негизд - Зентархив · la, kao opipijivi znaci da au u táóra-inim umetn3.čkim pog-...

6

э,rtPи,t~r r,F4пј`tn ~ ~ ~

~.~° "4 •

II n irі;d о о дЈЛlгпАггг :iiг ,á`вт р .

~с ' сч i"гз iс зз гз

, gr

~atuk. \+.,,. O

з't нег 'г '(htt Ge&иин (

"!' гЈ~ гг ~ ,

i~tк r

(негизд - 2 Е,гь

4" ~ ' сь a '`f> ~

P~ f ~

-‚j ‚- )...L.

о tr~ 't1-г ;f^ .7~і31t~til.

6

t~гп th г'"i'• ~cr

C)~~~~ ~

~t

.~

f-в,и('иl

. ~Ј,s2`ruгlrx°.зs b

РL1І ~

- ~~ x=Iuпr 0

1(1•

'VJ%)čl!:Z

~Л

'FIIJJkWr

.' ~ f ĆjrC

з

-. ~~CJNG+' ~ '' 'Fur:rG r`~ •~~

-

.5л .мнггг ..

'`Cni(=,'цг~~ .. .Ј ~~ tl',.р~у•;~

Sга 'k%

G12AĐA ZA MONOGRAFIJU SENTE

URE Đ IVA Č KI ODBOR

BRAidOVA Č KI DANILO

Dr B U R A N Y B É L A

ЕАГ)ÉLY1 ISTVAN, GL UREDNIK

KATONA PAL

Dr S Z E L I I S T V A N

T Ó T H HORGOSI PAL

VUKOV NE S T O R

SZELI ISTVAN — BOŽIDAR KOVAČ EK

P 1 S C 1 S E N T Е

8enta nij в Kiиkörös, Stratford iii Jasnaja Ро1ја na iatorije književno вti. U пјој se nisu rodili piaci zbog kojih bi ii otimalo sedam gradova, kao što ii to za- beleženo о Homeru, ali ire mnogih ii ipak zabвležila istorija književnosti. Još više јв bill onih koji niau nikada zaplovili dubokim vodama književnosti, do kraja au smatrani "pasionarnim" piscima, U najboljem вlисаји , овна vili su za sobom jednu do dve zbirke pesama iii novela,nio žda.zbir studija u piš čevom privatnom izdaд.ju, ipak, втан ramo di ii treba pozabaviti njima , jer di b1 alika kultur fi prošlosti jednog grada bila stvorena - pored иajviših vrhova - i pitomije padine treba uklopiti u ovu sliku.Pra vi noaioee književnog obra гovanja i kulture čove čanstva ne možemo tražiti uvek i isključivo u krugu onih koji dik tiraju pravac i ukus, koji stvaraju školu; ižmedju usam- ljenih grebena prostirv se brežuljoi, koji ispunjavaju ći prostor, prenise poruku velikih iz epohe u epohu, id jed-fig naroda ka drugom i ва generacije na gexienaciju.

Moramo predstaviti mnogo i raznovrвne ljude. Me-dju njima ima akademika, vlasnika listova i revolucionara, koji su Id avog nodnog grada dobili ulicu, spomeaik, spa-men рlоси , ima takvih 0 kojima su spremane doktorske di- sertacije, ali ima i takvih a kojima su veliki liksikoni i najmarljiviji filozopteri zabeležili sari mali podataka U nekoliko redi; neki su tu proživeli ceo виој mučni ži- vot, ima i takvih za koje Je Senta zna č lla sari jedan u- pis u matičnu knjigu rodjenih, jednu podstanarsku sobu i-1± adxesu hotela, alt su mi ipak poneli sa sobom nešto mali ad, atmoaf ire ovog grada, jednu impresiju iii jed.nu uspomenu, što је č esto postalo вredjivačko načelo U njiho vim pisanim sastavima.

3.

Iвtoričari književnosti su vii napisali moxiogra-fiji 0 zaista značajnima, odredili вu im mesto U našem kulturnom nasledju, zato ćemo ovom prillkom a rajima relativno mali govoriti, njima su posve ćena zasebna poglavlja u ovii brošuri. 0 glavnini vojske naše književnoвti, O вг vim egzistencijama do sada ii medjutim mali rečeno. Kada tragamo za njihovim delima i podacima izmedju žutih foli- janata prašnjavih arhiva, xis to nas ne podstrekava filo- loška savest niti pozitivističko oduševljenje, nego xis ra da podpomognemo rasplinjavanje jednog duboko ukorenje- nog, pogrešnog verovanja koje često prihvataju i struinja с1, književni istoričari: da ii ovaj kraj biz knjlževne iculture, nema prošlost i nasledje, iatraživanja vrednog predanja koje čeka da ga sakupe 1 erede.

U prvom i nabrzinu napisanom sastavu, u publika- ciji 0 senćanskim piscima - na osnovu Szenteleky-jeve six gestije - i mi ami bili mišljenja kao i on kada je napisao u jednoj svojoj studiji: "Na ovoj čamećoj, neumetnič- koj ravnici nema nikakvog, baš nikakvog spomenika, ovde nikada nije bile drevnih manastira, stoletnih kolegija, zloglasnih viteških zamkova, pogurenih legendarnih kated rala iii crkvi, franci-iskih knjižara, fonteineblau-iskih šuma, us ovoj trezvenoj, id svinjskih obora zaudarajućoj zemlji nikada nisu živeli viseli "igrici", kuruci aa na- krivijenom šubarom, ziatari sa žutom bradom, verski disku

tanti visokih č ela iii finoprsti humanisti ...ne nalazi

ii čak ni koliba lepote na ovom tromom, ravnom, čamećem predelu... Neukusni, sanjivi gradići, sebična, mrgodna se 1а , kukuruzišta kaja obečavaju koriat i - ferns dalje."

Ali rezultati bibliografijskih delatnosti na no- vosadskom Filozofskom fak'aitetu, u Matici Srpskoj i ix

senćansklm kulturnim ustafovama su pokazali da ii Szente- leky iz književno-politi čkih razloga pisai tako, i da о- vaj kraj, naš, u kulturfom pogledu ipak nije bio tabula

rasa: tu se rodio prvi madjarski prevod biblije, grad Bač ii ix arednjem veku izrastao u zna čajan humanistički cm-tar, ovde u Baranji au delsli veliki propovednici %VI vi-

ka, Hajnбczy, Ká].mány Lajos, Papp Dániel, Muškatirovi ć ,

4.

Djordjevič popločali au put kojim mi danas hodimo. lila jedna književnoet je sahranjena u bibliotekama, arhuvama, uekopanum hartíjama, O kojoj smo aamo površno obaveštenl iii pak baš ništa ne znamo O пјој . 0 našoj književnoj pro šlosti još ni danas nije načinjena detaljna maps, i da bi nistalo belih mrlja sa nje, treba proučavatu svakoga, ko ii možda sari jednim potezom, jednom jedva prlmetnir ko- loritnom nijansom obogatio sliku našs kulture za koju je poslovučki rečeno da je bezbojna i neunteresantпa. Ovii težnjama ii pruključuje i ta prva eerija skica portreta sendanskib pisaca. Pored portreta koji se smatraju završe air, i portreti takvih pisaca Ii biti prikazani 0 kojima istorija književnosti do sad.a nije bula obaveštena, ali о vim prilikom liii nacrtati sari konture portreta pomenu- tih pisaca, jer'od daljih istražlvanja možemo očekivati celovito otkrivanje njihovog knjuževnlčkog opusa.

X х x

Uvrstiti Mбra István-а u red aenćanskih pisaca, možda lič i na samovolju, jer on Be nuje tu rodio ( rodio Be 1861. u Kiakunfélegуház-i, a umro је 1957. godine u Budumpeštu); a Id tog evog dugog života sari nekoliko godina je proveo u Senti, odnosno Pl okolnim вalašima. Ipak mu ii tu reeto, jer je izvor pretežnog bro ja njegovih novela je sendanski narodni žuvot, hrane ве tвškim doživlja Jima salaške sirotinje, ij Đdi sa okolnih senćanskuh pusta ra; to ii kao upadljiva suprotnost u odnosu na "feljtonв- ku i operetsku književnoat," koja je cvetala krajem sto- leća u unutrašnjoвti Madjarake. U svoje vreme Mбra István ii bio slavniji od svog petnaest godina mladjeg, brata Fe renca, velikog prupoveda ča segedinaca. Njegovo ire ne вге demo sari u segedinskim, somborskim listovima nego i u senčanskim; pojavile su mu se novels, pozorušni komadi u godinama oko rilenija i zbirka etnografskih studija, kao znak da je svoj folkloristički inteni produbio U ogled naučnog 1 kritičkog upoznavanja životnih оьІика naroda.

5.

Njegove pesme 1 pozorišnl komadi nisu prešli fi-vi onovxeniunae palanačke, a školekom duhu piBane konzerva- tivne književnoati i na osnovu njegovih резата iatorija kиjiževnosti је a pravom zabeležila da je bio pesnik koji je "pripadao pravcu Szabolcska цгца lуа ". Sa proznim delima pripaja se takozvanom narodnom krugu segedj.nskib pisa-Ca: školi Tömőrkény-а , pokušavši prika2ati prvi put svet kevi-tornyoыkog, adorjanekog , orompartskog, martonoš -hor- goškog naroda poematraju ći ga ne spoija i odozgo, nego 1z ziutra. Značajno bi bib o istači, kako i koliko je utícalo ovako interesovanje i književnički stay na oenovu poro- dičnih i književnih veza Mбra Iatván-a na beletri вtički rad mladjeg brata i koliko je uticala njegova slika a sa- laškom životu, svajstven evet tih ljudi i način miвljenja na bratovljev pesnlčki evet, i kakav predmetni, motivsko- dogadjajni, raspolažajni, jezi čki i drugi motivi аи prisutni - iako posredno - a shvatanju sveta Bi6ra Ferenc-a,

koji su prešli a njegovu umetnost iz bratovijeve. Ti uti- caji BU naíme uočljivi: mnoga fjegova deli kao da su pravi potomci zbirke Mбra Iвtváд-а Atyámfiai.

Iako је Móra István bio poznat a književnom eve- tu xii prekretnici etoleća, na osziovu njegovog obrazovanja Pl enazi njegovog ostvarenja, Pl umetničkom rangu, iii Pl humanističkom pogledu na evet ne možemi ga staviti pored mladjeg brata, ipak je na svoj дас lд bio nosioc takvi.h tendencija a vreme opsenog milenijuma, a kojima se može spoznati aazrevanje five književno-društvene evesti, is- tiskivanje idilično-patrijarhalno-teatralnog prikazivanja sela iz knjiž вvnosti ; to ii taj prices koji se naziva pro padanjem "narodno-nacíonalne " škole. Ova nastojanja се a svojoj odredjenosti doniti značajдe književničke rezultate tik a prozi Mбriez Zeigmouda, a još kasniJe, doći. Ii do izraža ja a takozvaиoj "narodnoj " knj iževиosti tridese- ti.h godi.na, ipak ve č tu, kid naetavlja ča stare škole, мо- ra István-a uočljiva Ja pojava deobe, pnouene tana, odnos no di se unutar narodno-nacionalnog pravca, prikazivanJa tradiciona3..nog selja čko-seoskog života razvija unutrašnja opozicija pravca i da književnu opiziciju ne čini a ovo

6.

vreme sari gradjansko-naturalisti.čko-urbaпiвtički tabor. U zaključnoj rečeдici svoje novele Harmat-flúk (Brača Har matovi), kao krajnju konzekvencu M6ra kaže - što možemo smatrati akin sumiranjem njegovog peaničkog shvatanja -: "Narodni komadi (népszinmüvek) lažu". Eleminti novog nisu prisutni sari a ovakvim programskim izjavama, nego 1 a te ratskom interesovanju, a цосепји seoake klasne strukture, a pesиičklm metodara, u intere вovanju prima književnim no dovima, U jeziku. M бra Iвtván prevazilazi madjaraku tromo pripovedajuću, čavrljajuću novelu, anegdotsku, álroku pnedatavu i naвtóji sabiti, zg'isxiuti prikazan životni materijal, daju ći delu novu estetвku iunkciju, te tako U mnogome povečava teretnu nosivost novele. U takvim okviri ma se pojavljuje i salaški svet, koji pisac otkriva k.nji-

ževnoati u delu Atyámfiai. I topografski je lntereaantna ova knjiga, jer је oblast a književдom pogledu čista, xii-taknuta, u njoj oživljava sexiIanski predeo Tise; martoaoš ke, sajanske duvandžlje, adorjanski i se иćaпski аlавг , ота či-napoličari, fertajoši, kaиižansko-horgoški čobani, go- vedari, mli.nsri, biroši, ov čari, bostandžije, i drugi јад ni ljuđi, a nasuprot njima ii "drugo" silo: beležnici, fi nanci, žandarmi, iz grads zalutali majstori, popisivači, zaplenjivači, svet milostivih goapodJa. Za to, do kojih dubina, do kolikog bezdana života pustare doseže, služi nam kao posredan dokaz njegova novela Párbaj (Dvoboj), ko ја се odjekivati u M6riczovom najsaažпijem remek delu -

- Barbárok (Parvari) - i posh skin tri i Pl decenije.

Czine Mihály i Nagy Péter, današnji najbolji poznavaoci

Mбricz-а ne spominju ire Mбra István-a medju "uzorima i

oslobodiocima" pisca, iako рогедједје doživljajnog materi jala obs ргвса jasno govori O postojanju Mbriae poruke za Mбricz-а : a predretu, u motivima, a baladičnom priča- nju, u pokretima 1 rečima njegovih junaka u Párbaj-u rože mo sagledati model i prastaru sliku M6ricz-ove novele.Jed na podrobna - ovde neizvodljiva - analiza bi dokazaša na-

дапписе Mбra Ištván-ove novele fi sari u odnosu na idejnu i umetničku genezu Barbárok-а , nego i na osnovu obrade de talja pesničke fakture. U Mбricz-ovim romanima i pripovet

7.

kama iskrsavaju boje iz Dohányo вok (Duvandžije), A cslkó (Ždrebe), A bukott ember ( Ćovek-p.ropaüca) i drugih five-la, kao opipijivi znaci da au u táóra-inim umetn3.čkim pogledima, u piš čevam svetu i na činima.mišljeöja živele k1i- ce BBórlcz Zsigmond-ove umetničke koncepcije, čiji životдl sokovi i branljivo t10 su naš kraj i ljudi ~ ovoga kraja.

Govoreći 0 pripovEtkama Móra István-а no možemo ne uočiti izvanredno bogat, so čan, narodni, selja čki na-din mišljenja verni odražavajuči jezik. Njegova zbirka no vela ii pravi rudnik blaga narodnih izreka, poredbi i stilskih vrednosti. I sve to nije spoljašnji ukras, več organaki izrasta iz nadela dele, iz opisa ličnosti i tako predstavlja prvorazredno eredatvo xi atvarazxju atmosfera.

x x x

II sasvim drugom svetlu ii pojavljuje 8závay Gyu- la, rodio se 1861. xi Benti, umro је 1935. U Budlmpeв ti, drugi в1ö-pesnik našeg grade poréd цбra Iatván-ovog simpa tičnog ljudskog lika i privia čne književničke ličnosti, njegova kniževno-politička i javna eksponiranost pored zvanične kиjiževдoвti, još xi 'aladosti mu obezbedjuje priz nanje akadsmskih krugova а kraja veka . Kao predsednik Ze- maljskog udruženja novinara iz uиutračnjosti,sekretar Dru štva "Petefi", član Društva "Bisfaludy", sekretar Zanatske komore i glavni.krunski savetnik igrao ii značajnu ulogu kako u književnoп tako i xi javnom životu i bio ii dobit- nik vide književnih nagrada. Sгávay ii jed.axi od najplodni jib pisaca preknetnice stole ča: piše drame, operete,. lr-ski pesme, putopise, istorijske monografije, napisao ii monografiju Győr-а., gde ii dispel još kao riad. 8závay- u - iako ii pripadao najkonzervativnijim kдjiževnim krugovi ma - ne mo~iemo osporiti izvesno plemenitije knjlževno sbvatanje, izražaj иц тос , овесај forme, čak ni izvesnu pesničku samostalnost i novinu. Njegova lirika raspolože- nja pokazuje uticaj evropskib impresionista s kraja veka, ali mnoge crte ga priključuju onima koje novije sistemati

8.

zacije spominju kao presimboliete. N j egovo pesništvo izra žava isti mai liraki materijal, isti doživljaj kao "deka dentno" zapadno evropsko gradjanako peaništvo ali вгed- вtvima i tehnikom ne ide u korak sa njima i nije sposoban uoъІičiti ove lirske aadržlne и adekvatnu formu, zbog се- ga njegova lirika pred današnjim čitaocem deluju arhaično, školski pedantno.

6zđvay-eva ličnoвt ii eklektičдo stopila elemen te najauprotnijih pogleda na вvet: nJegove drame ovekova- čuju najradikalnije likove madjarske istonile: D бzsa György-а i Ignjata Martinovi ća, ali to ga uopšte Be spre- čava da budi eksponent konzervativnih književnih društava i da u godinama mileniJuma istupi u oklopu "nacions inog pesnika ", štaviše, njegova votie ća uloga u konzervativnim književnim krugovima ne spre čava ga .и priznavanju Ady-je= vi peвnlčke revolucije . Naslov njegove zbirke peaama: A Jucikđt6l a lobogđig (Id Jucike do barjaka), izdata 1902, mogao bi biti simbol njegovog ne toliko širokog, nego vi- še opširnog pesništva, koje obuhvata десје pearl i plitke poučne pride, nodoljubive ode eve do od Akademije ovenda-fi drame. Pojedini piaci Nyugat-a niвu ga priznavali (Tб th .4rpđd, Babits ), ali Ady pokazuje puno razumevanja ртета njemu: "...osećamo da njegove pesine i drugi pismeni ssstavi potiču i2 arca - to ii izvor evakog peeni čkog di-is - ali su oformljeni preko di вcíplinovane retorte mozga i tako dospeli u javnost... Ono što njega pobudjuje naila zi na odjek u svakoj prijemljivoj i ixiteligentnoj duši... vidik pesnika se dini i dobija nove impresije. Pognedno ii midijenje pojedinih usijanib glava 0 tome kako ii pea-nicima dovoljno plavo nebo , cvetno polje , šumoviti gaj i

rusokoso devojč e i vino. Ki računa na to, da u njihovim delima uživa i obrazovana publika, mora mnogo videti i

mnogo znati, jer ii u protivnom produkovati šablonake stvari , koje demo sa dosadom odložiti . Epigoni Petöfi-ја i podražavaoci Muaset-а (danas ii mi naj češće tiskaju ро šumarcima doma će knjidevnoeti) zaboravljaju da su njihovi uzori posedovali opšte obrazovanje, uhodanost U svetskoj književnosti i na čitanost. Današnji ukus fi zadovoljavaju

9.

pravilna forma, tečnj redovi i zvonke rime. On zahteva ва držjnu u kojoj pored гавро lохедја treba da ii prisutna n4 sao i јдеја . U pesmama Szávay Gyule nalazimo ih. Jedna od glavnih vr.lina ти ii ne podražavanje nikoga . Njegova 1ič- nost i2ražena je u pesinarns kojoj su strafe velike strasti, pre ii skims meditiranju nego opsadi nibs. Zato skin o iz nenadjuje velika ose čajnost ј neposrednostkoja ii prisut na u njegovim pesmama, iz č ega se naslučuje da au ponekad vaskrвle u srcu pokopane želje pesni.ka ...one се svagda sačjдjavatj vredne primerke naše literature." Šestdeaet godina posh e ovakvog Аду-jevog priznanja i vre2inovanja Вб ka Lász16 ima samo ovoliko da kaže: "Drage , lude pesme ni su čak ni dosta 1oše."

