UNIVERZITET U TRAVNIKU

Farmaceutsko- zdravstveni fakultet

Odsjek: Fizioterapija

- PARKİNSONOVA BOLEST-

SEMINARSKI RAD

Kandidat: MESUT AYDIN Mentor:

Broj indeksa:409/12 Maida Zonic İmamovic

Travnik, 2015.

Sadržaj

1. Uvod...............................................................................................................................32. Epidemiologija……………………………………………………………………..…..43. Etiologija........................................................................................................................44. Klinička slika…………………………………………………………………....…..…55. Dijagnoza……………………………………………...…………...……………...…...66. Diferencijalna dijagnoza………………………………………………………….……67. Lečenje…………………………………………………………………………………78. Kako živeti sa Parkisonovom bolešću?..........................................................................89. Prognoza Parkisonove bolesti.........................................................................................910. Literatura…………………………………………………………………..…..……..10

2

1.Uvod

Parkinsonova bolest (PB) je bolest s poremećajima pokreta.

Nazvana je po engleskom lekaru Jamesu Parkinsonu koji je prvi opisao 1817. godine u svom delu (An essay on shaking palsy) i prvobitno je nazvao drhtajućom paralizom, zbog njenih onesposobljavajućih simptoma. Opisi karakterističnih simptoma bolesti koji su primećeni kod obolelih, nisu se puno izmenili od tada. Simptomi uključuju sporost u izvođenju pokreta, gubitak u ritmu i spontanoj motorici, povećanje tonusa mišića ili ukočenost i ritmično podrhtavanje određenih delova tela. Kod bolesnika je karakterističan polupognuti stav celog tela, sa nogama savijenim u kolenima i rukama savijenim u laktovima.

Prema definiciji, parkinsonova bolest je hronična neurodegenerativna bolest koja se manifestuje karakterističnim simptomima. Javlja se kao posledica izrazitog nedostatka neurotransmitera dopamina u delu mozga odgovornom za kontrolu voljno koordiniranih pokreta i početka neke motoričke radnje. Kao posledica hemijskog deficita u delu mozga koji nadzire voljne pokrete javljaju se nevoljni pokreti.

3

2.Epidemiologija

Parkinsonova bolest je treći najučestaliji neurološki poremećaj kod ljudi. Javlja se u 1% populacije starije od 60 godina. Učestalost pojave parkinsonove bolesti raste sa povećanjem starosti populacije. Nešto češće obolevaju muškarci nego žene. Danas u svetu od parkinsonove bolesti boluje oko 2 miliona ljudi, a pretpostavlja se da bi se taj broj mogao udvostručiti do 2040. godine.

3.Etiologija

Tačan uzrok degeneracije dopaminergičkih neurona je nepoznat. Pretpostavlja se da je posledica interakcije genetskih činilaca (starenje, muški pol, bela rasa, emocionalni stres, stidljivost, depresivnost, pozitivna porodična anamneza) i činilaca okoline (trauma, izlaganje herbicidima i pesticidima, ugljen monoksidu, teškim metalima, metanolu, lekovima, antipsihoticima, antiemeticima, upotreba bunarske vode, život u ruralnoj sredini).

4

4.Klinička slika

Bolest se polagano razvija i može proći nekoliko meseci, pa i godina pre nego što bolesnik ustanovi da ima tegobe.

Tri su glavna simptoma PB :

Tremor (drhtanje) Rigor (ukočenost mišića ruku, nogu i vrata) Bradikinezija (usporenje pokreta)

Simptomi ne moraju da budu prisutni istovremeno, niti da se javljaju podjednakim intenzitetom.

Tremor (drhtanje) je simptom koji javnost često povezuje s PB, iako tek oko 25 % bolesnika doživljava jako slabi tremor ili ga uopšteni nema. Karakteriše se ritmičnim podrhtavanjem i nevoljnim pokretima različitih delova tela. Posledica je ponavljanja mišićnih kontrakcija. U početku je izazvan uzbuđenjem, gubi se u snu i tokom odmora, a vremenom se javlja u sve dužim razdobljima. Počinje asimetrično na rukama, prvo jedna pa druga (stereotip – brojanje novca), kasnije noge, donja vilica, jezik, glava. Važno je zapamtiti da drhtanje može imati različito poreklo, tako da nemaju svi bolesnici s drhtanjem PB.

