динарски примарни новац износио је 227,1 млрд. динара, што је за 38,9 млрд. динара више него на крају 2010. године или 20,7%. Током прошле године највећи део динарског примарног новца емитован је путем девизних трансакција, а повлачен путем операција на отвореном тржишту. Улагање у репо ХоВ било је атрактивно током читаве претходне године, без обзира што је од јуна започето са смањењем референтне каматне стопе.

На почетку 2012. године понуда новца је смањена у односу на крај пртходне године, што је уобичајено, јер је ниво новчане масе готово увек на крају године виши. Тако су сва три новчана агрегата М1, М2 и М3 према стању на крају јануара 2012. године нешто нижа него на крају децембра претходне године.

Новчана маса М1 (депозити по виђењу + готов новац у оптицају) на крају јануара 2012. године износила је 275,3 млрд. динара и у односу на крај децембра претходне године мања је за 18,0 млрд. динара или 6,2%.

На крају децембра 2011. године новчана маса М1 је износила 293,3 млрд. динара и у односу на крај децембра 2010. године повећана је за 40,0 млрд. динара или 15,8%.

Новчана маса М2 (М1 + остали динарски депозити) је последњег дана јануара 2012. године износила 463,8 млрд динара, што представља смањење од 22,6 млрд. динара или 4,7% у односу на крај децембра 2011. године.

На крају децембра 2011. године новчана маса М2 износила је 486,4 млрд. динара и у односу на крај децембра 2010. године повећана је за 75,9 млрд. динара или 18,5%.

Новчана маса М3 (М2 + девизни депозити) је крајем јануара 2012. године износила 1.483,1 млрд. динара, што је мање за 14,8 млрд. динара или 1% у односу на децембар претходне године.

На крају децембра 2011. године новчана маса М3 износила је 1.497,9 млрд. динара и у односу на крај децембра 2010. године већа је за 137,1 млрд. динара или 10,1%.

Ликвидност банака, током читаве прошле године и у првим месецима 2012. године, одржава се на задовољавајућем нивоу.

Интересовање банака да слободна средства пласирају у репо ХоВ НБС, током 2011. године је повећано, иако је у периоду када је забележено повећано улагање банака у репо ХоВ, референтна каматна стопа смањивана.

                                                            4 Статистички билтен НБС, јануар 2012. године 

13

Тако је стање репо ХоВ у портфељу банака повећано са 46,9 млрд динара, колико је износило на крају децембра 2010. године на 111,0 млрд. динара, на крају августа 2011. године, а затим на 120,5 млрд. динара на крају децембра 2011. године. Током 2011. године банке су повећале своје пласмане у репо ХоВ НБС за 73,6 млрд. динара или 156,9%.

На крају јануара 2012. године забележен је даљи раст ових ХоВ у портфељу банка и то са 120,5 млрд. динара на 133,1 млрд. динар, што представља повећање од 12,6 млрд. динара или 10,4%.

Укупна штедња грађана на крају децембра 2011. године износила је 794,9 млрд. динара, од чега се на девизну штедњу односи 775,6 млрд. динара, а на динарску 19,3 млрд. динара. У укупној штедњи, девизна штедња грађана учествује са преко 97%, а динарска до 3%. Kредитна активност У прошлој, 2011. години, забележен је раст кредитне активности банака. Међутим динамика раста је успоренија у односу на 2010. годину. Према подацима НБС, стање укупно одобрених кредита банака привреди и становништву, на крају децембра 2011. године износило је 1.711,5 млрд динара. То у односу на крај 2010. године представља повећање од 125,1 млрд динара или 7,8% номинално. У оквиру укупних кредита, кредити одобрени привреди, према стању на крају децембра 2011. године износили су 1.109,9 млрд. динара и у 2011. години повећани су за 88,4 млрд. динара или 8,6%. Кредити одобрени становништву на крају децембра 2011. године износили су 601,6 млрд динара и повећани су за 36,6 млрд динара или 6,4%.

Секторска структура кредита одобрених привреди показује да су банке у 2011. години највише кредита одобриле за:

• сектор B, C i E (рударство, прерађивачка индустрија и снабдевање водом и управљање отпадним водама) - стање одобрених кредита на крају децембра износи 334,7 млрд. динара или 30,1% укупно одобрених кредита привреди,

• сектор G (трговина на велико и мало, поправка мот.возила, мотоцикла) - стање одобрених кредита на крају децембра износи 290,3 млрд. динара или 26,1% укупно одобрених кредита привреди,

• сектор H, I, J (саобраћај и складиштење, услуге смештаја и исхране и информисање и комуникације) стање одобрених кредита на крају децембра износи 139,7 млрд. динара или 12,6% укупно одобрених кредита привреди,

• сектор F (грађевинарство) - стање одобрених кредита на крају децембра износи 122,9 млрд. динара или 11,1% укупно одобрених кредита привреди,

• сектор L, M, N, R i S (пословање некретнинама, стручне и научне делатности, административне и услужне делатности, уметност, забава и остале услужне делатности) - стање одобрених кредита на крају децембра износи 74,9 млрд. динара или 6,7% укупно одобрених кредита привреди,

• сектор A (пољопривреда, шумарство, и рибарство) - стање одобрених кредита на крају децембра износи 56,7 млрд. динара или 5,1% укупно одобрених кредита привреди.

14

Уколико се у оцену кредитне активности банка укључе ефекти девизног курса динара, евидентно је успоравање кредитне активности у другој половини године, нарочито у четвртом кварталу, у ком је дошло до депресијације курса динара. И у 2011. години, као претходне две године, одобравање кредита са субвенционисаним каматама значајно је утицало на одржавање кредитне активности банака и одразило се на одржавање привредне активности. Без ових кредита кредита кредитна активност банака би свакако била још скромнија, а каматне стопе више. На то указује и успоравање кредитне активности у последњем кварталу, на шта се свакако одразило одсуство кредита са субвенционисаним каматама, јер су средства за 2011. годину за субвенционисане кредите до краја августа готово у целини потрошена.

Уколико посматрамо укупне кредите привреди, домаће кредите и директно задуживање привреде у иностранству, може се закључити да је у прошлој години дошло до стагнације, јер се привреда током године стално раздуживала према иностранству, паралелно са успоравањем домаћих кредита. Cross border кредити - Укупан дуг предузећа према иностранству на крају децембра 2011. године износио је 8,9 милијарди евра. Раздуживање предузећа према иностранству, започето у претходној, настављено је и током читаве 2011. године. Предузећа су се закључно са 31.12.2011. године у односу на децембар 2010. године укупно раздужила за 629,3 милиона евра. Од овог износа на смањење дугорочног дуга предузећа односи се 595,8 милиона евра, а краткорочнг 33,5 милиона евра. Благи раст кредита банака настављен је и почетком 2012. године. Према расположивим подацима за јануар 2012. године може се оценити да су укупни кредити банака одобрени привреди и становништву у односу на децембар 2011. године повећани за 48,8 млрд. динара или 2,8% номинално. При томе, кредити одобрени привреди повећани су за 42,6 млрд.динара или 3,7%, док су кредити становништву повећани за 6,2 млрд. динара или 0,5% номинално.

На даљу кредитну активност банака свакако ће се одразити смањење субвенционисаних кредита у односу на прошлу годину. Наиме програмом субвенционисаних кредита за 2012. годину издвојена средства из буџета за МЕРР-а мања су за 13 млрд. динара у односу на претходну годину. За разлику од претходног трогодишњег периода, ове године програмом нису планирана средства за субвенционисање камата на кредите за ликвидност, инвестиције и потрошачке кредите. У 2012. години се наставља стамбено кредитирање уз подршку државе. Средином јануара Влада Србије донела је Уредбу о мерама подршке грађевинској индустрији кроз дугоророчно стамбено кредитирање у 2012. години, у циљу стимулисања тражње за куповином станова у новоградњи и упошљавања домаће грађевинске индустрије. У Буџету РС за 2012. годину за дугорочно стамбено кредитирање и субвенционисање камата за стамбене кредите обезбеђено је 1,2 млрд. динара (у 2011. години 1,7 млрд. динара). Ова средства Министарсво животне средине, рударства и просторног планирања преноси на рачун Националне корпорације за осигурање стамбених кредита, која врши исплату одобрених средстава банкама.

Каматне стопе на кредите банака

Каматне стопе на новоодобрене динарске кредите током 2011. године пратиле су кретање референтне каматне стопе. Тако је просечна пондерисана каматна стопа на динарске неиндексиране кредите током прошле године износила највише у јуну (19,38%), а најниже у децембру (17,8%). У јануару 2012. године ова камата је нешто нижа и износила је 16,13% на годишњем нивоу.

15

Истовремено, просечна пондерисана каматна стопа на девизне и динарске индексиране кредите у еврима била је нижа и кретала се у распону од 8,87% годишње, колико је износила у јуну до 7,75% у августу. У јануару 2012. године ова камата је износила 7,49% на годишњем нивоу.

Подаци НБС показују да је општи ниво каматних стопа у Србији и даље веома висок и виши него у окружењу, што угрожава ценовну конкурентност привреде.

Висока инфлација и последично релативно висока референтна каматна стопа НБС деловале су ограничавајуће на смањење каматних стопа за динарске кредите. Евидентан је и утицај ниског кредитног рејтинга Србије на цену задуживања у иностранству, због чега су и каматне стопе девизно индексиране високе. На те стопе одражава се и висок ниво имобилизације средстава по основу издвајања обавезне резерве. Почетком децембра 2011. године НБС је изменила важећу регулативу која је у примени од 1. јануара 2012. године и значајно смањила издвајања банака у резерве за потенцијалне губитке. Посматрано по појединим категоријама, ова издвајања су више него преполовљена, што ће свакако битно утицати на смањење трошкова кредитирања и тиме смањење каматних стопа на кредите банака. Поред тога, релаксацијом одлуке о класификацији НБС је омогућила банкама да прихватају робни запис као средство обезбеђења за кредитирање пољопривреде. Нова одлука НБС, која робном запису даје статус адекватног средства обезбеђења, треба да подстакне банке да увећају свој портфолио за кредитирање пољопривреде по основу робног записа.

Кашњења у отплати кредита - проблематични кредити

Кашњења у отплати кредита, мерено учешћем проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима, су у 2011. години, повећана у односу на претходну годину. Забрињава податак да је ¼ кредита одобрених привреди у доцњи дужој од 90 дана.

Посматрано по кварталима, учешће проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима, на крају четвртог квартала 2011. године износило је 19,2%, што је нешто више у односу на учешће NPL кредита на крају септембра (18,8%) или на крају јуна (18,6%). У односу на крај првог тромесечја (17,1%) учешће проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима је повећано за 2,1 п.п. високо учешће проблематичних кредита последица је пре свега раста кредита у доцњи у привреди.

Учешће кредита привреди у доцњи дужој од 90 дана на крају четвртог квартала 2011. године износило је 24,6% укупно одобрених кредита привреди. Проблематични кредити на крају првог квартала износили су 22,1%, на крају другог 23,7%, а на крају трећег квартала 24,4% укупно одобрених кредита привреди.

Учешће проблематичних пласмана одобрених становништву у укупно одобреним кредитима становништву је знатно ниже. У децембру 2011. године износило је 8,0%. Проблематични кредити становништва на крају првог квартала износили су 9,1%, на крају другог 8,1,%, а на крају трећег квартала 8,4% укупно одобрених кредита становништву.

Током 2011. године НБС и Влада РС предузеле су одређене мере како би подстакле банке да својим клијентима, правним лицима олакшају финансијску позицију и омогуће репрограм одобрених кредита.

16

У том циљу, Народна банка Србије је почетком априла 2011. године изменила важећу регулативу и омогућила банкама да сва реструктурирана потраживања, под одређеним условима, могу класификовати у мање ризичну категорију. То се односи на реструктурирана потраживања при првом реструктурирању, уз услов да дужник у периоду од најмање три месеца, односно најмање три узастопна плаћања своје обавезе измирује с доцњом не дужом од 30 дана.

Поред тога, средином јуна 2011. године Влада РС је усвојила Одлуку у складу са којом је препоручила банкама да отпочну са репрограмом кредита одобених привреди. Према одлуци Владе, банкама је препоручено да врше репрограм кредита својим клијентима – правним лицима одобравањем грејс периода у трајању од годину дана и продужењем рока отплате кредита за годину дана. Током грејс периода предузећа не отплаћују главницу, већ само камату.

Ова препорука Владе донета је уз консултације са Народном банком Србије која је ради подршке банкама изменила Одлуку о класификацији и додатно прецизирала услове под којима репрограмирање, односно продужење рока отплате кредита неће утицати негативно на оцену нивоа преузетог кредитног ризика и тиме нивоа резервисања за потенцијалне губитке, у складу с критеријумом уредности у измиривању обавеза дужника.

Смањењу кредита у доцњи може битно да допринесе примена Закона о споразумном финансијском реструктурирању привредних друштава, према ком је ПКС институционални посредник. Са применом овог Закона касни се због тога што МЕРР није донео подзаконски акт којим се ближе одређује садржај Уговора о мировању, који претходи Уговору о споразумном реструктурирању.

7. Неликвидност привреде и блокирани рачуни

У привреди је и даље наглашен проблем неликвидности. Просечан рок наплате потраживања у Србији је око 130 дана. Један од показатеља неликвидности привреде је и смањење учешћа депозита привреде у укупним депозитима. Они су са 40,6% крајем 2005. године, смањени на 35,6% крајем 2008. године, а крајем 2011. године то учешће износи 30,8%.

Држава је, укључујући и лoкалну самоуправу, и даље један од основних генератора неликвидности привреде. У циљу побољшања ликвидности привреде Влада Србије је крајем октобра 2011. године донела Уредбу којом је рок за измиривање дугова јавног сектора према привреди ограничен на 60 дана, а односи се на министарства, агенције, дирекције и локалну самоуправу. Уредба се примењује од средине децембра 2011. године јер је тада ступио на снагу правилник о сровођењу Уредбе. Исто тако, МЕРР је упутио Влади Нацрт закона о роковима измирења новчаних обавеза којим је прописано ограничење општег рока за плаћање до 60 дана. Законом ће бити обухваћени сви, односно државне институције, јавна предузећа и привредни субјекти. Законом нису регулисана тзв. стара дуговања државе.

Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова, су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде.