Szávay-а smo prikazali u unakrsnoj vatri procena i nećemo se ustručavatl kazati: vreme nije opravdalo Аду- ја i naš današnji ukus, današnje ahvatanje književnosti se pre privija B6ki. U mogučnoati ато , naime, staviti ceo njegov peвnički plod na vagu ( još ii tri i Pl decenije pi вао posh e citiranog Ady-jevog suda ), jmamo šjru osnovu za sigurniJi sud i da bismo mogli reči: u вtvaralaštvu Szá- vay-a nem a onih estetakih kvaliteta koje ii Ady otkrio u njegovim redovima i njegovo pesnlštvo ne pruža današnjem čitaocu toliko zadovoljstvo koliko čitaocu sa poč etka sto 1еса . Baš zbog ukusa koji ami izgradili pomo ću Ady-ja.

xxx

Вовснаи Sándor se radio u Adj, godine 1891. u Bu djmpešti ii zayršjo prays , 1919. godine bio ii sudijá u Subotici, kasnije ii otvorio advokataku kancelariju u Sen ti, a zadnje godine svoga žlvota ii proživeo U Čurugu,gde ii godin'e 1942 . postal žrtva racije . Pripadao i i krugu su botičkog Nар1б-а , što tridesetih godina nije ozna čavao sa ml izveataxi književnički rang , već i odredjeno intelektu- alno držanje: "poeta доснив "-ku atitidu , pomalo malokrvan i apstraktan humanizam, nenastojanje za orjgonalnoš ću "i anažnoš ću, već obrazovanje i na čitanost i sve što sa tim ide zajedno: kulturne ,negovane forme, istesan jezik uzvi-

10.

šen etil. Boschán je bio "knjižsvni književnik" kako bi

to Kosztolányi rekao; jednaka namerna knjiškost se uo čava ii temama i delima: piš в stihovan roman, stance, oskar-vajldovske bizarne novele, ali ga ne mimoilazi ni forma Madacha, ni Brandes-ove istorijska filozofija. 1919.mu se pojavilo prvo deli "sa dozvolom arpske kraljevske cenzu- re", pripovetka u stihu od petdese.t i dve вtrofe, A ci- gányasszony (Ciganka). Možda Jo Аду-jeva Margita uticala na rodjenje ove neobi čne, pacifističke pure barer u toli ko, koliko pesnička lična poruka izbija ponegde iz discip linovane objektivne forme. Danas bi avakako bib o veoma teško rekonstruisati subjektivnu pozadinu pripovedanja,mi same povode, njegovu simboliku i aktuelne poglede, u na,j boljem slučaju neki od glatko klize ćih redova nam dozvo- ljavaju naslutiti nešto od toga:

Ave Caesar, pisac historije Lug palmi sadi tvojoj uspomeni, Hvali te, ne sudi kao sudija, Tugu ni suze ne prebacuje ti, Za malenkost niJ' zapeo Klio Opravdao te i oprao na čisto Nisi ni znao da su opravdani Tvoji gospodski, samovoljni ratovi.

Njegov simbolični roman pod naslovom A Phaeton három nap Ja (Tri Phaetonova dana) ii .prelaz ka pravom Boschán-ovom stilu: tu se kre ćemo u svetu senki, mešaju se mrtvi i ži- vi иaizmenično, traže ći ostvarenje ideals i smisao čoveko vog zemaljskog cilia i sudbine. 0 duhovnoj genezi ovih ta janstvenih - neobičnih dela - a ujedno i a Boschán-ovom umetničkom svetu - sam autor kaže: "Мој život је najlepši medju onima koje poznajem. Jer ja sam usnio svu zemaljsku

lepotu i tome daju doprinos i sitne lepote moga života."

Brandes u dramatizovanoj noveli Arnyak (1929-Senn ke) iskazuje svoje frapantno mišljenje i sud u ire Bran-

desa, одтегаčа vrednosti ljudske istorije, 0 delima velikih vojskovodje, vladara, pisaca i filozofa, i paralelno

sa tim prikazuje nam ljubav ЪІistajuće sposobnog suplenta, Szmolenszki Belinu, sudbinu tog obdarenog čoveka: to, ka-

11.

ko život i praksa koriguju velike planove i sanJarenJa. 'trnyak је više životna filozoflja kao i Beri11 király (Kra1j Beril ) u istoj knjizi, meditacija 0 sudbini čoveka 1 čovečanвtva, više ii aluzija i pouka nego književno вt. To ii doata karakteristična crta .ц bezvazdušnom prostoru lebdećoj gradjanskoj književnosti kruga Nap1ó-а , č3ji U иišta pušteni vazdušni koreni nisu naišli na hranljiv, so čan term n u Vojvodini dvadesetih -tridesetin godina.i koja mije bila evesna sebe, diveči se igri duha U оЪ1lогта , nije spoznala svoj položaj u,datoj situaciji, u manjin- skim životnim prilikama . Ceo Boвchán-ov književnički opus (eve č etiri knjige ) kao da opravdava program te na "devo- jačku lozu dospele" kдjiževaoвti, koja se u pravom smislu reči zgraža pri tituliranju "vojvodjanska" i da njen op- šti humanizam, "više" aspekte poistovečuje sa "nekakvom oblasnom , lokalno obojenom na nekoliko županlja lnternira nom" kдjiževnoš ću, kako ii to jedan stariji aavremenik,j в dan ad najpoznatijih pisaca Naplб-a, Milkб Izidor rekao,

izjašnjavajući se o pitanjima vojvod`janвke kajiževnoati. Takav dub, takvo shvatanje odražava i poslednja

Вовснад -ova knjiga i3rők álmok (1933 - Večiti snovi). No- vele zbirke su varijacije na istoj atruni, U kojima 81 0.-

pet krećemo u vremenski neodredjenoj, besteleanij , atvar-

fig prostora i vremenskih dimenzija lišenoj aredini. Ti

likovi i nisu stvarni ljudi, vii apstrahovani tipovi: mu-

zikaдt, robijaš, (uredničkl) kuli , junak, pesnik , politi-

čar, čak i njihova imena su viii simboli: Genius, Marius, Bojtorján, Dömötör, Barbaroвsa, Trajan... Tu fi koriguje život move, vii obratno : sam zavlači evoju stvaralačku ruku u život koji ii veoma grub, sirov, suviše ordinaran, d.a bi ovim izuzetnim ljudima mogao postati okvir života i

zato im ii san jedini spas, bekstvo, jedina prohodna sta=

га . I zadnje njegovo deli , koje ii ostalo u rukopisu,

stihovana pripovetka od preko dvestotine stanci , Don Juan

utolsб napjai (Poslednji dani Don Žиада ) odvodi nas daleko u "književni" evet anova:

12.

Нцпс ibis liber sine me in Urbem Gde аато u enu mogu boditi, Pozdravi grad koji je nekad mine Video kao djačiča kid plave reke,. Kid, plave reke, gde sam sanjario Brojnim sjajem svetlucala Ji pena Dok me nije uspavala čarolija, No, idi knjigo moja: bin voyage!

xxx

Мajtén,pi Лtihály je podigao najlepši apomenik Bo- schán 8аадот-и sa knjigom A magunk nyoшában (Sopatvenia внората ). On mu je bio disit godina miadji savremenik,ko- ј 1 se i sam krajem dvadesetih godina bavio žurnalistikom, kao glavni urednik Sentai Friss jság-а . Poste romana Мо- сваг (Baruštlna) tu je izašla i njegova prva zbirka five-la, Kokain (1928), koja је neposredan i zakoniti potomak "vizuelne-proze" dvadesetin godina i takve literature koja je u to vrere cvetala oka Nар1б-а . Ova knjiga je doku- menat svesti I pripadnosti "europeizru ", "visokoj" knji- ževnosti i naravno zabeleška želje za odlaskora i bekst- vom. Dogadj8ji se odigravaju "negde u Erropi", u gradovi ma neodredjene lokacije: čudna reinkarnacija Ericha Grottea , nesrećna ljubav violiniste Petroa, i buna bezi- menog , sakatog nemočnog č ovвka. Pisca xii interesuje prisutna i opipljiva stvarnost, već id blata, prašine o čiš- čen drugi svet , pesnički, bitni , gde se obnažena duša аа- то može prikazatí. Grad sa svojim životom, sitnim nevoija ma sari izdaleka prati ovi novele , pisai вато retko po- zajmljuje od njega potrebštine, mesto radn3e iii sari Pl

koju beznačajnu figuru. Id č etrдaeвt novela , koliko sadr- ž1 Kokain, valjda sari jedna čuva nešto Id vidjenog i čuI Xii opaženog formirajućeg dejstva sveta, to ii Kisártet a hotelben (SaъІast u botelu), u njoj se pojavljuju motivi (istina još sari u nacrtu površine života) koji bogato

вепсе njegove kastnije romane . Tu se piscu priključuju be!

13.

pomoćnici živita, prevareni i razočarani, Aron Kristof,od koga - kao Id Jбzsef Attile - klasa otima đraganu: Sztгá zsik Man6, izlizani agent i ostali invalidi ljubavi, nov- са i klasne nadutosti. Ali Kikain oskudeva u nečemu što nalazimo u kasnijim redovima Májtényi- ја : u prisnom pripo vednom nač inu, u takvgm neposrednim izlaganju, koje či- taoca prosto uključuje u digadjaj; nedoetaje ina intim-fist, koja Bige Jбsku i Garabonciása č iдi svojstveno ii-d.instvenim, neponovljivim.•Predstava ii jiš nategnuta,dogadjaj ii strogo odmeren i pedantиo gradjen, tin ii nekad hladan i tudj. Ali nećemo valjda pogrešiti aki konstatuje ma da su godine provedene u Senti doprinele da predatav-lien čovek u njegovim delima postane još više čivek, da pisac napravi smešu Id još više toplik baja na svojoj pa- leti. Aki su mu Bečkerek i Sombor poalužili kao prilika za upo2navanje provincijalnog gospidina sa kamaš дama, 1а- teinerske i činovničke aristrokatije, u Benti ii mogao u- poznati načiд mišljenja čoveka koji ii pola seljak a pola gradjanin, etiku telesno-dubovnu bit istoga, mu formu ži vita, ljudskih odnosa, morala, koju sanio palanka može pru žiti piscu, gde svako svakog piznaje, čovek prosto nenia i ne može imati privatni život sa skrivenim tajnama,i gde Be svaki značajniji momenat službenog i privatnog života odvija na pija čnim trgu aki redakcije, id kгštenja pa do beleženja u matičnu knjigu umrlih. Svaka značajna stacija živita ima tu avoj und: osnovna narodna škala i sud, "pi

jaca ljudi" i policija, banki i prodavnice, kafana i gim- nazija, parohija i fijakerski štand, bioskop i porezni u- red, štampaгija i kasina. Na glavnom trgu je vnvela č ita- va ljudska menažerija: koruptni službenik i mastan seljak, nadmen gradjanin i profesor sa izgla čaдim pantalonama, id izvršioca do gгadoдačelnika ipštine sve ificijelne ličnoa ti: svi mi defiluju iapred prozira redakcije, sari ii potrebno oko i naravnoprijemljiv pisac da se svi mi porno

си njegovog pera pretvore u junake novela i rimana. Ovi impresije fi budi ni posh e četvrt veka, daju boju i at- mosferu značajnim dim. Razbiatreni, oplemenjeni motivi i uspomene се se vraćati u Garabonciásu i Bige Jaski, do

14.

življeni doživljajl neobi čno prijemljivih godina se orga- nizuju da bi postali romani iii epizode romana u visokoj peći vremena.

x x x

Nekadašnja kritika za "najsenčanskijeg" pisla smatra Novoazel Andor-a, bivšeg saradnika Szentai Friss 1Јјвáу-а , u takvoj okvalifikovanosti aavremenički sud - .- kritičar Nap16 kruga - izrekao ii i anatemu u izvesnoj meri na mai pravac koji Novoazel sledJ. U književnosti. U дjegovoj najzna čajni.joj i najkarakteriatlčni.joj zbirci no vela Igy a koma (1928)= pojavljuje se prays slika provincijalnog života, malogradjanska inteligencija č iji је du- hovni život potisnut na periferiju ži.vota, ustaljeni ti- povl apotekara, paroha, u čitelja и književnosti. Novoszel ovi prikazi, саиг lјадја , crtice, humoreske veoma retko is punjavaju okvir pripovetke, naj čвš će ii ograničavaju sanio na skicirano prikazivanje karakteristi čne situacije,poput trenutnog enimka mesnih figura i momenata iz ži.vota. U

zbirci i dalje živi glas ali čan Gardonyi-jevom; obrazuje takvu madJaraku novilu koja ii bliska anegdotiziranju,ose ćajno дгхацје mu ii razumevanje dobro ćudnoвti., praštanja, malih ljudskih poertaдja, dikenske ljubavi. Možda i i to iscrtavanje aegedinskog narodnog stila medju pripovetkama napisanim u ovom žanru - imao је snage sari za dva istak- nuta napisa koji prevazilaze sebe: jedan ii Lelenc (Pa в- torč e), a drugi Péterke gatyát kap (Perica dobija ga će), mali kabinet komadi. Oba dele su seoska žaner slika na-crtana malorealisti.čkim sredstvima, vrh Novoszel-novele i njegova naj čiatija varijanta. Milko Izidor ik dostojno na ziva - njegov zaključak se odnosi na zbirku kao celinu - "pravcatim ba čkim, potiskim, čak sendanskim proizvodom." Ali "senćanske" su вато Pl tome što su zaiata ovdašnji ijudi s1už11i kao modeli za xijegove napise: poznate pin-

dice, pisari, župni.ci., kantori, apotekari, seijaci, trgov_

15.

ci, koji eu čeato poimence dospeli u beamrtnoet Id. pedlja, što au Novoazel-ove pripovetke predstavljale.

X X X

Pored ovih markantnijih li čnoeti, 0 kojima вто вmatrali da je potrebno op đ irnije piaati, moramo xiapornenu-ti da bibliografija aenćanake izdavačke delatnoati regi- etruje imena još desetak pieaca, a isto tako вmatramo da вто obavezni iata či, da neka lica тlадје generacije jugo- вlovenвke knjiž вvnosti imaju bliske vize sa 5entom:ovde su se rodili Matija Be ćkovi ć i Tanja Kragujevi ć , a školovali ii u вenćanakim йkolama Stevaи Raičković , Bori Imre,Tolnai Ottđ , FehLr Kđlmán, Вигапу Nšиdor i dтugi.

JOVAN MüŠSATIROVIĆ

Sada se svede istorijski bllan в pojediaih razdob ija u razvitku čovečaastva, XVIII vek islrsne kao Jedan Id aajznačajиijlh perioda u mučnom napredovanju ijudakog roda . тај vek započinje definitivan obračun so aeudalnim poretkom u Lvropi, mobiliše five istorijakв snage i krunl še виоја atreuiljenJa vвlikom francuakor revolucijom. U du hovnim sferama njegova uloga je možda još zna čajnije.Nauč na aisao kona čni prorasta okvire religijsklh dogmi, orkva gubl svoju vlast fad savвšću čovečanвtva, prestaje njena виетос , јег ii novi filozofski pravci naučne ria11 1lőava ju najubojitijeg oтužja - mietike. II prooesu tuma čen ј a sveta vera se zarenjuje znanbem, logikom prirodnih kreta- nja, objašnjenjiza zdravog i slobodnog urna. Religijsko Pl iianJe sveta os'ldheno је na rastrOjavanje i propast, Id njega so postepeno odvajaju sve širi slojevi ljudskog drц štva.

Zbog poliWičke potčinjenoetl dvema najroćnljlm,u, jedno 1 najnazadnijim вгlата grope, AustriJi i Tureko ј , zbog zaoвtaloatl u ekofoшskoa 1 društvenom razvoju, ova značajna društvena i dubovna etrujanja dolaze do našib krajeva tik u drugoj polovini veka , i to u nejasnim пag~o veštajima proraklia neumoljivoj crkvenoj 1 državnoj cenzu_ r1. Tek рг1 kraju XVIII veka , ove ideje, već razradjene na Zapadu, nalaze i kid nas dostojne turače. Medju njlma ii 1 Jovan Muškatirović člji rad pridodaje ne jednu karak ternu crtu duhovnom profilu naš вg XVIII veka.

Rodjen ii u Benti. Datum rodjenja fiJi poznat, a .

a godini postoje sarj indirektni podaci. Bao najverovatnl Ja siatra ii godiae 1743. Njegov otac,Iezar, bio je medju potiskim graničarima koji au ostali verni avom užeж zavi-

17.

сајц, nisu Be iselili iz Potiaja u Rusiju iii u Banat,kako je to učinio velik broj etanovništva pedesetih godiaa $VIII veka, posh e razvojačenja Vojne granice. Bio je vi- djen čovek, senator Potiako.g distrikta, što medjutim ne znači da ii morao biti pismen i školovan. Prezime opomi- пје na vojničke tradicije ix porodlci - mušketirima six se zvali prosti vojnici u austrijakoj vojeci. Porodica se п1 је očuvala ix 8enti, poslednji trag prezimena Mu вkatirov pripada poslednjoj deceniji %VIII veka.

