Улога информационог система у предузећу i ispiti/literatura i...
131
Dragana Bečejski-Vujaklija UVOD U INFORMACIONE SISTEME priručnik za pripremu prijemnog ispita za Master studije Beograd, 2008.
Transcript of Улога информационог система у предузећу i ispiti/literatura i...
Dragana Bečejski-Vujaklija
UVOD U INFORMACIONE SISTEME
priručnik za pripremu prijemnog ispita
za Master studije
Beograd, 2008.
2
Ovaj priručnik je privremenog karaktera
i predstavlja izvod iz materijala za udžbenik Uvod u informacione sisteme
sa osnovnih studija na Fakultetu organizacionih nauka.
Sadrži osnovne odrednice iz Kartona istoimenog predmeta
i namenjen je pripremi kandidata za upis na sve studijske programe
Master studija na FON-u.
3
SADRŢAJ
Deo 1 Principi i karakteristike poslovnih IS
1. Poslovni informacioni sistemi - osnovne postavke 7
1.1 Uloga informacionog sistema u preduzeću 7
1.2 Komponente informacionog sistema 8
1.3 Kada i zašto se pristupa razvoju informacionog sistema 9
1.4 Uspešnost informacione tehnologije u preduzećima 10
2. Modeli razvoja informacionih sistema 11
2.1 Metodologije razvoja Informacionih sistema 11
2.2 Model vodopada (Waterfall) 13
2.3 Inkrementalni model 14
2.4 Evolutivni model 15
2.5 Brzi razvoj aplikacija (RAD, Rapid Application Development) 16
2.6 Model usmeren na ponovnu upotrebu (Reuse-oriented) 17
2.7 Model agilnog razvoja softvera 17
Deo 2. Razvoj Informacionih sistema
3. Strukturna sistemska analiza 19
3.1 Osnovni koncepti Strukturne sistemske analize 19
3.2 Postupak modelovanja 26
3.3 Savremeni pristupi za modelovanje sistema 27
4. Model objekti-veze 29
4.1 Osnovni pojmovi Modela objekti-veze 29
5. CASE alati 32
6. Arhitektura informacionog sistema 36
6.1 Klijent–server arhitektura 36
6.2 Višeslojena arhitektura sistema 36
7. Odrţavanje informacionog sistema 39
8. Kvalitet i standardi u informacionim tehnologijama 41
8.1 Primena standarda u informacionim tehnologijama 41
8.2 Tvorci informacionih standarda 41
8.3 Primena standarda na kvalitet softvera 42
8.4 Standardi kvaliteta 42
8.5 Model kvaliteta (Eksterni i interni kvalitet) 44
8.6 Ţivotni ciklus softvera i standard ISO/IEC 12207 46
Deo 3 Specifični poslovni informacioni sistemi
9. Sistemi za obradu transakcija 49
4
9.1 Sistemi za obradu transakcija kao podrška poslovnim operacijama 49
10. Analitički informacioni sistemi 51
10.1 Sistemi za podršku odlučivanju (DSS, Decision Support Systems) 51
10.2 Sistemi za podršku grupnom odlučivanju 60
11. Izvršni informacioni sistemi (Executive Information Systems – EIS) 63
11.1 Karakteristike EIS 63
12. ERP sistemi 66
12.1 Istorijski razvoj ERP sistema 66
12.2 Karakteristke ERP sistema 67
13. Lanci snabdevanja (Supply Chain Management) 72
13.1 Performanse lanca snabdevanja 72
13.2 Razmena informacija u lancu snabdevanja 74
13.3 Mere uspešnosti upravljanja lancem snabdevanja 74
13.4 Inoviranje poslovnih procesa 75
13.5 Efekat biča 75
14. Upravljanje odnosima sa kupcima (Customer Relationship Management 76
14.1 Pretpostavke za implementaciju i funkcionisanje CRM-a 77
14.2 Implementacija CRM-a 79
15. Veštačka inteligencija i ekspertni sistemi 80
15.1 Upravljanje znanjem (Knowledge Management) 80
15.2 Veštačka inteligencija 81
15.3 Osnovni pojmovi i definicije ekspertnih sistema 82
15.4 Oblasti primene ekspertnih sistema 85
15.5 Prognoza razvoja ekspertnih sistema 86
16. Upravljanje dokumentima (Document Management System) 87
16.1 Pojam dokumenta 87
16.2 Sistem za upravljanje elektronskim dokumentima (DMS) 87
17. Koncept savremenog elektronskog poslovanja 91
17.1 Infrastruktura elektronskog poslovanja 91
17.2 Tipovi elektronskog poslovanja 94
Deo 4. Upravljanje Informacionim sistemom
18. Upravljanje IS 99
18.1 Struktura procesa upravljanja IS 99
18.2 Upravljanje projektima informacionih sistema 100
18.3 Karakteristike IT Projekt menadţera 101
18.4 Softverski timovi 103
19. Sigurnost i zaštita Informacionh sistema 104
19.1 Pretnje sigurnosti, privatnosti i poverljivosti u IS 104
19.2 Kompjuterski zločin i zloupotreba 105
5
19.3 Kontrole informacionih sistema 107
19.4 Planiranje oporavka od havarije 109
20. Etička i socijalna pitanja u informacionim sistemima 111
20.1 Domen etike 111
20.2 Etička pitanja u razvoju i upotrebi informacionih sistema 113
20.3 Uticaj informacione tehnologije na radno mesto 117
21. Indeks pojmova 120
6
Deo 1
Principi i karakteristike poslovnih IS
7
1. Poslovni informacioni sistemi - osnovne
postavke
1.1 Uloga informacionog sistema u preduzeću
Opšti cilj svakog poslovnog sistema je stvaranje dobiti koja će omogućiti odrţanje sistema u
promenljivim uslovima okoline (socijalne, političke, tehnološke i ekonomske) kao i njegov rast i
razvoj. U sklopu tog opšteg cilja preduzetnik odreĎuje svoje posebne ciljeve poslovanja u sasvim
odreĎenom delu privredne delatnosti. U skladu sa tim, oblikuje organizaciju ili unutrašnje
ureĎenje preduzeća. Da bi svi delovi preduzeća delovali u skladu sa postavljenim ciljevima, oni
moraju raspolagati podacima i razmenjivati informacije.
Funkcionisanje poslovnog sistema opisuje se podacima koji predstavljaju ulaze i osnovne resurse
informacionog sistema. Ulazi se odnose na radne i poslovne procese, finansije, ciljeve,
predviĎanja i slično. Ulaze u informacioni sistem proizvodi i okruţenje u kojem egzizstira realni
sistem. Informacioni sistem obraĎuje ulazne podatke i proizvodi informacije za upravljanje
segmentima poslovnog sistema (Slika 1.1).
Podaci OBRADA
INFORMACIONI
SISTEM
Informacije
Slika 1.1 – Podaci i informacije
Osnovni zadatak poslovnog informacionog sistema je da zadovolji informacione potrebe
preduzeća (Slika 1.2). On omogućava da se:
- identifikuje stanje poslovnog sistema,
- mere parametri koji ga opisuju (stanje proizvodnje, nivo troškova i cena, kontrola kvaliteta,
nabavka i prodaja, dohodak),
- uporeĎuje tekuće sa ţeljenim stanjem sistema i kontrolišu odstupanja,
- iniciraju aktivnosti kojima se obezbeĎuje kontrola i funkcionisanje sistema.
Da bi se ovo obezbedilo, poslovni informacioni sistemi se preteţno zasnivaju na strukturiranim,
formalizovanim podacima (obrascima, tabelama, propisanim izveštajima), dakle, kvantitativnim i
faktografskim podacima. MeĎutim, informacioni sistem mora da prihvata, obraĎuje, distribuira i
arhivira i razne nestrukturirane podatke (neformatizovani tekst, zvuk, slika, film), koji preteţno
potiču iz okruţenja, danas su najčešće u elektronskom obliku, a od izuzetnog su značaja za
uspešno poslovanje preduzeća.
8
ULAZNI PODACI IZLAZNE INFORMACIJE
interni
podaci
eksterni
podaci
PRIKUPLJANJE
MANIPULACIJA
ARHIVIRANJE
OBEZBEĐENJE
PRISTUPA
NA LOKACIJI
KORISNIKA
INFORMACIONI SISTEM
odgovori na upite
rezultati odluka
sugestije ekspertnog sistema
dokumenta o transakcijama
izveštaji
Slika 1.2. – Informacioni sistem u preduzeću - transformacija podataka u informacije
Informacioni sistem sluţi svim funkcijama (horizontalna integracija) i upravljačkim nivoima
(vertikalna integracija), uz napomenu da sve organizacione jedinice i svi upravljački nivoi ne
koriste iste informacije i na isti način (Slika 1.3).
OPERATIVNI
MENADŢMENT
TAKTICKI
MENADŢMENT
STRATEŠKI
MENADŢMENT
MA
RK
ET
ING
FINA
NSIJE
PROIZV
OD
NJA
LJUDSKI RESURSI
POSLOVNE
FUNKCIJE
IZVEŠTAVANJE
PODRŠKA
ODLUCIVANJU
IZVRŠNI
INFORMACIONI
SISTEM
OPERATIVNI
MENADŢMENT
TAKTICKI
MENADŢMENT
STRATEŠKI
MENADŢMENT
MA
RK
ET
ING
FINA
NSIJE
PROIZV
OD
NJA
LJUDSKI RESURSI
POSLOVNE
FUNKCIJE
IZVEŠTAVANJE
PODRŠKA
ODLUCIVANJU
IZVRŠNI
INFORMACIONI
SISTEM
Slika 1.3 – Vrste informatičke podrške menadţmentu
1.2 Komponente informacionog sistema
Iako korišćenje računara samo po sebi ne kreira konkurentsku prednost preduzeća, informacioni
sistem doprinosi njihovom uspehu povezivanjem poslovne strategije, informacione tehnologije i
kadrova.
Značajne komponente informacionog sistema čine (1) hardver (2) softver, (3) telekomunikacije,
(4) baze podataka, (5) ljudski resursi i (6) procedure (Tabela 1.1).
9
Komponenta Opis Karakteristike
Hardver Računari sa periferalima Serveri, radne stanice, PC,
inrfastukturna oprema.
Softver Skup programa Sistemski softver se danas isključivo
nabavlja od proizvoĎača, dok se
aplikatvini softver najčešće kupuje i
adaptira prema potrebama korisnika
Baze podataka Organizovani skup(ovi)
podataka
Jednoj ili više baza podataka pristupa se
posredstvom aplikativnog softvera
Telekomunikacije Lokalne i globalne mreţe
za elektronsku razmenu
informacija
Mreţnu opremu čine modemi, veze
(optički kablovi, telefonske, radio,
satelitske), prateća oprema i softver
Ljudski resursi Specijalizovan i obučen
kadar
Uključuje i krajnje korisnike koji
profesionalno koriste računar
Procedure Specifikacije za
korišćenje i odrţavanje
informacionih sistema
Korisnička i tehnička uputstva,
priručnici, postupci u slučaju kvarova,
pojedinačna dokumenta, najčešće u
elektronskom obliku
Tabela.1.1 – Osnovne komponente informacionog sistema
1.3 Kada i zašto se pristupa razvoju informacionog sistema
Da bi se mogla doneti odluka o potrebi razvoja informacionog sistema u preduzeću, treba
analizirati sledeća konkretna pitanja:
- koliko je informacioni sistem kritičan za rad organizacije,
- da li postojeći informacioni sistem obezbeĎuje podršku i servise krajnjim korisnicima u
izvršavanju njihovih zadataka,
- da li su potrebni podaci raspoloţivi i moţe li im se lako pristupati,
- da li su informacije koje se generišu u sistemu skupe,
- da li su informacioni servisi dostupni preko (zajedničke) mreţe kada su potrebni i onima
kojima su potrebni (kupcima, dobavljačima, poslovnim partnerima i radnicima preduzeća),
- da li je informacioni sistem pozicioniran kao konkurentni resurs organizacije.
10
INDIVIDUALNI FAKTORI
• Inovativnost menadţera
• Poznavanje informacionih
tehnologija od strane menadţera
TEHNOLOŠKI FAKTORI
• Relativne komparativne prednosti
• Kompleksnost tehnologije poslovanja
• Kompatibilnost tehnologije
• Troškovi
• Imidţ firme u poslovnim krugovima
ORGANIZACIONI FAKTORI
• Veličina firme
• Kvalitet i kompatibilnost IT sa postojećom
opremom
• Potrebe za specijalizacijom
• Podrška rukovodstva
FAKTORI OKRUŢENJA
• Uticaj konkurencije
• Uticaj kupaca i dobavljača
• Političke mere
• Uloga drţave
ОDLUČUJUĆI FAKTORI
ZA UVOĐENJE
INFORMACIONIH
TEHNOLOGIJA
U PREDUZEĆE
Slika 1.4 – Faktori koji utiču na odluku o uvoĎenju informacionih tehnologija u preduzeće
Istraţivanja navode da se opšti razlozi za razvoj informacionih sistema u preduzećima svode na
povećanje efikasnosti poslovanja i bolje upravljanje, ali se smatra da primena informacionih
sistema moţe osigurati bolju poziciju preduzeća u odnosu na poslovnu konkurenciju.
1.4 Uspešnost informacione tehnologije u preduzećima
Jedan od glavnih uzroka nedovoljne uspešnosti uvoĎenja informacione tehnologije u preduzeća je
ljudski faktor, tj. sposobnost zaposlenih da se menjaju i prilagoĎavaju promenama koje donosi
nova tehnologija. Iako postoje brojne metode planiranja, analize, projektovanja, izgradnje,
korišćenja i odrţavanja informacionih sistema u organizaciji, one još ne daju zadovoljavajuće
rezultate. Neophodno je pronaći načine kako da se utiče na organizacione i ljudske aspekte
promena koje podstiče savremena informaciono-komunikaciona tehnologija. Brojna istraţivanja
vaţnosti pojedinih faktora za uspešno korišćenje informacionih sistema nedvosmisleno su
pokazala da su najvaţniji stavovi menadţera prema informacionoj tehnologiji, zatim način na koji
informacionu tehnologiju prihvataju zaposleni, i profesionalnost, odnosno poznavanje te
tehnologije i sposobnost njene primene. Pri tom, stavovi prema informacionoj tehnologiji i stepen
povezanosti sa informacionom tehnologijom direktno utiču na uspeh.
Turbulencije u području poslovanja, izazvane brojnim socijalnim, političkim, tehnološkim i
ekonomskim promenama, zahtevaju od menadţera primerene reakcije, u čemu mu informaciono-
komunikaciona tehnologija pruţa nove mogućnosti. Onaj menadţer koji bude radio brţe i
napornije, ali koristeći uobičajene postupke i strukture, neće moći da bude konkurentan na
globalnom trţištu. Naime, samo savremena informaciono-komunikaciona tehnologija omogućava
menadţeru da bude efikasan, efektivan i konkurentan, ukratko, da radi pametnije, a ne samo brţe i
napornije. On taj izazov mora da prihvati.
11
2. Modeli razvoja informacionih sistema
2.1 Metodologije razvoja Informacionih sistema
Projektovanje i razvoj informacionih sistema je sloţen i dugotrajan proces koji se izvršava
sistematičnom primenom izabrane iz skupa postojećih metodologija. Metodologije predstavljaju
skup procedura, postupaka (tehnika), dokumentacije i alata koji pomaţu pri projektovanju i
realizaciji informacionih sistema. Većina ranih metodologija zasnivala se na jednom ili više vrlo
povezanih postupaka koji su činili njenu osnovu. Često su to ili modelovanje procesa ili
modelovanje podataka, ali ne oboje. Kasnije se uključuje više postupaka i uvode faze razvoja.
FOKUS NA
LJUDE
GRADIVNI ELEMENTI
INFORMACIONOG SISTEMA
FOKUS NA
RAZVOJ
AN
AL
ITIC
AR
I S
IST
EM
A Vla
sn
ici
Ko
ris
nic
iP
roje
kta
nti
Pro
gra
meri
DOBAVLJACI I
KONSULTANTI
VIZIJA, CILJEVI I ZADACI
informacionog sitema
INFORMACIONE TEHNOLOGIJE
Zahtevi za novi informacioni sistem(šta je sistem sada, a šte bi trebalo da bude)
Projektovanje novog informacionog sistema(kako ce sistem biti implementiran)
Realizacija novog informacionog sistema(tehnicka implementacija novog sistema)
Metode analize
i projektovanja
sistema
Slika 2.1 – Matrica razvoja IS
Primena odabrane metodologije predstavlja način da se informacioni sistem razvija sistematično,
tako da se projektovanje informacionog sistema moţe kontrolisati i proces razvoja efektivno
meriti po dobro definisanim fazama. Od metodologije se očekuje da olakša rešavanje više
zadataka. Metodologije za razvoj informacionih sistema, pored ostalog imaju zadatak da učine
efikasnijom primenu informacione tehnologije i softverskih alata i tako poboljšaju proces razvoja.
Proces razvoja se poboljšava i primenom standarda. Standardizacijom se poboljšavaju
specifikacije sistema i olakšava korišćenje i odrţavanje.
Osnovni zadatak razvoja je da se dobije bolji informacioni sistem. Teško je proceniti koliko je
kvalitet informacionog sistema rezultat primenjene metodologije, ali procenom rezultata dobijenih
raznim metodologijama ustanovljene su komponente kvaliteta informacionog sistema koje zavise
od primenjene metodologije. Dobra metodologija doprinosi da se dobije informacioni sistem
prema zahtevima korisnika i da je dostupan svim korisnicima kada je potreban, kao i da se
ostvaruju integracije izmeĎu podsistema informacionog sistema i integracije informacionog i
poslovnog sistema. Dobra metodologija, takoĎe, doprinosi da se ostvari kompatibilnost
informacionog sistema sa ostalim delovima sistema i drugim sistemima i da se dobije sistem
dobro dokumentovan i lak za korišćenje i odrţavanje.
12
Od primenjene metodologije znatno zavisi proces razvoja informacionog sistema. Sistematičnost
koju nameće metodologija omogućuje da se proces razvoja moţe kontrolisati i da se moţe
identifikovati svaka faza i svaki korak razvoja. U toku svake faze nastoji se da se uoče promene
za koje se moţe javiti potreba i da se ostvare što je pre moguće jer su tada efektivnije i jeftinije.
Gledajući u celini, odabrana metodologija treba da pokriva ceo ţivotni ciklus razvoja
informacionog sistema i da osigura da se realizuje informacioni sistem u predviĎenom roku i sa
prihvatljivom cenom.
Pored ovoga, postavlja se još niz zahteva za dobru metodologiju, kao što su:
- stroga pravila koja pokrivaju sve faze razvoja, odreĎuju njkihov redosled, postupke alate i
dokumentaciju, kao i načine procenjivanja potrebnog vremena i resursa;
- pomoć korisnicima da specificiraju informacione zahteve i pomoć analitičarima da analiziraju
korisničke zahteve;
- efikasno korišćenje informacionih resursa, u prvom redu redu podataka i procesa obrade;
- razdvajanje logičkog i fizičkog projektovanja;
- efikasno komuniciranje;
- porast produktivnosti, efektivnosti i efikasnosti.
Dobre metodologije specificiraju:
- kako će se projekat rastaviti na faze,
- koji će se zadaci rešavati u svakoj fazi,
- kada i pod kojim okolnostima će se rešavati,
- koji će se izlazi generisati,
- koji će se kadrovi angaţovati,
- kako će se kontrolisati projekat,
- koja će se ograničenja primenjivati,
- koji će se alati koristiti u svakoj fazi i
- kako će se obučiti korisnici.
PoreĎenje metodologija je vrlo teţak zadatak, iako za to postoje najmanje dva vredna razloga.
Jedan je akademski, da se bolje razume priroda metodologija i izvrši njihova klasifikacija, sa
ciljem da se poboljša razvoj informacionih sistema, a drugi praktični, da se izabere najpogodnija
metodologija za konkretnu primenu.
Metodologije nisu univerzalne i ne odgovaraju podjednako svim preduzećima. Jedna
metodologija moţe odgovarati jednom preduzeću a drugom ne. Pošto nisu standardizovane
preduzeća ih u toku primene mogu adaptirati prema svojim specifičnim potrebama, a neka
preduzeća ne koriste ni jednu metodologiju kada uvode svoj informacioni sistem. Nemoguće je da
je jedno rešenje uvek najbolje. MeĎutim, metodologije ne daju jedno rešenje, moguće je
korišćenjem iste metodologije dobiti različita rešenja. Sledi pregled najvaţnijih metodologija za
razvoj informacionih sistema.
Svaki od modela ţivotnog ciklusa moţe se upotrebiti kakav jeste, ili se oni mogu kombinovati
radi stvaranja novog hibridnog modela ţivotnog ciklusa. Prilikom izbora modela ţivotnog ciklusa
za projekat trebalo bi razmotriti faktore rizika i prednosti.