Према подацима НБС, на дан 31. децембра 2011. године било је блокирано 62.340 привредних субјеката, са укупним неизмиреним обавезама од 172,1 млрд динара и 92.883 запослених радника. У односу на децембар 2010. године, број блокираних привредних субјеката је смањен за 691, а неизмирене обавезе за 55,3 млрд динара. У односу на јун 2010. године, од када почиње смањење броја блокираних рачуна, број блокираних привредних субјеката крајем децембра 2011. године је смањен за 10.752

17

што је последица примене института "аутоматски стечај", односно брисања из регистра једног броја субјеката. Мањи број предузећа је одблокиран. Од укупног броја блокираних привредних субјеката око 68% односи се на предузетнике и 20% на мала предузећа. Када се посматра износ блокаде, највећи део, око 42% односи се на мала предузећа, док се на предузетнике односи око 13% укупног износа блокаде. Од почетка спровођења аутоматског стечаја, од марта 2010. године, према подацима Агенције за привредне регистре, током 2010. године по основу "аутоматског стечаја" из регистра обрисано је 5.980 привредних друштва. Над овим предузећима су судови окончали поступке аутоматског стечаја и о томе обавестили АПР која је по службеној дужности извршила поступак брисања из регистра. Од почетка 2011. године до 6. октобра 2011. године, АПР по основу "аутоматског стечаја" је обрисала 8.345 привредних субјеката, тако да је АПР од почетка спровођења аутоматског стечаја до 6. октобра 2011. године, по овом основу из регистра обрисала укупно 14.325 привредних друштва. На овај начин, требало би да се настави процес чишћења привреде од фиктивних предузећа, од којих су нека основана да би се на њих пренели дугови матичних фирми или избегло плаћање обавеза. У 2012. години, ова граница ће се спустити на 12 месеци, што значи да сва предузећа која су обуставила плаћања у том периоду, подлежу законским одредбама о "аутоматском стечају".

Према подацима НБС, на дан 31. јануара 2012. године било је блокирано 62.452 привредна субјеката, са укупним неизмиреним обавезама од 173,1 млрд динара и 96.439 запослених радника.

II. НЕКИ ПОКАЗАТЕЉИ ПРИВРЕДНИХ КРЕТАЊА

1. БДП И ПРИВРЕДНА АКТИВНОСТ ПО ОБЛАСТИМА Према последњој флеш процени РЗС, БДП Републике Србије је у четвртом кварталу 2011. године реално повећан за 0,8%, што указује на извесно успоравање раста привредне активности током другог полугодишта. Ово успоравање је узроковало да процењена стопа привредног раста у 2011. буде 1,9%, а пројектована стопа за 2012. годину 0,5%, што је знатно испод очекивања формулисаних почетком претходне године. Ревизија пројекције привредног раста Србије у 2012. години, највећим делом, узрокована је очекивањима о успоравању раста светске привреде и западању еврозоне у рецесију.

Табела - Стопе реалног раста БДП, уланчане мере обима 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011

Промене, према истом кварталу претходне године, % I квартал -0,6 6,1 8,4 3,4 6,1 7,4 7,5 -4,0 -0,2 3,7 II квартал 4,4 5,2 5,1 7,7 3,9 6,9 4,2 -4,6 0,5 2,5 III квартал 7,6 -0,6 9,0 7,1 3,1 4,0 3,9 -3,0 1,6 0,5 IV квартал 5,2 0,5 14,1 3,5 1,8 3,8 0,4 -2,6 1,7 0,8*

Промене, према претходној години, % УКУПНО 4,3 2,5 9,3 5,4 3,6 5,4 3,8 -3,5 1,0 1,9**Флеш процена РЗС. Извор: Министарство финансија РС.

18

Међутим, када се упореди ниво привредне активности из четвртог и трећег квартала 2011. године, долази се до закључка да је крајем протекле године дошло до извесног опоравка производње. Овај опоравак се готово у целости приписује инвестиционој активности, док је утицај нето-извоза био неутралан, а утицај домаће тражње негативан.

Процењени раст економске активности у последњем кварталу протекле године представља, пре свега, резултат повећања производње у секторима рударства, снабдевања електричном енергијом, гасом и паром и грађевинарства. Да раст не буде већи, утицала је прерађивачка индустрија, која је забележила пад продукције у четвртом кварталу 2011. године.

Иако је производња прерађивачке индустрије опала, укупна индустријска производња је у четвртом кварталу 2011. године забележила раст (0,8% према десезонираним подацима) захваљујући расту у сектору рударства и снабдевања електричном енергијом, гасом и паром (6,7%, односно 7,1% десезонирано). На повећање производње у сектору рударства утицала је неповољна хидролошка ситуација, због које су, током последњег тромесечја, производња електричне енергије у термоелектранама и производња угља биле рекордно високе.

1) Индустријска производња

Физички обим индустријске производње

И поред продубљивања кризе домаће индустрије током другог дела 2011. године, физички обим индустријске производње је на крају године остварио мали раст од 2,1% у односу на 2010. Овоме је понајвише допринео известан опоравак укупне индустријске продукције у четвртом кварталу, а нарочито раст производње у рударском и електроенергетском сектору.

Посматрано на годишњем нивоу, сектор рударства је повећао производњу у 2011. години, у односу на претходну годину за 10,4%, сектор снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација за 9,7%, док је сектор прерађивачке индустрије забележио пад производње за 0,4%. Посматрано по намени, производња енергије је порасла за 6,2%, интермедијарних производа, осим енергије за 3,2% и капиталних производа за 2,0%, док је пад забележен код трајних и нетрајних производа за широку потрошњу за 16,2% и 1,0% респективно.

Највећи раст производње у 2011. години остварен је у областима: експлоатација сирове нафте и природног гаса; производња моторних возила и приколица; производња рачунара, електронских и оптичких производа; експлоатација руда метала; прерада дрвета и производи од дрвета, осим намештаја и производња папира и производа од папира.

Највећи подбачај продукције у 2011. години имале су: производња осталих саобраћајних средстава, поправка и монтажа машина и опрема, производња намештаја, производња кокса и деривата нафте и производња текстила.

Криза индустријске производње захватила је и остале бивше југословенске републике. Пад индустријске производње у 2011. години, у односу на 2010. годину, забележен је у Хрватској, Македонији и Црној Гори, док је Федерација Босне и Херцеговине остварила скроман раст физичког обима индустријске производње који се може упоредити са оним у Србији. Нешто динамичнији, мада не и посебно висок, раст индустријске продукције евидентиран је једино у Републици Српској и Словенији.

19

4.7

3.22.5 2.1

-1.2

-4.8

-10.3

-11

-9-7

-5-3

-1

13

5

Проценти

Република

Српска

Словенија

Федерација

БИХ

Србија

Хрватска

Македонија

Црна Го

ра

 Графикон - Стопе промена индустријске производње у бившим југословенским

републикама, јануар-децембар 2011. у односу на јануар-децембар 2010. (проценти) Извор: Националне статистике.

Опадајући тренд индустријске производње у Републици Србији настављен је и у текућој години. Обим индустријске производње у јануару 2012. године опао је за 2,7% у односу на одговарајући месец претходне године. У поређењу са просеком 2011. године, овогодишњи јануарски ниво индустријске производње нижи је за 16,0%, што је логична последица смањеног броја радних дана у том месецу. Посматрано по секторима, у јануару 2012. године, у односу на исти месец 2011. године, сектор рударства остварио је раст производње за 10,9%, а сектор снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација за 6,2%. Насупрот томе, најзначајнији сектор домаће привреде, прерађивачка индустрија, забележио је пад производње у посматраном периоду за 7,6%.

Графикон - Индекси индустријске производње, 2008-2012. године

Извор: РЗС, Саопштење ИН10, бр. 48 од 29.02.2012.

Када се у анализу укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка, укупна индустријска производња у јануару 2012.године, у односу на просек 2011. године, мања је за 15,5%, а производња прерађивачке индустрије за 26,1%.

20

Десезонирани индекс индустријске производње за јануар 2012. године, у односу на претходни месец, показује да је укупна индустријска производња забележила пад од 0,3%, док је производња прерађених индустријких производа порасла за исти проценат. Табела - Република Србија: Десезонирани индекси индустријске производње (∅2011=100) Год./Мес. I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Индустрија укупно 2011 101,4 101,8 100,8 100,1 104,6 100,3 98,6 97,9 98,3 98,9 99,4 99,2 2012 98,9

Прерађивачка индустрија 2011 105,4 102,1 100,6 99,6 102,8 101,9 101,0 97,9 98,3 98,7 96,6 97,4 2012 97,7

Извор: РЗС, Саопштење ИН10, бр. 48 од 29.02.2012.

Посматрано по намени, раст продукције у јануару ове године, у односу на јануар протекле године, евидентиран је једино код енергената и то за 5,1%. Производња капиталних производа смањена је у овом периоду за 18,8%, нетрајних производа за широку потрошњу за 9,0%, трајних производа за широку потрошњу за 8,4% и интермедијарних производа, осим енергије за 3,2%. Обим индустријске производње у јануару 2012. године, у односу на јануар 2011. године, бележи пад код 17 области које у структури индустријске производње учествују са 58% и раст код 12 области чије учешће у структури индустријске производње износи 42%. Највећи утицај на пад индустријске производње у јануару 2012. године, у односу на јануар 2011. године, имале су: производња основних метала, производња прехрамбених производа, производња основних фармацеутских производа и препарата, производња дуванских производа и производња моторних возила и приколица. Залихе индустријских производа Залихе индустријских производа у Републици Србији смањене су у јануару 2012. године за 3,7%, у односу на јануар претходне године, док су за 1,9% премашиле просечан ниво залиха из 2011. Посматрано по намени, у јануару ове године, у односу на јануар 2011. године, раст залиха забележен је код трајних и нетрајних производа за широку потрошњу, за 4,0% и 1,7% респективно. Код осталих наменских група евидентиран је пад залиха и то код: интермедијарних производа, осим енергије за 10,7%, енергената за 7,2% и капиталних производа за 3,5%. У поређењу с истим месецом претходне године, овогодишње јануарске залихе руда повећане су за 11,2%. Залихе руда метала веће су за 27,3%, залихе сирове нафте и природног гаса за 22,4%, залихе угља за 17,8% и залихе осталих руда за 1,6%. Залихе прерађених индустријских производа опале су у посматраном пердиоду за 4,1%. Највећи пад залиха забележен је код: дуванских производа (-33,7%); одевних предмета (-32,0%); дрвета и производа од дрвета, осим намештаја (-31,3%); електричне опреме (-31,0%); штампаних, аудио и видео записа (-29,8%); основних метала (-28,0) и производа од неметалних минерала (-19,7%). У истом периоду, највише су порасле залихе: коже и предмета од коже (121,4%); осталих саобраћајних средстава (62,5%); рачунара, електронских и оптичких производа

21

(49,8%); металних производа, осим машина (33,9%); прехрамбених производа (13,8%) и моторних возила и приколица (12,5%).

2) Пољопривреда

Подаци РЗС о оствареној производњи пшенице (Саопштење ПО17 од 25. новембра 2011. године) и приносима касних усева, воћа и грожђа приказани су према стању на дан 10. новембра 2011. године. Према коначним подацима, са жетвених површина од 493.006 хектара остварена је производња пшенице од 2.076.237 тона, што је за 27,3% више у односу на остварену производњу у прошлој години, а за 2,4% више у односу на остварен просек из периода 2001-2010. године.

Остварена производња пшенице са пренетим залихама из претходне сезоне обезбеђује самодовољност у снабдевању домаћег становништва.

Према расположивим подацима, у 2011. години остварена је производња кукуруза од 6.479 хиљада тона, што је за 10,3% мање у односу на производњу остварену у прошлој години. Истовремено, посматрано у односу на прошлу годину, већа је производња сунцокрета, за 14,3% и кромпира за 0,5%, а мања производња шећерне репе за 15,1%, соје за 18,5% и пасуља за 8,6%.

Посматрано у односу на десетогодишњи просек (2001-2010.), производња кукуруза већа је за 10,2%, сунцокрета за 19,4%, соје за 30,9%, шећерне репе за 6,8% и кромпира за 1,9%.

Код воћа, посматрано у односу на остварену производњу у прошлој години, већа је производња јабука за 10,7% и шљива за 39,1%. У поређењу са десетогодишњим просеком, производња шљива је већа за 21,2%. Производња грожђа мања је за 1,6% у односу на прошлогодишњу, а мања је и за 11,7% у односу на десетогодишњи просек.

Републички завод за статистику од 1999. године не располаже појединим подацима за АП Косово и Метохија и они нису садржани у обухвату укупних података за Републику Србију.

78,9

112,7 118,8100,2

154,9

127,3

89,7 84,9

114,381,5

020406080

100120140160

Пшеница Кукуруз Шећерна репа Сунцокрет Соја

2010 2011

 Графикон - Индекси остварене производње (Претходна година =100)

Извор: РЗС   

3) Грађевинарство Републички завод за статистику Србије објавио је податке о грађевинској делатности у 2011. години (Саопштење бр. 032 од 14.02.2012.). У четвртом кварталу 2011. године, укупна вредност изведених радова извођача из Републике Србије је повећана у односу на четврти квартал 2010. године за 16,5% у текућим ценама и за 16,0% у сталним ценама. У односу на трећи квартал 2011. године та вредност је повећана за

22

8,0%, а у односу на просек 2010. године раст износи 61,2%. У периоду I-IV квартал 2011. у односу на исти период 2010. године вредност изведених радова извођача из Републике Србије остварила је раст од 21,0%. Вредност уговорених радова извођача из Републике Србије у четвртом кварталу 2011. у односу на четврти квартал 2010. повећана је за 9,5%, док је у односу на трећи квартал 2011. године евидентиран пад за 20,1%, а у односу на просек 2010. раст од 19,0%. У 2011. години вредност уговорених радова повећана је за 18,1% у односу на 2010. годину. Од укупне вредности изведених радова, доминантан део чине радови на територији Републике Србије (94,3% у четвртом кварталу 2011. године), а мањи део чине радови изведени у иностранству (5,7%). Вредност радова изведених у иностранству у четвртом кварталу 2011. године у односу на четврти квартал 2010. године смањена је за 22,9%, док је у односу на трећи квартал 2011. остварен пад од 46,9%, а у односу на просек 2010. раст од 5,5%. У 2011. у односу на 2010. годину, вредност радова изведених у иностранству повећана је за 18,8%. Табела - Индекси вредности изведених и уговорених радова извођача из Р. Србије*,   IV 2011

IV 2010 IV 2011III 2011 

IV 2011 Ø 2010 

I‐IV 2011I‐IV 2010 

Вредност изведених радова - укупно 116,5 108,0 161,2 121,0

- Зграде 144,8 110,8 191,1 139,9

- Остале грађевине 105,2 106,5 148,5 113,0

Вредност изведених радова у инос. 77,1 53,1 105,5 118,8

Вредност уговорених радова 109,5 79,9 119,0 118,1

Напомене: Истраживањем су обухваћена само правна и физичка лица која имају значајну грађевинску делатност. Вредност уговорених радова подразумева укупну вредност уговора склопљених у извештајном тромесечју (нови уговори). *Без података за Косово и Метохију. Извор: РЗС, Саопштење бр. 032 од 14.02.2012.