0 školovanju Jovana Muškatirovića ne zna ii n1š- ta sve do xiJegovog dolaska na bratislavski licej 1764. ga dine . čini ве da ina nije bib o redovno, a postoji i nedo- kazan trag da ii Jovan Мuškatirović 1763 , ix vreme kada ii njegov otac senator , bio kancelista magistrata Potiвkog dietrikta. Bratislavski protestantski licej bio je za sr-be iz Austrije privlačniji ad. ijednog drugog. Ta viša ško is bila je ix verskom pogledu tolerantnija ad. drugih, pa Srbi na njoj nisu oselali pritisak prozelitizma. Školova- nje ix Bratíslavi, tada drugoj prestonici Austrije i sedíš tu državnog sabora, ad preaudnog је zaačaja za ццškatiгo- vičevo dalje formiranje. Njegov glavni profesor bio je Јо zef Bencur (1728-1784) istoričar, geograY, pravnik - еnci klopedijski obrazovan čovek, rektor kežmarskog i bratis- lavвkog liceja. Bencur je bio direktni naslednik i učвnik Jana Tomke Saskog, brilJantnog ixaixinika i filozofa, koji је , ва Matejem Belom, utsmeljio naučnu slavu bra tislay- вkog liceja. U svom radu i Muškatirović ii ii, docnije, alužiti spiaima Tomke 8askog. Racionalista Pl filozofskoj orijentaciji, Bencur je i na svoje uč enike prenoeio dub novog иčепја . Muškatirovi ć , dakle, vii kao licejac upozna je racionalizam, pogled na svet koji ii njime rukovoditi ix budučem radu. On pre Dosit eja, mвdju prvima ad Srba, us vaja proevetitelj вke ideje, jer Dositej 8.njima dolazi ix direktan dodir ix Smirni, ix ško11 «leroteja Dendrina,godlne 1766, kada ii MuAkatirovičevo иседје U Bratislavi vii bi- 1о završeдo. To znači da se moraju staviti ograde uoblča- jenoj oceni da je Mušk.atirović učenik Dositeja Obradoviča, on svoju prosvetitelj вku usmerenost nije prihvatio ad Do-

18.

siteja , nego je do nje došao pre njega . Time ii zavisnoat Muškatirovića Id. Dositeja znatno smanjena, a relativna a-riginalnost njegovih pogleda vidno poja čana. Medjutim, a prisvetiteljsklm jozefinietičkim idejama prvi kid i5rba pi še Doвitej. On prvi izražava орвне misli , potrebe i ideje čltavog jednog društva - kao pisac izrastao ii iz svoje aredine, atvoren Ji Pl njenim potrebama, a stvarao Pl nil nim zada.cima. Muškatirovi ć spada u grupu ljudi aa istim i dejama koje ima i Dositej, ali ii biz njegovog talenta, biz njegove moraine hrabrosti i upornoati potrebne da se ove ideje plasiraju. Aki ne Pl idejama, Muškatlrivl ć ide

za Doaitejem u književnom radu; može se siobodno tvrditi da ii u kulturnom poslu Muškatirović sledbenik Dositejev, iako pa izvoru svojib ideja i pogleda fi zavisi ad. njega.

Licej a Bratislavi Mu~katirović ii završio za predvidjene dve godine: 1764-1766. II školskim dokumentima zabeleženo ii da se pokazao kao vrlo darovit i neobično vredan, te da ii iz škole izašao dobro spreman. Pored fi- lozofвkog komplekea predmeta, učio ii geografiju, istori- ји , matematika. Filološko obrazovanje takodje ii bill veo ma dobro zastupljeno: pored detaljnog izučavanja latin- skog jezika, učii ве nemački, madjarski, francuski, a po- aešto i slovensici jezik. Zast&ljena је bila i iatorija književnoвti. Dobro okrepljen znanjem, Muškatirović ide na studije. Po nekim tragovima bio ii na univerzitetu u

Весц (R. Kovijanić , Podaci I Jovanu Avakumiviću, Zbornik za književno вt i jezik Matice arpake III, str. 163.), a sigurno ii da ii prava studirao i da ii diplomirao a Peš-ti.

Advokatsku zakletvu položio ii tik 1773. godine, ali već pre toga, valjda i pre završenih studija, bavio si advokaturom xi Novom Sadu . U spisima novosadskog magist rata, on Be već Id 1769. pominje kao advokat. Iako је i- mao teškoća zbog nepoloženog ispita, on ipak ima veoma dobru praksu i lep broj uglednih klijenata. Svoj položaj učvrвtio ii izborom za fiskala mitropoli.ta xi Karlovcima 1 fruвkogorakih manastira. Honorar koji za te poslove до- bija devet godina , počevši Id. 1771 , obezbedjuje ina veoma

19.

dobar "goapodski" gradjanski život. Svoje relativno bla- gostanje učvratlo ii ženidbom. Yenčao se, negde oki 1771, Katarinom, ćerkom umrlog iгtućaog trgovca 8tojana Nedeljko viča. Bio ii to brak sa mnogo dace; Yuškatorovi č ii imao pet sinova i dve kćeri. Tri вina su iuu umrli mladi. Yedju njima bio ii i Petar , darovit mladić , poliglota i svršea pravnik , prijatelj Lukijana Yušickog koji ga je 1803. oža lio jednom ikligom.

Prvi Srbin advokat u Ugarskoj aije ii mnogi raz- likovao ad ostalih tвdašnjih pripadnika svoga poziva. 6a- vesnost nije bile njibova vrlina - idu ćl za svojom koris-ti, odugovlačili su i zaplitali parnice, mall su pomagali sudu i branjenicama Id kojih au izvla čili bogate honorarei Carska vlast je pokušavala da suzbije neiвpravnoвt advoka ta, pa je uvela kazne za nespremne iii neaavesne. Jednom prilikoa, istina pod sumnjivla okolno вtima, "kaznoa čuta- nja" (poenum silentii ), privremenim oduzlmaajem prava vo- djeaja sporova , bio je kažnjen 1 Jovan Yuškatirovlć.8voje materljalne interese bnanio Jo 1 nekolikim ličnim parnica ma. Uopšte, Yiaansijsku situaciju svoje porodice vodio ii veoma vešto, lтао ii čak i trgovačkog amiala - kuću u ki-jaj je godinama.atanovao u Ситс lјвкоа sokaku u Novom Sadu prodao je pri seobi 'z Peštu skuplje nego šti ји ii kupio. Koristoljubivoat aije nikakva lzuzetna crta Yuškatiroviče va. U vreme вnaženja mladog gradjanstva ода ii smatrala bezmalo vrlinom. Uostalom, advokatski i ličai ugled Yuška tirovićev nije nimalo zbog nje stradao.

Najvećl pisai koji je Yuškatirovlć kao advokat o bavljao bill ii vodjenje akcije za elibertaciju Karlovaca ispod graničarske vlasti. Gradjanstvo Karlovaca osečalo ii dovoljno ekonomski močnim di pokrene prices za progla- šenje svoga mesta slobodnim kraljevskim gradom. Yodjenje ovoga značajnog pisla povereno je Yuškatiroviću 1782. i on ga je obavljao više godina, biz konačnog иврена . Та ak cija bila ii uzrok njegovom dugom boravku u Веси. 8udeči prima pnepisci в karlovačжim gradjanima, tamo .Je bio kra- јеа 1783. i 1784, a svakako i a prvoj polovini 1786, kako dm вvedoyi u predgovoru za svoje Pritče. Za vreme.drugog 20.

boravka u Веси , bivao je u od.ličaom druвtvu Doвiteja Obra doviča i Atanasije Dimitrijevića BekereBa. Pominje to i Huškatlrović , a i Doвitej u avojoj 3štici. Dositej baš tib god.ina izrasta ‚ aađeg najvećeg književnika %VцI veka, a Bekereš, koma ii Dositej iakazivao izuzetno poštovaaje, bio ii cenzor orijentalnlb jezika dvor вke canzuralne komi aije. I on je ргвас . Sвčuvani sin ajegovi teološko-роlетlđ Ici tekatovi u kojims zastupa unijatizam (di' je bio .pгa-~

voslavni вveštenik u Djuru i Веси , pa se pounijatio), ali ii beži od racionali вtičkih i pгoвvetitelj вkih lдеји .Тада је , u društvu вв Dositejem i Bekerečom, dovršeno Mučkatl- rovićevo dubovno formiranje. Njegove već ranije i$ražene preokupacije knj3ževnoš ću intenziviraju ве i on, .podstak- nut dvojicom uglednib savetnika, одlисије da štampa avoju najvažniju knjigu. TI bečkoj dokolici dispel ј е da tu knji gin solidno priprenai.

Mučkatirovlću eu poveravaai i prosvetni poslovi - to je Jasan znak njegovog intelektuaZnog ugleda. Godine 1774. vrše вe pokušaji da Be in Novom Sadu овпије višoka škola. $omisije zaseduju in Веси i Bratialavi, in jednoj od njih je Muškatirovičev učitelj Jozef Bencur. Trojici Brba, Muškatiroviću, Теодоги Jankoviću-Mirijevskom i 1[arku Ser- vickom, povereno ii da stave primedbe na pro jekat Ilirske dvorske kancelarije 0 budučoj školi. mi 1zrlčito traže da škola bude svetovna, di budi viša i ne srednja, te da se nastava u njoj odvija delimično 1 fi maternjem jeziku.

Završal pвriod Muškatirovičevog života pripada Pešti. Još godine 1785, peštaдsko втрвко gradjanstvo mjli cara Josifa II da Muškatlrovl ča imenuje za njigovog grad- skog aenatora. Posh e dužeg mirovanja, ta mA1ba ii pozitiv no rešena krajem 1786. Ali Dáuškatirovlć , tada, još uvek mije bio in Pešti nastanjen . Bora.vio је ozida sarj privreme no, $ао i u Веси. Novi Bad napuatio ii definitivno.godine 1787, toga leta prodao ii kuću in kojoj ii stanavao. II Peš ti, pored senatorskog zvanja , Yuškatirović aigurno fiji

napustio ni advokaturu. hal ii i drugih.Zuдkcija. Zna se di ii bio nadzornik вгрвке škole in Pešti. Bigurno je da Muškatirovič živl in Pešti вие do svoje smrtl, jula 1809.

21.

Samo . neka od Мuškatirovičevih dela , zapravo вато Pгičte, spadaju U užu oblast literature. Ali i ava ista 1а odražavaju njegova mišljenja koja Be formiraju pod anažдim imperativom dubovnih previranja XVIII veka.

Prva Muškatirovi ćeva knjiga је Bratkoje razmišle nije a prazdnici,štampana u Веси 1786. Ina, svakako, ne

spada u pravu literature, ali ii Pl mnogo сети važna, na ročito u dгuštveno-političkom pogledu. Srbi doseljeni u Austriju dobili su 1690 . carske privilegije koje im, izme dju ostaloga , garantuju svetkovanje praznika Pl njihovom kalendaru. Ova odredba , na kojoj su Srbi naročito insisti ra1i , bila ii zaštitna mera protiv verakog prozelitizma u Auatriji:. Ta privilegija dovela ii do apsurda da Srbi praznuju celih 170 dana godišnje. Racionalni dub terezi- janskih i jozefinističkih reformi nalagao ii da se ova praznovanja svedu na razumnu meru. Biaod srpske crkve ii u više mahova vršio reviziju kaléndara pod pritiskom državne vlasti. To ii izazvalo fi samo otpor nego čak i veins bučne nerede, beznialo bune, medju srpskim življem u Ugarskoj. 8matralo se da mu privredni razlozi koje navo de vlasti memo paravan za postepeno privodjenje pravoslav nib unijatizmu. Muškatirovi č želi da razbije.ovo uverenje i da opravda refine koje vode racionalnijem,smišljenijem načiдu života i rada. On pobija teološku opravdanost praz nika tvrdnjom da njihovo postojanje aj seže do prvih dana hriščanatva; mnoglm ad prazaika nalazi koreai u paganskoj mitologiji i u muhamedanskoj religiji. Po njemu, nema nikakvog dogmatskog, religioznog opravdanja za štetnu praz- novericu praznovanja. Razume se, on xii pledira za ukida- nje svih prazaika, ali je odlučno protiv n;iihovн +unogo- brojnosti. Da bi umisio versku osstljivost pravoslavnib, poziva Be na reforme Petxa Velikog i na običaje Grka,tra- žećl da me i Srbi u tom pravcu umere i prestanu гaпemari- eati avoje poslove za volju sujeverica. 0vakvim postavka- ma Мuškatirovič je pravdao reformisti čke mere vlasti,isti vremeno težeći racionalizaciji društva iz koga je ponikao, svodjeaju religijekih obi čaja na menu zdravog razuma.Snj đ ga ii pisana naro đnim jezikom, ali ma dosta primess slav-

22.

јапо-serbвkih elemenata . Ina predstavlja avoga piaca kao sledbenika proavetiteljskib ideja, čoveka prosvećenog i učenog koji ne otklanja svoje misli id materijalaog i duhovnog napretka avoga naroda.

Yeona севно , 1[uškatiroviću se pripisuje knjiga Rasuždenije a postah štampaиa a Весц 1794. godiпe.Zabluda potič e još Id Šafarika, a preuzeo јц je Jovan Skerlić ро- četkom našeg veka. Po temi i tendenciji ova knjiga ii dos ta alična Muškatlrovi ćevoj kajizi I praznicima.Zabuna ve- rovatno, odatle proiвtič e. Još 1910. dokazao ii Dimitrije Ruvarac da je ovu knjigu napisao unijat Saauel Klajn, a preveo ii na naš jezik Stefan Novakovlć . To je prihvatio i Skerlić u jednoj uzgrednoj belešci, ali so вve do naših dana ta bibliografska neta čnost može sresti U književno- istorij вkim tekstovima.

Muškatirovićeve prosvetiteljвke tendencije doš- 1е su do praktičnog efekta i a jednoj drugoj njegovoj knjizi . Izašla је prvo na radJarskoia a Pešti 1802, а a втр skim prevodu pojavila se tri godine docnije, takodje U Pešti. Sam naslov knjige, veoma dugačak, govori dovoljno ° пјеаој problematici: Kratkaja razmišlenija a aredatvah črez koja dražajšemu давети otečeвtvu Madjarskoj s dobrim mesom i ribom postolano pomo ći b1 ве moglo, sledovatelno uselenu skupost udaliti. Ovaj naslov ii tačan prevod madjarskog originala. Reč ii, dakle, 0 jednom čiato privred nom pitanju. Nije se čuditi teai a kojoj ovde Muškatiro vić govori. Piaci proavetltelji XVIII veka imali su obi- сај da na knjlževaи nač in raspravljaju i O čisto praktič- nim pitanjima. To čini i Muškatirović ; on ii vešto unoaio u ova razmatranja anegdote , lične doživljaje, poslovice. On želi da se njegovi saveti prihvate, da se uklone пеи- kost i neveština naroda od kojih toliko trpi privređa. Zbog toga ii knjigu pisai a lakoj stilizaciji, relativno dobrim narodnim jezikom.

Duhovna radoznalost Jovana Muškatirovi ća ispolji la se a oblasti istorijskih proučavanja. Knjigц nije izdao; rukopis Pl većeg dela docnije nazvanog Čerte serb- skog života a Ungariji oatao je a rulcopisu. Rukopia se sa

23.

čuvao, sem nekoliko poslednjih stranica, a đtampan je tik u aašem veku. To deli je, zapravo, predatavka koju је srg eki Eiábor u Temišvaru. 1790 . godine namenio caru Leopoldu II i IIgarвko dvorekoj kancelari~i. Njom ii daju istorijska opravd.anja saborskim zahtevima za povoljno rešenje drž.avno-pravдog položaja Bsba u Austriji . Zbog toga je taj Yu ё katlrovšćev pregled istorije Srba radjen iz saivim spe вi- fičnog ug1a. 0 prvenstveno iatiče ratničke zasluge Brba za stvar hrišćanatva; dokazuje de su to zasluge znatne i pre velike seobe pod Arsenijem Čarnojevičem. Medjutim,Yuš katirovič oprezno naвtoji da izbegne glorifikaciju de xii bi povredio nacionalni pixie onih kojima i i predвtavka namenjena . Člajexioa de Yuškatirović plвe saborske pred- atavke ima svoju poaebnu težinu. 8vedo či 0 njegovom vial-kim ugledu kid aavremenika. Јет Yuš$atirovič xije bio ров lanik na 6aboru; on mu je priвustпovao kao znalac kome Bi poveravaju aajdelikatniji pravni poslovi. Na neki način, on ii advokat sabora, pa .i čitavog вrpвkog naroda ‚i Aust- riji. Iz prepiske mitropolita Putnika vidi se di i i Yuš- katirovićeva uloga zna čajna i za formireaje po11t1čkih atavova pre 8abora. Njegova obave đtenost imponuje. On poz naje i citira bezmalo eve značajne iatoričare koji su go- vorili 0 ovim aepektiina istorije 8rba. Najviše 81 lila-nJao na istoriju Tomke Saskog koja Jo, opet, radjena dob-

rim delim prima francuskom istoričaru Dikanžu . Najčečće citira madjarske iвtorlčare, a 04 domačih вато Pavia Ju-linca - drugog nikoga i ama iz xovijeg vremena. Jer ne

treba zaboraviti de цuškatirovlč evoj istorijeki pregled pike pre poznate istorije Jovana Eajiča. Delovi ovog Mud-katirovibevog iatorij вkog врlва štampani su U Letopisu Ma tice sxVake godine 1844. Postoji mišljeдja di je tim pu- tem Yuškatirovlć uticao аа formiranJe stava вrpskih vodja prima dogadjajima 1848 . godine.

Za aašu kulturu i za istoriju kajiževaoвtl naj- va3Eaije Yuškatirovićevo deli je ин~sga Prlčte iliti po. proвtomu poslovice tjemže sentencije iliti r Ј ečenija.btam рапа je prvi put u Веčц 1787. a drugo izdanje pojavilo ii u Budimц dve deceaije docnije. .Izdanje Yuškatirovi čevih

24.

poslovica prilagodjeno Nrvatl в~a, poвebno Buajevciлa,štam- рао je Ivan Aшbrozović u Pečti 1808. Ovo izdanje Ja,naxav по , latiaičko. Ambrozovičeva adaptaoija nije jedini auvre meni prodor цuškatlrovićeve zbirke van arpakog narcda.Poz nati elavista Jozef Dobrovski pisai ii 0 njima 1814, a вlедесе godine on је i preveo neki ad nJih u čаворiви S10 vanka. -

Ovaj Мц katіrovićev pisai ii pionirвki. Njegova knjiga ii prva objavljena zbirka poslovica kid Južnih Bio vena. 6akupijanja ii, medjutim, bib o 1 ranije . ровlов bavilo se usputno nekoliki dubrovačkih i dalmatinskih pi- вaca , a1i poslovice su sanmo ponekad i pojedinačno bile lb javljivane unutar tekstova druge vrste (Šišgoтič , 8aajina, Dela Bela). 8tarije ad lđuškatirovlčeve au i dve rukopisne. zbirke : Peričeva u dubrovačkom rukopisu цаlе Вгасв i zbir ka koju ii u XIX veku izdao ruski naučnik GilJferdiug. Ni za jedan ad ovib poslova Muškatirovi č aije znaó - njegova zbirka ii aasvim izvorna, U predgovoru knjizi on kaže de ii poalovice beležio duže vremena , da ih ii zapiaivao kako koju сије . Glavni pisai obavio је , ipak, neposredno pred objavljivanje . Ovaj potbvat Лбuškatirovi ć je preduzeo iz prosvetitelJskih pobuda. Že1eo ii da prikupi iskustva sažвta ii gnome i de ik u tako kondenzovanom obliku pride širokoa krugu čitalaca . To bi bib o ротос aei іka u traže- ajц žlvotпog pravca, način de se odredjene вtičke katego- тгје učvrste , sredstvvo dizanja opšteg kulturf ig nivoa naroda . Njegove SQ namere druk čije ad oatalih docnijih вa- kupljača i izdavača poslovice . To se vidi i iz osobina ko

ii on u predgovoru pridaje poslovicama . One, u prvom redu, upućuju čзmu tribe težiti a šta izbegavati - korisne ви U procesu vaspitanja naroda , a iвto su zaniinijive, uvвsвlja vaju , pružaju uživanje - imaju , dakle, i зstetske иаlвге .