13
2.2 Model vodopada (Waterfall)
Polaznu osnovu savremenih pristupa projektovanju IS predstavlja tradicionalna metodologija
razvoja IS koju predstavljamo preko vodopad (waterflow) modela ţivotnog ciklusa razvoja IS
(Slika 2.1). Model vodopada strukturira softverski proces kao niz vremenski odvojenih aktivnosti
koje se odnose na razvoj celog sistema i na sledeći razvojni korak prelazi se tek kad se potpuno
završi prethodni. Prednosti ovog modela su u tome što je moguće jednostavno praćenje stanja u
kojem se softverski proces nalazi i dobro je prihvaćen od rukovodstva jer dozvoljava da se
softverski projekat planira po istom principu kao ostali. Naţalost, postoje i značajne mane ovog
modela jer je u praksi teško razdvojiti faze razvoja pa dolazi do naknadnog otkrivanja grešaka i
vraćanja u prethodne faze. Takodje, rezultati posla nisu dostupni korisnicima sve do faze
testiranja, samim tim nije moguća korekcija eventualnih grešaka u ranim koracima i nakon celog
procesa moţe se ustanoviti da postoje greške koje su teško otklonive. Zbog poštovanja rokova
pojedine faze se moraju jednom fiksirati kao završene i dešava se da je sistem u trenutku puštanja
u rad već neaţuran i zastareo u odnosu na promene realnih procesa. Ovo je posebno izraţeno kod
velikih projekata jer posao kompletne specifikacije i dizajna zahteva dug vremenski priod u toku
kojeg se realni sistem obično promeni. Zato se ovaj model moţe koristiti samo za one velike
sisteme gde postoje relativno jasni i stabilni zahtevi.
Svaka od faza projektovanja koju moţemo uočiti na prikazanom modelu se primenjuje na sistem
u celini i sekvencijalno sledi prethodnu u potpunosti kompletiranu. Tako se analizira ceo sitem,
projektuje ceo sistem, implementira ceo sistem, uvodi ceo sistem, što rezultuje realnim rizikom
da se on promeni do završetka svih faza ciklusa. Neretko se dešava da samo mali procenat novih
informacionih sistema u potpunosti zadovoljava korisnika.
Studija
izvodljivosti
Analiza
zahteva
Logicki
dizajn
Fizicki
dizajn
Kodiranje i
testiranje
Konverzija
Pregled nakon
implementacije
Faze razvoja
Preporuke za proces i
predlog sistema
Preporuka ili napuštanje
Specifikacija zahteva
Prihvaceni sistem sa
kompletnom
dokumentacijom
Instalirani operacioni
sistem
Preporuke za poboljšanje
sistema i metod razvoja
Preporuka za organizaciono
prilagodjavanje
Zadaci
Sistemska
analiza
Sistemski
dizajn
Aplikativno
modeliranje
(programiranje)
Instalacija
Rezultat
Korišcenje i
odrţavanje
Konceptualni model
Fizicki model sistema, baze
podataka i specifikacija
Slika 2.2. Tradicionalna metodologija razvoja IS – model ţivotnog ciklusa
Postoje prednosti ovog pristupa u situacijama kada je poţeljno:
- predvideti sve mogućnosti sistema odjednom;
- kada je neophodno povući iz upotrebe ceo zastareli sistem odjednom;
14
Postoje faktori rizika koje je potrebno razmotriti prilikom vrednovanja ovog pristupa:
- zahtevi nisu dobro shvaćeni;
- sistem je prevelik da bi se sve uradilo odjednom;
- očekuju se brze promene u tehnologiji;
- brze promene u zahtevima;
- ograničena sredstva u datom trenutku, npr. ljudstvo/novac;
- meĎuproizvod moţda nije na raspolaganju.
2.3 Inkrementalni model
Model inkrementalnog razvoja podrazumeva da se sistem razvija u nizu iteracija, ali pojedina
iteracija ne doteruje već realizovani deo sistema, već mu dodaje sasvim novi deo - inkrement.
Izbor modela za razvoj pojedinog inkrementa unutar iteracije nije ograničen. Pristup je zasnovan
na realizaciji inicijalno malih delova softverskog projekta koji dopuštaju da se greške i problemi
rano otkriju. Ovakav proces dozvoljava da se ciljevi ostvare i ako korisnik ne zna kako da definiše
šta hoće. Takodje je prednost što je proces dovoljno transparentan za menadţere – jasno je do
kojeg inkrementa se stiglo. Korisnici ne moraju dugo čekati da bi dobili prvi inkrement koji
zadovoljava njihove najbitnije potrebe i rano su u prilici da konkretno provere i verifikuju
osnovnu koncepciju celog posla. Osnovne mane ovog modela su u tome sto je često veoma teško
podeliti korisničke zahteve. Prednost je što je ovaj proces dobro dokumentovan, tačno je
definisano šta se u kojoj fazi dobija i u potpunosti je podrţan softverskim alatima (sada vec raznih
softverskih kuća) i templejtima.
Ovaj model se takoĎe naziva „predplanirano poboljšanje proizvoda“, započinje sa datim skupom
zahteva a vrši razvoj kroz više etapa. Prva etapa obuhvata deo zahteva, sledeća etapa dodaje još
zahteva, i tako dalje, dok se sistem ne završi. Tokom svake etape, izvršavaju se neophodni
procesi, aktivnosti i zadaci, npr. analiza zahteva i arhitektura mogu se izvršiti samo jednom, dok
su detaljno projektovanje softvera, softversko kodiranje i ispitivanje, softverska integracija i
kvalifikaciono ispitivanje softvera, izvršavaju tokom svake etape.
U ovom pristupu, dok se svaka etapa razvija, aktivnosti i zadaci procesa razvoja primenjuju se
zaredom, ili delimično paralelno sa preklapanjem. Kada se uzastopne etape razvijaju delimično
istovremeno, aktivnosti i zadaci procesa razvoja mogu se primeniti paralelno, u svim etapama.
analiza dizajn kodiranje test verzija 1
analiza dizajn kodiranje test
. . . . . . .
verzija n
Radna
aplikacija
Slika 2.3 – Primer inkrementalnog modela
Aktivnosti i zadaci procesa razvoja obično se primenjuju sa više ponavljanja tokom iste sekvence
u svim etapama. Procesi odrţavanja i korišćenja mogu se primeniti paralelno sa procesom razvoja.
Procesi nabavke, isporuke, podrške i organizacije obično se primenjuju paralelno sa procesom
razvoja.
Postoje faktori rizika koje je neophodno uzeti u obzir prilikom primene ovog pristupa:
- zahtevi nisu dobro shvaćeni;
15
- poţeljne su sve mogućnosti odjednom;
- očekuju se brze promene u tehnologiji;
- brze promene u zahtevima;
- dugoročno ograničena sredstava (ljudstvo/novac).
Postoje prednosti ovog pristupa u situacijama kada je:
- potrebno brzo osposobljavanje;
- meĎuvremeni proizvod je raspoloţiv za korišćenje;
- sistem se prirodno deli na inkremente;
- obezbeĎenje ljudstva/sredstava je inkrementalno.
2.4 Evolutivni model
Model evolucionog (spiralnog) razvoja predvidja da se osnovu pribliţnog opisa problema razvije
inicijalna verzija sistema koja se pokazuje korisniku. Na osnovu korisnikovih primedbi, ta verzija
se poboljšava, opet pokazuje, itd. Konačna verzija sistema se dobija nakon dovoljnog broja
iteracija. Unutar svake iteracije, osnovne aktivnosti razvoja se obavljaju simultano i ne mogu se
eksplicitno razdvojiti. Prednosti ovog modela su u tome što on proizvedi brz odgovor na zahteve
korisnika a postoji mogućnost da se specifikacija postepeno razvija u skladu sa sve boljim
korisnikovim razumevanjem problema. Takodje, konačni sistem nije dobro strukturiran zbog
stalnih promena, i nepogodan je za odrţavanje. Model je pogodan za razvoj web sajtova, i za male
sisteme s kratkim ţivotnim vekom, pogotovo za sisteme s nejasnim zahtevima.
Evolutivni model ţivotnog ciklusa takoĎe razvija sistem kroz etape, ali se razlikuje od
inkrementalnog modela ţivotnog ciklusa utoliko što podrazumeva da u početku zahtevi nisu u
potpunosti shvaćeni, i da ne mogu biti definisani. U ovom pristupu, zahtevi se delimično definišu
unapred, a zatim se preciziraju, u svakoj uzastopnoj etapi.
U ovom pristupu, dok se svaka etapa razvija, aktivnosti i zadaci procesa razvoja primenjuju se
zaredom, ili paralelno, sa delimičnim preklapanjem.
dopune, korekcije
prototipskoformiranjespecifikacija
Korisnicki zahtev evolutivni
model
Slika 2.4 – Primer evolutivnog modela
Prototip je pre svega radna verzija aplikacije (ili jednog njenog dela) koja se gradi brzo i jeftino sa
namerom modifikovanja. Ove mogućnosti inicijalnog prototipa su ograničene u poreĎenju sa
onima koji su namenjeni za finalni sistem. Razvoj prototipa je posebno koristan za razvoj
korisničkog interesa za informacioni sistem. Prototip se predaje korisnicima koji rade sa njim i
iznose svoje sugestije u pogledu modifikacije. Tokom procesa učenja, korisnici i oni koji rade na
razvoju otkrivaju prave zahteve korisnika. Cilj prototipova je uspešniji razvoj kompletnijih
prototipova i odrţanje funkcionalne specifikacije toga šta bi nameravani sistem trebalo da radi i
moţda uključenje prototipova u sistem koji će se isporučiti korisnicima.
16
2) Planiranje 3) Analiza rizika
4) Projektovanje
inicijalni
snimak zahteva
prvi prototip
6) Evaluacija od korisnika
1) Interakcija
sa korisnikom
5) Implementacija
Slika 2.5 – Primer spiralnog modela razvoja IS
Postoje faktori rizika koje je neophodno razmotriti prilikom procene evolutivnog pristupa:
- poţeljne su odjednom sve mogućnosti;
- dugoročno je ograničeno obezbeĎenje sredstava (ljudstva, novca).
Prednosti ovog pristupa su u situacijama kada je:
- potrebno brzo osposobljavanje;
- privremeni proizvod je raspoloţiv za korišćenje;
- sistem je prirodno podeljen na inkremente;
- snabdevanje ljudstvom/sredstvima je inkrementalno;
- postoje povratne informacije za razumevanje svih zahteva;
- praćenje promena u tehnologiji je olakšano.
2.5 Brzi razvoj aplikacija (RAD, Rapid Application Development)
Da bi RAD bio uspešan, proizvoĎači moraju raditi sa krajnjim korisnicima, moraju biti iskusni u
korišćenju potrebnih tehnika i alata i oblast primene ne sme biti kritična (već komercijalna). Pored
ovih preduslova, RAD ima sledeće kritične faktore uspeha:
- davanje prioriteta poslovnim zahtevima, a ne kvalitetu karakteristika korišćenih sistema;
- zauzimanje stava zasnovanog na proizvodu, koji naglašava ono što se proizvodi, i koji je
znatno fleksibilniji od stava zasnovanog na aktivnostima, koji naglašava kako se posao vrši;
- korišćenje čvrrstih procedura upravljanja konfiguracijom, jer svaka promena moţe biti
povratna;
- motivisanje timova radi postizanja poslovnih ciljeva, umesto jednostavnog ispunjavanja
dodeljenih zadataka;
- integrisanje ispitivanja kroz ceo ţivotni ciklus;
- zasnivanje ocena o vremenu i troškovima na funkcionalnosti krajnjih proizvoda, umesto na
očekivanim aktivnostima razvoja;
- fokusiranje ocena rizika na funkcionalnost sistema, umesto na konstrukciju sistema;
- postavljanje visokih zahteva, da bi bili dovoljno fleksibilni tokom razvoja.
Usvojen RAD model ţivotnog ciklusa obuhvata sledeće komponente:
- Ostvarljivost - Da bi se utvrdilo da li projekat ispunjava kriterijume za uspeh RAD;
- Izučavanje posla - Definisanje komponenata i razvoj plana stvaranja prototipa;
- Ponavljanje funkcionalnih modela - Proizvodnja funkcionalnog prototipa, konstatacije
nefunkcionalnih zahteva i strategije za implementaciju;
17
- Ponavljanje projektovanja i izrade - Izrada ispitanog sistema koji ispunjava sve
funkcionalne i nefunkcionalne zahteve;
- Implementacija - ProizvoĎač realizuje sistem u korisnikovom okruţenju, omogućivši
dokumentaciju i obuku.
ProizvoĎači identifikuju prototipove, dogovaraju se oko rasporeda, a zatim stvaraju i pregledaju
prototipove. Svaki aspekt ovog ciklusa je pod uticajem vremenskog ograničenja, sa pravilom tri
ponavljanja za početno ispitivanje, prečišćavanje i usklaĎivanje.
Pristup RAD obično se usvaja kada su novi sistemi potrebni brzo, ili kada je sistem hitno
potreban.
2.6 Model usmeren na ponovnu upotrebu (Reuse-oriented)
Ovaj model polazi od pretpostavke da već postoje gotove i upotrebljive softverske celine ili delovi
prethodno razvijenih sistema. Novi sistem se nastoji u što većoj meri realizovati spajanjem
postojećih delova, u skladu sa primenom iste ideje u drugim tehničkim disciplinama. Prednosti
ovog modela su u smanjenju količine softvera koji treba razviti, a time i potrebnog vremena,
troška i rizika jer se oslanja na proverene i testirane delove softvera. Mane su što zbog
kompromisa u specifikaciji sistem obično u potpunosti ne odgovara stvarnim potrebama korisnika
niti postoji potpuna kontrola nad evolucijom sistema, pošto se ne upravlja razvojem novih verzija
korištenih delova. Ipak, pošto je broj gotovih rešenja sve veći, a zahtevaju se sve kraći rokovi,
ovaj model se sve više koristi.
2.7 Model agilnog razvoja softvera
Model agilnog razvoja izgradjen je na osnovu iterativnog, ali se zasniva na pristupu koji je više
okrenut direktnoj komunikaciji sa ljudima. Ovaj proces kao svoj primarni kontrolni mehanizam
koristi povratne informacije iz regularnog testiranja svakog release-a softvera, a ne planiranje.
Većina agilnih metoda pokušava minimizirati rizik razvojem softvera u kratkim vremenskim
intervalima, u iteracijama koje traju 1 do 4 nedelje. Svaka iteracija je kao minijaturni softver
projekat koji uključuje zadatke potrebne da se realizuje mini inkrement nove funkcionalnosti :
planiranje, analizu zahteva, dizajn, kodiranje, test i dokumentovanje. Agilne metode kao primarnu
meru napretka projekta uzimaju softver koji radi i usmerene su na brzu adaptaciju realnim
promenama.
18
Deo 2.
Razvoj Informacionih sistema
19
3. Strukturna sistemska analiza
Glavni cilj razvoja, odnosno uvoĎenja informacionog sistema (IS) je da se informaciono podrţe
suštinski procesi koji se odvijaju u jednoj organizaciji, potrebni za ostvarenje njenih ciljeva. Iz tog
razloga je na samom početku razvoja IS neophodno utvrditi koji su to suštinski procesi u
organizaciji koje treba podrţati, a to drugim rečima znači, postaviti sledeće pitanje: Šta budući
informacioni sistem u pogledu funkcija treba da radi da bi ispunio zahteve korisnika, odnosno
pomogao u ostvarenju ciljeva organizacije? Analiza sistema i zahteva korisnika, kao prva faza u
ţivotnom ciklusu razvoja IS, ima za cilj da odgovori na ovo pitanje. Posmatrajući sistem sa
aspekta njegovih funkcija, kao rezultat ove faze i ujedno kao odgovor na postavljeno pitanje
dobija se model procesa posmatranog sistema.
Strukturna sistemska analiza predstavlja jednu od metoda za analizu sistema i zahteva korisnika,
odnosno za modelovanje funkcija sistema. Ona je najšire korišćena metoda za analizu sistema u
okviru konvencionalnog strukturnog pristupa razvoju IS. Razvijena krajem sedamdesetih godina,
ona je uz modifikacije dugo godina predstavljala deo standardne metodologije za razvoj IS u vladi
Velike Britanije, a takoĎe je u osnovi standarda drţavnih organa SAD za modelovanje funkcija.
Glavna karakteristika ove metode ogleda se u mogućnosti hijerarhijskog opisa procesa sistema, tj.
postupnom dekomponovanju kompleksnih procesa sistema na podprocese. SSA za opis procesa
definiše skup jednostavnih grafičkih koncepata, imajući u vidu činjenicu da u analizi sistema i
zahteva korisnika učestvuju i krajnji korisnici sistema.
3.1 Osnovni koncepti Strukturne sistemske analize
Strukturna sistemska analiza (SSA) je jedna potpuna metodologija za specifikaciju informacionog
sistema. Ona se vrlo često moţe povezati sa metodama drugih faza razvoja IS. Na taj način ona
moţe predstavljati osnovu i za dalji razvoj projektovanja baze podataka, odnosno njenog logičkog
modela i projektovanja aplikacionog dela informacionog sistema.
Bitan uslov za dalje uspešno projektovanje informacionog sistema predstavlja potpuna, tačna,
formalna i jasna specifikacija zahteva korisnika. Sasvim je jasno da specifikacija mora biti
potpuna i tačna kako bi se projektovan sistem kasnije mogao koristiti. Specifikacija mora biti
formalna kako bi se mogli koristiti neki od CASE alata, odnosno automatsko generisanje baze
podataka i aplikacija. Na kraju, specifikacija mora biti jasna jer u projektovanju IS učestvuje
veliki broj ljudi, meĎu kojima i oni koji nisu informatičari te im način prikaza mora biti razumljiv.
Kako je specifikacija IS početni korak projektovanja u ovoj fazi je vaţno izbeći opisivanje na koji
način sistem radi. Bitno je dati prikaz šta bi sistem trebalo da radi dok se opisom načina na koji bi
sistem trebalo da radi gubi sloboda za kasniji izbor implementacije sistema pa se to ostavlja za
neku od sledećih faza projektovanja IS. Obično se kaţe da bi specifikacija trebalo da opiše
funkcionisanje IS u „idealnoj tehnologiji“, gde ne postoje nikakva ograničenja. Zbog svega toga
specifikacija IS bi trebalo da poseduje sledeća dva dela:
(1) funkcionalnu specifikaciju u kojoj se opisuje budući IS u „idealnoj tehnologiji“ i
(2) nefunkcionalnu specifikaciju koja definiše sva ograničenja implementacione okoline.
SSA u potpunosti obuhvata funkcionalne specifikacije, dok nefunkcionalne samo delimično
pokriva prikazujući tokove podataka u novoimplementiranom sistemu.
Strukturna sistemska analiza posmatra celokupan informacioni sistem kao jedan proces obrade
(funkciju) koji na osnovu ulaznih generiše izlazne podatke. Ulazni podaci se dovode u proces
20
obrade, a izlazni iz njega odvode preko tokova podataka. Tok podataka se posmatra kao vod bilo
kakvih informacija na najrazličitijim nosiocima – papirni dokument, poruke koje se unose preko
terminala ili prenose nekakvom telekomunikacionom mreţom. Ipak, od interesa su samo sadrţaj i
struktura toka, a ne i nosilac.
Izvori ulaznih, odnosno ponori izlaznih tokova podataka mogu biti objekti van IS koji sa njim
komuniciraju – interfejsi, drugi procesi u sistemu ili tzv. skladišta. Skladišta podataka
predstavljaju stanja sistema, akumulirane tokove, odnosno različite vrste evidencija, arhiva,
kartoteka i datoteka.
Za prikazivanje meĎusobnog odnosa procesa, tokova podataka, interfejsa i skladišta se koriste
dijagrami toka podataka. U cilju lakšeg predstavljanja osnovnih koncepata SSA koriste se sledeći
grafički simboli:
- krug ili elipsa predstavlja proces obrade,
- pravougaonik predstavlja interfejs,
- usmerena linija predstavlja tok podataka,
- „otvoreni“ pravougaonik (dve paralelne linije) predstavlja skladište podataka.
Opšti primer dijagrama toka podataka je prikazan na slici 3.1.
Interfejs 1
1. Proces A
Tok1
Skladište
2. Proces B
Interfejs 2
Tok2
Tok3
Slika 3.1: Osnovni koncepti dijagrama toka podataka
Prikazivanje celokupnog informacionog sistema jednim dijagramom toka podataka nije
preporučljivo, a često ni moguće jer se jedan IS sastoji iz velikog broja procesa, tokova podataka,
interfejsa i skladišta. Na taj način bi se dobio veoma nepregledan dijagram koji svakako ne bi bio
jasan. Zbog toga se specifikacija sistema pomoću SSA vrši na različitim nivoima apstrakcije. To
znači da se na višim nivoima apstrakcije sistem opisuje opštije, dok se na niţim vrši postepeno
uvoĎenje detalja. Tačnije, vrši se dekomponovanje.
Početni dijagram toka podataka koji je ujedno i najopštiji se naziva dijagram konteksta.
Dekomponovanjem se dobijaju sve detaljniji dijagrami sve dok se ne doĎe do procesa koji se ne
mogu dalje dekomponovati. To su primitivni procesi. Oni se dalje opisuju koristeći neku vrstu
pseudokoda i taj opis se naziva Specifikacija logike primitivnih procesa. Osim procesa
dekomponuju se i tokovi podataka i skladišta što se prikazuje u rečniku podataka, pomoću
posebne sintakse.
21
Slika 3.2 – Dijagram konteksta - primer
Na osnovu svega rečenog, jednu potpunu specifikaciju IS čine:
(1) hijerarhijski organizovan skup dijagrama toka podataka,
(2) rečnik podataka koji opisuje sadrţaj i strukturu svih tokova i skladišta podataka,
(3) specifikacija logike primitivnih procesa.
Slika 3.3 Princip hijerarhijske dekompozicije funkcija sistema
22
Dijagrami toka podataka
Dijagram toka podataka (DTP) predstavlja model sistema koji sadrţi četiri osnovne komponente:
procese obrade podataka (aktivne komponente sistema), objekte okruţenja (interfejse) sa kojima
sistem komunicira, skladišta podataka koje procesi koriste i/ili aţuriraju i tokove podataka koji
povezuju ostale komponente sistema u celinu.
Prilikom izgradnje Dijagrama toka podataka postoji čitav skup pravila koje je potrebno poštovati.