Графикон - Индекси вредности изведених радова извођача из Републике Србије Извор: РЗС, Саопштење бр. 032 од 14.02.2012.

 

23

Посматрано према областима, највећу грађевинску активност у четвртом кварталу 2011. године забележили су извођачи из града Београда, 41,5% од укупне вредности изведених радова. Затим, треба поменути Јужнобачку област са учешћем од 8,4%, Златиборску са 7,9%, Мачванску област са 5,9% и Рашку са 5,1%. Учешћа осталих области крећу се од 0,3% до 3,1%.  4) Саобраћај Према последњим расположивим подацима Републичког завода за статистику, у периоду I - III квартал 2011. године у односу на исти период 2010. године, у саобраћају су забележене следеће тенденције: укупан физички обим саобраћајних услуга повећан је за 10,9%; у копненом саобраћају раст физичког обима услуга износи 5,1%, а посматрано по појединим видовима копненог саобраћаја, у железничком саобраћају евидентиран је раст од 5,9%, у цевоводном транспорту пад од 3,8%, у друмском саобраћају раст од 7,8% и градском превозу раст од 1,5%. У ваздушном саобраћају остварен је раст физичког обима услуга од 23,6%, док је у речном саобраћају забележен пад од 15,2%.  Према индексима физичког обима услуга за трећи квартал 2011. у односу на просек 2010. године, укупан обим саобраћајних услуга повећан је за 25,7%. У копненом саобраћају укупан обим услуга је порастао за 1,1%. Посматрано по појединим видовима копненог саобраћаја, уочава се да је запаженији раст остварен у друмском саобраћају (за 9,5%), а у железничком саобраћају нешто скромнији раст од 3,2%, док је у цевоводном транспорту остварен пад (за 37,8%) и у градском саобраћају, такође, пад (за 7,3%). У  речном  саобраћају  остварен  је  пад  од  31,0%,  а  у  ваздушном  саобраћају  раст  од 81,1%.  

5) Трговина Један од показатеља о неповољним тенденцијама када је реч о животном стандарду становништва Србије у протеклој, 2011. години, свакако је промет робе у трговини на мало. Према кумулативним подацима РЗС за дванаест месеци 2011. године, у односу на 2010. годину, промет робе у трговини на мало опао је за 7,3% у текућим ценама и за 16,7% у сталним ценама. У децембру 2011. године у односу на децембар 2010. године, промет је опао за 9,9% у текућим, и за 16,5% у сталним ценама. Уобичајено повећање промета пред Новогодишње и божићне празнике забележено је и у децембру 2011. у односу на претходни месец исте године, и то за 12,7% у текућим ценама и за 13,2% у сталним ценама. У децембру 2011. године у односу на просек 2010. године остварен је раст од 7,1% у текућим ценама и пад од 5,1% у сталним ценама. Табела Индекси промета робе у трговини на мало, Реп. Србија*, јануар-децембар 2011. (претходни подаци) XII 2011

XII 2010 XII 2011 XI 2011

I-XII 2011 I-XII 2010

XII 2011 Ø 2010

У текућим ценама Репуб. Србија 90,1 112,7 92,7 107,1Србија - север 105,3 114,9 105,1 127,6 Регион Војводине

113,5 111,4 113,2 132,1

24

Србија - југ 69,6 108,5 76,7 80,6У сталним ценама**

Репуб. Србија 83,5 113,2 83,3 94,9Србија - север 97,6 115,7 95,0 113,6 Регион Војводине

105,7 112,1 102,0 117,8

Србија - југ 64,5 108,6 68,8 71,0*Без Косова и Метохије. **Индекси промета робе у сталним ценама добијени су дефлационирањем

индекса у текућим ценама одговарајућим индексимав потрошачких цена из којих су искључени: вода (из комуналних система), струја и моторна возила, мотоцикли и делови.

Напомене: Статистика од 2011. године примењује Класификацију делатности – КД („Службени гласник РС“ бр. 54/2010). Истраживањем је обухваћена област 47 КД, односно, промет робе у трговини на мало, изузев промета на мало моторним возилима, мотоциклима и деловима. У 2011. примењен је нови стандард за прикупљање и објављивање статистичких података на основу Номенклатуре статистичких територијалних јединица („Службени гласник РС“, бр. 109/09 и 46/10).

Промет робе обухвата порез на додату вредност (ПДВ). Извор: РЗС, Саопштење бр. 015 од 31.01.2012.

У првом месецу 2012. године остварен је даљи пад промета робе у трговини на мало. Према претходним подацима РЗС, у јануару 2012. у односу на децембар 2011. године евидентиран је пад промета и у текућим и у сталним ценама за 22,6%, а у односу на просек 2011. остварен је пад за 12,1 % у текућим ценама и за 13,9% у сталним ценама. Иако је у јануару 2012. у односу на јануар претходне године забележен раст од 2,9% у текућим ценама, ипак је истовремено у сталним ценама остварен пад за 3,2%.

Ø2010=100

Графикон - Индекси промета у трговини на мало, Република Србија

Извор: РЗС, Саопштење бр. 050 од 29.02.2012.

6) Туризам Републички завод за статистику Србије 31. јануара 2012. године објавио је податке о туристичком промету у Републици Србији у 2011. години. Према овим подацима, Србију је у 2011. години посетило укупно 2.068.610 туриста, од чега 1.304.443 домаћих и 764.167 страних. Остварено је укупно 6.644.738 ноћења, од чега доминантан део чине ноћења домаћих туриста (5.001.684), а мањи део ноћења страних туриста (1.643.054). Север Србије посетило је укупно 908.373, а југ 1.160.237 туриста. У северном делу Србије остварено је укупно 2.093.684 ноћења, а у јужном 4.551.054 ноћења. У 2011. у односу на 2010. годину, укупан број долазака туриста (домаћих и страних) повећан је за 3,4%, број долазака домаћих туриста опао је за 1,0%, а број долазака страних туриста повећан је за 11,9%. Укупан број ноћења туриста (домаћих и страних)

25

повећан је за 3,6%, број ноћења домаћих туриста повећан је за скромних 0,8%, а број ноћења страних туриста повећан је за 13,1%. Динамичнији раст укупног броја долазака и ноћења туриста (домаћих и страних заједно) забележен је у јужном у односу на северни део Србије. Посматрано по изабраним туристичким местима, Београд је најзначајнија туристичка дестинација коју је у 2011. години посетило укупно 590.684 туриста и где је остварено укупно 1.149.029 ноћења. У односу на 2010. годину, укупан број долазака туриста у Београд само је незнатно повећан (за 0,2%), а укупан број ноћења туриста у Београду повећан је за 1,7%, и то, пре свега захваљујући динамичном расту броја долазака  и ноћења страних туриста, док је број долазака и ноћења домаћих туриста имао тенденцију пада у посматраном периоду. Посматрано по земљама из којих долазе туристи у Републику Србију, у 2011. години највећи број долазака остварили су туристи из Словеније (74.674), Црне Горе (66.636), Босне и Херцеговине (65.960), Хрватске (50.625) и Немачке (48.159), а затим следе туристи из: Италије (38.105), Македоније (33.619), Румуније (30.628), Бугарске (28.054), Грчке (26.400), Аустрије (25.245), Руске Федерације (25.236), итд. Најдинамичнији раст броја долазака у односу на исти период 2010. године остварили су туристи из Шведске (индекс 140,2), Турске (индекс 138,7), Финске (индекс 134,7), Белгије (индекс 133,6), итд. Према броју остварених ноћења страних туриста у посматраном периоду, на водећим позицијама су туристи из Босне и Херцеговине (165.538), Црне Горе (129.455), Словеније (124.517), а затим следе туристи из: Немачке (96.875), Хрватске (93.339), Италије (91.039), Руске Федерације (75.308), Македоније (65.219), Румуније (59.911) итд. Најдинамичнији раст броја ноћења у Србији у посматраном периоду остварили су туристи из Шведске (148,7), Мађарске (147,5), Финске (индекс 145,8), Белгије (индекс 144,0), Турске (индекс 143,8), итд. У првом месецу 2012. године Србију је посетило укупно 132.021 туриста, од чега 83.908 домаћих и 48.113 страних. Остварено је укупно 462.782 ноћења, од чега 330.134 чине ноћења домаћих туриста и 132.648 ноћења страних туриста. У односу на јануар 2011. године укупан број долазака туриста је повећан за 16,8%; број долазака домаћих туриста повећан је за 6,9%, а страних за 39,4%. Укупан број ноћења туриста у јануару 2012. године био је већи за 8,1%; број ноћења домаћих туриста опао је за 3,8%, док је број ноћења страних туриста повећан за 56,3%, у односу на јануар 2011.

2. СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЕНА 1) Спољнотрговинска робна размена

Укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије у 2011. години износила је 31.916,1 милион УСД, што представља раст од 20,3% у односу на претходну годину. Извезено је робе у вредности од 11.776,7 милиона УСД, што чини повећање од 20,2% у односу на 2010. годину, а увезено за 20.139,4 милиона УСД, што је више за 20,3% у односу на претходну годину. Међутим, анализом децембарских података о вредности српољнотрговинске размене, уочава се да извоз посустаје, док увоз и даље расте. Наиме, у децембру 2011. године извезено је робе у вредности од 932,5 милиона УСД, што чини смањење од 3,1% у односу на исти месец претходне године, док је увоз износио 1.882,4 милиона УСД, што

26

чини повећање од 18,1% у односу на исти месец претходне године. Према десезонираном индексу за децембар 2011. године, у односу на претходни месец, доларска вредност извоза опала је за 0,1%, док је вредност увоза порасла за 7,3%. Дефицит робне размене у 2011. години износио је 8.362,7 милиона УСД, што је за 20,5% више у поређењу са 2010. годином, док је покривеност увоза извозом 58,5% и идентична је као и покривеност у 2010. У структури извоза по намени производа у 2011. години, производи за репродукцију учествовали су са 66,4% (7.814,7 милиона УСД), роба за широку потрошњу са 25,3% (2.976,1 милиона УСД) и опрема са 8,3% (984,0 милиона УСД).

Репородукција66.4%

Широка потрошња

25.3%

Опрема8.3%

Неразврстано0.0%

Графикон. Структура извоза по намени производа у 2011. години Извор: РЗС, Саопштење бр. 25, 31.01.2012.

У структури увоза производи за репродукцију чинили су 60,8% (12.253,4 милиона УСД), роба за широку потрошњу 19,7% (3.972,1 милиона УСД) и опрема 13,4% (2.690,7 милиона УСД), док је на некласификовану робу по намени отпало 6,1% (1.223,2 милиона УСД).

Репородукција60.8%

Широка потрошња

19.7%

Опрема13.4%

Неразврстано6.1%

Графикон. Структура увоза по намени производа у 2011. години Извор: РЗС, Саопштење бр. 25, 31.01.2012.

27

Највећи обим спољнотрговинске размене у протеклој години Србија је остварила са земљама са којима има потписане споразуме о слободној трговини. Највећи удео отпада на земље ЕУ у које је током 2011. пласирано 57,6% укупног робног извоза Србије и из којих потиче 55,6% укупног увоза.

Други по важности спољнотрговински партнер Србије биле су земље ЦЕФТА, са којима је остварен суфицит у размени од 1.499,3 милиона УСД, а који је највећим делом резултат извоза пољопривредних производа, као и гвожђа и челика. Из земаља ЦЕФТА у 2011. је највише увожено каменог угља, кокса и брикета; гвожђа и челика; електричне енергије и поврћа и воћа. Србија је на ово подручје у 2011. укупно извезла робу за 3.210,8 милиона УСД, а увезла за 1.711,6 милиона УСД, уз покривеност увоза извозом од 187,6%.

Појединачно, највише робе у протеклој години извезено је у Немачку (1.329,7 милиона УСД), Италију (1.307,5 милиона УСД) и Босну и Херцеговину (1.191,2 милиона УСД); док је највише увезено из Руске Федерације (2.657,1 милиона УСД), Немачке (2.176,3 милиона УСД) и Италије (1.801,7 милиона УСД). Табела - Структура спољне трговине Републике Србије по географским зонама и одабраним земљама у периоду јануар-децембар 2011. године (у %)

Географске зоне и одабране земље Извоз Увоз

Европа 96,2 82,9 ЕУ27 57,6 55,6 Немачка 11,3 10,8 Италија 11,1 8,9 Румунија 6,9 4,4 Мађарска 2,9 4,6Словенија 4,5 2,9 Аустрија 3,1 3,5 Остале европске земље 38,5 27,3 БиХ 10,1 3,3 Црна Гора 7,6 0,6 Македонија 4,4 1,6 ЗНД 9,2 16,6 Русија 6,7 13,2 Азија 2,1 13,3 Кина 0,1 7,6 Индија 0,1 0,8 Jапан 0,0 0,8 Америка 0,9 2,8 САД 0,7 1,4 Африка 0,6 0,8 Океанија и Поларни регион 0,1 0,1

Извор: Саопштење РЗС, СТ15 број 28. од 30. јануара 2012. године

Највећи суфицит у размени током 2011. остварен је са Црном Гором, Босном и Херцеговином, Македонијом и Албанијом, док је највећи дефицит забележен у трговини са Руском Федерацијом (због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса), Кином, Немачком и Мађарском.

Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације, највеће учешће у извозу у протеклој години имали су: гвожђе и челик (992 милиона УСД); обојени метали (878 милиона УСД); електричне машине и апарати (745 милиона УСД);

28

житарице и производи од њих (732 милиона УСД) и поврће и воће (658 милиона УСД). Извоз ових пет одсека учествовао је са 34,0% у укупном извозу земље.

Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу били су: нафта и нафтни деривати (2.259 милиона УСД); природни гас (1.186 милиона УСД); друмска возила (1.072 милиона УСД); индустријске машине за општу употребу (850 милиона УСД); електричне машине и апарати (838 милиона УСД), а њихов увоз чинио је 30,8% укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се укључује и роба на царинском складишту, имао је високо учешће у укупном увозу од 6,1%. 2) Спољнотрговинска размена пољопривредно-прехрамбених производа

Биланс размене пољопривреде и прехрамбене индустрије Србије с иностранством за дванаест месеци 2011. године показује да је у трговини пољопривредно-прехрамбеним производима остварен суфицит у износу од 1.314,1 милион УСД, што је за 110,6 милиона више у односу на претходну годину. У 2011. години је укупно извезено пољопривредно-прехрамбених производа за 2.696,3 милиона УСД, а увезено за 1.381,9 милиона, што представља раст, у поређењу са претходном годином, од 20,3% у извозу и 33,4% у увозу. Највећи допринос расту извоза ових производа у 2011. години имали су житарице и производи од житарица, поврће и воће и чврсте биљне масти и уља, док је највећи допринос расту увоза забележен код поврћа и воћа; кафе, чаја, какаа и зачина и производа од дувана.