Rigor (ukočenost)je pojačan tonus ili ukočenost u mišićima. Najčešće se javlja u okviru vrata, ramenog pojasa, karlica, ali i u šakama i stopalima. Rezultat je tipični položaj bolesnika sa PB - polupognuti položaj tela, sa nogama savijenim u kolenima i rukama u laktovima. Često je ukočenost odgovorna za izraz lica u obliku maske. Kod nekih bolesnika ukočenost vodi osjećaju bolia, posebno u rukama i ramenima. Pojačava se tokom kretanja.

5

Bradikinezija znači sporost pokreta. Ovaj simptom u najvećoj meri doprinosi funkcionalnom oštećenju bolesnika. Karakteriše je kašnjenje u započinjanju pokreta i smanjena amplituda pokreta. Uzrok je sporost u prenosu nužnih informacija od mozga prema određenim delovima tela. Kada su uputstva primljena, telo sporo reaguje na njih. Normalni asocirani pokreti (npr. mahanje rukama dok hodamo, treptanje, gestikulacija tokom razgovora) znatno su smanjeni. Obavljanje uobičajenih dnevnih aktivnosti koje uključuju fine pokrete, je usporeno (zakopčavanje dugmadi, vezivanje pertli, okretanje u krevetu).

Posturalna nestabilnost (slaba ravnoteža) se javlja kao rezultat gubitaka posturalnih refleksa. To su autonomni refleksni mehanizmi koji kontrolišu održavanje uspravnog položaja i štite osobu od padova tokom promene položaja. Padanje, tj. gubitak uspravnog položaja, se u PB javlja npr. kod promene smera hoda ili sedanja u stolicu.

Često je prisutna depresija, demencija, smetnje sna, mokrenje i stolice. Javljaju se promene u rukopisu (mikrografija –veličina slova se smanjuje tokom pisanja) i govoru (usporeno započinjanje, tiho, monotono, nerazumljivo pričanje). Brzina napredovanja same bolesti razlikuje se od bolesnika do bolesnika. Kod nekih bolesnika čak i duže vreme bolest ne utiče na sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Važno je na vreme otkriti bolest, a onda je uspešno lečiti.

5.Dijagnoza

Ne postoje specifične metode dijagnostike kojima bi se dokazala bolest, pa je potreban detaljan neurološki pregled i obrada kako bi se postavila dijagnoza bolesti. Za postavljanje dijagnoze potrebno je uzeti temeljnu anamnezu bolesnika, odrediti opšti i neurološki status bolesnika, pa ukoliko je potrebno, uraditi i test levodopom. Dijagnoza se temelji na uočenom prisustvu barem 2 od 3 glavna simptoma bolesti u kliničkoj slici. Glavni simptomi su tremor (drhtanje), rigor (ukočenost mišića ruku, nogu i vrata) i bradikinezija (usporenje pokreta).

Za procenu stepena težine bolesti koriste se rezultati dobijeni u lestvicama za ocenjivanje parkinsonove bolesti (Hoen and Yahr Staging of PD; UPDRS), koje pomažu u lečenju i prognozi bolesti.

UPDRS (Unified Parkinson Disease Rating Scale) je skala koja se sastoji od tri različite grupe pitanja vezanih za mentalno stanje, raspoloženje, ponašanje, sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti i motoričku aktivnost. Maksimalan broj bodova je 199, što ujedno predstavlja i najteži oblik onesposobljenja zbog bolesti.

Pozitivan odgovor na terapiju levodopom služi za potvrdu dijagnoze bolesti.

Dodatne dijagnostičke pretrage, poput kompjuterske tomografije mozga (CT) ili magnetske rezonance (MR), mogu pomoći i isključiti neke neurološke ili vaskularne poremećaje sa sličnim simptomima, ali ne i dokazati bolest.

6

6.Diferencijalna dijagnoza

Simptome slične onima u PB ima i veliki broj drugih neurodegenerativnih bolesti uzrokovanih infekcijama, toksinima, drogama i strukturnim oštećenjima mozga, pa ih je ponekad nemoguće razlikovati od PB samo po kliničkoj slici. Opširna anamneza i dijagnostičke pretrage kao što je neuroimaging mogu pomoći u postavljanju razlučne dijagnoze.