- Tok podataka predstavlja vezu izmeĎu ostalih komponenata sistema i na DTP-u se predstavlja
imenovanom, orjentisanom linijom.
- Svaki tok podataka mora da ima i izvor i ponor, pri čemu bilo koja druga komponenta moţe
predstavljati izvor ili ponor. Osim toga, proces se mora pojaviti bilo kao izvor bilo kao ponor,
što znači da se tokovima ne mogu neposredno povezati dva skladišta, dva interfejsa ili
skladište i interfejs.
- Svi tokovi moraju imati ime kako bi se ostvarila čitljivost i razumljivost DTP-a. Izuzetak
predstavljaju tokovi koji idu ka, odnosno od skladišta podataka koji ne moraju biti imenovani.
U tom slučaju se podrazumeva da tok nosi celokupan sadrţaj i strukturu podataka tog
skladišta. Ako to nije slučaj, potrebno je navesti koji deo strukture tok podataka nosi. Ako je
tok izmeĎu skladišta i procesa imenovan, imenovana struktura mora biti deo strukture
skladišta, što bi trebalo da bude prikazano u rečniku podataka.
- Tok podataka se moţe granati, tj. moţe imati jedan izvor i više različitih ponora.
- Proces obrade podataka ima svoj naziv i oznaku. Njegov naziv bi trebalo precizno da
označava funkciju koju obavlja. Brojna oznaka procesa sluţi za referenciranje procesa i
značajna je prilikom dekompozicije procesa.
- Svaki proces mora da ima barem jedan ulazni i barem jedan izlazni tok podataka. Proces bez
ulaznog toka generisao bi izlaz bez ulaza, a proces bez izlaznog toka je nesvrsishodan.
- Skladišta podataka imaju barem jedan ulazni i barem jedan izlazni tok. Ipak, dozvoljava se da
skladište nema ulazni tok, kada se podrazumeva da je generisano u nekom drugom sistemu, ili
izlazni tok u situaciji kada posmatrani sistem formira i aţurira skladište koje se koristi u
nekom drugom sistemu.
- Svaki interfejs mora imati barem jedan tok, bilo ulazni, bilo izlazni.
- Dozvoljeno je ponavljanje skladišta ili interfejsa na dijagramu ukoliko je to potrebno zbog
ostvarivanja bolje preglednosti.
Clan
ListaFilmova
Izdatnica Placanje
1. UclanjivanjeZahtevZaClanstvom
Clanovi
2. Izdavanje
Izdatnice
ClanskaKarta Distributer
3. Nabavka Otpremnica
Faktura
Uplata
Narudţbenica
Katalog
KataloziFilmova
Distributeri
Filmovi
Slika 3.4 Primer DTP – Opis osnovnih funkcija jednog Video-kluba
Hijerarhijska dekompozicija dijagrama toka podataka
23
Pošto je jedan informacioni sistem najčešće dosta sloţen i sadrţi veliki broj procesa, tokova
podataka, skladišta i interfejsa nije moguće jednim dijagramom sve predstaviti pa se koristi
metoda apstrakcije. Na taj način se vrši hijerarhijska dekompozicija DTP. Naime, proces sa višeg
nivoa apstrakcije se, ukoliko je moguće, dekomponuje na novom dijagramu niţeg nivoa
apstrakcije.
Za pravilno dekomponovanje dijagrama toka podataka je potrebno poštovati odreĎena pravila i
konvencije:
- Dijagram najvišeg nivoa, po pravilu najčešće sadrţi samo jedan proces, koji predstavlja ceo
IS, interfejse sa kojima komunicira i odgovarajuće tokove podataka. On se naziva dijagram
konteksta.
- Dijagram toka podataka koji predstavlja dekompoziciju dijagrama konteksta se naziva
dijagram prvog nivoa. Procesi obrade na ovom dijagramu se označavaju rednim brojevima 1,
2, 3... i svojim imenom. Nadalje dijagrami niţih nivoa se označavaju oznakom procesa koji se
dekomponuje, a procesi na njemu povlače sa sobom brojnu oznaku nadreĎenog procesa.
- Uobičajeno je da se u dokumentaciji za specifikaciju IS pomoću SSA, celokupan skup, ili
neki podskup, hijerarhijski-dekomponovanih dijagrama predstavi dijagramom dekompozicije.
Dijagram dekompozicije prikazuje funkciju višeg nivoa, proces, organizaciju ili neki drugi
objekat koji se razlaţe na niţe nivoe, odnosno detaljnije komponente (na primer mogu
predstavljati organizacionu strukturu).
- Procesi koji se dalje ne dekomponuju nazivaju se primitivni procesi i za njih se daje
specifikacija logike njihovog odvijanja. Opis logike primitivnih procesa naziva se mini-
specifikacija sistema.
- Kao i procesi obrade i skladišta i tokovi se, takoĎe, mogu dekomponovati. MeĎutim, njihova
dekompozicija se prikazuje u rečniku podataka, pomoću sintakse za opis strukture podataka.
- Najznačajnije pravilo pri izvoĎenju dekompozicije je pravilo balansa tokova. Naime, svi
tokovi koji ulaze, odnosno izlaze iz jednog procesa, moraju se pojaviti kao ulazni, odnosno
izlazni tokovi na dijagramu gde se posmatrani proces dekomponuje, što znači da se na tom
dijagramu ne moţe pojaviti ni jedan drugi ulazni i izlazni tok. Pri tome se uzima u obzir
dekompozicija tokova predstavljena u rečniku podataka.
- Skladišta podataka se mogu pojaviti na niţim nivoima dekompozicije, iako se nisu
pojavljivala na višim. Ipak, skladište koje se pojavi na jednom nivou uz neki proces, mora se
pojavljivati na svim niţim nivoima dekompozicije tog procesa. Najčešće se skladište
pojavljuje po prvi put kada je potrebno da poveţe dva procesa.
- Preporuka je da jedan dijagram toka podataka sadrţi od dva do sedam procesa obrade.
Ukoliko se pojavi veći broj procesa, to bi trebalo da znači da je, verovatno, preskočen jedan
nivo apstrakcije.
Analizirajući navedena pravila zaključuje se da procesi mogu meĎu sobom neposredno
komunicirati, meĎutim preporučuje se njihova posredna komunikacija isključivo preko skladišta
podataka. Na taj način se ostvaruje nezavisnost izvršavanja procesa obrade.
Preporuke za kreiranje DTP
(1) Svaki proces mora da ima barem jedan ulazni i barem jedan izlazni tok podataka. Proces
bez ulaznog toka generisao bi izlaz ni iz čega, a proces bez izlaznog toka je nesvrsishodan.
Postojanje takvih procesa automatski sugeriše na logičku grešku. Proces generisanja slučajnih
brojeva bi bio jedini izuzetak kao proces koji poseduje samo izlazne tokove podataka. Nešto blaţe
ograničenje u ovom smislu, dalje, moţe da glasi:
- Proces moţe da generiše izlaz samo iz svih za obradu potrebnih ulaznih tokova podataka, i
obratno:
- Proces moţe da generiše izlaz samo na osnovu za obradu raspoloţivih tokova podataka.
(2) Preporučuje se da se jedan proces povezuje sa drugim procesom samo posredno preko
skladišta podataka. Direktnu vezu dva procesa samo preko toka podataka trebalo bi izbegavati, jer
se na taj način veoma ograničava njihovo nezavisno izvršavanje. Trenutak generisanja izlaznog
24
toka prvog procesa automatski uslovljava početak izvršavanja drugog procesa. U velikoj većini
slučajeva potreban je izvestan vremenski razmak, u kome će se izlazni paket podataka najpre
sačuvati u skladištu podataka, odakle u proizvoljnom trenutku moţe biti „iščitan“ od strane
drugog procesa. Pored toga, nepostojanjem skladišta podataka izmeĎu dva procesa sistem se
lišava mogućnosti da zapamti sopstveno meĎustanje (nakon završetka jedne i početka druge
obrade), a to je jedna od osnovnih osobina skladišta podataka.
(3) Samo tokovi podataka koji idu ka, odnosno od skladišta podataka ne moraju biti
imenovani. Ako tok izmeĎu procesa i skladišta nije imenovan, podrazumeva se da tok nosi
celokupan sadrţaj i strukturu podataka tog skladišta. Ukoliko to nije slučaj, tj. ako tok sadrţi samo
deo strukture podataka, treba ga adekvatno imenovati. Primer na slici 9 iliustruje slučaj kada tok
podataka ne prenosi sve podatke o GraĎaninu (Ime, Prezime, Pol, Datum roĎenja, Adresa...) već
samo jedan deo podataka, novu adresu.
Slika 3.5 Skladište sa imenovanim tokom podataka
(4) Tokovi podataka koji poniru u jedno skladište ili iz njega izviru, mogu da prenose samo
one pakete podataka koji se u skladištu mogu čuvati.
(5) Tok podataka mora da ima izvor i ponor. Bilo koja druga komponenta DTP moţe da bude
izvor ili ponor. MeĎutim, za jedan tok, bilo izvor, bilo ponor (bilo oba) mora da bude proces. Iz
ovog pravila sledi da dva interfejsa, dva skladišta, ili interfejs i skladište ne mogu direktno biti
povezani tokom podataka. Razmotrimo detaljnije ove slučajeve:
- Skladišta ne mogu meĎusobno direktno biti povezana tokom podataka, jer skladišta, kao
pasivne komponente, ne vrše nikakvu obradu.
- Interfejsi ne mogu meĎusobno direktno biti povezani tokom podataka, jer bi se na taj način
opisivala komunikacija dva objekta van sistema koja, iako je moguća, nije od interesa za
sistem koji posmatramo.
- Interfejs i skladište ne mogu direktno biti povezani tokom podataka jer bi to značilo da spoljni
objekat direktno, bez kontrole internog procesa poseduje pristup skladištu podataka. Ovakve
situacije se razrešavaju uvoĎenjem odgovarajućeg procesa izmeĎu interfejsa i skladišta.
(6) Svako skladište mora da ima barem jedan ulazni i barem jedan izlazni tok podataka. U
praksi je ponekad teško odmah uočiti da li jedno skladište stvarno ima i ulaz i izlaz. Često se za
skladište najpre ustanovi samo jedan od tokova podataka, ali se kasnijom analizom drugog dela
sistema utvrdi i ostatak tokova.
25
nekorektno
(i)
Student
PrijaveIspita
IspitnaPrijava
Student
PrijaveIspita
1. Prijava ispita
IspitnaPrijava
Uplatnica
Klijent
BankovniRacuni
StanjeNaRacunu
Klijent
BankovniRacuni
1. Izrada izveštaja
o stanju na racunu
StanjeNaRacunuPotvrdaAutorizacije
korektno
(ii)
nekorektno
(iii)korektno
(iv)
Slika 3.6 Ilustracija pravila za izgradnju korektnih DTP
(7) Interfejsi moraju biti povezani sa sistemom, odnosno procesima sistema barem sa jednim
ulaznim ili izlaznim tokom podataka.
(8) Preporuka vezana za preglednost dijagrama kaţe, da se u cilju izbegavanja nepotrebnog
presecanja linija bilo skladište bilo interfejs na jednoj slici moţe višestruko ponoviti. U tom
slučaju potrebno je samo pored imena koncepta dodati znak „*“.
Prilikom izgradnje DTP treba imati i to u vidu, da prva skica dijagrama nikad ne moţe biti
perfektna, imuna na sve sintaksne i logičke greške. Čovek ima sposobnost da razmišlja na
iterativan način. Kroz ponavljanje bilo kog postupka on se uči i usavršava, kao prirodan proces
učenja. Imajući to u vidu generalna preporuka koja se tiče izgradnje DTP glasi, da prvi put
izgraĎen dijagram uvek treba kroz nekoliko prolaza revidirati i u skladu sa pravilima i
preporukama poboljšavati, čak i po cenu odbacivanja stare i crtanja potpuno nove verzije.
Rečnik podataka
U okviru rečnika podataka se opisuje struktura i sadrţaj tokova i skladišta podataka. Osim toga,
moguće je prikazati i njihovu dekompoziciju. Sintaksa za opisivanje struktura podataka u rečniku
je:
- naziv_strukture ::= < lista_komponenti >
- lista_komponenti ::= komponenta | komponenta, lista_komponenti
- komponenta ::= sloţena | polje
- sloţena ::= agregacija | specijalizacija | skup
- polje ::= naziv_polja : domen_polja [ograničenje]
- agregacija ::= <lista_komponenti> | naziv_agregacije <lista_komponenti>
- specijalizacija ::= [lista_komponenti] | naziv_specijalizacije [lista_komponenti]
- skup ::= {lista_komponenti} | naziv_skupa {lista_komponenti}
Elementarna struktura rečnika je polje i ono se dalje ne dekomponuje. Agregacija predstavlja
strukturu koja se sastoji od više drugih komponenti. Specijalizacija označava da se u strukturi
pojavljuje jedna od navedenih komponenti. Skup označava da se neka komponenta moţe pojaviti
i više puta.
26
3.2 Postupak modelovanja
U dosadašnjem izlaganju je predstavljen kompletan alat za opis funkcija sistema u metodi SSA.
TakoĎe su navedena pravila, preporuke i konkretni postupci pri izgradnji modela procesa.
MeĎutim, potrebno je prodiskutovati i opšti postupak modelovanja procesa metodom SSA, koji
objedinjuje sve prethodno navedeno u jednu potpunu metodu za modelovanje funkcija sistema. S
tim u vezi, postavlja se kao prvo opšte pitanje, koji se sistem uopšte analizira. Da li se modeluje
postojeće stanje sistema, odnosno postojeća implementacija informacionog sistema neke
organizacije ili se daje predlog buduće verzije implementacije IS? Da li treba izgraditi model
funkcija sistema nezavisno od tehnologije, odnosno buduće implementacije ili sva tri prethodna
slučaja treba modelovati? U ovom poglavlju se prvo daje odgovor na ova pitanja, a zatim sumira
do sada izloţeno navoĎenjem jednog mogućeg postupka modelovanja.
Logički i fizički modeli procesa
Logički model procesa predstavlja model suštinskih procesa realnog sistema (organizacije)
nezavisno od tehnoloških i organizacionih ograničenja. Podsetimo se da se suštinski procesi
karakterišu paralelizmom u izvršavanju. Logički model treba da odgovor na pitanje šta budući
sistem treba da radi da bi zadovoljio zahteve korisnika, odnosno da bi ispunio ciljeve organizacije.
Pri izgradnji logičkog modela procesa sistem se posmatra nezavisno od toga kako je
implementiran, tj. kao da je, ili će biti implementiran u idealnoj tehnologiji. To izmeĎu ostalog
znači da pri analizi procesa ne treba uzimati u obzir da li taj proces izvršava radnik u organizaciji
ili je proces automatizovan postojećim, odnosno budućim IS, bitno je samo identifikovati potrebu
postojanja procesa.
S druge strane, fizički model predstavlja model procesa informacionog sistema, uzimajući u obzir
sva ograničenja postavljena tehnološkim i organizacionim okruţenjem pri implementaciji tog IS u
organizaciji. Fizički model procesa koji analizira postojeći IS naziva se „snimak“ postojećeg
stanja. Fizički model procesa koji na bazi logičkog modela procesa uključuje i specifična
tehnološka i organizaciona ograničenja budućeg sistema predstavlja fizički model budućeg
sistema.
Cilj metode SSA je izgradnja logičkog modela procesa sistema specificirajući tačno šta sistem
treba da uradi da bi zadovoljio organizacione ciljeve, ne razmatrajući kako će se sistem realizovati
u specifičnom tehnološkom i organizacionom okruţenju.
Logičko modelovanje procesa
Klasičan postupak modelovanja procesa zagovaran u originalnoj specifikaciji metode SSA je
takozvani postupak Izdvajanja logičkog iz fizičkog modela procesa. Ideja se bazira na tome da se
prvo uradi „snimak“ postojećeg stanja, odnosno izmodeluje postojeći fizički model sistema, da bi
se zatim iz tog modela izvukli suštinski procesi i dobio logički model sistema, na taj način što se
uklanjaju sve komponente modela koje predstavljaju rezultat tehnoloških i organizacionih
organičenja. U kasnijim fazama se na bazi budućih ograničenja definiše fizički model budućeg
sistema. Ovaj postupak se pokazao kao neefikasnim u analizi, jer transformacija postojećeg
fizičkog u logički model dosta zahtevan zadatak i podloţan subjektivnoj oceni analitičara.
Jedan drugi postupak modelovanja, ovde od interesa, zagovara direktnu izgadnju logičkog modela
procesa tzv. postupak direktnog modelovanja logičkog modela procesa. Ovaj postupak
podrazumeva dobro poznavanje vrste sistema koji se analizira (bankarski, proizvodni, fakultetski,
administrativni sistemi, sistem trgovine i dr). Polazi se od nekog opšteg „teorijskog“ poslovnog
modela te vrste sistema (referentni model), a zatim se analiziraju karakteristike konkretnog
sistema, da bi se opisali njegovi specifični zahtevi.
Imajući u vidu postupak direktnog modelovanja i sve do sada prethodno navedene konkretne
postupke i pravila za izgradnju pojedinih komponenti modela, odnosno dijagrama, moţe se reći da
se jedan postupak modelovanja logičkog modela procesa metodom SSA moţe podeliti u dve
osnovne faze:
27
(1) Opis okruţenja sistema. Opis okruţenja sistema ima za cilj da definiše svrhu postojanja
sistema i kontekst u kojem on funkcioniše, ne ulazeći u detalje kako sistem iznutra funkcioniše da
bi ispunio ciljeve. To podrazumeva:
- Definisanje osnovnog cilja i svrhe postojanja sistema koji se modeluje. Cilj je da se jednim
kratkim, preciznim tekstom, ne većim od jednog pasusa, budućem korisniku (ili top-
menadţmentu org.) predstavi svrha postojanja sistema. Obično se iz ovog teksta vidi i koji su
spoljni objekti u interakciji sa sistemom.
- Izgradnja dijagrama konteksta (DK). DK je detaljno obraĎen u ranijem tekstu (vidi poglavlje
3.3.4.3). Cilj: (1) identifikacija svih interfejsa, (2) za svaki od interfejsa, identifikacija svih
dogaĎaja, odnosno informacija koje sistema prima i na koje reaguje odgovorom.
(2) Opis ponašanja sistema. Opis ponašanja sistema treba da pruţi sliku o tome kako sistem
iznutra funkcioniše da bi ispunio svoju svrhu. Razjašnjava se kako sistem obraĎuje informacije
koje prima i kako generiše izlazne informacije - sistemski gledano, kako sistem reaguje na
dogaĎaje iz okruţenja. To se ostvaruje kroz:
- Hijerarhijski opis DTP. Započinje se sa dekomponovanjem DK na taj način što se utvrĎuju
opšti procesi koji obraĎuju jednu grupu povezanih informacija, odnosno koji reaguju na grupu
povezanih dogaĎaja iz okruţenja. Neophodno je procesima obuhvatiti sve ulazne i izlazne
informacije identifikovane u opisu okruţenja sistema. Dalje se postupak nastavlja poštujući
ranije opisana pravila. MeĎutim, treba na ovom mestu dodati da dekompozicija, ipak, ne mora
biti striktno „top-down“ proces. Nekad je teško uočiti „big picture“ u startu. U tom slučaju
treba početi od nekog „srednjeg“ nivoa na kome je slika jasnija i uočiti „sitne“ procese koji se
zatim grupišu u opštije „krupnije“ procese, što takoĎe vaţi i za tokove podataka. I kada
pratimo „top-down“ proces, često se dešava da analizirajući nivo N moramo da se popnemo
na nivo N-1 i napravimo izmene, što nikako nije greška. Bitno je, pritom, voditi računa o
balansu tokova. U svakom slučaju, kao krajnji rezultat se uvek dobije hijerahijski „top-down“
opis dijagrama.
- Opis podataka Rečnikom podataka(RP). Izgradnja Rečnika podataka moţe otpočeti paralelno
sa izgradnjom DTP, kada se opisuju sloţeni tokovi i skladišta podataka. MeĎutim, tek nakon
izgradnje DTP se i RP moţe kompletirati, tako što će se opisati svi elementarni tokovi i
dekomponovati sloţeni i na kraju proveriti da li postoji redudansa u opisu i da li je RP u
saglasnosti sa DTP.
- Specifikacija logike primitivnih procesa. Tek nakon što se opiše i logika svih primitivnih
procesa moţe se reći da je potpuna specifikacija sistema metodom SSA gotova.
3.3 Savremeni pristupi za modelovanje sistema
Savremene pristupe za modelovanje funkcija sistema moţemo podeliti u dve grupe. Prvu grupu
čine pristupi koji se prvenstveno koriste za specifikaciju softvera. MeĎutim, ovi pristupi se uz
odgovarajuća proširenja mogu koristiti i za analizu poslovnih sistema, odnosno modelovanje
funkcija sistema. Drugu grupu čine pristupi koji imaju specifičnu namenu u modelovanju
poslovanja, odnosno modelovanju poslovnih procesa organizacije.
Pristupi za specifikaciju softvera
U prvu grupu pristupa spadaju Modeli slučajeva korišćenja i Dijagrami aktivnosti, koji
predstavljaju komponente UML-a (Unified Modeling Language), standardnog jezika za analizu i
dizajn u sklopu objektno-orijentisanog pristupa razvoju softvera .
Modeli slučajeva korišćenja (SK) se originalno koriste kao alat za specifikaciju aplikacija , na
taj način što se, kako samo ime kaţe, za svakog korisnika uočavaju slučajevi korišćenja, odnosno
funkcije koje aplikacija treba da pruţi korisniku. Iako pronalaze primenu u modelovanju funkcija
sistema, Modeli SK se pokazuju kao neadekvatna metoda za modelovanje sloţenijih sistema.