3) Спољнотрговинска размена услуга Према подацима Народне банке Србије, објављеним 5.марта 2012. године, у 2011. години остварен је извоз услуга Србије у вредности од 4.220,9 милионa УСД и увоз у вредности од 4.006,5 милиона УСД, тако да је остварен суфицит од 214,5 милиона УСД. У односу на 2010. годину, извоз услуга је повећан за 19,5%, а увоз за 13,8%. Показатељ покривености увоза извозом је 105,4%.

Према месечним подацима, у децембру 2011. остварен је извоз услуга у вредности од приближно 422,9 милиона УСД и увоз од 367,9 милиона УСД. У односу на децембар 2010. године извоз услуга Србије био је већи за приближно 12%, док је увоз смањен за 5,6%. Негативан салдо биланса услуга у децембру 2010. године износио је 12,4 милиона УСД, а у децембру 2011. остварен је позитиван салдо од око 55 милиона УСД.

Обрачуном података НБС за период јануар-децембар 2011. године, добија се следећа структура извоза услуга: учешће саобраћаја је 22,3%, туризма 23,5%, инвестиционих радова у иностранству 6,8%, услуга у области комуникација 5,6%. На групу „остало“ (осигурање; финансијске услуге; рачунарске и информатичке услуге; посредовање и услуге у вези са трговином; оперативни закуп; ауторска права, накнаде и лиценце; пословне, професионалне и техничке услуге; услуге за личне и културне потребе и рекреацију; услуге државних институција и остале услуге) отпада укупно 41,8% од укупног извоза услуга Србије у посматраном периоду. Најзначајнија извозна ставка из ове групе су пословне, професионалне и техничке услуге, са учешћем у укупном извозу услуга Србије од 20,3%.

У укупном увозу услуга Србије, према подацима за 2011. годину, туризам учествује са 27,8%; саобраћај са 27,1%; инвестициони радови са 3,5% и услуге у области комуникација са 4,6%. На десет врста услуга, обухваћених категоријом «остало», отпада 37,1% од укупног увоза услуга Србије. У оквиру ове групе, најзначајнију појединачну увозну ставку чине пословне, професионалне и техничке услуге, на које

29

отпада 17,2% од укупног увоза услуга Србије, а затим ауторска права, накнаде и лиценце са 4,6% и рачунарске и информатичке услуге са 3,9%. Табела Биланс услуга, Република Србија (без Косова и Метохије), jануар-децембар 2011.

(у милионима УСД и %)

Врсте услуга Извоз Увоз Салдо

Структура извоза

Структура увоза

Покривеност увоза

извозом

(у милионима УСД) (у %) (у %)

Укупно 4.220,946 4.006,486 214,460 100,000 100,000 105,353

Туризам 991,661 1.113,579 -121,918 23,494 27,794 89,052

Саобраћај:

Поморски

Ваздушни

Друмски

Железнички

Речни

Остало*

941,315

0,000

202,017

378,594

91,227

19,907

249,570

1.083,708

66,280

219,391

177,845

92,742

41,039

486,411

-142,393

-66,280

-17,374

200,749

-1,515

-21,132

-236,841

22,301

0,000

4,786

8,969

2,161

0,472

5,913

27,049

1,654

5,476

4,439

2,315

1,024

12,141

86,861

0,000

92,081

212,879

98,366

48,508

51,308

Услуге у области комуникација

237,324 185,194 52,130 5,623 4,622 128,149

Инвестициони радови 287,466 138,893 148,573 6,810 3,467 206,969

Остало:

Осигурање

Финансијске услуге

Рачунарске и информат. Услуге**

Посред. и услуге у вези с тргов.

Оперативни закуп

Ауторска права. накнаде и лиценце

Пословне. профес. и техничке усл.

Усл. за лич. и култ. потребе и рекр.

Услуге државних институција

Остале услуге

1.763,180

25,903

54,250

203,432

78,380

6,607

56,779

854,981

196,727

10,391

275,730

1.485,112

57,972

68,904

157,452

58,947

45,286

183,400

687,990

88,946

61,455

74,760

278,068

-32,069

-14,654

45,980

19,433

-38,679

-126,621

166,991

107,781

-51,064

200,970

41,772

0,614

1,285

4,820

1,857

0,157

1,345

20,256

4,661

0,246

6,532

37,068

1,447

1,720

3,930

1,471

1,130

4,578

17,172

2,220

1,534

1,866

118,724

44,682

78,733

129,203

132,967

14,589

30,959

124,272

221,176

16,908

368,820

*Транспорт нафте и гаса, изнајмљивање возила и др. **Према Приручнику за платни биланс ММФ, шесто издање, рачунарске и информатичке услуге укључене су у услуге у области комуникација. Напомена: Подаци из платног биланса подложни су корекцијама, према званичним изворима. Због приказивања појединих трансакција са децималом, могућа су одступања у укупном износу. Извор: Обрачунато на основу података девизне статистике Народне банке Србије, Биланс услуга, Београд, март, 2012.

30

Показатељ покривености увоза извозом био је најповољнији код услуга за личне и културне потребе и рекреацију (221,2%), друмског саобраћаја (212,9%), инвестиционих радова (207%), посредовања и услуга везаних за трговину (133%), рачунарских и информатичких услуга (129,2%), услуга у области комуникација (128,2%), пословних, професионалних и техничких услуга (124,3%) итд.

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45

Саобраћај

Туризам

Услуге комуникација

Инвестициони радови

Остало*

Проценти

Удео у увозу

Удео у извозу

Графикон 2.

Удео појединих врста услуга у укупном извозу и укупном увозу услуга, Република Србија, јануар-децембар 2011.

*Напомена: обухваћене су услуге: осигурање; финансијске услуге; рачунарске и информатичке услуге; посредовање и услуге у вези са трговином; оперативни закуп; ауторска права, накнаде и лиценце; пословне, професионалне и техничке услуге;услуге за личне и културне потребе и рекреацију; услуге државних институција и остале услуге. / Извор: НБС, Приходи и расходи по основу услуга, Београд, март, 2012. Највећи суфицит остварен је у области друмског саобраћајa (200,7 милиона УСД), пословних, професионалних и техничких услуга (167 милиона УСД), инвестиционих радова (148,6 милиона УСД), услуга за личне и културне потребе и рекреацију (107,8 милиона УСД), услуга у области комуникација (52,1 милиона УСД), рачунарских и информатичких услуга (46 милиона УСД), итд. 3. ЗАПОСЛЕНОСТ И ЗАРАДЕ Запосленост и незапосленост

Један од највећих економских проблема у Србији је висока стопа незапослености, уз континуирано смањивање броја оних који раде. Пад запослености представља хроничну бољку ове привреде још од средине претходне декаде, када је започет процес рационализације броја запослених у приватизованим предузећима. Оптимизација запослености на нивоу предузећа није била компензована растом запошљавања по основу нових улагања, услед недовољне атрактивности макроекономског окружења за привлачење „greenfield“ i „brownfield“ инвестиција.

У току спровођења транзиционих реформи, укупан број запослених бележи континуиран пад. У 2005. години просечан број запослених износио је 2,07 милиона, да би у 2010. опао на 1,77 милиона, што чини смањење од 14,4%. Од укупног броја радника у 2005. години, 54% (1,12 милиона) је радило у привреди, а 46% (956 хиљада) у ванпривредним делатностима. У 2010. години у привреди је радило 914 хиљада радника или 51,6% укупног броја запослених, а у ванпривредним делатносима 857 хиљада или 48,4% (у 2011. години престало се с објављивањем података о запослености у привреди, услед методолошког усклађивања са међународним статистикама). Промена структуре запослености у Србији у корист ванпривредних делатности, последица је двоструко веће стопе пада запослених у привреди (-19,7%) у односу на ванпривреду (-9,3%), у периоду 2005-2010. године.

31

1124

1065

1003

998

948

91494

595

6 988

992

909

857

177118571990199120212069

0

500

1000

1500

2000

2500

2005 2006 2007 2008 2009 2010

У хиљ

адам

а

Привреда Непривреда Укупно

 Графикон - Република Србија: број запослених у привреди и ванпривреди,

2005.-2010. (у хиљадама) ; Извор: НБС.  

Тренд пада запослености настављен је и у 2011. и 2012. години. Према процени РЗС, у Републици Србији је крајем јануара 2012. године укупно било запослено 1.732.857 лица, што је за 2.126 лица мање него у децембру 2011. У оквиру правних лица у јануару је укупно било запослено 1.331.841 радника, док је приватних предузетника и запослених код њих било 401.016.  Табела - Запосленост по делатностима, јануар 2012.

Делатности 2011 2012

јан. феб. март april maj јун јул авг. септ. окт. нов. дец. јан. Пољопривреда, шумарство и рибарство 35764 35552 35484 35177 34813 34373 33971 33529 34147 34100 33939 33937 33899

Рударство 22091 21861 21554 21503 21588 21658 21788 21884 21991 22001 21845 21912 21866

Прерађивачка индустрија 296478 296344 296398 295579 295113 294615 293931 293034 294329 293412 292243 291396 290364Снабдевање елект. енергијом, гасом и паром 27936 27955 27977 27955 27955 27970 27970 27982 28014 27983 27903 27877 27938

Снабдевање водом и управљање отпадним водама 32246 32229 32218 32286 32286 32366 32421 32486 32637 32578 32561 32485 32490

Грађевинарство 73262 73194 72747 72732 72425 72201 71992 71612 72063 71964 72033 71640 71361Трговина на велико и мало и поправка моторних возила 184438 184879 185515 185203 184742 184261 183758 183331 181136 181288 181360 181218 180668

Саобраћај и складиштење 86870 86600 86439 86425 86267 86115 85950 85786 86090 85857 86131 85909 85649

Услуге смештаја и исхране 20643 20594 20511 20592 20592 20587 20587 20575 20272 20097 20126 20093 20070

Информисање и комуникације 37215 37145 37260 37519 37707 38008 38296 38547 38217 38091 37632 38334 38265Финансијске делатности и делатност осигурања 39248 39058 38877 38770 38906 38991 39082 39183 39173 39140 39258 39056 39113

Пословање некретнинама 3184 3177 3166 3110 3071 3044 3001 2958 3084 2944 2928 2930 2925Стручне, научне, иновационе и техничке делатности 52994 53106 53272 53312 53317 53327 53327 53304 51230 51125 51059 51199 51169

Административне и помоћне услужне делатности 31014 30996 30983 30237 29758 29100 28382 27916 27834 28323 28176 28052 28091

Државна управа и обавезно социјално осигурање 70193 70106 70044 70312 70493 70659 70772 70849 70915 71067 71085 71207 71475

Образовање 138141 138988 139640 139106 138721 138168 137639 137194 137143 137967 138194 138672 138706

Здравствена и социјална заштита 160327 160471 160620 160839 160963 161153 161351 161382 161412 161398 161534 161241 160991

Уметност, забава и рекреација 21983 22147 22315 22331 22331 22391 22461 22528 22303 22299 22399 22154 22153

Остале услужне делатности 14255 14218 14195 14237 14366 14489 14559 14705 14579 14702 14669 14655 14648УКУПНО- Запослени код правних лица2) 1348284 1348620 1349215 1347226 1345415 1343477 1341238 1338786 1336569 1336336 1335075 1333967 1331841

Приватни предузетници и запослени код њих3) 426909 426909 405476 405476 405476 405476 405476 405476 401016 401016 401016 401016 401016

Укупан број запослених 1775193 1775529 1754691 1752702 1750891 1748953 1746714 1744262 1737585 1737352 1736091 1734983 1732857

Извор: РЗС

32

Смањење запослености у јануару 2012. године, у односу на одговарајући месец претходне године, износи 2,38%, што је еквивалент броју од 42.336 радника. Највећи реалтиван пад запослености у посматраном периоду забележен је у: административним и помоћним услужним делатностима, пословању с некретнинама, приватном предузетништву и пољопривреди, шумарству и рибарству. У апсолутиним показатељима, без посла је највише лица остало у оквиру предузетничке делатности, прерађивачке индустрије и трговине на велико и мало. Нешто значајнији раст запослености у овом периоду евидентиран је једино у државној управи и обавезном социјалном осигурању, те информисању и комуникацијама.

Табела - Промена броја запослених по делатностима,

јануар 2012. у односу на јануар 2011. Делатности Промена броја

запослених Стопа промена (%)

Пољопривреда, шумарство и рибарство -1865 -5,21 Рударство -225 -1,02 Прерађивачка индустрија -6114 -2,06Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром 2 0,01 Снабдевање водом и управљање отпадним водама 244 0,76 Грађевинарство -1901 -2,60 Трговина на велико и мало и поправка моторних возила -3770 -2,04 Саобраћај и складиштење -1221 -1,41 Услуге смештаја и исхране -573 -2,78 Информисање и комуникације 1050 2,82 Финансијске делатности и делатност осигурања -135 -0,34 Пословање некретнинама -259 -8,15 Стручне, научне, иновационе и техничке делатности -1825 -3,44 Административне и помоћне услужне делатности -2923 -9,42 Државна управа и обавезно социјално осигурање 1282 1,83 Образовање 565 0,41 Здравствена и социјална заштита 664 0,41 Уметност, забава и рекреација 170 0,77 Остале услужне делатности 393 2.76 УКУПНО- Запослени код правних лица -16442 -1.22 Приватни предузетници и запослени код њих -25892 -6.07 Укупан број запослених -42335 -2.38 Извор: Обрачун према подацима РЗС.

Према резултатима новембарске Анкете о радној снази, коју РЗС редовно спроводи два пута у току сваке године на узорку од око 8.000 домаћинстава (преко 20.000 испитаника), стопа незапослености у Републици Србији износила је 23,7% (22,8% за мушко и 24,9% за женско становништво). Стопа незапослености у новембру 2011. године порасла је за 4,5 п.п. у односу на октобар 2010. године и за 1,5 п.п. у односу на април исте године.5 Најмања стопа незапослености, од 20,8%, забележена је у Београдском региону (20,8%), а следе: регион Шумадије и Западне Србије са 23,2%, АП Војводина са 24,2% и регион Јужне и Источне Србије са 26,6%.

Стопа запослености, као проценат запослених у укупном становништву старом 15 и више година, у новембру 2011. износила је 35,3% (за мушкарце 43,1%, а за жене 28,2%). У поређењу са октобром 2010. године, стопа запослености је смањена за 2,4                                                             5 Стопа незапослености представља проценат незапослених у укупно радно активном становништву (запослени и незапослени). Разлика између стопе „стварне“ незапослености из Анкете о радној снази Републичког завода за статистику и стопе „регистроване“ незапослености Националне службе за запошљавање, је у третману лица која су формално евидентирана као незапослена, док фактички обављају неку делатност у оквиру неформалног сектора (у Анкети се таква лица воде као неформално запослена, па је стопа анкетне назапослености нижа од стопе регистроване назапослености).