Iako prvo izdanje ima pretežao folkloristi čki ka rakter , za цuškatirovića nije bill id presudne važвosti de svoj cilj postigne isključivo poslovicaraa koje su umo- tvorine njegovog naroda . Otuda u njegovoj zbi.тс i i вtrane poslovice kojib je, istina, Ii prvom izdanju nezиatan broj..

Muškatirović ii imao nekoliko osobina pravog, ma

25.

dernog вкирlјаčа . Tačnim opažanjem on je uvideo da је ko- геп poslovice nvek u nekom dogadjaju, priči,ili anegdotl, da ii ina sažeta fikeacija jedne odredjene situacije iii odnosa. Zbog toga je uz poslovice, koje su mu se učinile manje jasne za čitaoca, dodao ukratko ispričanu priču - - izvor poslovice. Ovo svoje ta čno shvatanje uneo je i u naslov knjige. IIz prave poslovice, njegova 2birka вadrži i poneku i.zreku ( "u oblčaj uzetu reč" kako ih је Vuk gs- radžlć doonije nazvao),pa i zagoaetku.Iako teonetaki пв- pripremljen za pisai kiji ii obavio, on oseća dxi granice medju ovim kategorijama narodnih umotvorina nisu sasvim nepomerlJive. Najveću савн čini mu navodjenje izvora. On beleži ire tvorca poslovice , aki ii гес 0 pojedincu,.a za mnoge narodne navodi njihivi geografsko i etničko prosti- ranje. god stranih poslovica xii propušta da navede pink-ii. Ponegde, sem geografake дахиасије , г socijalnu pripad- aost poslovice . sve ovo vrline su dobrog вкирlјаса , kiji visoko ceni вadržajnu pa i umetalčku vrednost poslovíca. Ponekad, on даје avije objašnj•enje uz poelovicu ("Dobio baš kao car na centi" - "Ovo ii batalija bila 1697 cd ko- је ii poslovica prilzašla"), i1i je subjektivгno komentari še. Neki id komentara aadrže po11t1 čke aluzije , mahom pro tiv auвtrijske politike kršenja srpskib privilegija, Yuš- katirovićev izbor poslovica otkriva njegove životne atavo vi. Pored тодо lјиъ1ја , U poslovicama ima i šire восгја l— nosti, težnje ka napretku. Poneke Id njih imaju antikleri kalni karakter - on ih nije eliniinisao - pa je u tom pogledu njegova . zbirka oštrlja id docnije Vukove. 8ačuvao је trezveni kriticizam čiveka iz naroda - mnoge id poslovica sasvir su bliske običniш, malim ljudima; ponegde, ini 21 1 poimence navode (sima odžačar, Vuja Irlžanin).Drže ći Be izvornog oblika poslovica, Yuškatirivi ć nije uvek mogao dg izbegne skaradan izraz. Yedjutia, ipscenih poslovica u njegovoj zbirci ima daleko manje nego što ве obični t,vrdi. Yuškatirovićeve poslovice imaju viaoku lekвičku i figura- tivnu vredaist. lxxi 81 često uzdižu do kladenački čiвtog narodnog umetničkog izraza, pa ih ima i iskazanih u narod nor вtilu.

26.

TI дтиуош izdanju, koj e ј е znatno prošireno, Muš- katirović je potisnuo svoJ zdravi instixikt folkloriste i poveo вe sasvim za utilitarizmom prosvetitelJatva .lJneo ii velik broj učenih izreka, koje je prevodio sa stranih jezika. Najviše ii latinskih sentencija i filozofskih izreka velikih ljudi (8olomon, Piston, Aristotel,Katon, Hoxa-ciii itd.), ali ima i stranih narodnih poslovica: engles- kih, francuskih, špan вkih, neračklh, madjarskih, rumun- skih, slovačkih, najviše ruskih. IIaeo је i neki eopstvene makвime. úz strane poslovice liuškatirovi ć ј е često stav- lјао i oblik u kire se ista sisal javlja u našem narodu. őve ovo povečalo је , svakako, vaspitnu vrednost ajegove knjige, intenziviralo fjIflU prosvetiteljsku zaisiju,ali je umalilo današaju književno-iвtorijsku ocenu. Savremena kulturna istorija više ceai prvo, čiatije, folklorističko izdanje, nego drugo, u kome do ja čeg izraza dolazi utili- tarna konoepcija racionaliste.

Od.nos izmedju Muškatirovi ča í Vuka Karadžl ča već decenijama stoji u centru pažnje istražlvača. Vuk ii, u predgovoru za svoju zbirku, naveo da se služlo Muвkatiro- vićвvom: "Iz.rposlovica koje je ... Muškatirovič skupio i izdao ... uzeo sam sari one za koje sam slušao da Be i Pl narodu govore, i za koje niko ne može reči da su sramot- пв". Vukova stilizacija navodi na zaklj цčak O malom broju preuzetih poвlovica. Medjutim, dajući izjašnjefje otkud mu poslovice , Vuk је propuвtio da navede izvor za xield.h 1000 poslovica. S dobrim razlozima može Be riui da ih ii našao kod Muškatirovlča. Menjao ir је oъlik - negde znat- fije, a negde вато ijekaviziranjem, tako da . je danas vii-ma teško izreći definitivan sud. Ipak, odredjenih indika- сlја imá. Sada Muškatirovi ć.propusti da navede poreklo ne ke strafe poslovice, Vuk je preuzima u svoju zbirku kao narodnu, iako je u narodnu nije mogao čut1. Ponegde, Vuk је zadržao provincijalizme madjarskog i nemačkog porekla, karakteristične za Muškatirovlćevu zbirku. Neki id poslovica Vuk níje razumeo , pa je uz njih davao pogгešna tuma- сеаја , prečutkivao feJaBflQBti, iii priznavao da ne zna značenje. Pozaata naučna i 1.ntelektualna radoznalost Vuko

27.

no ггеоегогл осапвn б.

Cf3HTQHg!_Q н.шти Pfk9 ё8(& '

Тр 2Рдома н лрил клсдн i(мđ

2, ►G)лігг4.. мгшкл rrfo1 ичъ _ ,

Олл ~гнс Íиld kéf, .

а +моg, и пјли i čмл г:p нидpnnг.~,ц~t.

;aL'"rn г~4воматд toapiн..

v BirP , пiпн lоčх¢đ ..нлаго ~оМ ш~К~рµвгха . ;

. ? 78 л .

va xii bi mn dozvolila da pribeleži xierazumlJivu poslovlcu da ju ii, kako tvrdi, uzeo iz ивна xiarodnog kazivača, Mi-djutlz, neosporno je bill иеодаа тиоуо poslovica koje je Yuk, pročitavši ih kid Kuškatirovlća, obnovio u ivor sela nju. Yuk ii u ропесети ugledao i na Mučkиtirovič ev metod ~

azbučni redosled poslovica primenjen Ja kid. oboj3oe, i је din i drugi umeću anegdote kao tumačenje poalovicama, be- .1eže "u običaj uzete reči". Aki eve ova сгпјваiсе prihva- tiлo, a ne preostaje nam дlčна drugo, onda ii more korigo vati stav.prema цuškatiroviču. On nije вато prvi вкирlјас poslovica, dakle Yukov preteča u Ivor poslu , nego ii i Yu kov najvažnijl izvor, u ponečemu uzor, akin o koautor Yuko vi zbirke narodaih poslovica . Time ii Мučkatirovičev udeo ii prevažaom poslu skupljanja i izdavanja narodnih umotvorina povećava do razmera veoma značajnih, tim pre ёto ii вve се§ее -nailazi na dokaze o ši- ±^- ~;~ :'; ~.~,~r ~~„~~~ , .,

г ц Ї 1. л>v и"лп ~ угн ~ ' Át а.

rokoni uticaju njegove zbirke poslovica, čak i u docnijoj вrpskoj lit eraturi.

Nзučkatirovic4 spada U ka-

tegoriju pisaca koji вve više dobijaju u vredno вti što ii a njima više aaznaje. S obzirom da је on još relativno neispitaп pieac,.da u njegovoj biografiji i bibliogra

fiji, u interpretaciji njegovih dela ima јос doeta zatamnjenih

ruta, то žв ве a dobni izgledima na tačnoat proreći njegovo јов vi še uzdizanje pó leatvici naših kul,turnih vrednosti.

JOYAN DJORDJSiTIĆ

Neumoijivi sud i вtorije севно briše i najmarkant fiJI ocrtaae pojave U kulturnoj prošlostl. Nešto što ве suvremeniku člnilo snažnir, krupnim, večitim tanjl se pod erozijom vremena do svojih pravih dimenzija. Ustupa mesto drugoj pojavi kojoj protekie godine, decenije i vekovi ot krivaju značaj пев lиčвп i nepri.znat u avome vremenu. P1še Id veka deli пав Id oanutka Brp€'kog narвdnog pozor3šta, najailiJeg duhovnog čеда Jovana Djordjevi ća. Bile ii to velika radost вuvremenika, svetao dogadjaj, čiji ве zna- сај onda naslučivao, ali se nije rogao do kraja proniknu ti. Danas nam je poznata njegova istorijeka mera, nJegowa velika kulturna misija, njegov opв tenarodni značaj. Danas nam i lik Jovana Djordjevića izgieda veći i puniji, danas možemo biz ustezanja odati priznanje njegovom delovanju.

Senčanskoj porodi.ci uglednog ekonora,autora knji ga 0 pčelarstvu, Filipa Djordjevi ća, rodio se, novembra 1826. godine, sin Jovan. Bio ii č etvrto dete, posh njega rođ.ilo se još desetoro, ali su česte prerane smrti smanji vale rnnogobroJnu porodicu. Prvim znanjima i prvoj pisre- noвti učio Be na jednoj roma дtičnoj iastorijskoj pripoves- ti koju mu ii mati•pročitavala. Tri srpska i jedan madjar aki razred osnovni škole završio je U tSentl. Uč eći privet no za počвti razred gimnazije, prvi put se вreo s pozoriš ter. Gledao ii u Benti madjarsko amaterako po гorište, zavoleo predstave, pa sa svojim vršnjacima i sam росео de glumi pišući i tekstove za ova двсји dvorišnu "trupu". U gimnaziju je išao U Segedinu, Novom Sadu, T вmišvaru i Peš ti. Tu. je, 1845. godine росео studirati medicinu. Još ranije, 1842, napisao је i štampao svoje prve, dečačke sti-hove - osmrtnlcu umrloj sistri BQilici. U Pešti je postal

29.

jedan od vodja omladine, bio ii, uz Miletiča koji je tá- da studirao u Bratislavi, najietaknutiji вrpakl student. On даје ton žlvotu srpskih djaka Q Pešti, uredjuji, sa Mi letičem, zbornik peeni čkih dele omladine - Blavjanku u ko јој ј е i sšm oъjavio иесц epaku pesmix gnez Pavo. Njegovi stavovi čak 123 pizitivniji nego Mi.letičevi - on xxi odobra vs napad grupe požunвk.ih studenata na prvu knjigu pesama Branka Radičevića. Medjutim, istorijski dogadjaji prekida ju njegov napredak i uspon. Na po četku revolucije, marta 1848, uč eвtvovao је kao delegat omladine u izradi Peštan- вkog srpskog programa. Prisustvovao је i majekoj skupštl- ni u 5гетвкгш Sarlovcima. Posh e toga so, medjutiш, pasivi zira; odlazi ‚i Bentu gde ii bio sekretar narodnog odbora. Prod ratnim zbivanjima povlači ii preko Banata u Zemun. Tu se upoznao i sprijateljlo ва Brankom Radič evičem što je ostavilo traga čak i u pesničkom delu našeg velikog re mantičarskog pesnika. Posh e revolucije, nije nastavio ško lovanje. Paridica ii овlготаčг lа , gotovo propala. Postai је člnovnik velikog župana u бошbоги . Tu ii, в grupom mla dih ljudi, osnovai, 1850. godine, diletansko pozorište ko је je dali nekoliko veoma uвpelih predatava. Tada je, pre vidor Šilerove drama Spletka i ljubav, zapo č ei Djordjevi- ćev veoma plodan rad na stvaranju pozorišnog repertoara na srpskom jeziku. U toku svog žlvota, pr.eveo Jo i1i pre- radio - "posrbio" oko 25 drama iz детаске , francuske i та djarskв literature. Poste kra ćeg alužbovanja u Lugošu i Tвmišvaru, izebran je 1852. godine za profesora novosad- ske gimnazije. Predavao ii najviše latinski jezik koji je jiš u бegedinu toliko upoznao da Jo kao djak prevodio Ver gilija. Postai je, po tvrdjenju svoga djaka Laze goatića, najpopularnlji i najmiliji nastavnik. Veoma u вpešan peto- godišnji profesorski rad prekinut ii komplotom grupe no-vosadskub gradjana koja se skupila oko Vukovog protivnika Jovana Hadžića. Odlazi u Peštu di budi sekretar Matice sгpske 3 urednik njenoga Letipisa. Izdao Jo svega tri sve ski ovog uglednog саворгва , isvežio ga i oživeo, poaovo zadobio za njega arpsku čitalačku риъ1~ки . Ali netrpeljivost konzervatitcaca i tu ga Jo spotakla. Na Hađžičev pod-

30.

sticaj,, napadaju ga zbog pravopisnih novina í pтoBreaiv. nog duha koje ii uneo u Letopls. Рггтогад је as dá ostavku; vraća ii u Novi Sad primlvši uredništvo Srpвkog daev- дika, poznatih novina u kojima ii i Miletlč росео avoju puъІicističku karijeru. Sav na atraiii Naro đne slobodouune stranke , xii životne ргоъІете Srba u Vojvodial gleda es ne ophodnom dozom kriticizma prima oveštaloa tradicionalizmu. II SrpBkom dxievniku objavio ii dve veoma zaa čajae aerlje сlаиака : jednu I slabostinia Matice erpake i potrebi Be reorganizuje ova žiža xiarodne kulture, a druga I potrebi osnivanja stalnog srpekog pozorl čta. Ovim dugim aizoiV čla naka pokreиuo je plodonosnu diskusiju ‚i našoi javnosti ko Ja ii urodila osnivanjem Srpвkog národnog pozorišta,1861. godine . Osnovano Djordjevi ćevom inicijativom, ono se i да lie održava Djordjevi ć evim zalaganjeza. On Ja upravitelj, dramaturg , ponekad režiвer; on ii brine 0 potrebama gluma ca, min i in u čestim nesuglasicama (otuda ujegov aadimak: Foter - od aemačkog Vater-ot'ac), stvara repertoar izborom i pnevodj enj em stranib drama uglavnom Pl ugledu na riper-tier peštanskog pozorišta, predaje U ško11 koju ii osno... vao za usavršavanie glumaca. Dugo godina njegovi prevodi ostać e na repertoaru pozorišta (Novo вadвko pozorište 1952 godlne izvodilo njegov prevod Š1lerove drame Spletka _ i ljubav) kao 1 njegova originalna patriotska drama Markova sabl.ia. Putuje sa trupom 1lšavaiu ći se u ovom nomadakom životц i karijere i niatenijalnog blagostanja. Za taj sari pregorrii rad prima pohvale javnosti , ali ga ni pogrde xii mimoilaze - stare xietrpeljivosti ponovo poku đavaiu di ga eapletu. Kada je pozorište вaavim ustaljeno a ротодlсае prilike postale takve di ie bila neophodna njegova pomoć , rešio ii da prihvati poziv kneza Mi.haila Obrвnoviča di u Beogradu osnuje stalno pozori đte . Godiдe 1868 . prelazi u

Beograd sa dobni delom novosadska pozorišae trupe,ea ii-strom i nećacima Jovanom, Andrijom i Stevanoa 8гетсвт , na сlје Ii duhovпo formiranje toliko uticati. Pozorište Ј .е i u Beogradu osnovaao, ali xii u najidealnijim usloviiaa. Obe

čanja tada več mrtvoga kniza ispuxijavaju ii вато delimič- иo, a birokratija'i zlonamerni zavidljivci bliaki vladi o

31.

nietaju Djordjevi ćev rad, naročito njegovo ličn® napredova nje. űčvrstivái pozorište, podnosi ostavku i vra ća se ško 1i. Postavijen ii za direktora polugi.mnazije u Šapcu gde вз zьІižio ва I,azom Lazarevićsm. 6lедесе godine ii direk-tor gimnazije u Beogradu, nešto docnije, direktor učitel~j, ski školв . Бtanцje sa starini prijateljem i kutnom Jovanom Jovanovičem Zwajem. T.ada počinju njegovi dцgogodiвnji пи- pori oka reformisanja вгедпје škole u Srbiji. Kada 'je os-tavio pozorište, njegov rad uzima druk čije tokove - manje ii vezan za književno вt, više za naučne po вlove.Č etiri pu xii godine radi xis latinskom rečniku, eli polje njegovog glavnog ixitenesovanja ii istorija, posebno naučna kritika u ovoj oblasti. Njegove koncepcije i вtorijsklh dogadjaja ostale su u okviru omladinakih ideja šeвtdesetih godina kije su ga, uoatalom, rukovodile 1 u političkoj orijentaciji. Njegove libenalni ideje, nekada napredne, tamne pod patinom konzervativností, pregažene novijim slwatanJima. On ih se drži ne našavši put U novim političkim вtrujanji ma. Njegova odano вt dinastiji Obreпovi ča, poaikla iz ljubavi prima knezu Afihailu i njegovoj nacionalističkoj ро- litici, prib1ižava ga dvorskim krugovima. Njegove naцčne spneiae dovodi ga na položaj profesora Velike škole. Neko- liko godina docnije, 1893 . postal je ministar prosvete u libenalnoj vladi koja се biti вrušena državnim udarom А- leksandra 0brenovi ća. Tromesečno ministrovaaje dócnije ga вaavim istiskuje iz javnosti jer rbijom vladaju njegovi politščki protivnici. Njegov ugled, koji ii kulminirao go dine 1892. kada ii pro вlavljena petde вetogodišnjlca nje-g,~o vog književnog rada, polako bledi u postepenom zaboravlja nju. Star i bolestan, živi povučeno u krugu brojne porodí ce rodjaka 0 kojimг se stars. Radio j i daije, skin o do poslednje godine života. Umro ii a proleća 1900. godine.