Osnovni nedostatak ovog alata ogleda se u nepostojanju mehanizma dekompozicije funkcija, što
predstavlja osnovni koncept za istovremeno jasno i detaljno opisivanje sistema. Postoje i drugi
pristupi koji proširuju koncepte Modela SK upravo u pogledu koncepta dekompozicije funkcija.
28
Dijagrami aktivnosti (DA) kao standardna komponenta UML-a predstavljaju alat za opis logike
slučajeva korišćenja. Kako samo ime kaţe, dijagrami aktivnosti modeluju redosled izvršavanja
aktivnosti unutar funkcija sistema i za tu svrhu poseduju moćan skup koncepata kao što su
koncept odlučivanja, specifikacija paralelnog izvršavanja (grananje aktivnosti i sinhronizacija),
plivačke staze (za prikaz izvršilaca aktivnosti) i dr. Koncepti definisani u DA vode poreklo iz
prethodno pomenutih Petrijevih mreţa. U slučaju modelovanja poslovnih procesa, za razliku od
metode SSA i slučajeva korišćenja, DA omogućavaju detaljno modelovanje sekvence izvršavanja
procesa, ali u isto vreme takoĎe „pate“ za eksplicitnim mehanizmom za dekomponovanje procesa.
MeĎutim, UML je dovoljno opšt jezik koji konceptom stereotipa omogućuje da se njegovi
standardni alati, kao što su Modeli SK i DA, prošire dodatnim konceptima specifične namene.
Pristupi za modelovanje poslovnih procesa
Druga grupa savremenih pristupa za modelovanje funkcija sistema orijentiše se isključivo na
modelovanje poslovnih procesa organizacije u sklopu opštijeg menadţment koncepta
Menadţmenta poslovnih procesa (BPM – Business Process Management). Sveobuhvatni koncept
menadţmenta poslovnih procesa predstavlja pristup za strategijsko planiranje, upravljanje,
izvršavanje i kontrolu poslovnih procesa uz podršku informacionih tehnologija (IT). Podrška IT se
sastoji, s jedne strane, od softverskih alata za modelovanje poslovnih procesa, a sa druge strane,
od informacionih sistema koji vrše automatizaciju poslovnih procesa. Srţ ovog pristupa čini
modelovanje poslovnih procesa, kao metoda koja omogućuje dokumentovanje, analizu,
optimizaciju, izvršavanje i kontrolu procesa u organizaciji.
Jezici za modelovanje poslovnih procesa moraju biti jednostavni i orijentisani s jedne strane ka
poslovnim korisnicima, neinformatičarima i analitičarima, a s druge strane dovoljno detaljni za
opis kompleksnih procesa i formalni u cilju njihove implementacije pomoću IS. Sledeći pristupi
definišu jezike za modelovanje poslovnih procesa u okviru opšteg koncepta menadţmenta
poslovnih procesa.
29
4. Model objekti-veze
Model objekti-veze (Entity-Relationship Model) predstavlja najčešće korišćeni model za
projektovanje relacionih baza podataka. Struktura MOV je predstavljena preko dijagrama objekti
– veze. MOV pravi se na osnovu rečnika podataka. Na MOV-u se pored objekata (entiteta) i
njihovih atributa vide veze i preslikavanja koja postoje izmeĎu objekata.
4.1 Osnovni pojmovi Modela objekti-veze
Model objekti-veze definisan je sledećim komponentama:
(1) Struktura modela - objekti, atributi, veze
(2) Ograničenja - semantička ograničenja na vrednosti podataka koja se ne mogu predstaviti
samom strukturom modela.
(3) Operacije nad konceptima strukture, preko kojih je moguće prikazati i menjati vrednosti
podataka u modelu;
Apstrakcije u MOV
Objekat, kao elemenat strukture Modela objekti-veze (MOV) predstavlja ili neki fizički objekat ili
koncept realnog sistema (konkretan proizvod, radnik, ...). On se, grubo, moţe shvatiti i kao
subjekat u rečenici (na primer radnik, pesma, proizvod itd).
Vrste objekata u MOV
- Nezavisan objekat ima osobinu koja ga moţe jednoznačno identifikovati (ne zavisi od drugih
objekata).
- Zavisan objekat je onaj čija egzistencija i identifikacija zavise od drugog (ili drugih) objekata.
Postoje još i
- karakterističan objekat (slab objekat) – onaj koji se ponavlja više puta za odreĎeni nezavisni
objekat;
- asocijativni objekat, koji predstavlja vezu više objekata.
prima / je primio
ZARADA RADNIK Karakteristični
objekat
vazi /
odnosi se
je dat /
poseduje STUDENT JEZIK
SERTIFIKAT Asocijativni
objekat
Slika 4.2. - Primeri objekata
Pošto se gotovo svaki sistem sastoji od velikog broja objekata i veza, kao i kod strukturne
sistemske analize neophodno je koristiti apstrahovanje. U ovom slučaju se kao apstrakcije
podataka koriste tipizacija (klasifikacija) objekata, generalizacija i agregacija. Svi ovi osnovni
koncepti, meĎusobno povezani, se u okviru MOV predstavljaju dijagramima objekti-veze (DOV)
gde svaki od njih ima svoju jedinstvenu grafičku oznaku.
30
PRIJAVA GRAÐANIN
NASTAVNIKSTUDENT PREDMET
generalizacija
ime
adresa
tel
agregacija
Miloš Zoran Goran
NišNovi Sad Pancevo
123123 456456 789789
klasifikacija (tipizacija)
Slika 4.1. – Primeri apstrakcije podataka
Tipizacijom (klasifikacijom) se svi objekti koji imaju isti skup osobina (atributa i veza) i isto
dinamičko ponašanje predstavljaju nekim tipom ili klasom objekata. Naime, svi objekti koji imaju
iste atribute i veze, tj. isto stanje predstavljaju se jedinstvenim tipom objekta. Tip objekta
predstavlja opštu specifikaciju skupa sličnih objekata, a klasa predstavlja specifikaciju jedne
implementacije tipa. Jednom tipu objekta moţe da odgovara više klasa. Konkretan objekat,
predstavnik neke klase naziva se pojavljivanje tipa ili pojavljivanje klase. Na dijagramima
objekti-veze klase objekata se prikazuju pravougaonicima. Svaka klasa u svojoj definiciji sadrţi i
tip objekta.
Generalizacija je apstrakcija u kojoj se skup sličnih tipova objekata predstavlja opštijim
generičkim tipom, tj. nadtipom. Oni objekti koji imaju neke zajedničke osobine i ponašanje su
slični.
Agregacija je apstrakcija u kojoj se skup objekata i njihovih meĎusobnih veza tretira kao novi,
jedinstveni agregirani tip.
Veze u MOV opisuju način povezivanja (uzajamna dejstva) objekata. One se, opet grubo, mogu
shvatiti kao predikati u rečenici. Na primer, izvodi je veza izmeĎu dva objekta klasa pesma i
pevač . Veze se na DOV prikazuju romboidom.
Bitna karakteristika veze je kardinalnost preslikavanja. Za preslikavanje E1-->E2 par (DG,GG)
predstavlja njenu kardinalnost. Pri tome je DG donja granica i predstavlja najmanji mogući, a
GG-gornja granica najveći mogući broj pojavljivanja tipa objekta E2, za jedno pojavljivanje tipa
objekta E1. DG moţe kao vrednost uzeti 0,1 ili neki veći poznat broj, dok GG uzima kao vrednost
1, neki poznat ceo broj ili nepoznat broj veći od 1, što se označava sa M. Za svako preslikavanje
mora biti zadovoljeno . Kardinalnost preslikavanja se uvek mora definisati.
Objekti i veze mogu imati svoja svojstva, tj. atribute. Atributi su karakteristike ili osobine
iskazane kao jedna ili više vrednosti koje opisuju objekat. Svaki atribut ima svoje ime. Na primer,
radnik ima svoj JMBG, veza odobren moţe imati atribut datum. Na DOV atributi se prikazuju
elipsom. Svaki atribut u jednom trenutku vremena ima neku vrednost. Ta vrednost se uzima iz
nekog prethodno definisanog skupa mogućih vrednosti – domena. Domeni mogu biti:
predefinisani (standardni programsko-jezički domeni kao što su integer, real...) i semantički,
korisnički definisani (iskazuju se posebnim imenom, predefinisanim domenom i ograničenjima na
mogući skup vrednosti predefinisanog domena).
Nakon predstavljenog DOV, neophodno je dati i definiciju atributa i njihovih domena, što se
najčešće čini tabelarno. Tabela u tom slučaju sadrţi 3 kolone: atribut, domen i ograničenje.
31
Pošto je poznat i koncept veze mogu se detaljnije opisati generalizacija i specijalizacija,
agregacija i dekompozicija.
Generalizacija i specijalizacija
Kao što je ranije definisano generalizacija predstavlja apstrakciju kojom se skup sličnih objekata
tretira kao generički tip (nadtip). Inverzni proces od generalizacije je specijalizacija i tada se za
jedan tip objekta definišu njegovi podtipovi. Koristeći se konceptom veze generalizacija, odnosno
specijalizacija se moţe definisati i kao specijalna, kako se često naziva, ISA ili „S“ veza. Ona se
sastoji dva preslikavanja: generalizacije, koja predstavlja preslikavanje podtipa u nadtip
(kardinalnost ovog preslikavanja je uvek (1,1) tako da se ono ne upisuje na DOV) i specijalizacija
koja predstavlja preslikavanje nadtipa na nepovezanu uniju podtipova koja se na DOV prikazuje
kruţićem.
U zavisnosti od kardinalnosti specijalizacije postoje njenih više vrsta:
- Ekskluzivna specijalizacija – slučaj kada je gornja granica kardinalnosti jednaka jedinici, tj.
kada se jedno pojavljivanje nadtipa moţe specijalizovati u samo jedno pojavljivanje podtipa.
- Neekskluzivna specijalizacija – gornja granica kardinalnosti je veća od jedan, što znači da se
jedno pojavljivanje nadtipa moţe specijalizovati u pojavljivanja različitih podtipova.
- Obavezna specijalizacija – donja granica kardinalnosti je jednaka jedinici, što znači da se
svako pojavljivanje tipa mora specijalizovati u neki podtip.
- Neobavezna specijalizacija – donja granica kardinalnosti je jednaka nuli, te pojavljivanje
nadtipa ne mora biti specijalizovano u neki podtip.
Prilikom prevoĎenja MOV u neki implementacioni model vaţno je napomenuti da podtipovi
nasleĎuju sve atribute i veze svog nadtipa.
Agregacija i dekompozicija
Kao i kod generalizacije i specijalizacije, agregacija i dekompozicija predstavljaju meĎusobno
suprotne operacije. Agregacija predstavlja apstrakciju kod koje se skup povezanih objekata tretira
kao jedinstveni objekat na višem nivou apstrakcije. Objekti koji čine agregaciju se nazivaju
dekomponentama, pa se samim tim inverzan proces naziva dekompozicija.
Kardinalnost preslikavanja komponenta na agregirani objekat mora biti specificirana, dok se u
suprotnom to ne čini. Samim tim, agregirani objekat kao svoj identifikator koristi kombinaciju
identifikatora objekata koji ga čine. Agregirani objekat, kao i bilo koji drugi objekat, moţe imati
svoje atribute i da bude u vezi sa nekim drugim objektima. Praktično agregacija se i razlikuje od
veze s obzirom da moţe imati svoje atribute. Bitno je napomenuti da agregaciju moţe činiti i više
od dva objekta, čime se prevazilazi ograničenje upotrebe binarnih veza.
32
5. CASE alati
Razvoj informacione tehnologije karakteristiše zaostajanje softvera u odnosu na hardver.
Pomenuti nedostatak softvera, koji se često naziva softverska kriza, nastaje zbog niske
produktivnosti i visokih proizvodnih troškova.
Rešenje softverske krize je u iskorišćenju osobina inţenjera proverenih u praksi, i to, pre svega,
metodičnosti i operativne discipline. Kao rezultat nastaje softverski inţenjering koji u sebi sadrţi
sistematizovane i koordinirane aktivnosti potrebne pri projektovanju, implementaciji,
eksploataciji i odrţavanju softverskih proizvoda.
Dalji razvoj softverskih sistema na današnjem nivou mogućnosti računara i očekivanja korisnika,
zahteva visokostručan rad i programiranje za svoju realizaciju. Pošto je ručno razvijanje softvera
od najniţeg nivoa skupo i dugotrajno i sa ne uvek predvidivim rezultatima, postoji potreba da se
razvoj softvera olakša, zbog čega je, pre više od dvadeset godina, nastalo softversko inţenjerstvo
kao disciplina.
Automatizacija softverskog inţenjeringa na računaru se izvodi posebnim alatom, čiji je naziv
CASE (Computer Aided Software Engineering).
Definicija CASE
Computer Aided Software Engineering (CASE) alati sluţe za automatizaciju softverskog
inţenjerstva i samim tim predstavljaju osnovni alat kojim se sluţi projektant informacionog
sistema.
Prve definicije CASE alata su podrazumevale da predstavljaju sisteme čiji su ciljevi da definišu,
integrišu i automatizuju što je moguće više faza u razvoju softvera. CASE alati omogućavaju da
razvijanje softvera postane više inţenjerska delatnost, a manje individualna umetnost i umeće.
Zavisno od toga koje faze projektovanja i implementacije CASE alati pokrivaju, oni se dele na
CASE alate na višem i CASE alate na niţem nivou. CASE alati na višem nivou pokrivaju prve
faze u proizvodnji softvera (analizu sistema i projektovanje), a CASE alati na niţem nivou
pruţaju pomoć u fazama programiranja.
CASE sistem predstavlja alat koji sluţi kao pomoć projektantu informacionih sistema. Od
efikasnosti ovog alata moţe da zavisi kvalitet gotovog proizvoda (informacionog sistema), tako da
je projektantu veoma vaţno da odabere pravi alat koji će ga zamenjivati u većini manuelnih
poslova vezanih za projektovanje.
Od efikasnosti CASE alata moţe zavisiti kvalitet gotovog softverskog proizvoda. Uspešnim
korišćenjem pravilno odabranog CASE alata moţe se:
- minimizirati vreme i trud (koštanje) razvoja softvera,
- višestruko povećati produktivnost u pisanju softvera,
- podići nivo kvaliteta,
- povećati pouzdanost,
- standardizovati proizvedeni softver.
Podele CASE alata
Pored navedene podele CASE alata na više (UPPER) i niţe (LOWER), koja je ujedno i najšire
prihvaćena, postoje i sledeće dve podele:
1. horizontalna - vremenski:
- viši alati - za više faze ţivotnog ciklusa (korisnički zahtevi i dizajn),
33
- srednji alati - za srednje faze ţivotnog ciklusa (implementacija - izrada),
- niţi alati -z a niţe faze ţivotnog ciklusa (podrška eksploataciji);
2. vertikalna - po funkciji:
- alati za upravljanje, planiranje i procene,
- tehnički alati (realizacija),
- alati za podršku pojektu (skladišta, rečnici).
Integrisani CASE alati (Integrated CASE ili I-CASE) čine alate koji pokrivaju više vremenskih
faza i više funkcija. Primer takvog alata je Oracle Designer, koji u sebi sadrţi čitav niz alata
baziranih na integrisanom rečniku i koji pokriva sve faze izrade jednog informacionog sistema.
Alati mogu podrţavati različite tehnike modeliranja poslovnih sistema, pa se i po tome mogu
podeliti. Najrasprostanjenije tehnike modeliranja su:
- ER metodologija (ili proširena ER metodologija) po notaciji Chen-a, Bachman-a...;
- SSA (sistemska strukturna analiza za modeliranje funkcionalnog aspekta posmatranog
sistema) po notaciji Yourdon/de Marco, Gane/Sarson, Ward/Mellor;
- dijagrami toka programa (flow chart);
- funkcionalne hijerarhije (dekompozicije poslovnih funkcija);
- objektno-orijentisane metodologije, kao OMT i Grady Booch;
- dijagrami tranzicije stanja.
Kvalitetu CASE alata doprinosi činjenica da mogu podrţavati više tehnika modeliranja.
Alati se mogu podeliti i po filozofiji rada sa njima na:
- alate sa ograničavajućom (restriktivnom) filozofijom, koji najviše pomaţu novim korisnicima,
jer ih ograničavaju na stvari koje prvo moraju da urade; npr., da nacrtaju kontekstni dijagram
u SSA metodologiji, što pruţa osećaj sigurnosti, mada, moţda, malo guši kreativnost;
- alate sa voĎenom filozofijom, koji su pogodni za korisnike višeg nivoa predznanja i
intelektualne zadatke višeg nivoa, jer samo vode korisnika i asistiraju mu u biranju operacija;
- alate sa fleksibilnom filozofijom koji dopuštaju potpunu slobodu korisniku, čak i da generiše
nekorektan dizajn; pogodni su za korisnike koji su već u potpunosti ovladali metodologijom i
hoće da alat prati njihov kreativni proces stvaranja koji ide malo metodom sa vrha - nadole, a
malo metodom sa dna - naviše. Ovakvi alati najviše vrše sintaksne provere interno i odmah po
unosu, a kasnije provere ispravnosti (konzistentnosti) dizajna, i to isključivo na zahtev
korisnika.
Dalje gledano, CASE alati mogu biti:
- jednokorisnički - projekti se vode na jednom mestu i samo jedan korisnik upotrebljava alat u
jednom momentu;
- višekorisnički - omogućavaju komunkaciju i koordinaciju velikih timova za razvoj softvera;
svima su dostupni planovi, statusni izveštaji, specifikacije, modifikacije, izvorni kod i testni
podaci.
Postoji još veliki broj načina na koje se CASE alati mogu klasifikovati (na primer, po
hardverskom okruţenju i operativnom sistemu u kome rade, po jeziku na kome su razvijani ili po
otvorenosti arhitekture), ali se ne odnose na funkcionalnost i mogućnosti nego pre na način
razvoja samog alata.
Elementi CASE alata
Tipično CASE okruţenje uključuje: repozitorijum, alate za grafičko predstavljanje, softver za
definisanje teksta, softverski interfejs prema repozitorijumu, softver za procenu i interfejs prema
korisniku kao što je prikazano na slici 5.1.
34
Slika 5.1. CASE arhitektura
Repozitorijum je aktivan rečnik podataka koji podrţava definisanje različitih tipova objekata i
njihovih veza. Alati za grafičku obradu omogućavaju razvijanje raznih tipova dijagrama, kao i
ocenu kompletnosti dijagrama na osnovu unapred definisanih pravila.
Alat za obradu teksta omogućava definisanje naziva, sadrţaja i detalja pojedinih stavki u
repozitorijumu. Korisnički interfejs je interpreter koji odreĎuje formu podataka koju treba uzeti
(grafika ili tekst). Analizator softvera je ekspertni deo CASE i on analizira ulaze kako u dijagram
tako i u repozitorijum, utvrĎujući njihovu leksičku kompletnost, a i proveravajući kompatibilnost
sa ostalim objektima u aplikaciji. Korisnički interfejs obezbeĎuje interaktivnu i off-line obradu
preko ekrana i izveštaja.
Idealni CASE treba da omogući potpunu automatizaciju kompletnog ţivotnog ciklusa projekta
informacionog sistema, obuhvatajući početnu inicijativu, nivo analize, rad na odrţavanju
softverskog proizvoda sve do njegovog povlačenja. Takav CASE postaje ţiţa za sve poslove
softverskog inţenjerstva, pa se rad na razvoju softvera koncentriše na logički aspekt
projektovanja. Upravo zbog toga idealni CASE treba da omogući: izradu arhitekture procesa
organizacije, planiranje i praćenje projekta, grupni rad na razvoju softvera, aplikativno i ručno
definisanje procedura, normalizaciju podataka, generisanje šeme baze podataka, generisanje koda
u korisnički odabranom programskom jeziku, automatsko testiranje generisanog koda prema
specifikaciji aplikacije i ekspertnu procenu savršenosti proizvoda, kao i način korekcije. Idealni
CASE treba već u repozitorijumu da prepozna komponente koje su za ponovnu analizu, dizajn i
kodiranje.
Po pravilu 40-20-40, koje vaţi za razvoj programskog sistema, 40% projektnog vremena otpada
na analizu i modelovanje, 20% je odvojeno za programiranje, a preostalih 40% za testiranje.
35
Trend dobavljača je da se eliminiše kodiranje, što čini samo jednu petinu vremena potrebnu za
razvoj softverskog proizvoda. Sadašnji trenutak zahteva postojanje CASE alata koji će pokriti
proces testiranja, a samim tim i skratiti vreme izrade softverskog proizvoda.
Budući CASE biće u mogućnosti da u ostatku 40% projektnog vremena identifikuje delove
aplikacije koji mogu biti ponovo iskorišćeni. Iz navedenog se moţe pretpostaviti i put razvoja
CASE alata, a to je efikasnije pokrivanje vremena za analizu i dizajn, kao i vremena potrebnog za
testiranje.
Očekivani pravci razvoja CASE alata
- CASE tehnologija će početi da isporučuje potpuno integrisani ambijent sistema ili skup
komponenti koje su integrisane sa ostalim razvijanim softverskim proizvodima.
- Centralna pozicija tehnologije repozitorijuma ostaće potcenjena i uglavnom neprepoznatljiva
van mesta koji su već svesni njenog značaja.
- Objektno oirjentisane metode jednostavno će zauzeti mesto postojećih metoda, jer su
efikasnije; meĎutim, to će biti lagan proces.
- CASE tehnologija će zameniti 4GL tehnologiju.
Konačno, očekuje se čvrsta veza izmeću CASE alata i proizvoda za razvoj desktop aplikacija, kao
što su: PowerBuilder, MS SQL SERVER, MS ACCESS i drugi.