33

п.п., а у поређењу с априлом 2011. за 0,9 п.п. Највећу стопу запослености у новембру 2011. године, од 37,7%, имао је регион Шумадије и Западне Србије, затим регион Војводине са 35,1% и на последњем месту, са идентичним стопама од 34,0%, Београдски регион и регион Јужне и Источне Србије.

Да се рад „на црно“ смањује, указује стопа неформалне6 запослености, која је у новембру 2011. године износила 17,8%, што је за 2,1 п.п. мање него у априлу исте године и за 1,8 п.п. мање него у октобру 2010. године. Међутим, чини се да је пад неформалне запослености више последица уласка реалног сектора домаће привреде у озбиљне проблеме, него резултат мера Владе у борби против „сиве економије“. Табела 3. Упоредни преглед стопа незапослености и запослености у 2010. и 2011. години,

према резултатима Анкете о радној снази Април 2010 Октобар 2010 Април 2011 Новембар 2011

Стопа незапослености 19,2 19,2 22,2 23,7 Стопа запослености 38,1 37,7 36,2 35,3 Стопа неформалне запослености 19,8 19,6 19,9 17,8 Извор: РЗС, Анкета о радној снази, новембар 2011.

Према подацима Националне службе за запошљавање, последњег дана јануара 2012. године у Републици Србији укупно је регистровано 764.166 незапослених лица и у односу на одговарајући месец 2011. године, незапосленост је повећана за 1,79%. У поређењу са децембром 2011. године, број незапослених лица повећан је за нешто мање од 20 хиљада. Стопа регистроване незапослености у јануару 2011. године је 28,15% и значајно је већа у односу на децембар 2011. године, када је износила 27,62%. Извесна повољност огледа се једино у чињеници да су потребе за запошљавањем у јануару 2012. године, у поређењу с истим месецом претходне године, повећане за 64,2%, а запошљавање за 31,78%.

Зараде и пензије

Просечна нето зарада у 2011. години износила је 37.976 динара, што је у односу на претходну годину реално повећање од 0,2%. Посматрано у еврима, просечна нето зарада била је 363 евра, што представља њен највећи износ након 2008. године.

Просечна нето зарада у јавном сектору у 2011. години износила је 43.506 динара (416 евра) и реално је смањена за 1,5% у односу на претходну годину. Истовремено, просечна пензија у протеклој години била је 21.285 динара (203 евра) и смањена је, у односу на 2010. годину, са 58,3 на 56,0% просечне нето зараде.

                                                            6 Стопа неформалне запослености представља проценат лица која раде „на црно“ у укупном броју запослених. Рад „на црно“ обухвата запослене у нерегистрованој фирми, запослене у регистрованој фирми, али без формалног уговора o раду и без социјалног и пензионог осигурања, и неплаћене помажуће чланове домаћинства.  

34

Табела - Република Србија: Годишњи просек зарада и стопе реалних промена, 2001-2011. (динари, еври, проценти)

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 Нето зараде у РСД 6078 9208 11500 14108 17443 21707 27759 32746 31733 34142 37976 Нето зараде у еврима 102 150 168 179 204 275 350 370 331 324 363 Реалне стопе раста нето зарада у % 16,5 29,9 13,6 10,1 6,4 11,4 19,5 3,9 0,2 0,7 0,2

Бруто зараде у РСД 8691 13260 16612 20555 25514 31745 38744 45674 44147 47450 52733 Бруто зараде у еврима 146 216 243 261 298 402 489 516 460 450 504 Реалне стопе раста бруто зарада у % 16,0 30,0 14,0 11,1 6,8 11,4 14,1 3,9 0,2 0,6 0,1

Индекси јединич. трошкова рада (2010=100) 83 99 116 115 111 110 112 109 111 100 -

Просечне пензије у РСД 4505 6134 7393 8725 10568 12151 13612 17660 19788 19890 21285 Просечне пензије у еврима 75 100 108 111 124 154 172 199 206 189 203 Реалне стопе промена просечних пензија 17,9 16,8 9,7 5,9 4,2 2,9 4,7 14,3 3,3 -5,9 -3,6

Однос пезнија и нето зарада у % 74,1 66,6 64,3 61,8 60,6 56,0 49,0 53,9 62,4 58,3 56,0 Извор: обрачун према подацима РЗС и НБС

У децембру 2011. године просечна нето зарада износила је 43.887 динара, што је у односу на претходни месец сезонски условљено (исплате аконтација пре новогодишњих празника, пакетићи и сл.) реално повећање од 15,2%. Истовремено, просечна нето зарада у јавном сектору је реално повећана за 13,2% и износила је 49.595.

Према последњим подацима Министарства финансија, у 2011. години у односу на претходну годину у оквиру јавног сектора реалан пад просечних нето зарада забележен је у следећим областима: јавним локалним предузећима (-4,4%), администрацији на свим нивоима (-0,7%), образовању и култури (-4,2%) и здравственом и социјалном раду (-2,3%).

Реалан раст просечних нето зарада забележен је у јавним државним предузећима (4%).

Просечно исплаћена пензија у 2011. години износила је 21.285 динара и у односу на 2010. годину реално је смањена за 3,6%. У односу на претходни месец просечно исплаћена пензија реално је повећана за 0,7%. Посматрано у еврима, просечно исплаћена пензија у овом периоду износила је 209 евра. Укупан број корисника пензије у децембру 2011. године у односу на исти месец претходне године повећан је за 0,7%. Однос укупно регистрованог броја запослених и укупног броја пензионера износио је 1,1:1, при чему је просечна пензија чинила 49,6% просечне нето зараде, што је сезонски условљено.

Упоредо са смањењем броја запослених, почетак 2012. године карактерише и значајан пад реалних зарада. Просечна зарада у Републици Србији, исплаћена у јануару 2012. године, износила је 50.829 динара и у поређењу са просечном зарадом исплаћеном у претходном месецу, номинално је мања за 16,8%, а реално за 16,9%. Код просечне нето зараде, која је у јануару износила 36.639 динара, пад је био незнатно умеренији, 16,5% у номиналној и 16,6% у реалној вредности. Јануарски пад зарада је уобичајен и сезонског је карактера, пошто су се сви трудили да бар део зарада, који се, по правилу, везује за јануар, исплате пре Новогодишњих и Ускршњих празника.

На ово указује и податак, да је просечна зарада, исплаћена у јануару 2012. године, у односу на просечну зараду исплаћену у јануару 2011. године, номинално и реално увећана за 7,3% и 1,6% респективно, а просечна зарада без пореза и доприноса за 7,7% и 2,0% .

Посматрано по појединим делатностима, највеће нето зараде у јануару забележене су у финансијској делатности и делатности осигурања, делатности снабдевања електричном

35

енергијом, гасом и паром и рударству. Најмање зараде забележене су у осталим услужним делантоситма, здравству и идминистративним и помоћним услужним делатностима.

У закључку ове анализе, могуће је констатовати да је период транзиције домаће привреде протекао у покушају да се, након тешких деведесетих година прошлог века, побољша животни стандард становништва, тако да су зараде у Републици Србији, готово у континуитету све до 2010. године, реално брже расле од раста укупне привредне активности (раст пензија заостајао је за привредним растом у периоду 2004-2008. године), што је довело до ширења дебаланса платног биланса и раста спољног дуга земље.

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30

35

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011

Реалне

стопе

промена

(претходна

годин

а=10

0)

Зараде Пензије БДП

Графикон - Република Србија: Стопе реалних промена зарада, пензија и БДП

Извор: РЗС То је негативно утицало на конкурентност српске привреде, јер су укупни јединични трошкови рада бележили висок раст све до 2003. године, да би након тога исказали благи тренд пада који, међутим, није надоместио погоршање трошковне конкурентности из почетних година транзиције.

Графикон – Годишњи индекси јединичних трошкова рада привреде Србије, 2000-2010. (2010.=100)

Извор: НБС

36

Мада још увек није обрачунат годишњи индекс јединичних трошкова рада за 2011. годину, према тренд линији месечних индекса, могуће је закључити да је у тој години дошло до извесног смањивања јединичних трошкова рада у односу на претходну годину. Према слободној процени индекс би износио 98,5.

117 109

908991

102103

9689

102

8999 y = -0,6224x + 102,05

0

20

40

60

80

100

120

140

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Графикон – Месечни индекси јединичних трошкова рада привреде Србије, 2011.

(2010.=100) Извор: НБС

П Р И Л О Г

Београд, март 2012. године

2

Табела - Спољни дуг Републике Србије, према кредиторима, 31. децембар 2011. (прелиминарни подаци, у милионима евра)

Кредитори 31. децембар 2011.

А. ДУГОРОЧНИ И СРЕДЊОРОЧНИ ДУГ 23453,7

Међународне финансијске организације 7701,6 IMF 2076,9 IBRD 1437,2 IDA 540,9 EUROFIMA 99,6 IFC 346,1 EIB 1472,9 EU - Европска унија 373,3 EUROFOND - CEB 73,1 EBRD 1106,8 EFSE 174,7

Владе и владине агенције 2763,6 Париски клуб - консолидовани дуг2) 1582,0 Стране Владе3) 718,3 Развојне банке страних влада 463,3

Лондонски клуб 720,4 Еврообвезнице 772,8 Остали кредитори 11495,3 Б. КРАТКОРОЧНИ ДУГ 647,9 Русија - трговински кредит за увоз гаса 9,5 Остало 638,4

В. КЛИРИНГ3) 23,8 УКУПАН ДУГ (А+Б+В) 24125,4 Извор: НБС.

Табела - Спољни дуг Републике Србије, према дужницима, 31. децембар 2011. (прелиминарни подаци, у милионима евра)

Дужници 31. децембар 2011. Стање спољног дуга (A+Б) 24125,4 A) Дугорочни дуг ( 1.+ 2.) 23477,5 1. јавни сектор1) 10773,3 од чега: дуг НБС по SBA према ММФ-у 1617,6 од чега: обавезе Владе РС по СПВ алокацији ММФ-а 459,3 2. приватни сектор2) ( 2.1.+ 2.2.) 12704,2 2.1 банке 3782,4 2.2. предузећа 8921,8 Б) Краткорочни дуг ( 1.+ 2.) 647,9 1. јавни сектор1) - 2. приватни сектор2) ( 2.1.+ 2.2.) 647,9 2.1 банке 581,7 2.2. предузећа 66,2

Извор: НБС.

3

Табела - Структура бруто додате вредности српске привреде по кварталима 2010. и 2011.

година (проценти) Делатности

2010 2011 I-IV I II III IV I II III

Пољопривреда шумарство и рибарство 9,6 8,4 10,8 10,4 9,0 9,0 10,6 8,4 Рударство 1,5 1,2 1,4 1,7 1,5 1,4 1,6 1,2 Прерађивачка индустрија 16,6 17,1 16,5 17,1 16,1 17,4 16,3 17,1 Снабдевање електричном енергијом гасом и паром 3,9 4,0 3,3 3,9 4,5 3,7 3,5 4,0 Снабдевање водом и управљање отпадним водама 1,3 1,3 1,2 1,2 1,4 1,3 1,3 1,3 Грађевинарство 4,4 4,2 4,7 5,2 2,6 4,4 5,0 4,2 Трговина на велико и мало и поправка моторних возила 11,6 11,6 11,8 11,8 11,3 11,4 11,3 11,6 Саобраћај и складиштење 5,8 6,0 5,5 5,6 6,2 5,8 5,6 6,0 Услуге смештаја и исхране 1,2 1,3 1,3 1,0 1,0 1,2 1,3 1,3 Информисање и комуникације 5,1 5,2 5,1 4,9 5,4 5,4 5,4 5,2 Финансијске делатности и делатност осигурања 4,1 4,2 4,0 3,8 4,4 4,1 3,9 4,2 Пoсловање некретнинама 13,0 13,0 12,9 12,6 12,5 12,4 12,6 13,0 Стручне научне иновационе и техничке делатности 4,6 4,6 4,5 4,5 5,4 5,1 5,0 4,6 Административне и помоћне услужне делатности 2,0 2,0 1,9 1,9 2,2 2,0 1,8 2,0 Државна управа и обавезно социјално осигурање 4,0 4,1 3,8 3,7 4,2 3,9 3,8 4,1 Образовање 5,3 5,3 5,2 5,0 5,7 5,2 5,0 5,3 Здравствена и социјална заштита 6,6 6,8 6,4 6,0 6,9 6,4 6,1 6,8 Уметност забава и рекреација 1,4 1,5 1,4 1,3 1,6 1,5 1,4 1,5 Остале услужне делатности 1,4 1,3 1,3 1,3 1,5 1,4 1,4 1,3 Дeлатност домаћинства као послодавца 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 Делатности– укупно 103,3 103,3 103,2 103,1 103,5 103,2 103,1 103,3 Услуге финансијског посредовања индиректно мерене – FISIM (-) 3,3 3,3 3,2 3,1 3,5 3,2 3,1 3,3 Бруто додата вредност (БДВ) 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 Нето-порези 19,3 18,9 19,1 19,5 18,7 18,4 17,8 18,9 Бруто домаћи производ(БДП) 119,3 118,9 119,1 119,5 118,7 118,4 117,8 118,9 Извор: Обрачун на бази бази података РЗС Саопштење бр. 354, 30.12.2011.

4

Табела - Укупан број запослених и незапослених лица, децембар 2011.