Ku o knjiž вvnik, Djordjević dam s ima вато minor- ni značaj. Više kulturno-istorijski nego knji2evni. Njego vs poezija, a štampom iii и rukopisu васииа lо ss dvadese tak pesaiaa , втева ii ljubavaib, elegičnih izlíva,patriot- skih zanosa i epičarвke. egzaktností. Spev Knez Pavo, štaш pan 1846, stoji na samim роčвсіта arpskog romantizma. Sase

32.

ša aгustučkog, zapadnjačkog i narodnog uticaja ovde је do sta uspela. To ii jedan Id razloga uticaja ovoga вреиа . U traženju originalnog izraza koji će biti istovremeno i аг tiatićki i nacionalni, naši romantu čaru, posebno Branko Radič ević , duguju ponešto i Jovanu Djordjevi ču.

Slične vridnosti ита i Djordjevičeva drama Marko va sablja, štampana 1892. i 1890. Ti је poetizovan prig- led nacionalne istorije, niz istorijskih slika u recital—

skoj formi sa zajednučkim. alegorijskim okvirom. Nastala je prigodom, ali ostavlja za sobom prigodдičarsku litera— tцru svoga vremena. Danas joj možemo osporiti knjuževдe vrednosti, ali Be ne može pore či njena uloga u pozorišnom životu. Ina ii igrana bezbroj puts; bula ii i paradni ko—

mad za svečanosti, ali 1 drama za najširi krug gledalaca. I pored monarhisti čkog prizvuka koji је imala , Markova šaьІja je bila izvanredan budilac nacionalne svesti, jer ii njena apologičnost ískrena, manje pateti čna nego u is— torij вkim dramama pre nje, i jer је njena sceničnost bula izuzetno efektna.

Posebno mesto u Djordjevi ćevoj ostavšt з.nl čune memoarski članci. Razásuti po časopisima njegovog vremena mi nisu dobili pažnju koju zaslužuj ц , iako pojedini ula— г e u savremene antologije memoarske literature . Tematski

raspon тетоага ide Id njegovih studentskih dana u Pešti d do dogadjaja -1848/49, tako da predstavljaju bezmalo се lо— vitu subjektivnu sliku predrevolucionarnog vremena i revo

lucije. Ti odvojeno pisani članci imaju još nekoliko za— jedničkuh osobina. To ii, u prvom redu, njihova pouzda— noвt, proverena docnije na istorijskim dokumentima. Objek tivnost ga ni сава ne napušta: iako predan вrpskoj stvari on SI brižljivo kloni priatrasnosti. Za nemile, krvave do

gadjaje и revoluciji on podjednako krivi i jednu i drugu stranu, čak, kad govori 0 dogadjajima и Senti a to čin1. na nekoliko fiesta , spreman ii da prizna veću krivicu srp— ski vojake nego madjarskih ustanika . Vreme, prilike i lič aosti daje ротоси detalja; doživljenog i dobro odabranog. Svoju moralistđčku tendenciju izvrsno ii uklopio U arhi— tektoniku pri čanja, nigde je nije ogolio do dudaktu čnosti.

33.

Djordjevič evo čovekoljuъ1je, njegov dobrinamerk ~i, human±, klasikom nadahnuti stay prima avetu, boji ove tekstove plemenitošću, ponegde, istins, vuče ih ka iđealizaciji. Pričanje mu ii živi, pla вtično,"dato pomalo aг'haičпim is-razor, starinakom rečeničnom faktitrom koja menbiar±ma daje posebnu draž: dogadjaji se patinasto senče, dób±jaju ukus minuloga. Dijalog mu Jo stalni ~iпstrumenat vodjenja- rad— nje, on J o, retko i bojažlj±vo, za č±njen posebnom vrstom humorlstičkog nagoyeštaja, dobro čudn±m, pomaio naivn±m to nom otvorenih"i jedno вtavnih 1±čnosti.

Njegov napis Put u Krim stoji na indiai izme— dju memoarske 1±terature i putopisa. Nije pisan Pl unut— rašnjij vokaciji i vrednost mu je sasvim skromna.

Mali je poznat Djordjevi ćev ]иjiževno—kritičk± rad jer je po obimu veoma skroman. Ali, Pl značaju nije.0 svojoj kritici jedne knjige Letopiaa i u kritici Ignjato— vičevog noniana Milan Narandž±ć (obe iz 1860. godine)Djor djević Jo, "skoro ti potpunosti, ant±cipirai mišljenja Sbe tozara Markovi ća" 0 vii ocvaloj epigonskoj lirici romanti čara. On ii, fI biz uticaja, zalagao za živitniju temaiii— ku koja vodi ka realnosti U poeziji i književnosti uopšte.

Као lstoričar, a to mu ii bila паисиа i predavač ka discipl±na na Velikoj ški11, nije dal mnogo original— nih priloga. Istražlva čklm nadir se bavio vine za potrebe svojih predavanja, manje ii taj pisai koristio .za svoje napisi. Prvi istoričarski napon uč±nio ii još kao činov— иik u Simboru nap± вavši pregled—hroniku rada velikog župa na Isidora Nikoli ća (izdano anonimno tik 1911.). Babonske beleške, dobni komentar± вane, izdao ii 1861. pod naalovom• Radnja Blagoveštenskog sabora. Veoma Jo zanimljiva njego— va studija Srpsko—madžarsko"•ri atel stvo izdana 1895. Za potrebe škile sastavio je udžbenik Opšta istorija u slikama i ž±votip±в±ma (1892.). spajajući svoju istori— čarsku vokaciju, nac±oиalist±čko oduševljenje i тога lгв— tičke tendencije, Djordjevi ć ii nač±nio nekoliko biograf— akih portreta is иаве prošlosti. Najobimniji i najbolji rad te vrste je a Čučuk—Stani, ženi hajduk—Veljka Petrov± ča. U domenu naučne kritike dal je nekoliko zapažen±h ra-

34.

diva , medju kojima јз najvažnija kritika na popularzni Ze- č evićevu istoriju (1883 .). Id istorije tražio je doslednu objektivnost , ali i izražeдu vaspitnu tendeдciju. Time se priь1ižava više konzervativnoj nego modernoj školi isto- riografij e.

DJordJevileva ljubav prima antici , njenoj istoriji 1 klasičnoj filologiji, došla јв do punog izraza u njegovom Latinsko=szвskom rečniku (1886.). To deli ii vr- hunski domet njegovog сеlокцрдоу naučnog rada , ostalo je u.svojoj vrsti do danas neдadmašeno.

Ovaj pregled obuhvata sari nájvažnije Djordjevi- ć eve radove . Njegova intelektualna radoznalost vukla ga ii i ka drugim naukama: geografiji , astroáomijí, filologi ji, pedagogiji . Ta polivalentnist dokaz ii veoma širokog obrazovanja , ali i izvesne doze amat вrizma prisutne u nje govom radu.

Postaje dve epohe u Djordjević evom životu - do 1868, i posh e nje. Prvu karakteriše bujna dinami čnost, ak cija; drugu amireniji tempo, ujednačeniji, ali i monotoni ji tok. Nesumпjivo je da naša istorija kulture mozi i au-ra favorizovati prvu na ra čun druge. Evo zašto. avoj debi u. javnosti Djordjević је ostvario kao poet . Prosečan i slabo poznat jer mall plodan . Ali sa jednom nesumnJivom zaslugom. 8voje stihove , ma kako da im ii одјеК bio skroman, prikl~učio јз , nevešto i nevi&io, ali na sigurnim in stinktom, novom sazvučju srpske poezije - romantičarskom peвništvu. Drukčije nije ni mogao učinitl mladi ć koji biz kolebanja prihvata i oduševljeno širi nacionalisti čke i demokratske impulse vukovske kulture. Najta čnije i naj čiв tije id svih srpskih omladinaca BH1leti ćeve generaciJe u IIgarskoj, on shvsta i prima kao evoJe uverenJe slobodar- ski nacionalizam, baš u mom obli.ku koji je дajviše odgo- varao zdxavom romantičarskom buržoaвkom dubu. U vremenu

r r ргед 1848/49.. godinu, on i.ma naprednija , U istorijskiom saislu tacnija gledišta nego svi mladi intelektualci u 1J-garskoJ čija su se iniena васиив lа do naših dana. Ali n,je- gov uticaj , zbog temperanienta koji mu ograničava javno de lovanje, ostaje skuč en u uske , lokalne okvire , sveden na

35.

usmene kontakte. Dosledan u neodvajanJu пacionalističnos atj. Id. progresivnosti, on gubi čvrst oslonac tokom revolu cionarnih zbivanja koja nameču одlисдо оргеде lједје u, Jed nini iii drugoni pravcu. To ga ii odvuklo skin o van tokova našeg javnog života. Desetak godina njegov ii x'ad dodušé• koristan, ali na sporedxiom, provincijekom koloaeku.S ѓećom, kao sekretar Matice srpske, on ponovo ulazi u samu srž zbivanja i to sa nesumnjivo гпасајпот ulogom. Uprkos pri- vidnom neuspehu, on je bio taj koji je Maticu primorao do učini akik ka suvremenoj progresivnoj misli. Njegovo Jay-no delovanje 60-tih godina stavlja ga sasvim uz Miletiće- vu istoniJaku veličinu. Jer niko doslednije, sa više ina-ge i širine, nije kreirao Mileti ćevu naprednu ideologiju u tadašnjem kulturnom životu. On nije ni tada bio politič ka figura, ali ii pilitički delovao ii velem broju akcija i ostvario miletičevsku orijentaciju u svim poslovima ko- је ii preduzeo. Stvaranje Srpskog narodnog pozirišta па ,ј više je donut Dj'ordjevičevóg istorijskog zna čaja. Tim vi- še što Je to pozoгište, ii uslovima nacionalne neslobode, bill daleko zna čajnije za svojú anedinu nego što su to bi 1i prvi teatri kid drugih naroda, U jednom trenutku, ono

ii najvažnije nacionalna akcija a istorijskom i, prirodnq a kulturno-istorijskom smislu.

U srbiji Djordjevićev rad mora ii menti drukči- jim relacijama. On više nije eksponent odredjene društve- ne snage, niti njegove akcije imaju:za sobom opštiji smisao. Sve što ii uradio u 8rbiji, a uradio Jo mnogo, mora se ceniti kao podvig pojedinca. On je kao ličnost za sebe razvijeniji, ali kao društvena ličnoat daleko je ispod. svojih ranijih dostignuća. Pravi razlog je.0 njegovoj dru štveaoj dezorijentaciji - njegov prvi politi čki postulat, borba za jačanje nacionalne nezistenciJe narods, U. Srbiji, slobodnoj državi, nije nužnoat drцštvеno-političke egzis- tencij в. Sav izrastao iz toga, muletilevskog, osnova,Djor djević ii a Beogradu ideološki daleko airomašniji i zato Pl strani od vitalnih društvenih tokova.

Djordjevičeva raznolikost a interesovanju i deli vanju daje mu pravo na atribut jednog id najuniverzalni-

36.

Ste

van

Sre

mac

~

NA

SL

OV

NE

SiR

AN

E D

EL

A S

ENĆ

AN

SK

IH P

ISA

CA

jih intelektualaca svoga vremena. To je, nažalost,bila u- jedno prepreka njegovom punom razrasta дju U koherentnu P2 javu naše kulture. Troše ćl snage u mnogostrukim poslovima, ni u jednom nije dal optimalnu meru svoje ličnosti. Као književnik sari ii povremeno, u mгmoarвkim odlomcima,doh- vatao daxias priznati umetni čki uivo. Kai kдjiževni kriti- č ar polazio ii в jegnog eklektl čkóg stanovlšta,pa је tako i najboljim svojim mislima oduzimao zna č aj evesxio одгедје xii teoretske usmerenosti. U naučnlm poslovima, i pored ne sumnjivo visokóg znanja, nije ispoljio dovoljno kreativ-

nosti, pa ii ostao гдасајап sari Pl ayojim na цčno-kritič- kim radovima kojima је Id srpske nauke zahtevao inoderniji, evropski kriterij. Njegov uticaj bio ii najintenzivniji u

jednom lгсдот smislu, karakteristi čnom, za uže, nerazvije ne iredine. Taj uticaj ii privataxi, usmen. Svi autori koji su ozbiljnije pisali 0 nj emu naglзšavaju magnetizam njegove izuzetxio autoritativne ličnosti. Po neuobičajeno visokom dubovnom rastu on ii u svojoj sredini bio niiedju

najvažnijim stožernim li čnostima koje emaniraju u krugu veoma širokog radiusa . Lično nedovoljno kreativan, bio ii apiritus motor u mnogim dubovnim pothvatima i zamislima,

još сввсе , bio ii katalizator stvaralačkih procesa. (Uti- сај na Branka. Eadičevića, Zmaja, Lazu Kosti ća, Lazu Laza- revića, Stevana Sremca). Nažalost, to su pojave koje goto vi nikad ne ulaze U istorijske bilanse epohe, jer žive

prikrivene, stopljeiIe s opštem duhovnoi fizionomijom vre-

mena. Zbog toga Djordjevi ćevo meeto U istoriji давв kultu re ostaje niže nego što mu duguje opšti društveni razvoj

njegovog vremena.

,~t /

.~1'.. ~+ ~~, u ~~ ̀L° v ,

~ ~.,.~ ' ~ ~-os..e.-г✓r e~...,..►~ v%~м~+,kт~н

, 7,g.4 ґ4 . ..r~г ~ І 4. .

.&,o-tu..~ .:и. лl. ~c. ~*~~~ , a ..Ч .~~• ~+

~ a' %e~ ~ /,, ђ1`. ;

~ 4 .љ

°` ~► ~

r,.~. ~ n вti.~;e ~oa• и ~ . г~г .~ wв ut~~~ C~~~?o г.—'. /~3

7 а«и ,-' .г 4... а . ..

ід,и ‚74 ee F,.

о~в %w

• О

a.asr+~ tt,cčuкc._/

~ c~c mwц

л и,,++:e.~ л. ..,

~/ ,д..R /~[R- ~ ....,б.~ ~.гfв.~ ~LO~ .

- .э

~/.л 4.,,‚ ‚Ј'.зј в-, .~... ,

,к ,,

O

ѓe• 1a -~ , ~.. иrb cR.‚4' *& ';..ќ

б.a-.eo a--п7-w~t~y~`P ~ ' <

Іt4t.'fг L ~-~ . 7"' ~ ....... ~é

Ј ,, ° ~ ~

7 /

„ ~-аг.и

- Д-+ <. tiг г~ ~г o ~~л✓пy~. r, Qy~ J ,`- 78 3 8 . t

~"' ~."..., •, оа~" "~"' ~ ~~.

J' р4 7&.4лћ . ... s~e

7

4-' ~ O o/~ ~

~...f,e ~ '4

`~л°~"

ó~7 .~ ~ `ro/" O/7' ѓ '

Iz Autobiografije Jovana Djordjevi ća

STEPAN SR і gSAC

Srpвka književnost do Stevana Sremca nije imala pravog humori вtu. Dakako, bib o ii humoristlčkih i eatirič nih Bela , ali nije bib o piaca koji bi bio predan вато tom beletriatičkom žanru, kojl bi, bezmalo čitavim svojim atvaralaštvom, bio zia strani smehotvoratva. Phi za voka- cijom humoriste, predstavljalo ii znatnu žrtvu, jer smeh ве još uvek sa вmeškom doč eklvao, koml čno. пije išlo U isti rang sa ostalom literaturom , ma kako visoko stajalo Pl evojoj umetničkoj mer1. 8remac je ostao dosledan sebi, in držao ii do kraja kao humorista, afirmisao i sebe i vrstu literature koju ii pisai , pa tako raskrčio puteve mrtogima koji dolaze posh e njega. Veoma вnažaa tradicija humorietl čke literature , koja ii ostala živa i delotvorna do načih dana, utemeljena je i učvršćena delim Stevana 8remca.

Rodjen ii u Senti, 11. novembra 1855. Bio ii prvi sin krojača Avramana Sremca i Katice, kčeri seačanв- kog ekoaoma Pilipa Djordjevi ča. Brak Sremčevih roditelja sklopljen ii iz prave ljubavi, protiv volje starijib - - majčina porodica plašlla se bezbrižnoeti i bolešljivo в- ti Avrama Sremca. Bio ii to srećan, ali kratkotrajan brak. Rodivši tri ama, Katica ii umrla već 1858. - ni najstari ii dete nije ju zapamtilo . Ni Avram Sremac'nije bio dugo- vek - umгo je 1867 . Poodrasli U dedovoj kuli, dečaci au gotovo istovremeno ostali i biz oca 1 biz dede - biz bra- nitelja. Ali uskoro brigu 0 njima potpuno preuzima ujak Jovan Djordjević .

Sa aestrićima Stevanom, Jovanom i Andrijom i sa sestnom Macim preselio se Jovan Djordjević 1868. u Bio-grad, gde osniva i vodi državno pozorište. Stevan je u

39.