36
6. Arhitektura informacionog sistema
6.1 Klijent–server arhitektura
U prethodnom periodu, klijent-server ahitektura je zauzimala značajno mesto u razvoju
informacionih sistema, i postala de facto standard za razvoj poslovnih aplikacija. Izraz “klijent-
server” je prvi put upotrebljen tokom osamdesetih godina da bi označio personalne računare u
mreţi. Sam klijent-server model je opšte prihvaćen krajem osamdesetih, kada je počeo da
zamenjuje postojeće mainframe sisteme. Klijent-server arhitektura je zamišljena sa ciljem da
pruţi bolju upotrebljivost, interoperabilnost i skalabilnost u odnosu na centalizovane mainframe
sisteme. Za razliku od mainframe-a, gde se sve izvršava na jednom računaru, a radne stanice su
samo terminali, klijent-server arhitekutra je zamišljena kao struktura gde postoji klijent koji
zahteva odreĎeni servis i server koji te zahteve ispunjava. U slučaju potrebe, moguće je da isti
računar bude i klijent i server. Sama podela računara na servere i klijente ne mora biti striktna, jer
je moguće na bilo kom računaru pokrenuti neki serverski ili klijentski program. Dolaskom sistema
za upravljanje bazama podataka, klijent-server arhitektura je doţivela potpunu afirmaciju. Klijent-
server arhitektura u aplikacijama podrazumeva dvoslojnu arhitekturu, gde je moguće
identifikovati Server baze podataka i Klijentskau aplikaciju.
Slika 6.1. Klijent-server arhitektura
6.2 Višeslojena arhitektura sistema
Višeslojna arhitektura sistema čini osnovu savremenog pristupa softverskom dizajnu. Nastala je
kao odgovor na nedostatke koje su sa sobom nosile mainframe i server-klijent arhitekture, koji su
postli naročito izraţeni sa razvojem Interneta. Ova arhitektura je prilagodljiva brzim promenema,
kako u korisničkom (poslovnom), tako i u implementacionom (tehnološkom) okruţenju. Ona
omogućava transparentno povezivanje korisničkih aplikacija sa različitim izvorima podaka na
raznim platformama, a ne samo sa jednim serverom baze podataka.
Višeslojnu arhitekturu čine celine koje se logički najlakše mogu svrstati u tri generička sloja: sloj
podataka, srednji sloj i klijent sloj. Na svakom od slojeva moguće je primeniti različite softverske
tehnologije. Suštinu ove arhitekture odraţava srednji sloj koji se različito naziva: aplikacioni
server, transakcioni server, server komponenti, server poslovnih pravila, čime se posebno ističe
neka funkcionalnost ovoga sloja.
37
Slika 6.2. Troslojna veb arhitektura
Sloj podataka čini baze podataka, sa mogućnošću da podrţe kompleksne zahteve za manipulaciju
sa velikom količinom podataka. Na ovom sloju mogu se nalaziti i eksterni izvori podataka koji se
moraju integrisati u jedinstven sistem.
Srednji sloj čine sloj aplikacije i prezentacioni sloj. Sloj aplikacije čine aplikativni serveri koji
sadrţe poslovnu logiku aplikacije i obezbeĎuju sve neophodne servise za nesmetano izvršavanje
aplikacije, kao i mogućnost integracije aplikacije sa spoljnim serverima. Prezentacioni sloj čini
jedan ili više web servera koji dinamički generišu sadrţaj koji će se prikazati klijentu, najčešće u
obliku Hypertext Markup Language (HTML) stranica. Na ovom sloju moguće je izvršiti
personalizaciju sadrţaja koji će biti prikazani, odnosno prilagoditi sadrţaj zahtevima samog
korisnika.
Slika 6.3 – Generički model višeslojne arhitekture
Klijent sloj moţe sačinjavati samo program za pretraţivanje Interneta (Internet browser), čime je
omogućen pristup iz bilo kog mesta, u bilo kom trenutku. Nešto kompleksniji korisnički interfejs
moţe biti izraĎen upotrebom applet i script programa koji se prebacuju (download) sa servera na
korisnikov računar i tamo izvršavaju, čime se dobija na brzini obrade trenutno raspoloţivih
podataka, ali to sa sobom nosi i duţe vreme potrebno za prebacivanje, kao i neaţurnost izazvanu
trenutnim promenama podataka u bazi. Slično rešenje se moţe implementirati direktnim
postavljanjem dela aplikacije na korisnikovom računaru.
U prednosti višeslojne arhitekture spada mogućnost da istovremeno radi sa više različitih baza
podataka, potpuno transparentno za krajnjeg korisnika. Moguće je čak i da srednji sloj daje
podatke koje dobija od različitih sistema za upravljanje bazama podataka. Umesto da se konektuje
na bazu podataka, klijenski sloj se konektuje na srednji sloj, koji vrši njegovu autentifikaciju,
38
čime se mehanizmi sigurnosti sistema mogu centralizovati na jednom mestu. Posebna prednost
višeslojne arhitekture je za web aplikacije, čije je odrţavanje jednostavno (promene se vrše samo
na jednom mestu, na web serveru). Klijentske radne stanice mogu da imaju slabiji hardver,
dovoljan da se pokrene web browser, i mogu da imaju instaliran bilo koji operativni sistem koji to
omogućuje.
39
7. Odrţavanje informacionog sistema
Informacioni sistem u upotrebi se mora odrţavati. Odrţavanje je proces modifikovanja
informacionog sistema da bi kontinurano zaodvoljavo organizaciju i potrebe korisnika. Ogromna
je razlika izmeĎu hardveskog i softverskog odrţavanja u ceni kao i uciljevima. Svrha odrţavanja
hrdvera kompijuteskog sistema jeste da oprema radi bez menjanja funkcionalosti. Tradicionalno
ovaj deo odrţavanja je pokriven sa ugovorima od odrţavanju opreme.
Osnovni princip u odrţavanju informacionog sistema je usmerenost na odrţavanje aplikacija.
Softersko odrţavanje uključuje sve modifikacije proizvoda posle predaje u operativnu upotrebu.
Cena ovakvog odrţavanja moţe biti i duplo veća od cene razvoja softvera.
Percepcija odrţavanja kao popravke ili zamene defektnih delova se odnosi samo na deo ovog
procesa. Glavni cilj odrţavanja je imati stalno raspoloţivi fleksibilni sistem u skladu sa
menjanjem potreba.
Zahtev za modifikaciju
POPRAVKA POBOLJŠANJE
Korektivno Preventivno Adaptivno Perfektivno
Zahtev za modifikaciju
POPRAVKA POBOLJŠANJE
Korektivno Preventivno Adaptivno Perfektivno
VRSTA ODRŢAVANJA
TIP ODRŢAVANJA
Slika 8.1. – Vrste odrţavanja informaciong sistema
Popravke predstavljaju otklanjanje uočenog nedostatka – nepravilnosti u informacionom sistemu
koji se koristi i dele sa na:
- korektivno odrţavanje - reaktivno modifikovanje softverskog proizvoda posle njegove
isporuke da bi se ispravili otkriveni nedostaci
- preventivno odrţavanje - modifikovanje softverskog proizvoda posle isporuke sa ciljem da se
otkriju i isprave skrivene greške u softverskom proizvodu pre nego što one postanu efektivne
greške
Poboljšanja su takoĎe standardni deo ugovora sa vršiocem odrţavanja. Dela se na:
- adaptivno odrţavanje - modifikovanje softverskog proizvoda posle njegove isporuke da bi se
odrţala upotrebljivost softvera u izmenjenom ili promenljivom okruţenje
- perfektivno odrţavanje - modifikovanje softverskog proizvoda posle njegove isporuke u cilju
poboljšanja performansi ili pogodnosti za odrţavanje.
Procedura odrţavanja IS se sastoji iz tri koraka:
1. Izvršilac odrţavanja informacionog sistema mora da ga u potpunosti razume, da bi mogao
da ga modifikuje i indetifikujemo delove koje treba odrţavati. Ovo se najčešće pokaţe kao teţak
zadatak.
2. Modifikacija odgovarajućih komponenti aplikacionih sistema mora da bude bez
negativnog delovanja na ostatak sistema.
40
3. Konačano, moraju da se testiraju i ocene modifikovane komponente, kao i ceo sistem.
Po uspešno izvršenom procesu odrţavanja, izuzetno je vaţno da se sve sprovedene izmene i akcije
evidentiraju u odgovarajućim dokumentima predmetnog informacionog sistema.
41
8. Kvalitet i standardi u informacionim
tehnologijama
8.1 Primena standarda u informacionim tehnologijama
Standardizacija u informacionim tehnologijama doprinosi efikasnijem uspostavljanju
informacionih funkcija, njihovoj većoj stabinosti i lakšoj tranziciji. Primena meĎunarodnih,
nacionalnih i internih standarda u procesu razvoja softverskih proizvoda stvara uslove za razvoj
efikasnog, ekonomičnog, pouzdanog i sigurnog softverskog proizvoda. Standardizacijom procesa
razvoja softvera, njegovim planiranjem, kvantifikovanjem i praćenjem, dokumentovanjem i
neprekidnim poboljšanjem i unapreĎenjem stvaraju se preduslovi za realizaciju softverskih
proizvoda definisanog kvaliteta. Dobro dokumentovan sistem, u skladu sa standardima, je lako
zamenjiv, prenosiv sa jedne softverske i hardverske platforme na drugu i štiti investiciju.
Da bi se razvio kvalitetan informacioni sistem neophodno je da se njegov razvoj zasniva na
usvojenim standardima (meĎunarodnim, nacionalnim, internim) i da se vrše mnogobrojna
vrednovanja tokom njegovog ţivotnog ciklusa. Vrednovanja uključuju: vrednovanje korišćenih
softverskih proizvoda, meĎuproizvoda u vakoj fazi ţivotnog ciklusa i, krajnjih proizvoda tj.
instaliranog softvera i dokumentacije.
Vrednovanje i standardizacija alata koji se koriste u procesu razvoja informacionih sistema
stvaraju mogućnost da kvalitet samog procesa, kao i krajnjih proizvoda, bude na ţeljenom i
očekivanom nivou. Posmatrano sa stanovišta sloţenih informacionih sistema, u čijem razvoju i
implementaciji učestvuje više organizacija, primena standarda, ne samo da obezbeĎuje
odgovarajući kvalitet krajnjeg proizvoda i procesa razvoja, nego stvara mogućnosti za razmenu
projekata izmeĎu pojedinih organizacija, olakšava obuku korisnika i stvara uslove za zajednički
rad na projektima predstavnika različitih organizacija.
Ekspanziju razvoja softvera, u različitim oblastima, pratio je i razvoj standarda, procedura,
metoda i alata za razvoj i upravljanje softverom. Raznovrsnost je stvorila moguće poteškoće u
upravljanju softverom, posebno kada se radi o softveru koji je vezan za proizvode ili usluge. Ova
pojava uslovila je potrebu da se za softversku disciplinu definiše zajednički okvir koji bi posluţio
svima koji se bave softverom da „govore istim jezikom“ u razvoju, projektovanju i upravljanju
softverom u njihovim okruţenjima. Standard je tako projektovan da se moţe prilagoditi potrebi
organizacije, projekta ili specifičnoj primeni. Moţe se primeniti u slučajevima kada je softver
samostalan entitet ili sastavni deo sloţenog sistema.
Naravno, kako se informacione tehnologije ubrzano razvijaju u svakom pogledu i ispunjavaju sve
sfere ţivota, tako i standardi postaju prateći element koji uvodi red i omogućava kontinuitet
napretka.
8.2 Tvorci informacionih standarda
ISO (MeĎunarodna organizacija za standardizaciju) i IEC (MeĎunarodna elektrotehnička
komisija) zajedno formiraju sistem za opštepriznatu standardizaciju kao celinu. Nacionalne
institucije, koje su članice ISO i IEC, učestvuju u razvoju meĎunarodnih standarda kroz rad u
tehničkim komitetima koje je ustanovila odgovarajuća organizacija radi obrade posebnih oblasti
tehničkih aktivnosti. Tehnički komiteti ISO i IEC saraĎuju na poljima od obostranog interesa.
MeĎunarodne organizacije, vladine i nevladine, koje su u vezi sa ISO i IEC, takoĎe učestvuju u
tom radu.
MeĎunarodni standardi se objavljuju prema pravilima koja su data u ISO/IEC uputstvima.
42
U području informacione tehnologije ISO i IEC su ustanovili zdruţeni tehnički komitet, ISO/IEC
JTC 1. Nacrti meĎunarodnih standarda koje je usvojio zdruţeni tehnički komitet šalju se svim
nacionalnim telima na saglasnost pre njihovog usvajanja kao meĎunarodnih standarda. Usvajaju
se prema postupku po kome standard mora da usvoji najmanje 75 % članica.
Postoje dva osnovna tipa standarda:
1. Standardi proizvoda(odreĎuju karakteristike i funkcionalne zahteve proizvoda)
2. Standardi procesa(odreĎuju način na koji proizvodi treba da budu razvijeni)
8.3 Primena standarda na kvalitet softvera
Stanje u softverskoj tehnologiji još ne obezbeĎuje dovoljno dobru i široko prihvaćenu šemu za
ocenjivanje kvaliteta softverskih proizvoda. Duţe vreme pouzdanost je bila jedini način za
merenje kvaliteta. Vremenom su kroz razne studije predloţeni i drugi modeli. Iako su studije bile
korisne, stvorile su zabunu, zbog toga što su ponuĎeni mnogi aspekti kvaliteta. Dakle, postojala je
potreba za jednim modelom standarda.
Iz tog razloga je ISO/IEC JTC1 radi na usaglašavanju i ohrabruje opšte prihvaćenu
standardizaciju. Konačno, nastali su i prvi standardi koji se odnose na kvalitet proizvoda i kvalitet
softvera: ISO 9000, ISO/IEC 9126 i mnogi drugi prateći standardi.
Pojam kvaliteta softvera
Kvalitet predstavlja sposobnost da se proizvede softver koji zadovoljava ili nadmašuje postavljene
zahteve (prema definisanim merljivim kriterijumima) i koji je proizveden definisanim procesom.
Ovaj proces ne svodi se samo na zadovoljenje definisanih zahteva, već se u okviru njega moraju
definisati mere i kriterijumi koji usmeravaju proces postizanja kvaliteta. Potrebno je usvojiti
pravila za jedan ponovljiv i upravljiv proces čiji proizvodi će dostizati odreĎeni nivo kaliteta.
Jedna od definicija koja se pominje u softverskoj literaturi je i definicija sa stanovišta potrošača.
Potrošač definiše kvalitet kao meru zadovoljavanja potreba kupca od strane proizvoda ili usluge.
Drugom reči, upotrebnim kvalitetom.
Najćešće zablude o kvalitetu:
1. Kvalitet moţe biti naknadno dodat i “utestiran“ – kvalitet mora biti opisan i ugraĎen u
proces stvaranja proizvoda.
2. Kvalitet dolazi sam od sebe – kvalitet ne nastaje tek tako. Proces razvoja mora se
definisati, sprovoditi i kontrolisati kako bi se dostigao odreĎeni nivo kvaliteta.
3. Kvalitet je jednodimenzionalna karakteristika i svakom znači isto - kvalitet ima više
dimenzija od kojih su najvaţnije: funkcionalnost, pouzdanost, upotrebljivost, efikasnost, stepen
podrške. Svaku od dimenzija prati odgovarajući tip testiranja softvera.
8.4 Standardi kvaliteta
Sledi pregled nekih od vodećih standarda kvaliteta softvera.
ISO9000
Ovaj standard sadrţi pet dokumenata razvijenih 1987. godine od strane MeĎunarodne organizacije
za standarde (ISO). Standardi ISO 9000 su generalno povezani sa neinformacionim procesom
proizvodnje, ali organizacije koje se bave razvojem softvera mogu imati koristi od njih. Svi
standardi ISO 9000 su vodiči i interpretacije, jer im nedostaju jasno definisana i stroga pravila.
ISO sertifikacija postaje sve vaţnija za proizvoĎače hardvera u Evropi i SAD-u, a sertifikati će
predstavljati obavezu za dobavljače softvera.
Standardi ISO 9000 predstavljaju konačan skup standarda kvaliteta, ali takoĎe i standarde
kvaliteta kao deo programa upravljanja kvalitetom (TQM – Total Quality Management). Ovaj
43
standard je jako razumljiv i definiše sve elemente kvaliteta u cilju pruţanja podrške dobavljaču
prilikom dizajna proizvoda i dostizanja odreĎenog nivoa kvaliteta.
ISO9002 pokriva kontrolu dizajna od strane dobavljača i razvojne aktivnosti. ISO9003 predstavlja
dobavljačevu sposobnost da otkrije i kontroliše nekonformitet proizvoda prilikom ispitivanja i
testiranja. ISO9004 opisuje standarde kvaliteta povezane sa ISO9001, ISO9002 i ISO9003 i
obezbeĎuje listu kvaliteta proizvoda.
Model zrelosti sposobnosti - CMMI (Capability Maturity Model Integration)
Institut za softverski inţenjering (SEI) krirao je model za procenu zrelosti softverskih procesa
organizacije i identifikaciju ključnih praksi koje su neophodne za povećanje zrelosti procesa.
Organizacije unapreĎuju karakteristike sopstvenih softverskih procesa i prolaze kroz različite faze
zrelosti. Model opisuje principe i prakse čija je baza zrelost softverskog procesa i ima za cilj da
pomogne u organizaciji softvera. Sadrţi pet nivoa zrelosti:
1. Početni (Initial): Softverski proces se karakteriše kao ad hoc, ponekad i kao haotičan
proces. Samo neki procesi su definisani, a uspeh zavisi od individualnih napora i snage.
2. Organizovani (Managed): Osnovno upravljanje procesima projekta obuhvata tri stavke:
troškove, raspored i funkcionalnosti. Nezaobilazno je ponavljanje ranijih uspešnih praksi na
sličnim projektima.
3. Definisani (Defined): Softverski proces je dokumentovan, standardizovan i integrisan u
standardni softverski proces organizacije, u pogledu menadţmenta kao i u pogledu inţenjerskih
aktivnosti. Svi projekti su odobrene, dizajnirane verzije standardnog softverskog procesa
organizacije za razvoj i odrţavanje softvera.
4. Kvantitativno organizovan (Quantitatively managed): Detalji merenja softverskog
procesa i kvaliteta proizvoda se skupljaju. Softverski proces i proizvodi se kontrolišu.
5. Optimizovan (Optimizing): Kontinuirani proces poboljšavanja je omogućen
kvantitivnom povratnom vezom iz procesa i lansiranjem inovativnih ideja i tehnologija.
ISO/IEC 9126 (Kvalitet softverskog proizvoda)
ISO 9126 je meĎunarodni standard koji se odnosi na kvalitet softverskih proizvoda. Standard nosi
naziv: Softverski inţenjering – Kvalitet proizvoda i sastoji se iz četri dela: modela kvaliteta,
eksterne i interne metrike i metrike kvaliteta u upotrebi. Standard odreĎuje odgovarajuće
karakteristike kvaliteta uzimajću u obzir namenu softverskih proizvoda. OdreĎuje šest
karakteristika kvaliteta i opisuje proces vrednovanja modela softverskog proizvoda. Ovaj
standard, prvobitno ISO 9126:1991, podeljen je na dva standarda ISO/IEC 9126 (Kvalitet
softverskog proizvoda) i ISO/IEC 14598 (Vrednovanje softverskog proizvoda).
Prvi deo standarda ISO 9126 odnosi se na Model kvaliteta. Standard opisuje dva tipa kvaliteta:
1. Interni i eksterni kvalitet (šest karakteristika eksternog i internog kvaliteta sa
podkarakteristikama)
2. Kvalitet u upotrebi (četri karakteristike kvaliteta u upotrebi - kombinacija efekata šest
karakteristika kvaliteta softverskog proizvoda)
Kako se meri kvalitet?
Kada se govori o kvalitetu i zadovoljenju zahteva za kvalitetom, tada se ističe pozicija kupca ili
naručioca tj. korisnika kome se proizvod distribuira. Korisnički zahtevi za kvalitetom odnose se
na kvalitet proizvoda u upotrebi. U toku ţivotnog ciklusa proizvoda vrši se i vrednovanje
softverskog proizvoda, kako bi se zadovoljenje zahteva za kvalitetom ugradilo u proces razvoja
softvera. Kvalitet se procenjuje merenjem intenih(obično statičko merenje meĎuproizvoda) i
eksternih(merenje ponašanja koda kada se izvršava) atributa ili merenjem atributa kvaliteta u
upotrebi. Ovaj model kvaliteta pruţa osnovu za merenje kvaliteta.
44
Atributi internogkvaliteta
Atributi eksternogkvaliteta
Proces kvaliteta
ProcesSoftverski
proizvod
Efekti
softverskog
proizvoda
Utice Utice Utice
Zavisi
od
Zavisi
od
Zavisi
od
Atributi kvalitetau upotrebi
Proces merenja Interna merenja Eksterna merenja
Merenja kvaliteta
u upotrebi
Kontekst
upotrebe
Slika 8.1- Kvalitet u ţivotnom ciklusu
Povezanost procesa kvaliteta i kvaliteta u upotrebi je jasna. Proces kvaliteta doprinosi kvalitetu
proizvoda, a kvalitet proizvoda upotrebnom kvalitetu. Moguća je i povratna sprega od proizvoda u
upotrebi, ka kvalitetu proizvoda tj. procesu kvaliteta. Interni atributi utiču na eksterne atribute, a
eksterni vrše uticaj na kvalitet u upotrebi. Moţe se zaključiti sledeće:
Zahtevi koji se odnose na kvalitet softverskog proizvoda uključuju kriterijume ocenjivanja za
interni kvalitet, eksterni kvalitet i kvalitet u upotrebi radi zadovoljenja potreba projektanata, onih
koji odrţavaju proizvod, naručilaca i korisnika. (ISO/IEC 14598-1:1999, tačka 8.)