Укупан број

запослених, просек периода1, 2

Број запослених у јавном сектору, просек периода

Број лица која траже запослење, крај

периода

Активно незапослена лица,

крај периода

2001 2.101.668 - 780.541 - 2002 2.066.721 505.740 904.494 - 2003 2.041.395 506.315 944.939 - 2004 2.050.854 508.427 969.888 859.728 2005 2.068.964 506.023 990.669 895.697 2006 2.025.627 479.823 1.011.139 916.257 2007 2.002.344 475.985 850.802 785.099 2008 1.999.476 481.335 794.000 727.621 2009 1.889.085 475.883 812.350 730.372 2010 1.795.774 470.660 802.840 729.520 2011 1.746.138 469.006 833.268 745.187 2009 Јануар 1.983.139 486.311 803.000 739.213 Фебруар 1.980.765 475.210 817.697 746.237 Март 1.910.913 478.303 830.392 758.387 Април 1.907.209 478.792 834.688 762.674 Maj 1.899.596 478.092 841.265 767.547 Јун 1.896.313 477.995 838.167 763.062 Јул 1.893.156 477.197 832.343 756.662 Август 1.886.257 475.437 823.515 747.456 Септембар 1.867.256 473.462 816.057 737.160 Октобар 1.864.095 475.843 806.068 727.142 Новембар 1.861.362 475.673 803.171 723.350 Децембар 1.857.291 475.297 812.350 730.372 2010 Јануар 1.850.871 473.703 835.476 751.590 Фебруар 1.846.403 471.586 852.426 767.418 Март 1.816.959 471.764 865.892 778.505 Април 1.814.822 471.742 859.931 772.184 Maj 1.812.985 472.150 850.954 762.592 Јун 1.810.959 472.037 835.166 746.848 Јул 1.808.408 471.498 825.272 737.048 Август 1.805.651 469.488 811.854 724.270 Септембар 1.774.589 469.555 809.595 721.043 Октобар 1.774.718 471.409 806.168 717.503 Новембар 1.774.807 471.456 801.339 722.142 Децембар 1.775.021 471.553 802.840 729.520 2011 Јануар 1.775.193 469.407 820.179 750.726 Фебруар 1.775.529 468.761 834.573 763.550 Март 1.754.691 468.820 846.699 773.896 Април 1.752.702 470.702 843.578 769.760 Мај 1.750.891 470.075 839.021 764.122 Јун 1.748.953 469.961 832.177 756.255 Јул 1.746.714 469.584 825.645 749.100 Август 1.744.262 468.597 823.051 745.956 Септембар 1.737.585 469.191 820.876 742.576 Октобар 1.737.352 470.486 816.993 737.870 Новембар 1.736.091 470.675 823.390 735.053 Децембар 1.734.983 471.068 833.268 745.187

Извор: Министарство финансија  

5

Табела - Основни показатељи незапослености и запошљавања, јануар 2012. године

I 2011. I 2012. Индекс I 2012 / I 2011

Потребе за запошљавањем 2.039 3.348 164,20%Запошљавање 72.919 96.093 131,78%Запослени са евиденције 9.383 12.018 128,08%Незапослена лица 750.726 764.166 101,79%Незапослена лица која први пут траже запослење 273.064 273.569 100,18%Незапослена лица која су била у радном односу 477.662 490.597 102,71%Незапослена лица која чекају на запослење дуже од 1 године 480.135 476.861 99,32%Новопријављени на евиденцију 45.057 47.181 104,71%Брисани због непридржавања законских одредби и престанак вођења евиденције 32.213 37.048 115,01%Извор: Национална служба за запошљавање

Табела - Делатности рангиране по нивоу просечне зараде без пореза и доприноса, исплаћене у јануару 2012. године

Ранг Делатности Просечна зарада Просечна зарада без пореза и доприноса

1. Финансијске делатности и делатност осигурања 97049 70575 2. Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром 93608 66481 3. Рударство 87975 62510 4. Стручне, научне, информационе и техничке делатности 70873 51467 5. Информисање и комуникације 69955 50040 6. Саобраћај и складиштење 61164 44681 7. Државна управа и обавезно социјално осигурање 62472 44602 8. Образовање 54636 39188 9. Пoсловање некретнинама 54255 38808 10. Снабдевање водом и управљање отпадним водама 49551 35558 11. Пољопривреда, шумарство и рибарство 48235 34657 12. Уметност; забава и рекреација 46679 33636 13. Прерађивачка индустрија 44306 32127 14. Грађевинарство 44440 31901 15. Административне и помоћне услужне делатности 42353 30561 16. Здравствена и социјална заштита 39921 28593 17. Трговина на велико и мало и поправка моторних возила 39260 28564 18. Остале услужне делатности 32041 23419 19. Услуге смештаја и исхране 28243 20585

Извор: РЗС, Саопштење 46, 27.02.2012.

6

Табела -Области рангиране према просечно исплаћеној заради без пореза и доприноса, јануар 2012.

Области Просечна

бруто зарада у РСД

Просечна нето зарада у

РСД Београдска 63861 46000 Јужнобанатска 56497 40688 Јужнобачка 53547 38590 Браничевска 52534 37752 Борска 52187 37336 Подунавска 50961 36574 Средњобанатска 46897 33566 Шумадијска 44532 32324 Севернобачка 44208 31734 Златиборска 43305 31517 Западнобачка 43533 31444 Севернобанатска 43035 30966 Моравичка 42624 30874 Пиротска 42790 30851 Сремска 42587 30722 Зајечарска 42523 30546 Расинска 39918 29665 Мачванска 41267 29651 Нишавска 41171 29594 Поморавска 41807 29539 Рашка 40752 29498 Пчињска 40718 29431 Колубарска 40101 28928 Јабланичка 37126 26721 Топличка 33746 24310

Извор: РЗС, Саопштење ЗП14, бр. 47, 27.02.2

7

Табела - Република Србија: Међугодишњи индекси индустријске производње, јануар-децембар 2011. и јанауар 2012.

I-XII 2011 I-XII 2010

I 2012 I 2011

Индустрија укупно 102,1 97,3 Енергија 106,2 105,1 Интермедијарни производи, осим енергије 103,2 96,8 Капитални производи 102,2 81,2 Трајни производи за широку потрошњу 83,8 91,6 Нетрајни производи за широку потрошњу 99,0 91,0 Рударство 110,4 110,9 Експлоатација угља 107,4 111,1 Експлоатација сирове нафте и природног гаса 125,4 114,2 Експлоатација руда метала 113,7 105,9 Остало рударство 102,7 99,7 Прерађивачка индустрија 99,6 92,4 Производња прехрамбених производа 97,2 93,9 Производња пића 102,6 94,4 Производња дуванских производа 91,9 48,2 Производња текстила 88,2 115,6 Производња одевних предмета 104,4 103,4 Производња коже и предмета од коже 101,4 90,8 Прерада дрвета и производи од дрвета, осим намештаја 113,7 119,5 Производња папира и производа од папира 112,3 103,6 Штампање и умножавање аудио и видео записа 94,4 99,9 Производња кокса и деривата нафте 85,7 92,4 Производња хемикалија и хемијских производа 99,8 99,1Производња основних фармацеутских производа и препарата 107,2 80,7 Производња производа од гуме и пластике 98,1 104,7 Производња производа од неметалних минерала 104,8 92,5 Производња основних метала 96,6 70,1Производња металних производа, осим машина 109,3 125,0 Производња рачунара, електронских и оптичких производа 124,2 78,8 Производња електричне опреме 108,1 99,6Производња машина и опреме, непоменуте 109,1 89,1 Производња моторних возила и приколица 124,3 41,0 Производња осталих саобраћајних средстава 53,9 150,6 Производња намештаја 79,7 85,6 Остале прерађивачке делатности 92,8 115,3 Поправка и монтажа машина и опреме 79,3 84,1Снабдевање ел. енерг., гасом, паром и климатизација 109,7 106,2Снабдевање ел. енерг., гасом, паром и климатизација 109,7 106,2 Извор: РЗС, Саопштење ИН10, бр. 22 од 31.01.2012. и Саопштење ИН10, бр. 48 од 29.02.2012.

8

Табела - Индекси залиха индустријских производа по намени, секторима и областима, јануар 2012. (Ø 2011=100)

Опис I 2012 Ø 2011

I 2012 I 2011

Индустрија–-укупно 101,9 96,3 Енергија 95,4 92,8 Интермедијарни производи, осим енергије 95,5 89,3 Капитални производи 81,9 96,5 Трајни производи за широку потрошњу 105,7 104,0 Нетрајни производи за широку потрошњу 110,7 101,7 Рударство 105,6 111,2 Експлоатација угља 113,2 117,8 Експлоатација сирове нафте и природног гаса 102,6 122,4 Експлоатација руда метала 115,2 127,3 Остало рударство 103,2 101,6 Прерађивачка индустрија 101,8 95,9 Производња прехрамбених производа 127,4 113,8 Производња пића 88,0 85,8 Производња дуванских производа 75,5 66,3 Производња текстила 95,6 94,2 Производња одевних предмета 79,1 68,0 Производња коже и предмета од коже 236,0 221,4 Прерада дрвета и производи од дрвета, осим намештаја 86,4 68,7 Производња папира и производа од папира 97,9 106,5 Штампање и умножавање аудио и видео записа 87,5 70,2 Производња кокса и деривата нафте 92,9 87,9 Производња хемикалија и хемијских производа 109,5 94,2 Производња основних фармацеутских производа и препарата 91,6 92,2 Производња производа од гуме и пластике 104,9 94,5 Производња производа од неметалних минерала 86,1 80,3 Производња основних метала 77,6 72,0 Производња металних производа, осим машина 117,3 133,9 Производња рачунара, електронских и оптичких производа 143,4 149,8 Производња електричне опреме 78,9 69,0 Производња машина и опреме на другом месту непоменуте 99,4 94,8 Производња моторних возила и приколица 69,1 112,5 Производња осталих саобраћајних средстава 157,6 162,5 Производња намештаја 111,1 103,2 Остале прерађивачке делатности 88,2 81,7 Поправка и монтажа машина и опреме - - Извор: РЗС, Саопштење бр. 49 од 29.02.2012.

9

Табела - Извоз и увоз по секторима и областима индустрије, јануар – децембар 2011. (индекси: I-XII-2011/ I-XII 2010)

Гране делатности

Извоз (мил. УСД)

Увоз (мил. УСД)

Удео у укупномизвозу (%)

Удео у укупном увозу (%)

Салдо (мил. УСД)

Покрив.увоза

извозом у % 2010 2011 Инд. 2010 2011 Инд. 2010 2011 2010 2011 2010 2011

Укупно 9794,5 11776,7 120,2 16734,5 20139,4 120,3 100,0 100,0 100,0 100,0 -6940,0 -8362,7 58,5

Пољоприв., шумар. и рибарст. 725,7 936,5 129,0 435,1 575,3 132,2 7,4 7,9 2,6 2,8 290,6 361,2 162,8

Пољопривр. произ., лов и услужн 718,4 928,2 129,2 420,4 559,7 133,1 7,3 7,9 2,5 2,8 298,0 368,5 165,8

Шумарство и сеча дрвећа 6,2 7,2 115,9 7,3 6,8 93,0 0,1 0,1 0,0 0,0 -1,1 0,4 105,9

Рибарство и аквакултуре 1,0 1,1 102,8 7,4 8,8 119,1 0,0 0,0 0,0 0,0 -6,3 -7,7 12,5

Индустрија - укупно 8762,4 10465,2 119,4 13322,1 18201,9 136,6 89,4 88,8 79,5 90,3 -4559,8 -7736,6 57,5

Рударство 44,1 91,7 208,1 2151,4 2499,9 116,2 0,4 0,8 12,8 12,4 -2107,3 -2408,1 3,7

Експлоатација угља 4,1 4,9 118,9 44,7 79,2 177,0 0,0 0,0 0,3 0,4 -40,6 -74,3 6,2

Експлоатација сирове нафте и прир. гаса 0,4 0,5 128,1 1832,7 2099,8 114,6 0,0 0,0 10,9 10,4 -1832,3 -2099,2 0,0

Експлоатација руда метала 29,4 64,4 219,2 232,5 261,6 112,5 0,3 0,5 1,4 1,3 -203,1 -197,2 24,6

Остало рударство 10,2 21,9 215,1 41,4 59,3 143,2 0,1 0,2 0,2 0,3 -31,3 -37,4 36,9

Прерађивачка индустрија 8480,5 10193,3 120,2 10967,5 15533,8 141,6 86,6 86,5 65,5 77,1 -2487,0 -5340,5 65,6

Производња прехрамб. произв. 1323,4 1536,5 116,1 554,6 740,2 133,5 13,5 13,0 3,3 3,7 768,8 796,3 207,6

Производња пића 176,6 215,4 121,9 53,8 84,2 156,5 1,8 1,8 0,3 0,4 122,8 131,2 255,8

Производња дуванских произв. 28,8 33,7 116,8 49,1 70,7 143,8 0,3 0,3 0,3 0,3 -20,3 -37,0 47,7

Производња текстила 85,7 114,1 133,2 305,6 392,9 128,6 0,9 1,0 1,8 1,9 -219,9 -278,8 29,0

Производња одевних предмета 405,8 479,0 118,0 280,7 411,1 146,4 4,1 4,1 1,7 2,0 125,1 67,9 116,5

Производња коже и предмета од коже 227,8 295,6 129,8 227,3 313,6 138,0 2,3 2,5 1,3 1,5 0,5 -17,9 94,3

Прерада дрвета и производи од дрвета, оси 156,9 213,8 136,2 202,3 222,7 110,1 1,6 1,8 1,2 1,1 -45,4 -8,9 96,0

Производња папира и производа од папира 216,1 279,6 129,4 461,0 615,4 133,5 2,2 2,4 2,8 3,0 -244,8 -335,7 45,4

Штампање и умножавање аудио и видео зап 0,2 0,2 100,8 6,0 7,3 121,6 0,0 0,0 0,0 0,0 -5,8 -7,2 2,7

Производња кокса и деривата нафте 210,0 248,2 118,2 894,0 1616,9 180,8 2,1 2,1 5,3 8,0 -684,0 -1368,6 15,4

Производња хемикалија и хемијских произв 655,4 771,7 117,7 1643,5 2143,1 130,4 6,7 6,5 9,8 10,6 -988,0 -1371,4 36,0

Производња основних фармацеут. произв 209,0 217,0 103,8 395,2 725,6 183,6 2,1 1,8 2,4 3,6 -186,2 -508,6 29,9

Производња производа од гуме и пластике 596,1 766,8 128,6 467,2 605,6 129,6 6,1 6,5 2,8 3,0 128,9 161,2 126,6

Производња производа од неметалних минер 137,2 171,7 125,1 255,2 325,9 127,7 1,4 1,4 1,5 1,6 -118,0 -154,3 52,7

Производња основних метала 1664,9 1889,5 113,5 1276,6 1529,8 119,8 17,0 16,0 7,6 7,6 388,3 359,7 123,5

Производња металних производа, осим маши 484,8 600,1 123,8 427,8 611,3 142,9 4,9 5,1 2,5 3,0 57,0 -11,2 98,2

Производња рачунара, електронских и опти 186,0 198,5 106,8 863,7 1057,2 122,4 1,9 1,7 5,2 5,2 -677,7 -858,7 18,8

Производња електричне опреме 614,6 732,6 119,2 659,5 865,2 131,2 6,3 6,2 3,9 4,3 -45,0 -132,6 84,7

Производња непоменутих машина и опреме 392,8 540,3 137,6 916,9 1595,8 174,0 4,0 4,6 5,5 7,9 -524,1 -1055,4 33,9

Производња моторних возила и приколица 307,7 463,3 150,5 615,5 1129,5 183,5 3,1 3,9 3,7 5,6 -307,8 -666,3 41,0

Производња осталих саобраћајних средстав 158,6 115,8 73,0 91,9 98,7 107,4 1,6 1,0 0,5 0,5 66,7 17,2 117,3

Производња намештаја 176,1 209,6 119,0 100,4 108,1 107,6 1,8 1,8 0,6 0,5 75,7 101,5 193,9

Остале прерађивачке делатности 65,7 100,0 152,2 219,5 262,9 119,8 0,7 0,8 1,3 1,3 -153,8 -162,8 38,0