Senti završio osnovnu školu, stekao za čitav život neiz- brisive ивротепе na očevu i dedovu kuću, na grad ц koji ii nikada više neće vratiti, a1i di s ljubavlju čuvatl de tinja'i dečačka sećanja na njega. U ujakovoj kući najduže ii oath o 8tevan. Djordjević је njemu poklonio nвijviše paž nje kada je pokazao volju i saislu za иседје , pa, ved tada i za pisanji. M].adja braća prihvatila su zanat poshe isnovne škole, postali su dobri i ugledni majstori: Jovan il bio bravar u гaznim mestima tadašnje Auatrije da bi se kiaačno akraвio u Beogradu , a Andrija ii rano otišao u Ameriku, tamo se kao krojá č dobro situirao 1 4ženio. II ve dini atudija O Stevanu Sremcu, naro čito U onima koje su pisali njegovi prijatelji (Pav1e Popovid, Mile Pavlović , Simo Matavulj ) istlče se velik Djordjevićev uticaj na пе- ćaks. S pravom, jer ii Djordjevićeva ličnost b11a ртевид na u duhovnoa formiranju mladoga Sremca. Medjutim , O deci, pa kasnije samo a Stevanu , vine se starala Djordjevi ćeva вestra nego on sam - vremena fiji imao napretek . Kada se ina (1874.) udala, Sгemac je u'mnogome bio prepušten ват aebi. Ipak prisustvo vidjenog, u javnom životu veoma ce- njenog ujaka nije moglo ostati biz posledica . Njegova eru dicija bila ii etalno prisutan primer, njegova bogáta i probrana bibhioteka stalno nadohvat ruke. Kao va вpitač Djordjević nije bio suviše talk, naprotiv. On veoma strogo, gotovo spartanski drži sestriće. Stevana је , i kao dvade- sвtogodíšnjaka, kažnjavao вtrogo (zbog pušenja, zbog iz- oatajanja od гцска ). Svoju očinsku ijubav skrivai ii; po- vučen u sebe , odmeren do ukoč eиostl, čuvao ii emocije as веbе , često Pl cenu da ga i aajъ iži smatraju hladai.m i neosetljivinl. Nije bill pravoga poverenja medju njima, n1 tipli porodične bliskosti - medjusobna ljubav i postova- nje kr111 su se pod naizgled ravnodušnim pre ćutkivanjima. Ѕтетас nije odrastao u blagostanju , kako se obično piše un Be imaju u vidu docniji Djordjevićev dгuštveni polo- žaj i ae ćanja očevidaca na njegov domazluk krajem veka. Skromni Djordjevi ćevi prihodi jedva su bili dovoljni za akučeno gazdovanje , uz č eвta natezanja i pozamljivanja. Baš ta skroninost doma ćih prilika usadila ii U Sremca os-

40.

osvedočвnu demokratičnost U dodiru $ ljudima,njegovu ъІгв kost malom čoveku. Ujakov uticaj аа Srerrca ne вте 51 zane mariti. Dokazano je da je Sremac u svojoj profesioaalnoj orijentвciji, u svom nacionalizmu, U svojim liberalisti č- kim političkim гдвјата , u svojoj ljubavi prima pozorištu, imao uzor u Djordjevićevoj ličnoвtl. 0 direktnom literarnom uticaju, mali se mote reć i јет ii ovaj, aki ga je i bill, bio bezmali slučajan.

U Beogradu 3гвтас ii završio gimnaziju, kid dob-rib profesora, a lвргт uspehom. lénogo је čitao, čeвto i- čао u pozorišts. Na Veliku školu upisao ii 1874, kao dobro obrazovan mladić , potpuno formiranib naučnih i knjlžev_ nib afiniteta. Čak i političkih. Na Velikoj školi tads se u veliko šire socijali вtičke ideje Svetozara Markovi ća. Djačko društvo "Pobratiniatvo" deluje u duhu "nove nauke"- orijentisano ii na prirodne nauke i socijalne probleme. Srerrac nije u društvu mladih aocijalista; on je nacionali its ( čim ii postal punoletan, odmah traži •srpвko držav- ljanatvo), a studije su mu usmerene ka nacionalnoj istori ji. Iako su ga cenili zbog na čitanosti i inteligencije, djaci Velike škole ne ргlтаји ga u svoje kilo - politički, on je veoma daleko od njih, u tradicionalizmu kome се do kraja oatati veran. Bio је odličan student; za jedan sve- tosavski temat dobio ii nagradu i priznaziJe. (Tim povodom zapis u Djordjevi čevom d.nevniku karakterističan za njihove odnose: "Čujem da j Steva dobio nagradu - on ćuti, a ja ne pitam."). Studi.je nisu tekie redovno - iвprečili su se ratovl a Turcima 1876-1878. Srem а̀с odmah Pl izbijanju rata želi u dobrovoljce, а]i to sprečava Djordjević , tako da je medju vojnike dispel tik u drugom ratu 1877. Nije

bio u bitkama, ali ii osetio glad i stud ratnika na bes- puću. Po završetku rata, vra ća se u Beograd i даје preos- tale ispite na Velikoj školi. Diplomirao је juna 1878.

Godinu dana tražio ii pisai, pa i tada.je dobio

sari тевно praktikanta u Ministarstvu finansija. (To je iskustvo koje 41 8remac upotrebiti u Qukadinu.) Nekoliko meseci docnije , postavljen ii za predavača girrnazije ‚1 Ni šu. Grad je tik oslobodjen od Turaka, glmnazija novootvo-

41.

гвпа . мгетас ii na pionirskom poslu, skin u nacionalaoj misiji. Id. prvog susneta osvojio ga је taj grad pun osobe nosti, drukčiji ad bili koga drugog, sa mnogo isto čnjačko ga koje vine, ali se xii aвimllira potpuno ii novoj držávi. . 8remčevo deli biće вlјиьІј ,епо as niškom sredinom. On _ ii N1ša uvek sećao as aimpatijama i nostalgičnošću. . Njвgovi nazori tu su se јоč јасе učvrвtili, nacionalizam je dobio nova oaveženje. Grad raste, evropeizira se, mexiJa se'pred. njegovim očima; radjaju ii mnoge drama i sukobi, атепјији Be atari 1 novi likovi. Tihn ali intenzivno previranje tii ii je odlična gradja za piaca 8remčevog poamatračkog dara I talents. Ostao је u Niču mnogo godina. Položio je. рrofe sors]d. ispit (1889.) i aastavio svoju skromnú kаćijerü.Ne-.~

biz teškoća, jer nije umeo ni hteo da se prlklanja avakom migu pnetpostavljenib — дг4'ао se avojib mišljenja koje је uvek smell zastupao . Bio ii premešten u Pint, taao je proveo dve godine, pa se opet vratio N1šu. Najzad je,, go-dine 1892, postavljen za profesora .и Beogradu , za vlade liberalne partije kojoj je i earn pripadao. Predavao je a velikim unpehoiu u Tre ćoj beogradakoj gimnaziji.

U Beogradu 8гетас јв nastavio život biz porodice — nije ii en1o, iako ii porodica spadala U krug njegovih načela i ideala. Živeo је pomalo kafanaki, ali xii boemski, mirnim i komotnim životom. U Beogradu napisai je svoje prve humorističke radove. áaradjivao ii a mnogim listovi— ma i čaaopiвima i to ne sari beletriвtičkom prozom, vii, iako u nianuem obimu, člancima koji su ns retki imali phi tičku obojenost. Ostao j e odan liberalnoi stranci, svaka— ko zbog njenog nacionalnog programs, ali ii prihvatio i njen nionarhizani i bio un nju i kadá se ispoljila njena xii demokratičnost i reakcionarnost. U krugu prijatelja i u

N1šu i u Beogradu, bio je veoiвa сепјеп zbog velike 11čne iapravnosti i poštenja, a i kao veoma obrazovan čovek. či tanje s kojim ii u mladosti росео , nikada xiii ostavio.Ce nil je najviše rusku literaturu, ali i ostale evropske, i antlčku. Znao је nemački, ruski, madjarski 1 alabije fran cuskl uz solidno školsko znanje latinskQg jizika. Mali ii

putovai; Pl гbiji prosvetnim iii političkim ровlот, pre-

42.

lazio je n Baaat gde je irao rodJalce, lšao nekoliko puta do Novog Bade i sremskih Karloveca. s ujakom Jovenor Djor djevićem nečlnio ii i jedan duži put u Вес i Peštu 1886. godine. Njegova privrženost istoriJi podetakia ga je na put u Mostar i Dubrovnik. Oduševljeд ovim svojim boravkom, on jle još jednom ponovio to avoje putovanje (1899. i1902,? Pred kraj života, zavoleo je mir male soko-Banje. Tamo je čeato odlazio , taro je 1 umro , cd sepse , 1906. godine.

Prvi &гemčev književni rad štarpan je u саворгви Вовапвка vila godine 1888. Росво je da piše već kao zreo čovek, pa i tada objavljuje samo istorijake pripovetke ko je eu i manJe vredan i obimom manji deo njegovog stvarala đ tva. Istoгijвke pripovetke, Id kojib je uo ьІičio ciklus Iž knjiga starostavxiih, niau sari ajegova književno po čet nička preokupacija . ‚Jib on piše i objavljuje čitavog svog života, one ga deklaгišu kel poslednjeg srpskog ro- mantičara. Istorijska pripovetka bile je obimom. aejveći prozni rod srpskog romantizma. Bezmalo svi pisci toga pi-rude poevetili su joj svoju pažnju. Ina je čak i prežive 1а svoJe doba množeći ae ave do %% veka, ostaju ći uglavnom dosledan svojoJ romantičarskoj uazaereniati. Podloga јој је nacionalizam, koji ii posh e romantičerskog perioda postal , istina, manje bučan, ali nie manje intenzivan.srem сн Jo istoriJskoJ pripoveci privukao njegov tradicionali- zam i zacionalizaxa'. Iako pravi realista , on ih piše iz ro

mantičarвkih pobuda , pa i na nиčin romantičara. Njima že- 11 da glorifikuje prošlost, pa ii svoje tere birao tako

da nacionalna istorija u pripovetkama budi вaopštena u čto evetliJis. i čaanljim slikama . Kel istoričar Pl struci, a i u pogledima na nauku bio je privržeд tradicionalisti- ma, on je tej izbor mogao vrčiti korpetentnije Id. svojih književnih prethodnika. Zbog toga se u ajegovim pripovetkama istorija manje romansira i iekrivljuje nego ranije, ostaje vernija činjeaicama, dakako probranim tako da se izbegnu tame mrlje iz pročloвti. Iвtorija ii u njegovim pripovetkara idealisana, ali ii dorišljanjem 1 izmišlja- njem, već вnalažljivir odbiror linjeniica. Takvom romanti č nom sbvatanju istorije, sremac je prilagodio i književni

43.

metod uoьІičavanja. Likove ne izvla či iz kompieksa njiho- vih osobina , već uopštavanjem, gotovo simbolizovanjem jed ne njlhove vrline i1i mane. UoьІičava ih U. trenucima nji- hovih velikih zanosa, tragičnih zabluda i neaputanih atra sti; mi su zbog toga morali ostati literarne romantičar- ske fikcije, nedovolJno životni da bi se stavili uz bok

Sr'emčevih humorističkih dela. Nastavljaju či i u književ- nom poatupku tradiciju romantičara, Sremac naj č ešće 1ir- ski intonira svoje istorijske pripovetke , ali njegovo iz-laganje prati manj e egzaltiran i patetičan ton i umereni- ја retoričnost. Taj napredak U odnosu xia romantičare pre

njega, ipak nije bio dovoljan da jednoj preživeloj knji- ževпoj vrsti omogući renesansu književnih vrednosti. Nje give istorijake pripovetke čitale su se rado u širokoj či talačkoj publici, ali ni izdaleka ne bi bile dovoljne da mu obezbede trajno književno ime.

Sremac - realista i ровтангас , a on је rasno takav u svim ostalim književnim delima, uzeo ii pod lupa

tri sredine пjemu suvnemenog sveta. То su vojvodjansko ве ii, Beograd i srbijanslca palanka i Niš, starovremenski, tik oslobodjeni grad . Nije ih podjednako poznavao. Vojvo-

dine se seča iz detinjstva 1 posmatra ii prilikom nekoli- kih putovanja rodjacima u Banat. Živeći U Beogradu, upoz- дao ii i galeriju pridošlica iz provincije. Nišu i i bio sentimentalno odan iako U tom gradu nije imao mogučnosti da obogati svoj lični život, sem ukusom starinskog i pat— rijarhalnog sveta.

Твте iz Vojvodine fi javljaju зе č esto, ali ii najbolja Sremčeva proza, Pop Ćira i pop Spire , locirana u

baaatsko silo . To је široko zasnovana pri ča tanke radnje sa jezgrom u jednoj rasprostranjenoj anegdoti. Anegdota O popovom zubu zamenjenom konjskim samo ii vezivo Sremč eve fabule. Oko te osnovne radnje Sbemac ispneda čitac niz 1-pizodxiih zbivanja, tako da ii struktura dele zapravo mo-

zaička, as raselinania izmedju pojedinih sekvenca, ali as vrlo celovitom opštom atmosferom i utiskom. Ton је blago humorističan, a povremenim prisenkom elegi čnosti izazvane sećanjem na detinjstvo U Benti. To je dobrodušno pri čaиje

44.

o prošlom svetu uskib malogradJanakih vidika, jalovih i monotonih, ali piscu priraslih za arci. Sremčev konzerva- tivizam i ovde Ja opredelio njegove aimpatije. Iako se ave zbiva na selu , prićanje je usredsredjeno na malo- gradjanski svet, na "seosku elitu" - popove i njihove porodice , učitelja, berberina, "mašamodu". To je вvet koji on daleko bolje poznaje nego seljake "paore", iako i 0 njima govori sa prisnom toplinom . 8vet malogradjanske sa- mozadovoljne učmalosti ne prima Bren'ac biz kritike. On uo čava í iznosi njihove mane , ali ih zaštićava i opravdava vedrinom avoga blagog humora . Humor ii zasnovan na elemen tima realnog života te sredine koju je Sreшac intimno poi navao i srodio se в пјот. Zbog toga ii ovo deli i tačna silica pojedinačдih naravi, i sinteza mentalnih osobina či tavog sloja , i hronika tiplčnlh realiteta . Glavna vred- noвt dela jesu tipovi сlја је brojnost neuobičajena. Роро vi, naslovne 1lčnosti, tipizirani au, bezmalo podudarni jedan a drugim . mi su po auiui osobina zapravo jedan udvo jen 1ik. Diferenciranje је sasvim ovlašno: Spira је više narodski i naclonalan (peva aarodne peaiae, oženio se tuti rovom ćвrkom), Ćira je "gospodstveniji" (njegova je žena

iz popovske porodice). Spira Jo za nijansu aimpatičniji; iako ii u sukobu on agresor , ipak na вtupa manje nepomlr- ljivo. Osobine su ina inače iste : mali obrazovanje, potpuno ugušen inteiektualni interes, divotni cilj u spokolj- пош izobilju. I njihovi nadirм i"На1а " i "Kesa" iznikli su iz istog kruga karakternih osobina . Njihove gene takodje jednako reaguju u istim situaciJaina. Pokre ću Be jednom . zajedničkom pobudom; da ulove zeta. Tik kada dospeju u različite situacije jer an ina muževi postali tuženl i tu žilac, razlikuju se. Spirina Sida se očituje kao meka, pa vučena, predana molitvi naspokojna žena, a Ćirina Регаа poataje oaiona, nepomirljiva, čak brutalna. Popadije imaju veći udeo u zapletu nego popovi , intriga • росгпје id njih pa ii nšknadno prenosi na muževe. Kćeri su ,medjutim,

drukčij в. To su dva različlta karaktera formirana različi tini vaspitanjem., Jula ii patrijarhalna, smerna, dini Be

pniglupa i naivna , ali čvrsta i dosledna . Melanija se pri

45.

klaaja "nemačkoj kulturi", ina je nazovi-obrazovana, sa više intelektualnih , ali manje roralnih dobrih oeobina. Jasno je da Bremac podržava Julu, dok ii Melaniju nasli- kao ва вatiričniгn prizvukim zbog pomodarstva vezanog sa odnaridjavanjem. Popovske porodice date su и paralelizmu, kroz sukob oka učitelja Pere, budi naalikanog i neizrazi tog, nasuprot drugom mladiženjl, berberinu šaci, koji је prirodan, ž1v, nosilac nanodne dovitljivosti i hurora. Go tivo nevezani za glavnu radxiJu, atoje uspelj. likovi Nile boktera i frau Gabrijele. Ničini vanredni monolozi sadrže posebnu filozofiju deklasiranog čoveka, koji je prestao biti веlјак , a Pl hijerarгiijskoj lestvici nije kro čio na- više. Otuda njegov šeretluk i mukta đtvo. Prau Gabrijela ii 1ik akcije, iako negativno usmerene, ina evojim splet- kama i prenošenjer tudjih unosi dinamiku u ronotoniju se- oвke вvakidašnjice. 8гетас je ovaj lik koristio za povezi vanje različitih tokova radnje. Qeliki broj ostahih likova upotpunjuju ovu йar011kц galeriju, po вebnim reljefиoš— сц. Oni su ponekad вато uzgred porenuti, dejstvuju sari и jednoj вituaciji dela, migu biti вamo JedaonL rečenicom sintetizovani . Dijalozi niedju ličnoвtima au osnovni in-strumenat Bremčevog humora. Bve li&Iosti izražavaju ве px'irodno, svoj mm хіеіиvеё tаёевіг govorom, pa ' iz dijaloga proaijavaju i njihova unutra вnja, psihiloška ibrazloženja. сesti su dijalozi sa finom i1i grubor ironičnišću dator и vek u dobni odmerenoj dozi, sa elementima seoskog žargona, sa provincijalizmima. Bada tome dodamo autorovo pričanje, široko, sa finir zapažanjima, ii .оdІ±ёйо organizovanom i- ako ponešto tnonoxa re čenicom (a ne zaboravimo da predmet bač i traži razvuč enoвt i smirenost) onda se nameće neobo riv zaključak da је Sremac ц prozi Pop Ćira i рор Bpira лstvario deli suptilne ravnoteže sadržine i formai.

Uz Pop biru i pop Bpiru teratski idu jož dva-kra ća rada. To su Bal u Elemiru i Aca Groznica. Prvi naslov nosi jedan epev biz vrednosti, namenjen porodičnor krugu Bremčevih rodjaka u Banatu. Aca Groznica je pnipovetka и . kojoj je , dosta feljtonlвtički, razradjena jeđna anegdota. Tri lika seoskih sitnih lopova, nezvanih gostiju u gazdin

46'

skin podxuuu,veoma eu za дlmljivi. Njihovo nečaвno, pa i- pak nekako domáće zanimanje, Sremac fi aUdi oštro. Uobli- čava ih i izoъ1ičavá blagim humorom, biz moralisanja iako bismo to mogli o čekivati kada је reč a ovakvim noInim a- vanturama.

Iako je prva verzija Pop Ćirв i pop Spire objav- lјвпа 1894, prva posebna вtampana Sremč eva knjiga bila je Ivkova slava. Ova pripovetka uvodi naa ii krug dela в n1š- kom tematikom. Tih osam pripovedaka čine veoma koherentan. zatvoren skup, ne sara unutar iSremčevog dela, nego i unutar srpaki književnosti uopšte. Kada su se pojavile, вгр- ska pripovetka је dotrajavala period aeoskih tuna - tenat ski Bremac donosi izvanredno oaveženje. Monotoniju dota- давпје težnje za kristalao čiвtiш jezikom on razbija uvo- djenjem veoma plastičnog dijalektalnog govora. Uzete zajedno, Sremč eve niške pripovetke su odlična вtudija jedne zanimljive sredine prebogate xietaknutim, avežim motivima.