Ţivotni ciklus proizvoda ima odreĎenu dinamiku, pa se tako menjaju i interne i eksterne
karakteristike i ovo treba imati u vidu kada se meri kvalitet proizvoda. Jasno je da se kvalitet
konačnog proizvoda meri preko eksternih atributa i upotebne vrednosti proizvoda, a da se npr.
kvalitet meĎuproizvoda ogleda u internim karakteristikama.
Drugi deo procesa merenja kvaliteta odnosi se i na upotrebu proizvoda i korisnost u upotrebi.
Zahtevi kvaliteta koje proizvod treba da ispuni podleţu podeli na:
- nezadovoljavajući i zadovoljavajući ili
- nadmašeni, ostvareni, minimalno prihvatljivi i neprihvatljivi zahtevi.
Naravno, postoje različiti aspekti kvaliteta i različite metrike vezane za faze ţivotnog ciklusa
proizvoda.
Vrednovanje elemenata moţe se vršiti direktnim merenjem ili merenjem posledica.
Definisani model kvaliteta se koristi za vrednovanje kvaliteta softverskog proizvoda. Ovaj model
se koristi u fazi postavljanja ciljeva kvaliteta za proizvod i meĎuproizvode. Vrši se hijerarhijska
dekompozicija softverskog proizvoda koja se oblikuje u listu parametara koje su u vezi sa
kvalitetom. Naravno, nije moguće merenje svih internih i eksternih karakteristika, kao ni merenje
kvaliteta u upotrebi u svim mogućim slučajevima.
8.5 Model kvaliteta (Eksterni i interni kvalitet)
Model kvaliteta deli atribute kvaliteta prema šest karakteristika:
- funkcionalnost (sposobnost softverskog proizvoda da obezbedi funkcije koje ispunjavaju
iskazane i podrazumevane potrebe kada se softver koristi pod uslovima)
- pouzdanost (sposobnost softverskog proizvoda da odrţava specificirani nivo performansi
kada se koristi pod specificiranim uslovima)
- upotrebljivost (sposobnost softverskog proizvoda da bude razumljiv, korišćen i atraktivan za
korisnika, kada se koristi pod specificiranim uslovima)
- efikasnost (sposobnost softverskog proizvoda da obezbedi odgovarajuće performanse u
odnosu na korišćene resurse pod postavljenim uslovima)
45
- pogodnost za odrţavanje (sposobnost softverskog proizvoda da bude modifikovan.
Modifikacija moţe da uključuje ispravke, poboljšanje ili adaptaciju softvera u odnosu na
promene okruţenja, kao i u zahtevima i funkcionalnim specifikacijama)
- prenosivost (sposobnost softverskog proizvoda da bude prenosiv iz jednog okruţenja u drugo)
Ove karakteristike se dalje dele na podkarakteristike koje se mogu meriti internim ili eksternim
metrikama.
Eksterni i interni kvalitet
Funkcionalnost PrenosivostPogodnost
za odrţavanjeEfikasnostUpotrebljivostPouzdanost
1. Pogodnost
2. Tacnost
3. Interoperabilnost
4. Sigurnost
5. Zadovoljenje
funkcionalnosti
1. Zrelost
2. Otpornost na
greške
3. Oporavljivost
4. Zadovoljenje
pouzdanosti
1. Razumljivost
2. Pogodnost za
ucenje
3. Izvršivost
4. Atraktivnost
5. Zadovoljenje
usaglašenosti
1. Ponašanje u
vremenu
2. Iskorišcenje
resursa
3. Zadovoljenje
efikasnosti
1. Pogodnost za
analizu
2. Izmenjivost
3. Stabilnost
4. Pogodnost za
testiranje
5. Zadovoljenje
pogodnosti za
odrţavanje
1. Prilagodljivost
2. Pogodnost za
instaliranje
3. Pogodnost za
istovremeno
postojanje
4. Zamenjivost
5. Zadovoljenje
prenosivosti
Slika 8.2 - Model kvaliteta za eksterni i interni kvalitet
Za svaku karakteristiku i podkarakteristiku, sposobnost softvera je odreĎena skupom internih
atributa koji mogu da se izmere. Karakteristike i podkarakteristike mogu da se mere eksterno
stepenom sposobnosti koji je obezbeĎen sistemom koji sadrţi softver.
Model kvaliteta u upotrebi
Svojstva kvaliteta u upotrebi su podeljena na četiri podkarakteristike:
- efektivnost (sposobnost softverskog proizvoda da omogući korisnicima postizanje ciljeva sa
tačnošću i kompletnošću u kontekstu specifične upotrebe)
- produktivnost (sposobnost softverskog proizvoda da omogući korisnicima upotrebu
odgovarajuće količine resursa u vezi sa efektivnošću postignutom u specificiranom kontekstu
upotrebe)
- bezbednost (sposobnost softverskog proizvoda za postizanje prihvatljivih nivoa rizika štete
ljudima, poslu, softveru, imovini ili okruţenju u kontekstu specifične upotrebe)
- zadovoljstvo (sposobnost softverskog proizvoda da zadovolji korisnike u kontekstu specifične
upotrebe)
Kvalitet u upotrebi je kvalitet sa stanovišta korisnika. Merenje se obično zahteva na sva tri nivoa,
jer ispunjavanje kriterijuma za interni kvalitet je obično nedovoljno za obezbeĎenje ispunjenja
kriterijuma za eksterni kvalitet i ispunjavanje kriterijuma za eksterno merenje podkarakteristika je
obično nedovoljno za obezbeĎenje ispunjenja kriterijuma za kvalitet u upotrebi.
Za merenje kvaliteta softvera prema modelu kvaliteta koriste se interne i eksterne metrike.
Interne metrike mogu se primeniti na softverske proizvode koji se ne izvršavaju (kao što su
specifikacije ili izvorni kod) za vreme projektovanja i kodiranja. U toku projektovanja softverskog
proizvoda meĎuproizvodi mogu da se vrednuju korišćenjem internih metrika koje mere unutrašnja
svojstva. Osnovna namena internih metrika je obezbeĎenje postizanja zahtevanog eksternog
kvaliteta i kvaliteta u upotrebi. Interne metrike obezbeĎuju pomoć korisnicima, osobama koje vrše
vrednovanje, osobama koje vrše testiranje i projektantima, omogućavaju vrednovanje kvaliteta
46
softverskog proizvoda i ukazuju na elemente kvaliteta mnogo ranije nego što softverski proizvod
postane izvršiv.
Interne metrike mere interne atribute ili pokazuju eksterne atribute analizom statičkih svojstava
meĎuproizvoda ili softverskog proizvoda koji se isporučuje. Merenja internih metrika koristi
učestalost kompozicije softverskih elemenata koji se, na primer, pojavljuju u naredbama izvornog
koda, dijagrama upravljanja, toka podataka i prikazima promene stanja.
Eksterne metrike koriste merenja softverskog proizvoda koje su izvedene iz merenja ponašanja
sistema čiji je on deo, testiranjem, izvršavanjem i posmatranjem softvera koji se izvršava ili
sistema. Pre naručivanja ili korišćenja softverskog proizvoda treba ga vrednovati korišćenjem
metrika koje su zasnovane na poslovnim objektima povezanim sa upotrebom, eksploatacijom i
upravljanjem proizvodom u specificiranom organizacionom i tehničkom okruţenju. Eksterne
metrike obezbeĎuju pomoć korisnicima, osobama koje vrše vrednovanje, osobama koje vrše
testiranje i projektantima i omogućavaju im vrednovanje kvaliteta softverskog proizvoda u toku
testiranja ili izvršavanja.
Preporučuje se da interne metrike koje se koriste imaju jaku vezu sa ciljnim eksternim
metrikama, tako da se mogu koristiti za predviĎanje vrednosti eksternih metrika. MeĎutim,
prilično je teško razviti teorijski model koji obezbeĎuje jaku vezu izmeĎu internih i eksternih
metrika.
Ove metrike odnose se na stepen do kog proizvod ispunjava potrebe korisnika radi postizanja
specificiranih ciljeva sa efektivnošću, produktivnošću, bezbednošću i zadovoljstvom u kontekstu
upotrebe. Vrednovanje kvaliteta u upotrebi vrši validaciju kvaliteta softverskog proizvoda u
scenarijima korisnik – zadatak.
8.6 Ţivotni ciklus softvera i standard ISO/IEC 12207
JUS standarde u oblasti softverskog inţenjerstva usvaja Institut za standardizaciju, odnosno
Komitet za softversko inţenjerstvo. Ovaj komitet kao i drugi komiteti ovog instituta, prate rad
odgovarajućeg ISO komiteta (JTC1/SC7) i prevode i usvajaju odgovarajuće standarde koje je
doneo ISO. Drugačije rečeno, JUS standardi su zapravo prevodi odgovarajućih ISO standarda.
JUS ISO/IEC 12207 - procesi ţivotnog ciklusa softvera
Ovaj meĎunarodni standard obezbeĎuje jedan takav zajednički okvir rada u upravljanju softverom
i u softverskom inţenjeringu, naročito u integrisanju proizvoda i usluga. Bavi se ţivotnim
ciklusima softvera od konceptualizacije ideje do njegovog povlačenja iz upotrebe i obezbeĎuje
kontrolisanje i usavršavanje svih procesa. Procesi koji su navedeni u standardu čine sveobuhvatan
skup. Svaka organizacija, zavisno od svojih ciljeva, moţe izabrati odgovarajući podskup kojim će
ostvariti ciljeve. Standard je tako projektovan da se moţe prilagoditi potrebi organizacije, projekta
ili specifičnoj primeni. Moţe se primeniti u slučajevima kada je softver samostalan entitet ili
sastavni deo sloţenog sistema.
Standard opisuje procese ţivotnog ciklusa softvera, njihov meĎusobni interfejs i definiše visoki
nivo relacija koje regulišu njihovu interakciju. JUS ISO/IEC 12207 opisuje (Slika 2.2).
- Primarne procese: nabavku, isporučivanje, razvoj, rukovanje sistemom i odrţavanje.
- Procese podrške ţivotnom ciklusu, koji doprinose uspehu i kvalitetu softverskog projekta:
dokumentovanje, upravljanje konfiguracijom, obezbeĎenje kvaliteta, verifikaciju, validaciju,
zajedničke preglede, proveru i rešavanje problema.
- Organizacione procese: upravljanje infrastrukturom, poboljšanje i obuku.
47
ORGANIZACIONI PROCESI
Upravljanje Infrastruktura Poboljšanje
Ljudski resursi
Aktivni menadţment Ponovno korišcenje Podrucje
inţenjeringa
ORGANIZACIONI PROCESI
Upravljanje Infrastruktura Poboljšanje
Ljudski resursi
Aktivni menadţment Ponovno korišcenje Podrucje
inţenjeringa
PRIMARNI PROCESINabavka Isporuka
RazvojRukovanje Odrţavanje
PROCESI
PODRŠKE
Dokumentovanje
Upravljanje
konfiguracijom
Obezbedenje
kvaliteta
Verifikacija
ValidacijaZajednicki
pregledi
ProveraRešavanje
problema
Upotrebljivost
Ocena
proizvoda
PROCESI
PODRŠKE
Dokumentovanje
Upravljanje
konfiguracijom
Obezbedenje
kvaliteta
Verifikacija
ValidacijaZajednicki
pregledi
ProveraRešavanje
problema
Upotrebljivost
Ocena
proizvoda
Slika 8.3. – Procesi uţivotnog ciklusa softvera (prema JUS/ISO 12207)
Standard opisuje arhitekturu procesa ţivotnog ciklusa softvera ne odreĎujući pojedinosti koje
govore o tome kako treba implementirati ili izvršiti aktivnosti i zadatke koje procesi sadrţe. On
takoĎe ne propisuje poseban model ţivotnog ciklusa softvera ili metod za razvoj softvera, ali npr.
definiše inţenjerske aktivnosti u procesu razvoja softvera.
Standard ISO/IEC 12207 je jedan od najznačajnijih standarda iz oblasti softverskog inţenjerstva.
Kao prilog tome je činjenica da je to jedan od najobraĎivanijih standarda. Od njegovog
publikovanja do danas se radi na dopunama, dodacima, standardu koji je uputstvo za tumačenje i
korišćenje standarda ISO/IEC 12207. Obzirom na trenutno interesovanje za ovaj standard, sigurno
je da će njegova vaţnost i popularnost u svetu softverskog inţenjeringa još uvek rasti.
Publikovani standardi iz oblasti softverskog inţenjerstva predstavljaju osnovu za uvoĎenje
sistema kvaliteta i, kao takvi, trebalo bi da naĎu široku primenu u organizacijama koje rade na
razvoju i uvoĎenju informacionih tehnologija.
48
Deo 3
Specifični poslovni informacioni sistemi
49
9. Sistemi za obradu transakcija
9.1 Sistemi za obradu transakcija kao podrška poslovnim operacijama
Transakcija je elementarna aktivnost koja se sprovodi u poslovnim operacijama. Maloprodaja,
rezervacija avio-karte, kupovina kreditnom karticom, upit nad stanjem zaliha su transakcije.
Sistemi za obradu transakcija) vrše obradu poslovnih transakcija preduzeća i tako podrţavaju
njegov rad. Transakcioni IS beleţi samu transakciju, kao i sve njene efekte u bazu podataka i
kreira dokumente koji se odnose na tu transakciju. Danas se mnogi transakcioni dokumenti, kao
što su narudţbenice ili fakture, izraĎuju u elektronskoj formi i nikad se ne pojavljuju na papiru.
Pristupom bazama podataka, Transakcioni IS takoĎe obraĎuje transakcije upita i tako pruţa
informacije, na primer, o stanju zaliha proizvoda ili kreditnom rejtingu kupca.
Transakcioni IS sistemi su neophodni za poslovanje u skoro svakoj savremenoj organizaciji. Kako
TPS dovode podatke u baze podataka organizacije, ovi sistemi su takoĎe i osnova na kojoj se
zasnivaju drugi, specijalizovani informacioni sistemi. Sistemi za obradu transakcija u
računovodstvu i obradi platnog spiska su bili prve aplikacije informacionih sistema, uvedene
sredinom pedesetih.
Slika 9.1 – Primer transakcionog IS
Modovi obrade transakcija
Obrada transakcija se moţe obaviti u jednom od dva moda, on-line (u realnom vremenu) ili batch,
u zavisnosti od potrebe za trenutnim izlazima i aţuriranjem baze podataka.
On-line obrada podrazumeva da se svaka transakcija u potpunosti obradi odmah po unosu.
“Odmah” znači da se obrada obavlja tokom vremena odgovora koje očekuje korisnik koji čeka na
izvršenje transakcije. U dobro dizajniranom sistemu, najveći broj transakcija se izvršava u roku od
jedne ili dve sekunde. On-line obrada transakcija (skraćeno: OLTP) je najčešći mod koji se danas
koristi. Ovo je naročito karakteristično za aplikacije koje pokreću korisnici, kao što su one koje
podrţavaju terminale na prodajnim mestima, automatske mašine za podizanje gotovine ili
kompjuterizovane sisteme za rezervaciju avio-karata.
Neke vrste transakcija ne traţe toliko brz i, uopšteno, relativno skup odgovor. Alternativni mod
obrade, batch obrada, se zasniva na sakupljanju podataka o transakcijama tokom odreĎenog
vremenskog perioda, a zatim obrada celog skupa od jednom. Batch obrada je najčešće ciklična:
50
dnevni, nedeljni ili mesečni ciklus rada se uspostavlja u zavisnosti od prirode transakcija. Pored
prednosti niţih troškova, batch obrada je lakša za kontrolu od on-line obrade.
Treba imati u vidu bitnu razliku izmeĎu ova dva moda: baza podataka je uvek aţurna kod on-line
obrade transakcija, nasuprot batch obradi.
Aktivnosti obrade transakcija
Obrada pojedinačnih transakcija, zavisi do odreĎenog nivoa od njihove prirode. MeĎutim, ovde
razmatramo opšte elemente obrade transakcija: prikupljanje i validacija podataka, koraci obrade u
zavisnosti od transakcije i odrţavanje baze podataka.
Prikupljanje podataka - Stari metodi beleţenja transakcije su se u najvećem delu oslanjali na
ručni unos. Sve manje sistema danas koristi takve tehnike kao što su unos podataka sa tastature iz
dokumenata. Danas se često koristi direktan unos podataka kroz automatizaciju izvornih
podataka.
Sve više se sistemi za obradu transakcija zasnivaju na elektronskoj razmeni podataka (EDI).
Zamenom papirnih dokumenata formatiranim podacima o transakciji poslatih preko
telekomunikacionih mreţa, ovi sistemi obezbeĎuju komunikaciju računara bez ponovnih unosa
podataka. Iako se koristi i interno u nekim firmama, EDI primarno zadovoljava potrebe
meĎukompanijske komunikacije.
Validacija podataka - Tipični testovi validacije podataka obuhvataju traţenje nedostajućih
elemenata, validnih kodova (veličina i tip polja) i validnih vrednosti (da li je vrednost ili kod u
datom opsegu?).
Izlazi obezbeĎeni sistemima za obradu transakcija
Izlazi koji su obezbeĎeni Transakcionim IS mogu biti klasifikovani kao transakcioni dokumenti,
odgovori na upit, i izveštaji.
Transakcioni dokumenti - fakture, narudţbenice, ili računi. Ovi transakcioni dokumenti
odreĎuju da li se akcija odigrala ili informišu o jednoj ili više transakcija. Transakcioni dokumenti
zahtevaju ručno rukovanje i , u nekim slučajevima, distribuciju umnoţenih kopija. Ovaj proces je
skup i vodi ka nedoslednosti ako jedna od kopija ne dospe na svoje odredište. Elektronska
razmena dokumenta eliminše većinu ovih problema.
Odgovori na upite i izveštaji– Transakcioni IS nude odreĎene upitne i jednostavne mogućnosti
izveštavanja. Većina upita proizvodi pun ekran informacija, pošto nije specijalizovana za
odreĎene potrebe korisnika.
51
10. Analitički informacioni sistemi
Potrebe menadţera za informacijama
Imajući prethodno rečeno u vidu, u centru paţnje MIS-a je identifikacija potreba menadţera za
informacijama, zbog uloge i zadataka menadţera. Informacija je podatak koji je tako organizovan
da ima značenje za menadţera, pri čemu treba imati u vidu da je podatak činjenica.
Ne sme se izgubiti iz vida da je količina obraĎenih podataka u stalnom porastu i u senci kvaliteta
tj. tačnosti i postupnosti dostupnih podataka.
Na dobijanje kvalitetnih informacija prema potrebama menadţera, sa jedne strane utiče stepen
organizovanosti i sreĎenosti preduzeća, a sa druge strane primena savremenih softverskih alata
(npr. OLAP alata) koji omogućuju formiranje skladišta podataka (Data Warehouse) kao
specifičnih analitičkih baza podataka.
Informacije su menadţeru potrebne da bi mogao da donosi odluke i prati njihovo sprovoĎenje,
upozna se sa ciljevima, prati stanje izvršenja tekućih zadataka i prati tok donetih odluka. Druga
strana potrebe menadţera za informacijama vezana je za informisanje o relevantnim pojavama,
kao što su praćenje stanja poslovno-proizvodnih elemenata, praćenje kapaciteta, zaliha,
proizvodnje i dr. TakoĎe, menadţeru su potrebne informacije i o meĎuljudskim odnosima, kao i
stanje u organizaciji i okruţenju.
Pritom se ne sme zaboraviti na to šta menadţment ţeli. Menadţment ţeli korišćenje "sveţe"
informacije, sa bilo kog mesta, u bilo koje vreme, i pritom da doĎe do neprimetne integracije u
postojeći sistem. TakoĎe, menadţment ţeli jedinstven i integrisan izvor podataka, da samostalno
pravi izveštaje i da ima jednostavan alat za podršku odlučivanju.
Menadţment je proces planiranja, organizovanja i kontrolisanja rada ljudi u datim uslovima radi
postizanja ciljeva. Imajući to u vidu, proces menadţment je komuniciranje, motivacija, voĎenje i
odlučivanje koji se mogu podvesti pod upravljanje i rukovoĎenje, što je subjektivna podrška
menadţera u ostvarivanju radnih sadrţaja procesa menadţmenta.
Na osnovu definisanih postavki, nivoi definisanja informacija vezani su za strateški, taktički i
operativni nivo.
Strateski nivo treba da odgovori na pitanje šta treba raditi i tu se definišu ciljevi i resursi. Taktički
nivo treba da odgovori na pitanje kako treba da se radi, i gde se upravlja resursima i za to se
definišu postupci i uputstva.
Operativni nivo treba da odgovori na pitanje ko treba da uradi i tu se prati izvoĎenje i kontrola
aktivnosti i vrši izrada izveštaja.
Dakle, na strateškom nivou daje se prikaz koji objedinjuje sve značajnije ciljeve što čini
dugoročan okvir, taktički nivo omogućuje prilagoĎavanje aktivnosti na ostvarivanju ciljeva
strateskog nivoa i to je uţi vremenski i prostorni zahvati i operativni nivo gde se sprovode
definisani zadaci tj. izvodi neposredna realizacija.
10.1 Sistemi za podršku odlučivanju (DSS, Decision Support Systems)
Sistemi za podršku odlučivanju, kao nadgradnja više različitih disciplina – u prvom redu
menadţmenta i informatike, korene imaju u teoriji odlučivanja, a granaju se ka raznim oblastima
ljudske delatnosti – od prirodnih nauka, tehnike, tehnologije, ekonomije i društvenih delatnosti,
do edukacije.