Снабдевање електричном енергијом,гасом и п 237,8 180,2 75,8 203,2 168,2 82,8 2,4 1,5 1,2 0,8 34,5 12,0 107,1

Снабдевање електричном енергијом, гасом 237,8 180,2 75,8 203,2 168,2 82,8 2,4 1,5 1,2 0,8 34,5 12,0 107,1

Снабдевање водом и управљање отпадним во 226,6 290,1 128,0 43,2 62,7 145,0 2,3 2,5 0,3 0,3 183,4 227,5 462,7

Сакупљање, третман и одлагање отпада 226,6 290,1 128,0 43,2 62,7 145,0 2,3 2,5 0,3 0,3 183,4 227,5 462,7

Информисање и комуникације 70,3 75,7 107,7 106,5 75,3 70,7 0,7 0,6 0,6 0,4 -36,2 0,4 100,5

Издавачке делатности 62,4 68,5 109,8 90,6 62,3 68,8 0,6 0,6 0,5 0,3 -28,1 6,1 110,0

Кинематографска, телевизијска и музичка п 7,9 7,2 91,7 15,9 12,9 81,1 0,1 0,1 0,1 0,1 -8,1 -5,7 55,8

Стручне, научне, иновационе и техничке дел 6,6 5,2 79,9 2,7 0,6 22,6 0,1 0,0 0,0 0,0 3,9 4,6 866,7

Архитектонске и инжењерске делатности 1,2 4,6 389,1 2,7 0,4 16,6 0,0 0,0 0,0 0,0 -1,5 4,2 1150,0

Остале стручне, научне и техничке делатно 5,4 0,6 11,1 0,0 0,2 925,5 0,0 0,0 0,0 0,0 5,3 0,4 300,0

Уметност, забава и рекреација 1,0 2,0 197,7 1,6 0,5 28,7 0,0 0,0 0,0 0,0 -0,6 1,6 400,0

Стваралачке, уметничке и забавне делатнос 0,9 2,0 226,5 1,5 0,4 26,8 0,0 0,0 0,0 0,0 -0,6 1,6 500,0

Делатност библиотека, архива, музеја и га 0,2 0,1 46,3 0,1 0,1 46,1 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 100,0

Остале услужне делатности 0,0 - - 0,0 0,0 46,6 0,0 - 0,0 0,0 0,0 0,0 -

Остале личне услужне делатности 0,0 - - 0,0 0,0 46,6 0,0 - 0,0 0,0 0,0 0,0 -

Неразврстано 1,9 1,8 95,5 2823,3 1223,2 43,3 0,0 0,0 16,9 6,1 -2821,4 -1221,4 0,1

Неразврстано 1,9 1,8 95,5 2823,3 1223,2 43,3 0,0 0,0 16,9 6,1 -2821,4 -1221,4 0,1

Извор: Обрачунато на основу: РЗС, Саопштење бр. 25 од 31.01.2012.

10

Табела- Вредност и структура робне размене Србије по секторима и најважнијим одсецима СМТК, у периоду јануар-децембар 2011. године (у млн. долара, у %)

Сектори/Одсеци: Извоз Увоз Салдо Учешће Индекс извоз увоз извоз увоз

(млн. долара) (у %) (индексни поен) Укупно 10.844,3 18.248,1 -7.403,8 100,0 100,0 122,8 120,5 0-Храна и живе животиње 1.898,9 815,8 1.083,0 17,5 4,5 122,0 118,7 04 Житарице и производи на бази житарица 663,7 54,8 608,8 6,1 0,3 136,5 120,4 05 Поврће и воће 600,6 257,2 343,4 5,5 1,4 125,3 117,7 1-Пића и дуван 246,4 123,7 122,7 2,3 0,7 119,8 128,3 2-Сирове материје, нејестиве, осим горива 604,6 707,2 -102,5 5,6 3,9 142,7 120,3 3-Минерална горива и мазива 463,5 3.233,2 -2.769,7 4,3 17,7 100,8 120,1 33 Нафта и нафтни деривати 265,2 1.803,5 -1.538,3 2,4 9,9 120,8 133,9 34 Природни и индустријски гас 22,5 960,3 -937,7 0,2 5,3 266,2 113,6 4-Животињска и биљна уља и масти 184,1 39,8 144,3 1,7 0,2 141,2 114,3 5-Хемијски производи 921,9 2.276,1 -1.354,2 8,5 12,5 114,5 119,7 6-Израђени производи сврстани по материјалу 3.267,3 3.191,0 76,3 30,1 17,5 125,9 116,3 67 Гвожђе и челик 942,0 518,8 423,3 8,7 2,8 108,2 98,0 68 Обојени метали 832,1 701,5 130,6 7,7 3,8 129,1 117,8 7-Машине и транспортни уређаји 1.786,6 3.478,7 -1.692,0 16,5 19,1 124,4 129,2 77 Електричне машине, апарати и уређаји 693,4 727,3 -33,9 6,4 4,0 129,4 125,6 78 Друмска возила (укључујући и АЦВ возила) 240,5 645,7 -405,2 2,2 3,5 144,6 124,7 8-Разни готови производи 1.391,2 1.276,3 114,9 12,8 7,0 124,0 116,1 9-Производи и трансакције, непоменути у СМТК 79,7 3.106,3 -3.026,6 0,7 17,0 81,0 119,2 99 Неразврстана робаа 77,6 3.106,2 -3.028,5 0,7 17,0 80,6 119,2 Напомена: а) Одсек Неразврстана роба чине: роба на складиштењу за које није назначена царинска тарифа, војна роба и делови за моторна возила и делови за авионе који се увозе, односно извозе уз основно средство. Извор: Саопштење РЗС СТ 12, бр. 25, од 30. јануара 2011. године Табела - Саобраћај – Индекс физичког обима услуга, Република Србија (Ø 2010 = 100)

Саобраћај – укупно*

Копнени саобраћај

Речни Ваздушни Свега Железни чки Друмски** Градски**

Цевовод- ни

2009 3. квартал 4. квартал 2010 1. квартал 2. квартал 3. квартал 4. квартал 2011 1. квартал 2. квартал 3. квартал 1-3. кв. 2011. 1-3 кв. 2010.

109,6 87,7

85,3 98,2

115,1 101,4

96,2 109,3 125,7

110,9

88,9 94,8

92,3 100,9

99,1 107,7

102,8 103,1 101,1

105,1

93,9 94,8

85,9 104,9 103,5 105,7

98,3 110,1 103,2

105,9

90,1 88,6

88,9 100,1 103,7 107,3

102,3 103,7 109,5

107,8

87,6 99,8

95,2 102,8

93,1 108,9

100,4 102,2

92,7

101,5

65,0 124,1

134,0 80,9 72,2

113,0

138,4 75,0 62,2

96,2

121,6 93,3

91,9 101,9 116,1 90,1

93,7 100,1 69,0

84,8

154,9 72,0

69,8 92,2

150,4 87,7

81,7 123,2 181,1

123,6 *Индекси израчунати на бази пондерисаних путничких и тонских километара. **Индекс је делимично повећан због промене обухвата извештајних јединица. Извор: РЗС Месечни статистички билтен бр. 11/2011.

11

Табела - Доласци и ноћења туриста по врстама туристичких места, јануар – децембар 2011.

Укупно Домаћи Страни

I-XII 2011 I-XII 2011 I-XII 2010 I-XII 2011 I-XII 2011

I-XII 2010 I-XII 2011 I-XII 2011 I-XII 2010

Доласци: РЕПУБЛИКА СРБИЈА 2068610 103,4 1304443 99,0 764167 111,9 Србија-север 908373 100,9 348074 86,5 560299 112,5 Београдски регион 619124 100,1 178777 80,2 440347 111,4 Регион Војводине 289249 102,6 169297 94,4 119952 117,1 Србија-југ 1160237 105,4 956369 104,5 203868 110,3 Регион Шумадије и Западне 798039 106,7 670765 104,6 127274 119,3 Регион Јужне и Источне Србије 362198 102,7 285604 104,1 76594 98,0 Регион Косово и Метохија ... ... ... ... ... ... Ноћења: РЕПУБЛИКА СРБИЈА 6644738 103,6 5001684 100,8 1643054 113,1 Србија-север 2093684 100,3 944140 89,1 1149544 111,9 Београдски регион 1337199 101,3 466227 91,5 870972 107,6 Регион Војводине 756485 98,6 477913 86,8 278572 128,4 Србија-југ 4551054 105,2 4057544 104,0 493510 116,0 Регион Шумадије и Западне 3200295 106,3 2840286 104,6 360009 121,6 Регион Јужне и Источне Србије 1350759 102,7 1217258 102,7 133501 103,3 Регион Косово и Метохија ... ... ... ... ... ... Извор: РЗС, Саопштење бр. 21 од 31.01.2012.

 Табела - Доласци туриста по изабраним туристичким местима, Реп. Србија,

јануар – децембар 2011.

Укупно Домаћи Страни

I-XII 2011 I-XII 2011 I-XII 2010 I-XII 2011 I-XII 2011 I-XII 2011

I-XII 2010 I-XII 2011

Доласци: Укупно 2068610 103,4 1304443 99,0 764167 111,9

Београд 590684 100,2 162211 79,3 428473 111,3 Нови Сад 106433 114,9 43422 103,7 63011 124,2 Бањска места 375473 108,8 341585 106,8 33888 135,5 Врњачка Бања 152603 104,3 135379 102,3 17224 124,2 Сокобања 53402 109,3 52481 110,3 921 72,8 Нишка Бања 21614 102,7 20357 101,9 1257 117,6 Аранђеловац 22802 512,9 19563 495,6 3239 649,1 Матарушка Бања 7138 83,3 6773 86,9 365 47,2 Бања Ковиљача 21693 105,8 19143 104,6 2550 115,3 Пролом Бања 15986 107,2 12996 95,9 2990 218,4 Горња Трепча 9762 90,0 8765 88,5 997 106,3 Врањска Бања 5628 89,9 5371 89,8 257 91,8 Планинска

места 402221 106,8 355059 106,2 47162 111,5

Златибор 116302 110,9 96776 109,9 19526 116,3 Копаоник 65874 113,6 59350 112,8 6524 120,9 Тара 55482 108,8 51731 111,0 3751 84,9 Дивчибаре 30400 105,1 28925 103,7 1475 142,4 Ивањица 16682 103,0 15426 102,2 1256 113,8 Златар 5572 80,2 4823 77,4 749 104,6 Рудник 9812 125,6 9301 129,6 511 80,3 Остала турист.

места 512445 99,5 346416 96,0 166029 107,7

Ниш 67107 101,9 32448 104,6 34659 99,5 Палић 18408 98,9 12636 93,3 5772 113,7 Суботица 37501 110,3 23705 101,0 13796 131,0 Остала места 81354 99,5 55750 99,3 25604 99,9 Извор: РЗС, Саопштење бр. 21 од 31.01.2012.

12

Табела - Ноћења туриста по изабраним туристичким местима, Реп. Србија, јануар – децембар 2011.

Укупно Домаћи Страни

I-XII 2011 I-XII 2011 I-XII 2010 I-XII 2011 I-XII 2011 I-XII 2011

I-XII 2010 I-XII 2011

Ноћења: Укупно 6644738 103,6 5001684 100,8 1643054 113,1

Београд 1149029 101,7 301114 88,7 847915 107,3 Нови Сад 213549 126,9 70926 104,0 142623 142,4 Бањска места 2308435 104,4 2176622 103,3 131813 126,2 Врњачка Бања 579041 103,5 528963 102,8 50078 110,7 Сокобања 325207 110,2 321500 110,6 3707 82,0 Нишка Бања 198606 93,7 194985 93,4 3621 111,0 Аранђеловац 59569 299,4 53875 284,5 5694 596,2 Матарушка Бања 74263 94,8 72729 96,5 1534 52,4 Бања Ковиљача 217476 117,0 192370 115,0 25106 134,5 Пролом Бања 67066 101,1 61327 97,0 5739 185,7 Горња Трепча 110665 94,6 97802 93,4 12863 104,3 Врањска Бања 41311 85,4 40541 85,0 770 114,9 Планинска

места 1590016 108,4 1442213 107,8 147803 114,5

Златибор 475300 117,6 410833 116,5 64467 124,8 Копаоник 270535 115,7 241557 115,0 28978 121,3 Тара 198314 123,4 186293 126,5 12021 89,1 Дивчибаре 128897 110,0 124131 108,5 4766 169,1 Ивањица 85829 103,7 82619 103,4 3210 112,3 Златар 15541 50,3 13678 46,2 1863 145,0 Рудник 62071 139,0 58179 143,5 3892 95,1 Остала турист.

места 1172675 95,3 847263 89,1 325412 116,4

Ниш 96349 100,9 49811 110,1 46538 92,5 Палић 34855 87,7 25597 83,5 9258 101,7 Суботица 64785 110,7 37119 95,1 27666 142,0 Остала места 211034 101,9 163546 103,0 47488 98,1 Извор: РЗС, Саопштење бр. 21 од 31.01.2012.

13

Табела - Доласци и ноћења страних туриста по земљама из којих долазе,

Република Србија, јануар – децембар 2011.

Доласци Ноћења

I-XII 2011 I-XII 2011 I-XII 2010 I-XII 2011 I-XII 2011

I-XII 2010 УКУПНО 764167 111,9 1643054 113,1 Аустрија 25245 104,9 48472 105,4 Белгија 7131 133,6 15551 144,0 Босна и Херцеговина 65960 103,8 165538 112,2 Бугарска 28054 114,1 55689 125,3 Грчка 26400 106,8 50318 108,7 Данска 3872 106,6 10239 122,6 Ирска 2070 116,2 6194 115,1 Исланд 361 103,1 1235 119,4 Италија 38105 111,3 91039 112,4 Луксембург 443 106,7 1121 136,5 Мађарска 18660 114,6 41005 147,5 Македонија 33619 106,5 65219 109,2 Немачка 48159 112,9 96875 115,0 Норвешка 5340 103,2 15533 118,0 Пољска 21548 104,2 35180 109,0 Португалија 1856 112,7 5732 124,2 Румунија 30628 128,1 59911 127,3 Руска Федерација 25236 116,6 75308 120,3 Словачка 6547 98,7 14117 99,7 Словенија 74674 112,0 124517 108,8 Турска 19196 138,7 33843 143,8 Уједињено Краљевство 19998 110,9 54233 122,6 Финска 2692 134,7 6900 145,8 Француска 18191 99,2 41277 97,8 Холандија 12963 107,3 29778 116,7 Хрватска 50625 109,2 93339 104,1 Црна Гора 66636 117,1 129455 107,2 Чешка Република 9278 94,3 19436 97,1 Швајцарска 9860 125,5 22038 126,9 Шведска 9917 140,2 23388 148,7 Шпанија 6850 111,4 19103 122,9 Остале европске земље 17221 145,9 41752 125,4 Аустралија 7283 118,7 16118 124,0 Израел 3422 109,3 8473 110,2 Јапан 3988 132,4 9515 108,1 Канада 4542 103,0 12235 110,5 Кина 3470 - 11895 - Нови Зеланд 922 122,1 1677 108,1 Сједињене Америчке

Државе 14638 103,5 38582 100,9

Остале ваневропске земље 18567 87,3 51224 76,0 Извор: РЗС, Саопштење бр. 21 од 31.01.2012.