U Ivkovoj elavi Bremac ii pošao Id. realxxog dogadjaja, ad anegdotskog tkiva, ali je radnJu toliko obogatio da је prvobitnu zanimljivost, zadržavši je, daveo do

široke alike aredine i naravi. Pripovetka raste u gradaci

ii, u biagoj postupnosti, Id slike konvencionalne malogra djanštine u mnogo puta ponovljenoj slavskoj aituaciji, аа oveštalim razgovorima, koji Be izvanredno ironiziгaju,pri povetka narasta do bujne atmosfere izuzetno snažnlh тавро loženja, do raspojasanog, nesputanog veselJa којв se epi- demično širi. Jednostavnim književnlm sredstviina Ггетас se domogao suštine. jednog vida atarinskog žlvota, ne inog

atatičnog, monotonig , svakodnxevnog , vii one koje bukni iz

stall prisutne a sputane orijentalne čežnje za intenziv- nim življenjem života punog zadoviljstvima i uživanjima.

Na taj način predstavio пam je starinski вvet starog Niša U trenucima predavanja životu, u вpevši da spoji elemeste patrijarhalnog sa nesputanim prepušta дjem životnoj radosti. Ne fabulirajuli amigo, Sremac Jo to postigao stvara- njem likova i konponovanjem odll čnih dijaloga. Dve su ka- tegorije ličnosti u pripoveci. Na jednoj вtrani starinski, priprosti likovi veseljaka, pomalo nasilnih u erupciji ž1

47.

votnog veselja, sa ludom logikom pijanih ljudi, odanih је dan prima drugom, čak nežnih, nezlobivih, otvorenih, јед- noвtavnih. Domaćini i patrijarhalni kućevni ijudi, int su u pripoveci u ekstatičfom raspoloženju velikog životnog trenutka, koji dopušta da Be lžive evi porivi raskošnog temperamenta . Pomirenje ovi protivurečnoвti izaziva komič xii reperkuaiJe. Komika situaciJi prenosi ii i na likove. 8 druge strane six malogradjani, Id onih sa slavskog popod aeva i večere, do nezvanog gosta svetislava, glumca i bea kućnika, ix kire ii novo vreme olič eдo Pl svojoj nepouzda- noati, lakomisleaoati i nestabilaosti. 8remac je, jasno, uz patrijarhalne likove, uz Sa1 ču i njegove "kardaše" Njih даје naj вlikovitlje, obojeae dobroćudnim humorom, ko ii je nešto oštrlji prima drugoj kategoriji likova,ali ni taro ne prelazi u satiru. Pisac je prima veseljacima вгda čan i sentimentalan, pun familijarne prisnosti. II njiho- voj primitivnoj jednostavnosti on nalazi lepotu ljudske dobrote i neiskvarenosti, poetizuju či, često, patrijarhal xii crte. Zbog svega ovoga, likovi veeeljaka su i življi i plastičniji fego ostali. Vremenor, Ivkova slava je izgubi 1а саг hovine, smanjio se interes za sočni dijalekat 1 stariasku žovijalnost koji six Id. Ка1се načinili svakodzleZ no pominjanu li čnost. Ali književni uspih Ivkove elave,iz razit ix vreme objavljivanja, nije jenjao, јег su ga štiti 1i umetnlčkl kvaliteti ovog dele.

Začetak Zone Zanfirove bio ii u anegdoti koju je Sremac slušao Id. Branislava Nušića. Kai srpski konzul . ix Prištini, Nuši č ii iz prve ruke, na svoJini putovanjima Pl tađ,ašnjoj Тигвкој , сио za dogadjaje koje 61 Sremac docnije oformiti ix pripovetku. Ta anegdota ii privukla Sremca,. učiaila mu se veoma pogodnom da svoje utiske i zapažanja O starom Nišu još jednom prenese U književno deli. Ovoga

puta biće to drakčiji Niš nego U Ivkovoi slavi , ne više I пај bezbrižni, veselja čki, iako 81 i ovde fabula pokre če i razrešava krupnom šalom kujundžije Mana , glavne ličnos- ti pripovetke. Zina Zanfirova ix potikatu fosi saznanja O

društvenim promenama u Nišu. Stari čorbadžijski, još uvek feudalni sllJ, pred kapitulacijom je. Nove gradjanske sna

48.

ge xii žele da priznaju neprlkosnovenost ćorbadžija, nji- hov monopol zia društveni ugled. Kel što Mane primorava čorbadži-Zanfira de mu dA čerku za žeдu, tako i five društvene snage ruše dojučerašnju svemo ć čorbadžij вkog slstema. Za razliku od mnogih ostalih pripoved.aka, Zonu Zanfirovu Sremac nije stalno vodio u humorističkom tonu. Humor ii ovde Banal prateći elemenat , javlja se в vremena na vreme , anienjujuii lirsku intonaciju koja ii pretežnija. Iako Be razrešava humoriati čkom lažnom otmicom, ljubav Ma neta 1 Zone naslikana je sa mnogo orijentalnog zanosa i tipli emocije . Fгerac ii podjednako nežan 1 prima kujun- džiji Manetu, вevdaliji sa smialona za lepotu života,do вet ljivom i prodornom, i prima ponosnom, starovremens]d. des- potвkom čorbadži-Zanfiru, koji toliko drži do svoga vii klimavog društvenog range, a ipak mnogo dobrote krije u

sebi. Poeteke deekripcije posebno su пеžде kada Sremac go +

von i 0 patrijarhalnoj , čednoj devojci Loni , 0 njenim po- tajnlm saajarenjima i žudnji za Manetovom ljubavlju. Ire-mac idealizuje svet u kire se aukobi razrešavaju kompromi sima iznudjenim relativno nezlobivina вredstvima. Izvesna nostalgičnost za atanina vrixiieninia , pa i za mladošću, bojl čitavo pričanje jednona setnom nijansina, punom žudnje,koja u izvesnom smiBlu , anticipira "ža1 za rlados " Bore $tan-

kovlća. Duševnu lepotu вtarinskog čoveka, idilične čari

vremena koje prolazi Sremaa је poetično uobličio u pripovetkama Ibiš-ада i . Čiča Jordan. Prva je O Turčinu koji a tugom napušta svoj Niš u koji , a oslobodiocima, dolazi n ,

vi život. Тај 1ik zasnovan ii na svetlim osobinama patrijarhalnog vremena - urodjenoj otrenoati i doatajanstvenoв ti, altruizmu, Jednostavnoj i prirodnoj čovekoljublvosti i pleraenitoati. Tome se aupnotetavija trivijalaost novih idnosa medju ijudima, poslovuib, bezli čaih, ravnodušnih. Patrijarhalna etika auprotstavlja ве favor dobu i u pripo veci 0 čiča Jordanu koji daleko više veruje nepisanom zakonu zadate ljudske re či, nego pisanom zakonu parnica i sudova. Njega, doseijenika iz južnih krajeva , pregazila

је biogradalca čaršija, ali u višeш, etlčkom, вmiвlu on ii

49.

pobednik fad njenim ralogradjanskir no вiocima. t§гетас ii zaao i mnogo očtrije progovoriti pro-

tiv novih одпова koji mu se пе avidjaju, ne sari protiv a mвlogгadjánskih ,nego i protiiv naprednih shvatanja i Btrem ijenja . 1J pojedinim satiričhim pripovetkama bio i i bIzma- 1о politl~ki pisac. Njegov iconzervativizam, njegova pri- vгženoвt teda već ronarhiвtičkoj liberalnoj atranci ispo- ljili su 9е u nekoliko pripovedaka koje SI Pl вtru;kturi graniče ве političkim pamfletor. Takve su; T1mi асја na selu , Ecci ндто , Maksim, Zl1 podanik , Politički mu~ вnik., Njegova netrpeljivost usredlsredila Be protiv pristalica u сеаја 8vetozara Markovi ća 1 Vase Pelagića, protiv ljudi koji dondse socijalističke ideje u Srbiju . Njih pokušava da iskarikira kel zaneaenjáke i smetenjake, demagoge koji Be odriču najvrednijih dobara nacionalnog života.Zbog dek larativnósti i o čevidne poїitičke kinstrukciji,ovakvl pri povetke nisu ii mogle odentti U umetnički oblik dostojan ostalib dele svoga piaca.

Pгiв eдak političkog ima 1 njegova "najdubijá 1 najobubvatлija" satira Vukadin. IzoьІičavanjem skorojevi- са i skorojevićskog mentaliteta $remac je aludirao гiа ra- dikalnu stranku kaja ii U stalnom ratu s njegovom, libe- ralnom. Та politička tendencija u ovoj prozi dobro ј pok

riven literarnom obradom i principijelnijim, op č ~ijim stavoni ровтвнгаса . Uspon jednog beskrupuloznog čoveka Id. seljač eta do birókrate , ad sirotinje do izobilja , lavna je nit fabule u Vukadinu . Sa izvanrednoni pla вtičnošeu da- ј е ве 1ik glavne ličnoati; prodoran i nametljiv, lukav i

bistar a neobrazovan, on sledi porive avoga hajdučkóg po- гвкlа i osvaja svoj društveni uspon akcijama iz busije.Ni ii геč samo 0 jednom čoveku, nego O čitavom mentalitetu koji stremi da Be досерв birokratske viasti, da sebe afir miše u društvu ne birajući sredstva 1 ne osvrćući se na žrtve. Jaz izmedju stvarnih vrednosti i ambicija daje o-

voj prozi hцmorističku gradju. Takodje i malograd.janska aredina, puna učmalosti i gluposti, pokvarenjaštva i sit-nag šićara. Karikatura Vukadina koji se surovo lakta kroz

ovakvu aredinu dobija opisom društva tre ću dimenziju dubi

50.

ne piš č evog zahvata. II ovoj prozi Sremac ii realist u emi nentnoj meri. Brbiju в kraja XIX veka, i provinciju i Bio grad, drži од kao na dlanu. Ne promiču mu društvenq mane

koje sobom donosi ekspanzija kapitali čkih odnosa, niti de formacije države oslonjene na birokratiju. Njegova kriti

ka polazi в pozicija patrijarhalnog aveta, "starib dobrih vremena", ali se izoъІičiteljaka ubedljivóat time ne gubi, pa Vukadin ostaje do danas kao jedna od najgor čih knjiga našeg realizma, iako je pгetežnim svojim delom hum.oristi č ki intonirana.

Ovaj pregled, iako пе iscrpljuje Sremčevo stva— ralaštvo, mote da ukaže na njegove umвtničke osobine. Ti

ii pisac zanimljivв tematske raznolikosti, strog poamat— rač vremena ‚1 kire živi. Njegova realistiinost vu če ga ka savremenosti, rudimentarni romantizam odvla či ga ka time—ma prošlos~i. Preteže stvaralačka veza sa sredinama koje an prošle hjegovim životom; u njima on otkriva izvanredne detalje na kojima gradi i svoje reali вtičke fabule i svoj humoristički postupak. Iako polazi od životnog detalja,on nije faktograf jer је , kao pisai, uavojio emocionalan Id—nos prima gradji . Tu emocionalnbst on uвpešno prenoai xis čitaoca, bib o da se radi 0 humbrističkom i . sati~ičkom iz oъІičavanju, bill da sugerira венде , idilične, nostalgič— де tonove. Čitljivost i zanimijivost njegovih dela, suges tivna snaga odličnog umetnika čuvaju mu veoma ugledno mis to u razvoju neše kulture, šta više, održavaju ga vii du—

gi niz decenija kao živog i maogo čitanog pisca.

/Гf•r~ ~LL1/GI~o/ G L Л'

//

' I

//

i

✓/ С Г/GpAћ Вф

/ љ • а /~yC '

Dedikacija Stevana Sremca

1RL ésdBáĐt *4гаd тй, .іју'zіі 4 és

авц

1J 1dk év3. .‚-

йвйв . S~AJ _ _ _ d' і Ір . м d. оrnk "$4'

k Ві ' Ј I •

V)

.

лсТ аа re свт , acus a нosaaвњzn кa с ґ tгз 6. СНт&, Vиш a I II.

' нннннннн1W'_нннниннІІ ' л •»нІ

Falcsiniili naslova nekih sen ćanskih novixia

DUDK B GYULA (1861 -191'1)

Petnaest knjiga i više Id pola hiljade istorijskih raaprava, вtudija, beletrističkih pokušaja, polemič kih članaka i kritika nam ii ostalo posh e njega, iako ii relativzio mlad umro - imao је jedva pedeset god.ina - mož- da poput zadnjeg polihistora predsvetskoratиs generacije. Dudás ii zaista sa jednakom вigornošću kretao na polju is torijake nauke i njenih pomo ćnih riauka, kao na teritoriji vaspitanja, bibliotekarstva, umetaoati, sporta, lepe knji ževиosti i istorije književnosti, čak i hingvistike; govo rio je šest jezika, ime ти je postalo trajno kako u та- djarskoj tako isto i u srpskoJ istoriografiji. II godinama milenijuma, u vreme kada ii rodoljublje postalo fraza i kada ii pisanje istorije vrvelo Id nacionalne frazeologi- је , stajao je načelima temeljima pozitivizma, nastojao Je u svojim delima potvrditi metodi čke, shvatajne i пасеlде posledice is.toga i baš zato je mogao postati nepristrasa д naučnik bačvaдske prošlo вti, olujnih istorijskih pokreta svoje ъ1iže domovine. Rao što сето videti, to се č esto os tati samo njegova namera: zbog izvanredno razgranatog interesovanja, brzog radnog tempa, bogate fantazije i nagle

prirode nije ве uspeo uvek i u svemu pribІižiti svojim is torijsko naučničkim idealima.

Rodio se 1861. u Senti, u onoj porodici Dudás- а koja ii dala gradu više javnih činovnika 1 naučnih radnika. Posh вenćanskog, subotičkog i segedinskog djakovanja na budimpeštanskom sveu čilištu dobio je profesorsku.diplo mu i diplomu doktora filozofije, zatim ii u rodnom gradu

otpočeo svoj pedagoški poziv. Posh e jedva dvogodišajeg ra

53•

da školaki okri}g ii zapazio tale}~tovanog mladog profeaora i premestio ga u Segedin. Posh e prebivanja U Segedinu ; za tifп nekoliiso godina provedenih u jednoj somborskoj вз 'ед- njoj ško11, Dudáa se ol~enuo samvira prima naučnom i jay-nor radu: postaje pomo čni urednik političkog lista Bácska, koji ii izašao u Somboru,.istovremeno i sekretar Васв Bod rig Megyвi Tđrténelmi Táraulat-а (Istorijskog с̀ iruštva bač bodroške županlje) i uskoro mu povere uredjivanje župani ~

ski monograf'ije. Deli me pojavijuje u godini milenijuma. To je drugi Dudás-ev rad većeg obima posh e doktorske di- sertacije (otprilike četvrtinu moпografije ii on sam napi вao), medju županijskim monografijama, koje mu u to vreme izašle, izdvaja se naučničkom savesnoš ću i nastojanjem za objektivnoš ću i umerenoš ću. SveSt 0 svom pedagoškom zva- nju ga ubrzo opet nadvladava i 1898. primi naimenovanje ministarstva ma kojim ga upućuju ц budimpeštиnski skolski okrug za pomo ćnog insikuktora. Daljne stanice njegovog ži vota mu Budimpešta, Sombor i Homona; svuda je poznat kao izvanredan stručnjak-pedagog i plodan istoričar. цmro je u Homoni 1911.

Jedan žiyotopia izdat U 3enti ovako karakteriše ]„judski 1ik. Dudás Gyule:

"...Ako додато da au njegovi sastavi, konstataci ii, stavovi, naročito kritike dali povoda oštrijim polemi kara, ponovnim dvobojima i дovinskir.sporovima, onda сето dobiti čistu sliku aj memo 0 njegovom stvaralaštvu, več i o njegovom ponašanju i istupanjima. Biz dvoumljenja on ii bio vredan, spoaoban i čovek koji se trudi, ali mu mu nje gova naglost i bezobzirno izgovaranjé onoga što misli doneli mnogo neprijatelja. U polemikama medju neprijatelji- ma ira i ne manjih pimaca kao što ii Ра 1 Hunfalvi, Ottб Herman , Ferenc Salamon px'ofesor fakulteta , Ferenc Bádics akademik, pesnik Sulik, itd.."

Тај вažeti opis isyitijava i njegovo književдo stvaralaštvo. Iznad svega , bio ii privržen svojim prinći- рlта i ubedjenjima u tolikoj meri da ta doslednost, pre- težno u delima iz ranijeg vremena, li či na tvrdoglavnost. U svojim polemikama - koje se odnose xis pitanje istorije

њ.

i njegove tiliže domovine i u delima iz ránijeg doba - па os novu našeg daиašnjeg žnanja naj češće ii on bio.0 pravu.Si ~urno je da u decenijama rn prekretnici stoleća u kulturi i živom duhovnom interesovanju nije bib o njemu ravnog is- toričara i boljeg poznavaoca vojvodjanakog"naroda i njego vi istorije U ovom kraju. Danas naш je on naročito simpa- tičan, kako ii njegovim krugom interesovanja obuhvatio u istoj meri prošlost i madJarakog i srpskog sanda, te ga zato danas možemo anmatrati pretečom uporedne istorije,pio nirom istorijske kompara;tistike. Plod ovakvog njegovog in teresovanja u dva pravca je ve ć njegovo prvo vele deli, blografska monografija 6 8zerémi Gуđrgy-и, 8zerémi Gyđrgy - Djordje Sremac, spletkar, mnogor вčiv pop - istoričaп XVI veka, na koga si poziva kako madjarska tako i вгрвјса istorija kao na jedan važaи izvor istorije ovoga kraja, privlačio je već kao i čovek mladog Dudás-а, koji ii u ovo vneme još pre literator nego istori čar. Szerémi ве и svom radu 0 raspadanju madjarske države nije naime služio stedstvima sobnih naučnika humanista koji su se гadubiji- vali u povelje, već ii negovao istoriju sazdanu nai ivor neposrednom iskustvu i na poamatranju nanodnog života, is torija koja ii bila ъІiža životu i koja se temeljila na individualnaoni. sbvatanju . Dudás u avom delu 0 Szerémi- ји - - па uobičajeд način u avojoj istorijskoj praksi - fiJi postavio sebi u zadatak do odgonetnes koliko je istonij-ski istine u delu Sz.erémi-ја i koliko Jo govorkanJa, sa- kuplj вnog i zabeleženog ali kriti čki neprorešetanog materijala , njega više intex'esuje život, nevolje i potucanje omiljenog autora - zna či interesuje ga iJudeki 1ik Szeré- mi-ja. Iako čini pokušaj da iz deli autora izfiltrira с1- njeиice, to mu je sari eponedan zadatak, i naravno i ne

odlučuje 0 pitanju. Tako je prošao i ва naspravom pisa-som o slobodnim hajducima XVI i XVII veka: i u njoj ga više interesuje dub vreinena, istorijaka atmosfera ,a pred- metna venodostojnost manje. Ivloramo re ći, govore ći O studiji 0 sen ćanakoj bitci , do је pisac pod uticajem doživ- ijaja procitanog, više pripoveda i koinbinuje, manje ga in teresuju dokumentarni dokazi. U ovom prvom periodu skimn

55.