Sistemske naučne discipline i operaciona istraţivanja ponudili su teorijski okvir za analizu
odlučivanja, potreban za projektovanje korisnog i relevantnog normativnog pristupa izboru
ponuĎenih rešenja.
52
Pojava sistema za podršku odlučivanju – SPO (Decision Support Systems, DSS), namenjenih
slabo struktuiranim problemima (kakvi su gotovo svi problemi odlučivanja), i uključivanje
"mekih" podataka u optimizacione modele, donose suštinski nov pristup ranije poznatim
konceptima informacionih sistema. Korisniku SPO konačno je omogućeno da model putem kojeg
rešava realni problem uprosti tamo gde je to potrebno i moguće, a da u onim aspektima koje
detaljno analizira zadrţi njegovu realnu sloţenost.
Akcenat je na sistemu za donošenje odluke, koji se sastoji od korisnika/donosioca odluke,
suočenog sa nekim zadatkom u organizacionom okruţenju, koji upotrebljava mogućnost nazvanu
SPO.
Početak razvoja SPO vezan je za šezdesete godine, kada su se definisali strukturirani izveštaji.
Sedamdesetih godina imamo pojavu Management Decision Systems (MDS) i specifičnih SPO.
Osamdesetih godina se razvijaju Group Decision Support Systems (GDSS), Executive
Information Systems (EIS) i Expert Systems. Devedesetih godina se pojavljuje Data Warehouse,
On-Line Analytical Processing, Intranet, Visual modeling. (Slika 10.1).
1960-te
• strukturirani izveštaji
• interaktivna pretraţivanja sistema
1970-te
• MDS - Management Decision Systems
• specificni DSS
1980-te
• GDSS -Group Decision Support
Systems
• EIS - Executive Information Systems
1990-te
• Data Warehouse
• On-Line Analytical Processing
• Visual modeling
2000-te
• Business Intelligence
• Data Mininig
• Knowledge Management
Slika 10.1 – Evolucija SPO
SPO sistemi su razvijani u pravcu aktivnih sistema koji su spremni da u svakom trenutku
odgovore i na neplanirane informacione zahteve. Stoga su SPO sistemi često fokusirani na
pojedinačne specifične odluke ili na grupu povezanih odluka.
Danas su SPO prepoznatljiva kategorija informacionih sistema koji obezbeĎuju menadţerima
kontrolu njihovih podataka, pristup analitičkim alatima, kao i konsultacije i komunikaciju sa
distribuiranim grupama menadţment tima.
53
Mesto i uloga SPO u odlučivanju
Svako odlučivanje počinje uočavanjem problema. Problem je bilo koja situacija u kojoj se neko
sadašnje ili dato stanje treba promeniti, jer onakvo kakvo jeste zbog nečega ne zadovoljava.
Odluka je inicirana kada donosilac odluke percipira da stanje sistema koji ga okruţuje nije
zadovoljavajuće i da je razlika izmeĎu ţeljenog i stvarnog stanja značajna.
Kada je odluka inicirana, donosilac svoja htenja uobličava u cilj. Njegov cilj moţe da bude
postizanje zadovoljavajućeg ili optimalnog stanja.
Ako se traţi zadovoljavajuće stanje, onda je dovoljno da se naĎe zadovoljavajuća alternativa i
traţenje moţe da bude obustavljeno. MeĎutim, kada se traţi optimum, moraju se ispitati, uporediti
i rangirati sve moguće alternative, a u skladu sa uspostavljenim sistemom kriterijuma.
Racionalizacija ovog postupka sprovodi se uvoĎenjem kriterijuma eliminacije i optimizacionih
metoda i modela.
Dakle, pod odlučivanjem se podrazumeva izbor jedne ili više od raspoloţivih uporeĎivanih
alternativa koja će obezbediti postizanje cilja.
Bitno je uočiti dve kritične situacije koje prethode odlučivanju: nastajanje problema i uočavanje
problema. Vremenski period koji proĎe izmeĎu ove dve situacije (a koji je praktično neizbeţan),
nuţno je da bude što kraći, kako bi i negativne posledice nastanka problema – do njegovog
rešavanja – bile što manje.
Kvalitet i brzina reagovanja na nastali problem, kao i, uostalom, ostale faze procesa odlučivanja, u
dobroj meri zavise od psiholoških karakteristika donosioca odluke, ali i od vrste problema,
sloţenosti, strukturiranosti i dr.
Menadţeri i njihovi timovi moraju da odluče koje informacije i analize su preko potrebne za
podršku u upravljanju i poslovnim aktivnostima. Nekim menadţerima su potrebni i detaljni
podaci o poslovnim poduhvatima i podaci rekapitulacije. Većina menadţera traţi samo podatke
rekapitulacije vezane za poslovne poduhvate. Menadţeri obično ţele mnogo mapa i grafova;
nekolicina njih tabele i cifre. Mnogi menadţeri ţele stalno ili periodično dostupnu informaciju, i
nekolicina njih ţeli traţenu informaciju on-line i trenutno. Menadţeri ţele finansijske analize i
neki insistiraju na "mekim", manje finansijskim ili kvalitativnim informacijama.
SPO treba da obezbedi menadţeru vremenski odgovarajuću informaciju, koja će takoĎe biti tačna,
relevantna i kompletna. SPO mora da prikaţe informaciju u adekvatnoj formi, kako bi bila laka za
razumevanje i upravljanje. Informacija prikazana SPO-om moţe biti rezultat ili moţe biti
prikupljena sa spoljašnih izvora. SPO moţe da prikaţe i unutrašnje i spoljašnje činjenice, različita
mišljenja i prognoze koje bi pomogle menadţeru. Menadţer ţeli pravu informaciju, u pravo
vreme i u pravoj formi.
SPO se koriste za slabo struktuirane i nedovoljno specificirane probleme. Osnovni razlog zbog
kojeg se oni više koriste na višim nivoima odlučivanja jeste što su, po prirodi stvari, niţi nivoi
odlučivanja suočeni sa bolje struktuiranim problemima, te su, samim tim, u prilici da koriste
egzaktne, kvantitativne metode, koje su jednostavnije za primenu i mahom daju jednoznačne
rezultate.
Svrha SPO je da podrţi, a ne da zameni donosioca odluka. SPO ne donosi odluke automatski, već
samo obezbeĎuje analizu i podršku potrebnu za konkretnije odlučivanje.
Pošto je SPO namenjen odlučivanju, on pokušava da integriše tekovine nauke o upravljanju
(management) i tradicionalne funkcije obrade podataka. Dakle, SPO sadrţi algoritme logičkih i
racionalnih procesa putem kojih klasifikuje, uporeĎuje i formira informacije za odlučivanje.
SPO se moţe definisati i kao informacioni sistem koji ispunjava potrebe strateškog odlučivanja,
ali on treba da podrţava donošenje odluka na svim nivoima odlučivanja. Zbog toga je
54
najcelishodnija izgradnja distribuiranih SPO sa pristupom svim potrebnim informacionim
resursima.
Ovakav pristup omogućava postepeno dodavanje novih komponenti SPO, koji će se uklopiti u
postojeće sisteme. U tom smislu, osnovu SPO čine programi – interfejsi koji pristupaju
analitičkim bazama podataka (skladišta podataka) i izvlače iz njih sintetičku informaciju u obliku
i formatu kakav je potreban za dati nivo odlučivanja. Deo podataka za formiranje baze SPO moţe
se koristiti iz spoljnih izvora ili specijalizovanih datoteka. Ovo je naročito karakteristično za
najsloţenije – strategijske informacije koje pruţa SPO.
Struktura sistema za podršku odlučivanju
Konceptualni model SPO ima:
- Podsistem za upravljanje podacima uključuje bazu podataka koja sadrţi relevantne podatke,
kao i softver za upravljanje podacima (SUBP). Baza podataka o predmetnom sistemu ("tvrdi",
egzaktni podaci i heuristički, "meki" podaci, koji su rezultat ekspertnih ocena, prognoza,
trendova).
- Podsistem za upravljanje modelima je softverski paket koji sadrţi finansijske, statističke i
druge kvantitativne modele preko kojih se obezbeĎuju visoke analitičke sposobnosti sistema.
Sadrţi i specijalne jezike za izgradnju korisničkih modela. Baza modela sadrţi skup
raspoloţivih metoda i tehnika, projektovanih saglasno ciljevima koje konkretni SPO treba da
zadovolji.
- Podsistem korisničkog interfejsa preko koga korisnik komunicira i upravlja SPO sistemom.
Korisnički interfejs artikuliše zahteve korisnika i prezentira izlaze iz sistema za podršku
odlučivanju.
Drugira?unarski orijentisani
sistemi
Drugiracunarski orijentisani
sistemi
Upravljanjepodacima
Upravljanjepodacima
Upravljanjemodelima
Upravljanjemodelima
Upravljanjeznanjem
Upravljanjeznanjem
Menadţer(korisnik)
Menadţer(korisnik)
Korisni?kiinterfejs
Korisnickiinterfejs
Slika 10.1- Struktura sistema za podršku odlučivanju
Podsistem za upravljanje podacima
Podsistem za upravljanje podacima je baza podataka koja predstavlja konstitutivni elemenat SPO
te je, samim tim, raznim njenim aspektima posvećivana značajna paţnja. U tom smislu, srećemo
pristup inicijalnog projektovanja baze podataka SPO, koji polazi od potreba rešavanja problema
radi kojeg se gradi SPO, ili ekstrakcije podataka za potrebe baze podataka SPO iz realne baze
podataka u Data Warehouse (skladište podataka) i upotrebu OLAP alata.
Kako se sistem za podršku odlučivanju po pravilu gradi za potrebe strukture koja već ima razvijen
bazni (transakcioni) informacioni sistem, logično je projekat baze podataka SPO maksimalno
zasnivati na osnovama baze podataka tog sistema. Stoga bi pristup koji polazi od ekstrakcije
55
podataka, a zatim projektovanja skladišta podataka, uz dopune podacima kojih nema u bazi
podataka realnog sistema, sigurno bio najracionalniji.
Preslikavanje podataka iz okruţenja u bazu podataka SPO
Većina autora preuzimanje podataka iz okruţenja u bazu podataka sistema za podršku odlučivanju
naziva "ekstrakcijom". Kako se ovi podaci ne ekstrahuju prosto, već trpe izvesne formalne i
suštinske promene pre smeštanja u bazu podataka SPO, termin "preslikavanje" je adekvatniji i
precizniji za proces koji označava.
Zapravo, formiranje baze podataka SPO odvija se u dve faze:
- selekcija podataka iz okruţenja
- preslikavanje tih podataka u bazu podataka SPO (Data Warehouse).
Prva faza podrazumeva aktivnosti čiji je osnovni kriterijum namena SPO-a koji se projektuje. U
zavisnosti od osnovnog cilja kojem SPO treba da udovolji, uspostavljaju se bliţi kriterijumi
selekcije, na osnovu kojih se vrši izbor kandidata za bazu SPO (naprimer, iz istog okruţenja,
selekcije podataka za SPO u marketingu i proizvodnji biće vrlo različite).
I za drugu fazu – preslikavanje podataka, osnovni kriterijum je zadat u postavci problema koji
predmetni SPO treba da rešava. Dakle, u zavisnosti od svrhe i cilja koji je pred SPO postavljen,
rezultat i kvalitet preslikavanja vrednuju se kroz sposobnost SPO da reši problem radi kojeg je
projektovan.
Pod izvorima podataka iz okruţenja podrazumevamo:
- bazu podataka realnog sistema za koji se projektuje SPO (egzaktni podaci, nastali u realnom
sistemu, kroz procese i transakcije poslovanja),
- ostale izvore podataka od interesa za probleme koje SPO treba da rešava (baze podataka
drugih institucija, granskih i drţavnih organizacija, informacionih servisa i sl.).
Preslikavanje obuhvata podatke razlikujući ih po vrsti (karakteru):
- kao "tvrde", egzaktne podatke, koji odraţavaju stanje i promene u sistemu i okruţenju,
- kao "meke" podatke sačuvane u iskustvu eksperata i/ili dobijene kao rezultat prognoza,
predviĎanja, procena, simulacija, heurističkih, intuitivnih, ili nekih drugih "mekih" modela.
Podsistem za upravljanje modelima
Podsistem za upravljanje modelima nisu samo baze modela SPO već i njihovo funkcionalno
povezivanje sa bazom podataka i korisničkim interfejsom.
Ovom integracijom dobija se podsistem za upravljanje modelima koji je softverski paket koji
sadrţi finansijske, statističke i druge kvantitativne modele preko kojih se obezbeĎuju visoke
analitičke sposobnosti sistema. Uključuje i specijalne jezike za izgradnju korisničkih modela.
Uz obezbeĎenje navedenih funkcija za upravljanje bazom modela, veoma sloţeni problemi su u
domenu integracije baze modela sa bazom podataka i korisničkim interfejsom. Ovi problemi
proizilaze iz potrebe za usklaĎivanjem raznorodnih zahteva korisnika za pristup modelima,
kontrolu izvršavanja modela, interaktivnu manipulaciju podacima, izmene u modelu i obradi,
generisanje izlaznih izveštaja i sl. Ovi problemi se razrešavaju korišćenjem OLAP alata, o čemu
će kasnije više biti reči.
Podsistem korisničkog interfejsa
Podsistem korisničkog interfejsa je softverski podsistem za artikulaciju zahteva korisnika i
prezentaciju izlaza iz sistema za podršku odlučivanju. Ima veoma sloţenu funkciju, koju realizuje
putem četiri svoje komponente:
- alati za izradu korisničkog interfejsa, generatori, upiti i alati za izveštavanje
- jezik za pokretanje akcije: šta korisnik moţe da uradi u komunikaciji sa sistemom, putem
tastature, funkcijskih dirki, taktilnog panela, dţojstika, upravljanjem glasom i sl.
56
- jezik za prikaz ili prezentaciju: šta korisnik moţe da vidi; jezik za prikaz aktivira opcije kao
što su : printer, ploter, ekran, audio izlaz i sl.)
- baza znanja: šta korisnik treba da zna; korisnički priručnik (u formi on-line priručnika, serije
help funkcija ili slično).
Specifična kombinacija ovih mogućnosti predstavlja konkretan "stil dijaloga". Naprimer, moţe
uključiti stil pitanja-i-odgovori, ili stil menija. Izbor stila dijaloga uslovljen je, logično, tipom
korisnika, vrstom obrade i situacija odlučivanja.
SPO arhitektura i mreţa
SPO arhitektura i mreţa obuhvata hardver, softver i podatke o sistemu. SPO treba da definiše
koliko je komponenti u sistemu integrisano i u vezi i treba da omogući korišćenje veb browsera i
kompanijskog intraneta.
Većina arhitektura SPO smešta softverske modele na serveru, dok se korisnički interfejsi
distribuiraju klijentima. Stepen korišćenja mreţe je različit za razne vrste SPO. U slučaju SPO
zasnovanih na podacima, moţe se reći da se mreţno okruţenje koristi u većini slučajeva. Za
realizaciju klijentske strane obično se koriste Web stranice i Java. Baza podataka SPO predstavlja
kolekciju podataka organizovanih tako da obezbedi jednostavan pristup i analizu podataka.
Mreţna komponenta SPO se odnosi na to kako je hardver organizovan, kako se softver i podaci
distribuiraju kroz sistem i kako su sve komponente integrisane i fizički povezane. Pri tome je vrlo
vaţna osobina skalabilnosti, koja podrazumeva mogućnost relativno jednostavnog proširenja
sistema radi podrške veće količine podataka i korisnika.
Dobro definisana arhitektura SPO obezbeĎuje da svi korisnici mogu da rade zajedno, kao i
poboljšanje planiranja i komunikacije izmeĎu svih učesnika sistema.
SPO tehnologija
Identifikovana su tri nivoa SPO tehnologija. Razmotrićemo ih razvijajuići ih od nivoa najbliţeg
stvarnom DSS-u do onog najudaljenijeg.
1. Specifični SPO
Specifični DSS je sistem sa kojim menadţer radi tokom procesa donošenja odluka. Naši primeri
DSS-a za analizu trţišta, procenu joint – venture-a..., su sistemi ovog tipa.
Specifični DSS je konstruisan korišćenjem DSS alata za generisanje, koji ćemo opisati u daljem
tekstu. Različiti specifični SPO su dostupni na trţištu softvera. Kako bilo, trebalo ih je prilagoditi
stanjima okruţenja u kojima će biti korišćeni. SPO-i trpe mnoge promene tokom njihovog
korišćenja. Zbog toga se za bilo koji specifični SPO moţe očekivati da se unapredi tokom
vremena.
2. SPO generatori
SPO generator je softverski paket koji omogućuje laku i brzu izgradnju specifičnog SPO-a.
Mogućnosti generatora u mnogome variraju. Glavne karakteristike su mu da mnoštvo procesa i
podataka koji su neophodni za funkcionisanje su unapred isprogramirani i, prema tome, ugraĎeni
u specifični SPO koji ne zahteva preterano programiranje.
RazraĎeni SPO generatori, podrţavaju mnoštvo alata za analizu podataka, finansijsko modeliranje
i predviĎanje, kombinovane sa mogućnosti pristupa mnogim bazama podataka za istraţivanje i
izveštavanje. Generatori takoĎe sadrţe kombinovane grafičke pakete.
Paketi za tablični proračun, kao što je Excel ili Lotus, nude mnogo veće mogućnosti za
generisanje jednostavnih SPO-a. Specijalizivani uzorci, koji su specijalizovani modeli za lakšu
uoptrebu posebnih aplikacija i neproceduralnih jezičkih paketa, imaju ulogu da pojednostave
upotrebu tabličnih proračuna za SPO. Neproceduralni jezici četvrte generacije različitih DBMS
obezbeĎuju drugačiji pristup generisanju specifičnog SPO-a. Glavna odlika jednostavnog
korišćenja tabličnog proračuna i kreiranja SPO-a leţi u kasnijem lakom razdvajanju podataka od
modela.
57
3. SPO alati
Mnogi alati mogu biti primenjeni prilikom izbradnje SPO generatora ili specifičnog SPO-a. Ovi
alati uključuju programske jezike sa dobrim mogućnostima pristupa nizovima podataka,
jednostavne tablične pakete, pakete za statističke proračune i DBMS-e sa mogućnošću upita.
Kompanija moţe odlučiti da koristi alate kao što su programski jezici za izgradnju sopstvenog
SPO generatora, specijalizovanog za posebne oblasti delatnosti, počevši od nule. Mogućnosti
razvijene korišćenjem sličnih generatora mogu doprineti konkurentnosti firme.
Kako se razvija SPO
Sistemi za podršku odlučivanju po svojoj prirodi su prilagodljiviji nego transakcioni procesi ili
sistemi za upravljanje izveštavanjem. SPO je skup mogućnosti koje podrţavaju proces donošenja
odluka od strane pojedinaca ili grupa. Kako se potrebe ovih ljudi menjaju, SPO bi trebao da se
menja sa njima – SPO-i su ustvari izgraĎeni da bi se menjali. Razmotrićemo ova tri pristupa
razvoju SPO-a.
Quick-Hit pristup
Ovaj pristup je najzastupljeniji kod SPO-a. Najviše SPO-a je izgraĎeno za ličnu upotrebu
donosilaca odluka. Inicijativa uglavnom dolazi od strane pojedinačnih menadţera, tako da je SPO
izgraĎen podjednako od strane menadţera kao i od strane programera koji pripadaju manje ili više
formalnoj grupi SPO-a. Generalno gledano, SPO generator se primenjuje, ponekad kao tablični
proračun sa šablonima. Nivo investicija koji se ostvaruje ovim pristupom je nizak i otplata moţe
trajati dugo.
Razvoj tradicionalnog ţivotnog ciklusa
Kao što ćemo prodiskutovati o tome u petom poglavlju, veliki softverski sistemi su razvijeni
disciplinovano sa primenom metodologije ţivotnog cikluca. Ovaj proces počinje detaljnom
analizom sistema i planom, nastavlja se kroz proces dizajniranja uz kodiranje i testiranje i dolazi
do implementacije – ovo je razvojni ţivotni ciklus. Proces je dugotrajan i ne postoje delovi
sistema koji mogu funkcionisati dok se sistem ceo ne završi.
Ova razvojna metodologija je pogodna za kompleksne sisteme, pogotovu za one koje koriste
mnogi korisnici i čije informacione potrebe mogu biti zadovoljene tokom procesa analiziranja.
Ovo je realna situacija prilikom izgradnje jednog SPO-a. Zbog toga, SPO generator je veliki
organizacioni SPO modelno orijentisan koji utiče na mnoge funkcionalne jedinice poslovnog
procesa u organizaciji i moţe koristiti metodologiju ţivotnog ciklusa. Ali prilikom razvoja
specifičnog SPO-a, ovakva praksa je češće izuzetak nego pravilo.
Iterativni razvoj
U praksi SPO-a, budući korisnici generalno ne znaju šta ţele od sistema. Sve više, analize
pokazuju odreĎene nedostatke prilikom korišćenja. Kao i u mnogim drugim ţivotnim
aktivnostima, učimo šta ţelimo da postignemo odreĎenim aktivnostima. Da bi to postigli pomoću
SPO-a, potreban nam je prototip sistema – jednostavna inicijalna verzija koju moţemo koristiti
prilikom eksperimenata i pomoću koje moţemo naučiti kako da postignemo ţeljene karakteristike
sistema.