7.Lečenje

Lečenje parkinsonove bolesti je simptomatsko i ne zaustavlja napredovanje bolesti. U lečenju je potrebno pristupiti svakom bolesniku individualno, u zavisnosti od doba i stepena težine bolesti, a sve u svrhu poboljšanja kvalitete života. Važna je rana dijagnoza bolesti, uzimanje specifičnih lekova, način ishrane, fizička aktivnost.

Lečenje je veoma uspešno u ranom stadijumu, kada je simptome moguće kontrolisati jednim lekom. U uznapredovaloj fazi bolesti potrebna je kombinacija više lekova različitog mehanizma delovanja. Za postizanje odgovarajuće doze potrebno je postupno titrirati duži vremenski period.

Lečenje parkinsonove bolesti uz primenu lekova uključuje i nefarmakološke mere (fizička aktivnost, ishrana, grupe za podršku obolelima).

Osnovni lekovi u terapiji PB su agonisti dopamina i levodopa.

Dopaminski agonisti (bromokriptin, apomorfin, pramipeksol, ropinirol) –direktno stimulišu rad receptora i zamenjuju ulogu dopamina u mozgu. U ranoj fazi bolesti uzimaju se kao monoterapija, a kasnije u kombinaciji s levodopom, pojačavajući dejstvo terapije.

Levodopa je jedan od najdelotvornijih lekova. Podiže nivo dopamina, supstance koja nedostaje u mozgu obolelih.

7

COMT inhibitor (entkapon)-blokira razgradnju levodope pre nego što uđe u mozak. Uzima se samo zajedno sa levodopom, pa značajno pojačava njeno dejstvo.

Hirurško lečenje i/ili ugradnja stimulatora primenjuju se samo kod bolesnika koji su razvili nekontrolisane pokrete koji se ne mogu uspešno lečiti lekovima.

8.Kako živeti sa Parkinsonovom bolešću?

Za bolesnika je važna odgovarajuća pomoć kako bi mu se omogućio kvalitetniji život. Važno je ohrabriti bolesnika, ali i učestvovati u fizioterapijskim vežbama s bolesnikom, a i pomagati mu da ostane uključen u porodične aktivnosti. Članovi porodice mogu mnogo da pomognu bolesniku kako bi se oslobodio depresije, osećaja ljutnje i osećaja nelagode zbog zavisnosti od drugih ljudi.

Utvrđeno je da fizikalna terapija koristi bolesnicima s PB. Zbog ukočenosti smanjena je aktivnost mišića koji tako postaju sve ukočeniji i krući. Zato je važno suprotstaviti se ovom krugu događanja i ostati aktivan uz što više svakodnevnih aktivnosti, koje uključuju i vežbanje. Iako vežbanje neće ukloniti simptome bolesti ili smanjiti njenu progresiju, ono će poboljšati bolesnikovo telesno i duševno stanje.

PB zahteva pravilnu i uravnoteženu ishranu kako bi se postigla zadovoljavajući nivo energije i bolje dejstvo lekova. Za pravilnu ishranu važno je odabrati raznovrsne namirnice i zadovoljiti svakodnevne potrebe za unosom hranljivih i zaštitnih supstanci.

8

9.Prognoza Parkisonove bolesti

Prognoza zavisi o tipu PB:

Tip A - Tremor dominantni tip – blaži oblik bolesti povezan s tremorom i drugim simptomima ograničenim na jednu stranu tela. Najbolja prognoza, bolesnici odgovaraju jako dobro na uobičajene lekove kao što je levodopa. Posle tog razdoblja, pojačavaju se različiti nivoi sindroma levodopa neuspeha.

Tip B – Akinetički tip – teži, nestabilni oblik bolesti s problemom hodanja i zanemarivom količinom tremora. Umesto toga, u pojavi bolesti rano su prisutne poteškoće u hodanju, sa držanjem tela i ravnotežom. Ove osobe mogu imati jako dobar odgovor na lekove u razdoblju do 8 godina.

Iako su istraživanja pomogla u pronalasku i razvijanju farmakološke i hirurške terapije PB još uvek ne uspevamo usporiti progresiju bolesti ili izlečiti je u potpunosti. Pronalazak uzroka bolesti koji se može lečiti bi trebao biti strategija za budućnost, a dotad cilj u terapiji je prevencija i lečenje bolesti na najbolji mogući način.

9

10.Literatura:

Clough CG et al. Fast Facts – Parkinson's Disease. May 2003.

10