14

Табела - Примања и издаци Буџета према Закону о буџету, јануар 2012.(динари)

Примања и издаци буџета 2008 2009 2010 2011 Јануар 2012

I ПРИМАЊА БУЏЕТА 621.751,1 624.235,2 661.964,6 694.255,4 57.248,31.Порески приходи 582.629,7 574.480,0 616.409,9 646.406,4 55.207,8Порез на доходак грађана 74.695,4 71.307,9 75.175,3 70.285,0 2.838,0Порез на добит предузећа 34.968,1 29.494,8 29.891,9 34.208,6 2.521,8Порез на додату вредност 301.619,8 296.861,6 319.268,2 342.367,4 29.547,1Акцизе 100.626,7 119.820,1 135.589,4 152.425,2 17.740,0Царине 64.784,3 48.039,8 44.285,5 38.804,7 2.096,3Остали порески приходи 5.935,4 8.955,8 12.199,6 8.315,6 464,62.Непорески приходи 39.121,4 44.954,5 40.250,8 47.849,0 2.040,53.Донације 0,0 4.800,7 5.303,9 0,0 0,0II ИЗДАЦИ БУЏЕТА 666.646,5 713.208,3 769.700,2 829.475,3 65.967,31.Текући расходи 600.372,2 672.523,4 722.193,4 785.165,7 64.808,6Расходи за запослене 173.016,8 177.712,8 182.931,9 202.798,4 18.029,1Расходи за куповину робе и услуга 42.605,0 37.952,5 43.920,1 46.844,6 3.132,5Расходи по основу отплате камата 13.880,3 20.015,8 30.132,6 40.337,3 2.164,9Субвенције 47.525,4 36.832,0 44.067,7 51.921,2 7.436,0Дотације међународним организацијама 271,7 406,6 593,6 615,8 46,3Трансфери осталим нивоима власти 69.062,8 57.125,5 58.849,6 65.490,7 5.413,1Трансфери организац. обавез. соц. осигурања 178.558,5 261.970,5 265.876,0 276.422,9 20.413,2Социјална заштита из буџета 67.395,6 73.437,1 87.031,3 86.529,0 6.981,9Остали текући расходи 8.056,1 7.070,6 8.790,6 14.205,8 1.191,62. Капитални издаци 45.961,5 23.870,6 22.435,1 19.740,4 599,0Капитални издаци 22.259,6 12.862,6 13.092,4 14.719,0 513,2Национални инвестициони план 23.701,9 11.008,0 9.342,7 5.021,4 85,83. Набавка финансијске имовине 20.312,8 16.814,3 25.071,7 24.569,2 559,7III РЕЗУЛТАТ (I - II) -44.895,4 -88.973,1 -107.735,6 -135.219,9 -8.719,0

*нису укључени прихпди по оснпву курсних разлика у 2008. години ради усаглашавања са методологијом ММФ **- иако Законом о буџету за 2009. и 2010. гпдину није предвиђено да донације за подрщку буџету из ЕУ буду класификоване као приход у овој табели су сврстане у приходе ради усаглашавања са методологијом ММФ Извор: Министарство финансија Макроекономски и фискални подаци ажурирано 20.02. 2012.  

15

Табела -Просечне нето зараде и просечне пензије у РСД, децембар 2001-2011.

Просечне

нето зараде1

Просечне нето

зараде, јавни сектор

Просечне нето

зараде, јавна

државна предузећа

Просечне нето

зараде, јавна

локална предузећа

Просечне нето зараде,

администрација, сви нивои

Просечне нето

зараде, образовање и култура

Просечне нето зараде, здравствени и социјални

рад

Просечне пензије

2001 6.078 - - - - - - 4.505 2002 9.208 11.666 13.860 11.257 12.899 10.028 10.609 6.134 2003 11.500 14.757 16.868 15.456 16.591 13.304 13.037 7.393 2004 14.108 17.662 19.983 19.212 19.414 15.709 15.910 8.725 2005 17.443 20.876 23.165 22.746 23.692 19.235 18.426 10.568 2006 21.707 25.232 28.737 26.162 28.887 23.041 22.542 12.151 2007 27.759 32.392 37.081 30.448 35.606 29.468 31.020 13.612 2008 32.746 37.284 42.106 35.060 40.548 35.071 35.329 17.660 2009 31.733 38.885 44.555 37.065 41.592 36.518 36.901 19.788 2010 34.142 39.810 46.435 38.630 43.858 36.929 36.996 19.890 2011 37.976 43.506 53.614 40.982 48.327 39.262 40.121 21.285 2009 Јануар 28.877 35.440 44.763 36.502 41.982 35.686 25.407 19.779 Фебруар 31.121 38.485 44.390 36.285 40.014 35.952 37.215 19.780 Март 30.362 38.276 42.344 36.514 41.341 36.630 36.497 19.781 Април 32.571 39.853 45.010 38.872 44.015 36.383 38.198 19.781 Maj 31.086 38.606 45.420 36.098 38.886 36.918 36.696 19.784 Јун 31.768 38.739 44.148 36.654 41.159 36.580 36.998 19.782 Јул 32.553 39.334 45.811 37.310 42.572 36.738 36.913 19.784 Август 31.338 38.416 44.219 35.897 40.232 36.218 36.888 19.783 Септембар 31.319 38.350 43.907 36.889 39.601 36.657 36.373 19.796 Октобар 31.734 38.814 44.606 37.820 41.559 36.357 36.549 19.799 Новембар 31.576 38.501 43.925 37.014 40.743 36.214 36.729 19.802 Децембар 36.789 43.886 46.107 38.961 46.969 37.886 48.348 19.807 2010 Јануар 29.929 35.201 48.038 35.725 37.864 35.723 25.415 19.821 Фебруар 32.336 39.077 45.608 36.541 42.973 36.334 36.776 19.832 Март 33.508 40.198 47.047 39.934 42.946 36.845 37.840 19.836 Април 34.952 40.834 48.247 39.539 48.306 36.774 37.126 19.839 Maj 33.463 39.199 46.873 37.603 39.784 36.710 37.089 19.848 Јун 34.161 39.757 47.885 37.142 42.592 37.345 36.709 19.853 Јул 34.591 39.545 43.576 39.347 44.037 37.165 37.260 19.856 Август 33.955 39.486 44.936 39.011 43.444 36.903 36.866 19.859 Септембар 34.570 39.915 46.615 38.975 43.511 37.162 37.025 19.873 Октобар 34.422 39.408 45.122 37.787 44.293 36.703 36.843 19.880 Новембар 34.444 39.855 45.936 39.992 44.451 36.881 36.771 19.889 Децембар 39.580 45.265 47.308 41.990 52.171 38.604 48.110 20.292 2011 Јануар 34.009 39.298 60.158 37.722 45.679 36.633 27.126 20.367 Фебруар 35.538 40.980 48.245 39.496 45.684 37.278 38.453 20.372 Март 35.777 40.877 50.861 39.751 45.136 35.920 37.905 20.374 Април 39.298 46.378 51.887 40.741 48.827 39.278 50.477 21.495 Мај 35.362 40.724 53.953 41.000 45.873 39.685 31.507 21.500 Јун 39.322 44.850 56.522 41.205 50.533 40.054 41.120 21.501 Јул 39.127 43.667 52.622 41.174 48.776 40.321 40.059 21.503 Август 38.389 43.652 53.877 41.266 48.285 39.741 39.879 21.501 Септембар 38.763 44.232 55.173 41.405 48.915 40.099 40.384 21.509 Октобар 38.167 43.642 53.233 41.549 48.591 39.792 39.981 21.771 Новембар 38.363 44.140 53.414 42.246 49.390 40.287 40.468 21.766 Децембар 43.887 49.595 53.431 44.137 54.104 42.127 53.981 21.765

Извор: РЗС, РФПИО

16

Табела - Просечне нето зараде и просечне пензије, међугодишње стопе промена, 2001-1011.

Просечне

нето зараде

Просечне нето

зараде, јавни сектор

Просечне нето

зараде, јавна

државна предузећа

Просечне нето

зараде, јавна

локална предузећа

Просечне нето зараде,

администрација, сви нивои

Просечне нето зараде, образовање и култура

Просечне нето зараде, здравствени и социјални

рад

Просечне пензије

2001 16,5 - - - - - - 17,9 2002 29,9 - - - - - - 16,8 2003 13,6 15,1 10,7 24,9 17,0 20,7 11,8 9,7 2004 10,1 7,4 6,3 11,6 5,0 6,0 9,5 5,9 2005 6,4 1,7 -0,2 1,9 5,0 5,4 -0,3 4,2 2006 11,4 8,2 11,1 3,0 9,2 7,2 9,5 2,9 2007 19,5 20,0 20,6 8,8 15,2 19,5 28,6 4,7 2008 3,9 1,4 0,0 1,5 0,3 4,9 0,3 14,3 2009 0,2 -4,0 -2,6 -2,7 -5,5 -4,1 -3,8 3,2 2010 0,7 -4,1 -2,4 -2,4 -1,3 -5,3 -6,1 -5,9 2011 0,2 -1,5 4,0 -4,4 -0,7 -4,2 -2,3 -3,6 2009 Јануар 3,8 0,4 1,8 4,0 3,5 -3,2 -0,3 11,3 Фебруар 1,8 -2,2 -2,1 -1,5 -5,6 -2,9 1,0 10,6 Март 1,6 -1,0 -3,4 0,8 2,2 0,7 -2,1 11,8 Април 3,8 0,2 2,1 4,0 -5,1 -1,1 1,8 5,1 Maj 0,8 -3,8 -0,8 -3,2 -9,2 -1,9 -4,3 4,8 Јун 1,5 -2,0 -1,9 -1,1 -2,2 -2,6 -1,0 5,5 Јул 2,5 -3,0 0,5 -3,5 -4,4 -4,3 -2,8 5,3 Август -1,4 -4,7 -3,7 -6,1 -8,1 -4,2 -2,7 5,8 Септембар -0,8 -3,2 -2,1 -3,3 -6,0 -2,0 -2,8 6,5 Октобар -1,0 -5,3 -1,3 -2,5 -8,7 -4,2 -7,9 -4,8 Новембар -0,4 -5,3 -5,6 -2,7 -6,4 -6,4 -3,7 -5,5 Децембар 0,5 -6,6 -4,8 -6,4 -5,7 -7,7 -7,3 -6,1 2010 Јануар -1,1 -5,2 2,4 -6,6 -13,9 -4,5 -4,6 -4,4 Фебруар 0,3 -2,0 -0,8 -2,8 3,7 -2,4 -4,6 -3,5 Март 5,7 0,6 6,4 4,8 -0,5 -3,7 -0,7 -4,2 Април 3,1 -1,5 3,1 -2,2 5,5 -2,8 -6,5 -3,8 Maj 3,7 -2,2 -0,6 0,4 -1,4 -4,2 -2,6 -3,3 Јун 3,7 -1,0 4,6 -2,3 -0,2 -1,6 -4,3 -3,7 Јул 1,8 -3,7 -8,9 1,0 -0,9 -3,1 -3,3 -4,5 Август 2,0 -3,3 -4,4 2,2 1,6 -4,1 -6,0 -5,8 Септембар 3,0 -2,9 -1,0 -1,4 2,5 -5,4 -5,0 -6,8 Октобар -0,1 -6,5 -6,9 -8,0 -1,9 -7,0 -7,2 -7,8 Новембар -0,4 -5,5 -4,5 -1,3 -0,4 -7,0 -8,6 -8,4 Децембар -2,5 -6,6 -7,1 -2,4 0,6 -7,7 -9,9 -7,1 2011 Јануар 2,2 0,4 12,6 -5,0 8,5 -7,8 -4,0 -7,6 Фебруар -2,4 -6,9 -6,1 -4,0 -5,6 -8,9 -7,1 -8,8 Март -6,4 -10,9 -5,3 -12,8 -7,9 -14,6 -12,2 -10,0 Април -2,0 -1,0 -6,2 -10,2 -11,9 -6,9 18,5 -5,5 Мај -6,8 -8,4 1,5 -3,9 1,7 -4,7 -25,1 -4,5 Јун 2,1 0,1 4,7 -1,6 5,3 -4,8 -0,6 -3,9 Јул 0,9 -1,5 7,7 -6,7 -1,2 -3,2 -4,1 -3,4 Август 2,4 0,0 8,5 -4,3 0,6 -2,5 -2,1 -2,0 Септембар 2,6 1,4 8,3 -2,8 2,9 -1,3 -0,2 -1,0 Октобар 2,0 1,9 8,5 1,2 0,9 -0,3 -0,2 0,7 Новембар 3,1 2,5 7,6 -2,3 2,8 1,1 1,8 1,2 Децембар 3,6 2,4 5,6 -1,8 -3,1 2,0 4,9 0,2

Извор: РЗС, РФПИО

17

Табела -Просечне зараде у републичким јавним предузећима (просек периода, у динарима)

Зарада Зарада без пореза и доприноса*

2005 32.994 22.463

2006 43.362 29.523 2007 50.367 35.927 2008 57.960 41.585 2009 62.798 44.946 2010 65.888 46.615 2011 72.002 50.981 2009 јануар 64.987 44.608 фебруар 59.198 40.509 март 62.031 44.092 април 64.485 45.660 мај 61.793 43.967 јун 62.005 44.084 јул 65.263 48.091 август 61.166 45.273 септембар 62.278 46.128 октобар 61.659 45.578 новембар 60.341 42.896 децембар 68.365 48.462 2010 јануар 64.059 45.167 фебруар 62.553 44.263 март 66.054 46.856 април 67.289 47.619 мај 63.235 44.773 јун 62.585 44.425 јул 63.883 45.288 август 62.723 44.498 септембар 63.859 45.280 октобар 61.581 43.685 новембар 64.368 45.630 децембар 88.462 61.898 2011 јануар 68.681 48.495 фебруар 65.720 46.558 март 70.486 50.023 април 71.866 50.853 мај 75.083 53.076 јун 72.475 51.385 јул 71.170 50.403 август 74.779 52.977 септембар 73.047 51.741 октобар 72.283 51.137 новембар 74.051 52.449 децембар 74.380 52.670

Напомена: * Израчунато према методологији Министарства рада и социјалне политике. Извор: МФИН