је još - a to opet svedoči 0 prisustvu njegove beletristi čke vine - rekonstruiaanJu cele fedne epohe pomoću raz- vijene mašte na osnov'i dye-tri činjenice, iii donosi даlе kosežne zaključke, kao naprimer u таlој studiji o"ba čvan skim jakobincima ", koja je naročlto pogodna za ilustraci- ju ovakvih literatorskih ambicija.

Monografija županij e Васв Bodrog-a prikazuje аат vii inog drugog Dudás-а , koji uporedjuje dokumenta, istra žuje izvore, kontroliše i nadgleda sve pre nego što daje bill kakav iskaz. Тај rad nam predstavlja vii zrelog nauč nika, aaaružanog celom оргетот istorijske nauke kakav ii ostati do kraja žlvota. To naravno ne znaii da on saavim okreće ledja svojoj umetničkoj naklonosti, ali јој sada preko polemičkih članaka, prevoda i podlistaka daje oduš- ka. I даlје ii ostao mnogobojaa i živa ličnost, čovek koji ве žeвtoko bori za svoje ubedjenje i svoju istinu. Pi- jetet potomaka je tako odao prizaanje Dudás -u što Društvo prijatelja muzeja i arhiva njegovog rodnog grade nisi na- ziv Pl nJenxu, a 1961. godine na atogodišnjicu rodjenja, petdesetogodišnjlcu smrti objavio biografsku i bibliograi sku monografiju, koja, kao rezultat brižljivih i уеота te meljnih iвtraživanja, obuhvata celokupan rad Dudá і G9ule.

Prva strana Thurzó-ove knjige Tavasz Jánoska prolazi; sa ilustracljom B. Szabó György-a.

T H U R Z б L A J O S • (1915 —1950)

"Rodio sam se 1915. u Senti, dete saia roditelja radnika. Ima.o sam trinaest godina kada mi Ji otac umro,od tada sam se sam norao brinuti O ivor izdržavanju" pisai ii 1942 . kada ii - kao toliko puts u ž+lvotu - tražio za- poslenje . Njegov otac , Thurz б Kálmán, kroja č , plućni bo- lesnik , jedva ii u stanju da ii brine 0 svojoj porodici. Bio ii neвamoatalt~i zanatlija . Samo ii nekoliko godina trajao relativno bezbrižan život, kada ii kao saxaostalaxi zanatlija mogao raditi sa pomo ćnicima. Ali posedovao •je nekako manje životд e snage i preduzimljivosti nego što је toga bib o u njegovoj braći, u ІІ 1 јК 5" Thurzó ima koji su u Novom svetu tražill put bekstva ispred bide. Deca su brzo upoznala nemaštinu, medju onima koja su ostala u ži- votu lajos ii najstariji . Teško g ii pratiti kroz detinj stvo: do oč eve smrti, do 1928. sedan puts nenjaj й mesto boravka jer ii kirija svuda velika , a zarada uvek ma1a.Nlа 1i Lajos , prolitiriko dete živi svoj život biz radosti, cilj i smisao živóta ne nalazi ni u školi. Iako ii dobar

uč eиik, zna da uskoro mora napustiti školвku klupu, što se i dešava 1928 . Smrt oca ii prvi potresni doživljaj u njegovom životu: "Njegova tragédija ii klasna, tragedija zanatlijske klase, id koje je nešto ostavio i najstarijem sinu, odnosno meni" - piše u autobiografskim sećanjima. Posh e petog razreda morao ii tražiti pisai . Postaje trčka rab u stri čevoj gostionici. Dve godine ustaje u zoru,le- že u ponoć , udišé vazduh zasićen vinskom parom, dimom.De- filuje pred njim cela palanka: •.."sivi činovnički ljudi, uč itelji-pijanice ., sitni advokati, nóvinari, kartarošl,

57.

radnici Velikog ulina, čistači ulice, nosa^či džakova. "Tu počínje da č itas` od Ohneta do Balzaka.,.sve~cita što mu do- dje pod ruku. Uskaro stupa u novu sr:édinu:;postaje šegrt jednog oštra ča, a1i zbog bolesti ne može izučiti taj zanat. Posh e toga ii raznosá č , zatim šegrt u prodavnici ro-be na mali . Кодаспо se zaustavlja kid krojačkog zanata, kid očevog zanimanja. Ali bolest вe opet prepre čuje, mora i ovo prekinuti. Badai Be radjaju već prve pesme. Ovi naravno ne mogu još dosti ći nivo kasnijih pesama, ali one već govore o izvesnom osećanju forme i rime i ostaju pre- težno u krugu individualno doživljajnog sveta. Tik poshe nekoliko gódiдa počinje ga interesovati doživljaj i miaao društva, tematski krug javnog života.

Id 1932 . mesne novine, Bentai IIjság 1 Bentai Friss IIjaág objavljuju mu napise, za sada реате , аа prozom se javija tik kasnije . Tridesetih godina U Benti izla ze dva lista na madjarskom jeziku. Uvedeniji , id šireg

kruga č itan list ii bio Bentai IIjaág, koji ii izlazio tri puta nedeljno u hiljadu petstotina primeraka, a nedeijoni u dve hiljade primeraka. Bentai IIjság je do diktature, do 1929 . bio list jedne gradjanske partije ali Pl zabrani

partije nije predstavljao nikog, a istovremeno drugi list Bentai Friss IIjaág izlazio ii istih dana. To je bio organ rodjen iz savezništva velikoposedništva i klera. Blag 1i- beralizarn jednog lista lepi se složio pored klerikalizma drugog, nisu se niedjusobno puno takmi čili, pa nisu pred- stavljali mase, široke č italačke tabore, iii politička is tupanja. Tako se pesnik pojavljuje u oba. Ali ni jedan

list ne plaća za pesmu, nju pesnik besplatno pruža redak- ciji za objavljivazxje. Ovi Thurz б pesme govore 0 još ne- izgradjenom osećanju i pogledu na svet, raspoloženja Be

hirovito menjaju u njima, neotesanost njihove forme je

ovedoč enje a autodidakti. Naklonost ka formi već da naslu ti nвšto^~од pesništva zrelog doba.

Počev od 1934 . možemo.0 stopu pratiti novu temu

u pesmama Thurz б-а , sudbinu klase. Do tada ii pretežno bio zaokupljen samim sobom, svoj nesnetni život је shva- tio kao ličnu tragediju , erotična•mašta je opevala time

58.

razočarenja i:tuge. Cd lvi godine se javlja i ва prozom: novinarski čla~ici,:род1'išc.i," teoretiziгajući•i prozni иa— pisi :q :aвvešč i:~ráđjuolóžaja signaliziraju da ii pogled miadog pesnika na- еvеt,]dаѕnа evest sve usavršenija i si gurnija. I dalje ga práti osnovni pe вimistički ton,ali sa da već pikušava i imenovanje uzroka: "Budu ćnost xii možemo saglédati unapred, samo Si da nazreti, ali naziranja se č eati iscrpljuju U bolećivom uobražavanju... Ali izveв— noat, вadašnjost ii ивё tu... Ponovo вто tu U jesini sa saznanjem da nam $e brige iz godine U godinu množe, da nam ii očajavanj в sve јасе , јег se oki faa u sve odredje— nijoj forrni ocrtavaju ištre konture bide čivečanstva... U ovim tromim, blatnjavim, jeBexijini danima nekakvo neodolji vi prisiljavanje иas goni prima mračnim dubinama pesimiz-ma. Čini nam se kao da nam strahote sutrašnjice gvozdenim rukama stiskaju arci.. Pred našim užarenim ohms i~raju og romni znaci pitaxija, drhtimo ad nezaposlenosti, ad. negre— jane sobe, ad gladi, ad svega..."

Da bi razumell taj ton, moramo govoriti i o na— stajanju njegovog političkog shvatanja. Ovako piše u nje— govoj autobiografiji: "Jiš u godinama maga šegrtovanja priključio sam se radničkom pokretu. Upravijanje pokretom ii još onda`bilo u rukama socijaldemokrata. Nekoliko nas seljaka i .ntelektцalaca omladinaca odlučio je da reorga— nizuj в .pokret u duhu Lenjinovog učenja i da umesto ekonom ski borbe proklamuje politi čku borbu. ц Benti pretežиo ži vi zemljoradnici, zato smo stupili U organizaciu цgg—a.OÜ razovali ami zemljoradni čku sekciju, osnovali smo.biblio— teku, naša nastojanja su bila usmerena ka razvijanju rad— ničke kulture." To se dešava 1933• Osarnnaestogodihnji Thurzó ii postao sekretar zemljoradnihke sekcije,onog rad

ničkog grupisanja, u čijoj ii nadzornaj komisiji i Мolnár Péter, mučenik radni čkog pokreta. Vir pokreta, diskusije, napred.na lektira pokre ću u nj emu brži tok sazrevanja poli tičkog i opšteg pogleda na svet. U čestvuje U partijskim seminarima, čak drži i predavanje, ali posh e dve godine mora napustiti dužnost sekretara zbag obnovljene balesti.

59 .

— "Razboleo sam Be zbognapornog organizatorskog rafia. Pola godine earn ležao и rltrevвtu,.posle sarc se tri godine oporavljao. Ali tada» cam -wúprkos proširenju srca- učвstvovao u pokretu...Drugovi sutkúpili.radio, doneli u тој stan gde smo вlušali N1o'skvu sváko ve če."

Posh e oporá.vka prihvata sitne poslove, eels рого dica živi od maj činog radaÍ..i cd njegove male zarade. Geni se riad, Id 22 godine, i mali ојаса zahval:jujuči same brižnoj nezi njegove supruge i zapošljava Be ital alužbe- nik.

U drugoj polovini tridesetih godina priključuje se pokretu HID-a. Otada u njegovom životu počinje jedan viši nivo shvatanja književnosti. Thurzó koji je za вnoуao čvreté vize ca HID-om ne zatvara se ni pred drugim савор i. som, pred Kalangya-om, ii kojem mu u to vreme objavljuju više pesama. Sve do izbijanja rata oba časopisa mu objav- lјцји pesme. Ali u ratu muze lute; i Thurzó retki seda da bi napisai pesme. Ti su teške godine u njegovom životu; dobija mesto nižeg službenika u gradskoj kući U socijal- nom odeeku.

Posh e sleds godina oslobodjenja, pesnik nвžvog zdravlja bolećivog srca odlazi u vojsku; služi prvo u Sen ti zatim u Subotici, ali njegov napa čen organizam nije u stanju da izdrži zamor koji ii sastavni deo vojni čkog ži- vota i ubrzo ga demobilišu. U po četku ga rasporedjuju u privredni odsek narodnog odbora, ali njegovo intereaova- nje za sve više odvla či °ovinarstvu. 1945. postoje dopis- nik Magyar Szd-а u Senti, ali posh e nekoliko meseci redak cija ga odredjuje za Novi Sad, gal radi u redakcijskoj de

latnosti. Sve č ešće posećuje slovenačke planine i dalma- tinsko primorje jer cu teške prilike u snabdevanju posle- ratnih godina i naporan rad jako istrošile njegov organizam.. Uprkos tome vojvodjanski listovi donosi njegove pea-me u iznenadjujuće velikom broju, čak in objavljuju i strani i prekomorski listovi i časopisi. 1949. mu izlazi prva - u njegovom životu poslednja - zbirka, Napos oldal

(Sunčana strana). Četrdeset i šeet pesama zbirki вačinja- vaju najbolji del. njegovog pesničkog stvaralaštva u godi-

60.

nama posh e oslobodjenja, iako moramo napomenuti da ii Inc vremena književna politika i krutost izdava ča više. vred- nih pesama izostavila iz zbirke . Ali једдо potpunije izda nje, koje bi celovi_tije i mnogostranije prikazalo njegovo pesništvo, aije mogao doživeti: slede će godixie posh e inda_ nja zbirke.,. 23. aprila:1950. preminuo ii usled srčane bo lesti±u novosadskoj pokrajinskoj bolnici.

• Skupivši ave do sad rečeno 0 lirici "Thurz6-а , то хвшо?zaključiti da ii obavezanost prema pokretu do kraja mnogo uticala na biranje time njegove poezíje, fi shvatanje i na njegov književno-estetski stay. U pesmama pisanim pre rata pojavljuje se sirotinje koje se muči, beda proletarijata u uobičajenim pesničkim slikama, instrumen- tacija u kojoj ii mali samostalnosti. U.početku glas mu је obojen klonulim bolom i u redovima se vidi uticaj pes- ničkog ideala , Tбth Аград-а i podražavanje jezilca i forme lirike Nyugata , ali posh e priključivanje HID-ц i radnič kim pokretu pojavili su se u njegovom pesništvu i novi e- lementi . U pasivnu liriku bespomo ćnog jad.anja, zamornog meditiranja i таlодцвие potištвnosti ulaze i snažniji a- kordi pesništva pokreta . Ni ovi pesme Pl svojoj umetnič- koj snazi se fi uzdižu amigo iznad nivoa ranijih pesama,a 1i dobijaju mnogo u svojoj konkretnosti , oživotvorenosti: mesto zamagijenih slika , nejasnih slutnji i nesigurnih že ija zauzima ta čniji opis okoline i konkretizacije život- nih slika. Posh e 1945. se javlja sa svoji.m naJzrehiJim, naj č i.stijim pesma 'ma. Jedina lirska zbirka , Napos oldal (Sunčana strana) mu ii pesnički odjek vedre pohvale živo- ta i brižne ljubavi promenutog sveta.0va zbirka pesama ii unela individualnu boju u poeziju č etrdesetih godina: au- tentičnost ličnog doživljavanja, pesдieki nacrt raspolože nja sitnih , intimnih ljudskih radosti, kakve naerte kid peszxika epohe u praksi izuzetno retko nalazimo . Odrešeni- је forme, orijentisanost ka slobodnom stihu i meвtimična pojava slobodnije upotrebe metafora u jeziku, kao i mud onalna refhektacija i individualna profiltriranost u zavr šnim pesmama zbirke podstrekavaju na mogućnost jednog ce lovitijeg razvoja.

61.

~ .~ Naša izdavačka dele~i~?~t -~~

~oš ,~+e kiiižras Б~эašfi~=nj е give napise ibJavijene U li~;~dv~.~~~~Ist3чaa, 1955.$Сizešla је još i jedna pripovedna роетгavэЅz Јánoska ~inгlul - (Tavas Janoška polazi) sa ilustrat ј ema tek ? ~ano ,pre- minulog B . Szabá György-а , ali sa .zdavanj вja :.;~k~uplj,en1h рева�аа još se č eka . Lfiada na osnovu mišljenja , jednюg °kriti čara: "Čak i U eposi tutnjećiđ ре'sajaa i pesničkiđ ushi- čenja on faja valjda najaavršenije do čarava na svoj tiđ i ‚i sebe okrenut, osetijiv na čia vrelo uzbudjenje i usđićen radni elan posleratniđ godina".

Kulturno društvo u Bogarašu kao i osnovna šk ola

III Mesne zajednice nosi njegovo me, a Bez.erédi Iiajoв,,od 11čan skulptor podigao, ~,- mu .је spojaenik pod иaslovom..Pr;ovin

~ •-

d.jalni kulturni radnYk,_koji je,po вtavljen u muzeju aggra

da. Povodoja desetogodišfjice njegove snirti Bibiioteka u Benti ustanovila je spomen plaketu najboljem književnoja sastavu pionira, .pod nazivoja "Tđurzó-ove nagrada".

Вепев J đzsef: Crtež 2hurzo-ove medalje

S a d r ž a ј :

Uvod ( dr Szeli István) 3.

Jovan Мuškatirovi ć (dr Božidar 8ova č ek) 17. Jovan Djordjevi ć ( dr Božidar Kovač ek) 29, Stevan Sremac ( dr Božidar Kovač ek) 39. Dudás Gyula ( dr Szeli István) 93. Thurzb Lajos (di Széli István) 57.

Prilozi u t ekatu:

Naslovna strana zbirke poslovica J.Muškatirovi ća 28.

Iz Autobiografíje J. Djordjevi ća 38.

Dedikacija Stevana Sremca Faksimili naslova nekih senćanskih novina

Benes J đzsef: Crtež Thurzo-ove medalje 62.

Z a s e b n i p r i 1 o z i:

Jovaxl Muškatirovi ć ; Jovan Djordjevi ć ; Stevan Sremac. Naslovne strafe dela sen ćanskih pisaca. Dudás Gyula ; Thurzb Lajos ; grob Thurzb Lajos -a.

IV, Prva strana Thurz đ-ove knjige Tavasz Jánд ska ро],azi.

~

G RA Đ A

ZA

MONOG.RAFIjU

SENTE

1 Szeli István: Zenta lrbi

Dobos János: Srednje škole

Fábri Nándor: Zenta fđldrajza

Fábri JenS: Zenta tört ёnetв 1526-ig

dr Vigh PLgoston: A zentai korház tört ~nete

mr Huszágh L đszlđ : PL zentai gyđgyszertárak t5rténete

Okmányok az 1897. övi zentai f8ldmunkásmegmozdulások t đrtLnetéhez 0sszeállitotta: Dobos János.

Fábri Ј enö: Szenta a t đrök uralom alatt

Szeli István - ~sožidar Кovač ek: Pisoi Sente

Senta се 1966. godine proslavití 750 togodišnjicu.

Narodni Odbor Opštíne ii na inicijativu grupe javnih radnika, dana 28. okt. 1961- godine pod brojem 05-7597i1 rešio da se tim povodom izda Monoarafija Sente. Za ruko - vodenje radovima oka ove edicije Savet za kulturu ii imenovao slede ć i Uredivački odbor: ERDÉLYI lstvđn giavni urednik, Danilo BRANOVA ČKl, dr BURÁNY Béla, KATONA Ра 1, dr SZEL1 lstván, TÓTH HORGOSI Pái, Nestor VUKOV č ianovi uredníštva.

Osećajuć i odgovornost pred javnoš ću i pred uspomenom veiikih Senćana, uredništvo је pristupilo posiu i rezultate svog rada na prikupljanju materijala koje ii osnova priprem- ijene monoqrafije, objavljuje u ovim brošurama.

негизд - Зентархив · la, kao opipijivi znaci da au u táóra-inim umetn3.čkim pog-...

Documents

Transcript of негизд - Зентархив · la, kao opipijivi znaci da au u táóra-inim umetn3.čkim pog-...