Iterativni razvoj sistema se oslanja na izgradnji prototipa i njegovom poboljšavanju. Proces
počinje kada budući korisnik i tvorac SPO-a zajedno definišu problem koji ţele da reše i tada
raspravljaju o sistemu, najčešće samo par sati. Oni identifikuju naj potrebnije elemente.
Programer tada izraĎuje jednostavnu verziju sistema, zanemarujući mnoge sloţene aspekte
funcionisanja. Da bi konstruisao stvarni SPO, sve tri komponente (baza podataka, model i
interfejs) trebali bi biti izraĎeni uz olakšice koje nam nudi SPO generator ili pomoću SPO alata.
Posebno se paţnja posvećuje tokom razvoja prototipa na komponentu interfejsa. Sada korisnici
imaju nešto sa čime mogu eksperimentisati i simulirati rad.
58
Iterativni, ponavljajući proces prati proces poboljšanja prototipa. Konačni korisnici predlaţu
modifikacije postojećih verzija sistema. Programeri analiziraju ove predloge i prilagoĎavaju im
SPO. Prototip, koji je izmenjen kroz nekoliko takvih iteracija, se testira i to se dokumentuje i to
moţe biti konačna verzija SPO-a.
Kako se sistem koristi, karakteristike se poboljšavaju: Problemi donošenja odluka se pojavljuju i
korisnici zahtevaju promene sistema. U informacionom društvu koje se razvija, obim potrebnih
odluka nastavlja da se povećava dramatično. SPO je napravljen da zadovoljava ove promene u
potrebama. Svaka uspešna modifikacija moţe se smatrati kao sledeća iteracija u procesu izgradnje
i odrţavanja SPO-a u skladu sa porebama korisnika.
Vrste sistema za podršku u odlučivanju
SPO orijentisan podacima (Data Driven) su sistemi koji koriste strukturirane podatke i
uglavnom su orijentisani na File Drawer i management reporting systems, kao i na upite i alate za
pretraţivanje. SPO bazirani na podacima (Data Driven DSS) stavljaju akcenat na pristup i
manipulisanje strukturiranim podacima u veoma velikim bazama (data warehouse), koje sadrţe
kako interne tako i eksterne podatke. Data warehouse sistem omogućava efikasan pristup ovim
podacima pomoću kompjuterskih alata prilagoĎenih specifičnim zadacima, kao i pomoću opštih
alata koji obezbeĎuju dodatnu funkcionalnost. Data Driven DSS sa OLAP alatima poseduju
veoma visok stepen funkcionalnosti jer omogućavaju i efikasnu analizu velike kolekcije
istorijskih podataka.
Modeli odlučivanja (Model Driven DSS) - Donošenje odluke je vrlo jednostavno ako su
razmotreni svi relevantni faktori koji se tiču odreĎivanja posledica, što je uglavnom nemoguće, pa
tako ni odgovarajući model ne moţe biti sveobuhvatan. U svakom slučaju, model koji predstavlja
realni sistem moţe obezbediti rezultate koji će biti osnova za donošenje odluke.
SPO orijentisani modelima koriste matematičke i analitiče alate za izradu npr. finansijskih
modela, modela predstavljanja, optimizacionih modela. Koriste jednostavne statističke i analitičke
alate i velike baze podataka nisu potrebne.
Ovi sistemi akcenat stavljaju na izgradnju i proučavanje modela. OLAP sistemi, koji
omogućavaju kompleksne analize bazirane na modelima, objedinjuju modeliranje, pretraţivanje
velike količine podataka i mogućnost sumiranja podataka. Ovakvi sistemi nazivaju se hibridnim
SPO sistemima. Čisto modelima orijentisani sistemi koriste podatke i parametre obezbeĎene od
strane donosioca odluke, ali oni obično nisu intenzivno orijentisani na podatke.
Modeli grupnog odlučivanja (komunikacioni SPO) uključuju komunikacije, kolaboraciju i
tehnologije za podršku u odlučivanju i to su interaktivni kompjuterski orijentisani sistemi.
Grupno odlučivanje, kao poseban oblik organizacionog odlučivanja, nosi odreĎene specifičnosti,
te se zasniva na posebnim, ili modifikovanim modelima odlučivanja.
Metode grupnog odlučivanja, kao metode timskog rada, mobilišu znanja i iskustva šireg kruga
stručnjaka koji, koristeći različite tehnike, imaju za zadatak što iscrpnije utvrĎivanje i
objektivizaciju alternativa neophodnih za odlučivanje.
Organizacioni modeli odlučivanja (Inter-Organizational DSS) su relativno nova kategorija
SPO nastala sa pojavom Interneta. Internet daje komunikacionu vezu sa više tipova
interorganizacionih sistema, uključujući i SPO. Organizaciono donošenje odluke predstavlja
posebnu klasu procesa odlučivanja u odnosu na individualno odlučivanje. Interorganizacioni
sistemi omogućavaju udaljenim korisnicima da pristupe kompanijskom intranetu i, ukoliko imaju
autorizovanu privilegiju, da koriste odreĎene SPO servise. Tako, naprimer, kompanija moţe
učiniti dostupnim SPO zasnovan na podacima za svoje dobavljače ili SPO zasnovan na modelima
za kupce, kako bi im se omogućilo da dizajniraju ili izaberu odgovarajući proizvod.
Sugestivni SPO (Knowledge driven DSS) orijentisan je data mining sistemima, koji pomaţu u
analizi i daju sugestije za veze izmeĎu podataka. Data mining je, zapravo, proces pretraţivanja
velike količine podataka u cilju pronalaţenja kontekstnih veza meĎu tim podacima. Ovaj tip SPO
59
još se zove i menadţment ekspert sistemi jer daje sugestije i predlaţe akcije menadţera, tj. to su
čovek-mašina sistemi za specijalizovano rešavanje problema koji koriste specifične modele za
procesiranje pravila ili za identifikaciju veza izmeĎu podataka.
Document driven DSS koriste se za pretraţivanje nestrukturisanih dokumenata i Web stranica
velikih baza podataka dokumenata, baza podataka za hiper tekst, slike, zvuk i video. Primeri za
ovaj tip su policijske baze podataka, specifikacija proizvoda, katalozi. Efikasna pretraga je glavni
zadatak ovih sistema.
Funkcionalno specifični SPO (Function-Specific DSS) predstavljaju sisteme koji su specijalno
dizajnirani da podrţe odreĎene poslovne funkcije ili tipove poslovanja. Naprimer, to mogu biti
sistemi za podršku neke funkcionalne oblasti u poslovnom sistemu, kao što su marketing ili
finansije. Ovi sistemi se obično dizajniraju za jedan specifični zadatak, kao što je, naprimer,
raspored letenja u avio kompaniji. S druge strane, oni se po svojoj prirodi mogu svrstati u neku od
glavnih kategorija SPO sistema, kao što su SPO zasnovani na podacima, modelima ili sugestivni
SPO.
OLAP sistemi
Interaktivno analitičko procesiranje (On line Analytical Processing – OLAP) namenjeno je on line
analizama i izveštavanjima, za razliku od produkcionih sistema namenjenih aţuriranju baza
podataka i obradi transakcija (On Line Transaction Processing – OLTP).
Donosiocima poslovnih odluka su potrebni odgovori na pitanja koji direktno utiču na njihovu
mogućnost da budu kompetentni na današnjem brzo promenljivom trţištu. Njima su potrebni jasni
odgovori na koliko god teška pitanja, i to u što kraćem vremenskom periodu. U tu svrhu se koriste
analitički OLAP sistemi koji obezbeĎuju informacije koje se koriste za analizu problema ili
situacija. Analitičko procesiranje se primarno vrši korišćenjem poreĎenja ili analiziranjem šablona
i trendova. Naprimer, analitički sistem bi mogao da prikaţe kako se odreĎena vrsta štampača
prodaje u različitim delovima zemlje. TakoĎe, mogao bi da prikaţe i kako se jedna vrsta
proizvoda prodaje sada u odnosu na period kada se proizvod prvi put pojavio na trţištu.
Analiziranje šablona podataka i trendova zahteva postojanje velikog broja istorijskih podataka.
Zato analitičke baze podataka ne sadrţe aţurne podatke, već čuvaju informacije iz odreĎenog
trenutka vremena. Na primer, moguće je utvrditi da je prodaja u jednom mesecu znatno opala
samo ako u sistemu postoje podaci o prodaji u prethodnim mesecima, tako da se moţe vršiti
poreĎenje.
U početku su upiti korisnika bili relativno jednostavni. MeĎutim, vremenom su korisnički upiti
postali toliko sloţeni da relacioni alati (OLTP alati) nisu bili u mogućnosti da daju odgovore u
prihvatljivom vremenskom periodu. Upravo u tu svrhu se koriste OLAP sistemi. Oni
omogućavaju jednostavnu sintezu, analizu i konsolidaciju podataka. Koriste se za intuitivnu, brzu
i fleksibilnu manipulaciju transakcionim podacima. OLAP sistemi podrţavaju kompleksne analize
koje sprovode analitičari i omogućavaju analizu podataka iz različitih perspektiva (poslovnih
dimenzija).
Osnovni elementi OLAP sistema su:
- baza podataka, koja sluţi kao osnova za analizu,
- OLAP server, za upravljanje i manipulaciju podacima,
- interfejs sistem, prema korisniku i prema drugim aplikacijama,
- alati za administriranje.
Pokušaj korišćenja OLAP pristupa nad bazama podataka koje su nastale na osnovu modela
podataka projektovanog da podrţi transakcioni nivo informacionih sistema i obezbedi zahtevani
nivo integracije podataka ne moţe se izvesti dovoljno efikasno za praktičnu upotrebu, a takoĎe
ugroţava nivo performansi transakcionog nivoa. Za korišćenje OLAP sloţene procedure potrebno
je transakcione podatke prebaciti u posebnu bazu podataka.
60
OLAP serveri koriste višedimenzione strukture za čuvanje podataka i veza izmeĎu njih.
Višedimenzione strukture se najbolje vizuelizuju kao kocke podataka i kao kocke u kockama
podataka. Svaka strana kocke se naziva dimenzijom. Kao što smo ranije rekli, dimenzija
predstavlja kategoriju podataka, kao što su tip proizvoda, region, vreme itd. Svaka ćelija kocke
sadrţi agregirane podatke koji su u vezi sa dimenzijama. Na primer, jedna ćelija moţe sadrţati
podatke o ukupnoj prodaji za dati proizvod i region u toku jednog meseca.
Sever
Mesec
ProizvodJug
Istok
Jan
Film
Sociva
Kamere
PRODAJAPRODAJA
DIMENZIJE
Feb Mar
Slika 10.2 – OLAP kocka
OLAP serveri podrţavaju tipične analitičke operacije:
- konsolidacija – ovom operacijom se vrši agregacija podataka po zadatom kriterijumu,
- drill down/up – ove operacije omogućavaju prikazivanje više ili manje detalja podataka,
- isecanje (slice & dice) – ove operacije obezbeĎuju prikazivanje podataka iz različitih
perspektiva, pri čemu se isecanje najčešće vrši po vremenskoj dimenziji da bi se analizirali
trendovi (naprimer, jedan isečak kocke moţe prikazivati sve podatke o prodaji za zadati tip
proizvoda za sve regione, a drugi isečak moţe prikazivati sve podatke o prodaji po kanalima
za svaki tip proizvoda).
Još jedna karakteristika OLAP servera jeste ta da oni smeštaju podatke u sabijenom, zgusnutom
obliku. Ovo se postiţe dinamičkom selekcijom tehnika za kompresiju podataka da bi se što bolje
iskoristili prostori za čuvanje podataka. Retko popunjene matrice se čuvaju odvojeno od dosta
popunjenih matrica. Na ovaj način OLAP serveri minimizuju zahteve za čuvanje podataka.
Interfejs OLAP sistema treba da omogući korisniku komforan rad, samostalno izvoĎenje
analitičkih operacija i dobijanje pregleda i poslovne grafike, bez znanja programiranja i strukture
baze podataka.
OLAP alati veoma efikasno omogućuju prelaţenje sa tabela na višedimenzione grafikone
korišćenjem ekrana koji su dinamički promenljivi.
Ovako definisana OLAP ili hiper kocka sadrţi desetine hiljada mogućih izveštaja koji se lako
menjaju, brzo definišu i još brţe izvršavaju.
OLAP je način obrade podataka koji karakterišu ad-hoc upiti, slabo struktuirani izveštaji i analiza
koja obuhvata relativno mali broj transakcija, ali koja uključuje veliki broj tabela i zapisa u njima.
10.2 Sistemi za podršku grupnom odlučivanju
Sistemi za podršku grupnog odlučivanja (GDSS) su dizajnirani da podrţe grupno komuniciranje i
proces odlučivanja. U okruţenju koje se razvija, obim neophodnih odluka dramatično nastavlja da
se povećava. Mnoge odluke su kompleksne i zahtevaju učešće mnogih eksperata koji funkcionišu
61
kao grupa. Savremeni organizacioni dizajn se oslanja na projektno orijentisane timove kao
fundamentalne strukturne jedinice. Manje ili više trajne grupe, kao što su akcionarska društva ili
timovi saradnika, sve više i više formiraju osnovne radne ćelije u okviru preduzeća. Svi ovi
faktori zahtevaju podršku grupnog donošenja odluka. Konkurentnost organizacije zavisi od
kreativnih odluka različitih grupa koje njima upravljaju i vode poslovne procese.
Kreativnost u grupnom odlučivanju
Skorašnje analize ukazuju na to da su mnogo kreativnije odluke bile stimulisane radom u grupi,
od radnog tima pa sve do kabineta šefova. Donošenje odluka u grupi bi trebalo da je paţljivo
organizovan i zbog toga postoji veliki broj tehnika za izviĎenje tog procesa. Informacioni sistemi
mogu stimulisati kreativnost prilikom donošenja odluka.
Verovatno najpoznatija meĎu mnogim tehnikama grupnog donošenja odluka je brainstorming.
Cilj brainstorming sesije je da se generišu ideje. Ideje se generišu kroz nekoliko stadijuma procesa
donošenja odluka: kada grupa identifikuje potencijalni problem, a pogotovu kad članovi grupe
generišu odreĎena rešenja. Grupa od pet do deset ljudi sudeluje u procesu gde jedan član uzima
ulogu slušaoca, on beleţi ideje redom kako ih članovi izlaţu. Brainstorming cilja na veliku
količinu ideja koju tokom seanse generišu članovi tima. Osnovna pravila brainstorminga su
sledeća:
- Bez kritike – članovi grupe ne vrše procenu ideja odmah nakon što se predloţe.
- Sve se prihvata – ohrabruje se predlaganje tzv. ludih ideja, i interno prosuĎivanje ideja bi
trebalo eliminisati.
- Što više to bolje – što više ideja grupa generiše, veće su šanse za izbor one prave.
- Nadoveţi se na ideje ostalih – učesnici bi trebalo da prihvataju tuĎe ideje i uz odreĎenu
modifikaciju doprinesu predlaganju još boljih ideja.
Delphi tehnika je metoda za traţenje mišljenja od grupe eksperata i nalaţenje konsenzusa meĎu
tim predlozima. Članovi grupe mogu biti širom raštrkani. Anketni listići, kao što je na primer
predviĎanje tehnologije koja će imati najveći uticaj na poslovanje u narednih pet godina, im je
distribuirana. Rezultati se evidentiraju i šalju članovima grupe uz eventualna dodatna pitanja.
Članovi grupe se pozivaju da izraze svoja mišljenja o rezultatima. Ovaj korak se ponavlja sve dok
se ne dostigne konsenzus. Čitav Delphi proces podrazumeva anonimnost.
Mogućnosti GSPO-a
GSPO bi trebalo da podrţava procese koji spajaju grupe donosilaca odluka koji dele informacjije,
razmenjuju ideje, istraţuju alternativna rešenja koristeći modele i podatke, glasaju i pregovaraju
dok ne postignu konsenzus. Članovi grupe podrţane od strane GSPO-a rade na sopstvenim
radnim mestima. Grupa koja radi pomoću GSPO-a u stvari učestvuje u sastanku sa ciljem
donošenja odluka. Sistemi za elektronske sastanke omogućavaju generalnu infrasktrukturu.
Podešavanja za GSPO sesiju idu od lice-u-lice sastanaka za izvršne planske grupe do sastanaka
širom rasprostranjenih agenata agencije za osiguranje.
Moţemo govoriti o tri nivoa mogućnosti GSPO-a:
1. Prvi nivo GSPO-a olakšava komunikaciju izmeĎu članova grupe. On obezbeĎuje
neophodnu tehnologiju za komunikaciju: sobe za odlučivanje, pogodnosti za odaljene
konferencije ili i jedno i drugo. O ovome smo govoriili u poglavlju 8.5.
2. Drugi nivo GSPO-a sadrţi komunikacione mogućnosti prvog nivoa i takoĎe obezbeĎuje
podršku procesu odlučivanja. Zbog toga, oni snabdevaju mogućnosti SPO modeliranja i softver
koji podrţava proces odlučivanja. Drugi nivo objedinjuje brainstorming, Delphi tehniku,
nominalne grupne tehnike ili druge grupne procese.
3. Treći nivo GSPO-a, u ovom trenutku je još uvek u razvoju, će normalizovati ţeljene
šablone za grupnu interakciju, verovatno uključujući ekspertne sisteme koji će predlagati pravila
koja će se primenjivati tokom sastanaka.
62
GSPO su veoma aktivne oblasti istraţivanja i razvoja na polju informacionih sistema. Oni se
takoĎe koriste od strane velikih korporacijai kao što su Boeing i IBM. Elektronski sastanci,
korišćenjem GSPO tehnologije odslikavaju nivo razvoja ekonomske politike jedne zemlje.
63
11. Izvršni informacioni sistemi (Executive
Information Systems – EIS)
Izvršni informacioni sistemi pruţaju direktnu podršku najvišem nivou menadţmenta u preduzeću
obezbeĎujući mu različite kombinacije trenutno aţurnih eksternih i internih informacija, na
osnovu kojih mogu brzo da generišu izveštaje - od pojedinačnih i elementarnih, do sintetičkih
najviše opštosti.
Ukoliko izvršni menadţer ţeli da dobije informacije za donošenje odluka na svom nivou, on te
informacije mora zatraţiti od analitičara ili osoblja strateškog menadţmenta. Tada se javlja
problem pravilne formulacije zahteva i meĎusobnog razumevanja, kao i neblagovremenosti
dobijenih informacija. Očigledno, javlja se potreba za jednim sistemom koji bi predstavljao front-
end nivo za SPO i koji bi ubrzavao odgovor na situacije izvršnog odlučivanja koje zahtevaju
brzinu i efikasnost. Ovakvi sistemi su poznati pod imenom Izvršni SPO (Executive Information
Systems – EIS, tj. Executive Support Systems – ESS). Pri tome se posebno obraća paţnja na
grafički prikaz i jednostavnost korišćenja interfejsa pomoću kojih se prezentuju podaci smešteni u
odgovarajućim bazama podataka.
S druge strane, Executive Support Systems (ESS) je sveobuhvatan sistem za podršku odlučivanju
koji prevazilazi granice EIS-a, uključujući komunikacije, office automation, podršku analizi
podataka i inteligentne komponente.
Dakle, EIS je računarski sistem koji zadovoljava informacione potrebe krajnjih izvršilaca. On
obezbeĎuje rapidan pristup pravovremenim informacijama i direktan pristup upravljačkim
izveštajima. EIS je user-frendly, grafički podrţan, obezbeĎuje izveštavanje o izuzecima i ima
mogućnost drill-down-a. ObezbeĎuje povezivanje na Internet online servisima ili putem e-mail-a.
Drill-down omogućava korisniku da projektuje podatke do detalja i na taj način pomaţe u
identifikaciji problema ili nekog dogaĎaja.
11.1 Karakteristike EIS
Osnovne karakteristike EIS se mogu svrstati u sledećih nekoliko kategorija:
Drill Down. Jedna od najvaţnijih osobina EIS jeste obezbeĎivanje pregleda detalja za bilo koju
sumarnu informaciju. Naprimer, razmatrajući dnevni ili nedeljni izveštaj, izvršilac moţe primetiti
opadanje prodaje. Da bi našao razlog, izvršilac mora videti iznos prodaje po regionu. Kada
identifikuje problematični region, on dalje istraţuje prodaju po proizvodu ili prodavcu. Dakle, u
različitim situacijama drill down proces se odvija na različitim nivoima detaljnosti. Drill down
putanje je najbolje realizovati u stilu hypertext-a, što ubrzava pristup podacima i eliminiše
dodatnu upotrebu miša, koja je karakteristična za stil padajućih menija.
Critical Sucess Factors (CSF). Faktori koji moraju biti uzeti u obzir pri postizanju ciljeva koje je
organizacija definisala jesu tzv. kritični faktori uspeha. Ovi faktori mogu biti strateški ili
operativni, a izvode se iz tri izvora: organizacionih faktora, opštih industrijskih faktora i iz faktora
opšteg okruţenja. Faktori uspeha mogu biti korporacijski ili niţeg nivoa, kao što su nivo
pojedinačne kompanije, odeljenja ili funkcionalne jedinice. Jednom identifikovani kritični faktori
stalno se prate specijalnim vrstama izveštaja. Ovi izveštaji mogu biti bazirani na prezentiranju
opštih performansi, ključnih problema i mogućih razloga tih problema putem tabela, grafikona ili
formi. S druge strane, izveštaji mogu biti zasnovani i na procenama i preferencama korisnika ili
na relevantnim pokazateljima finansijskog stanja kompanije u terminima apsolutnih brojeva ili
komparativnih performansnih količnika.
64
Statusni pristup podacima. Podaci i izveštaji o ključnim indikatorima kod EIS-a moraju biti
najnoviji, tj. trenutno aktuelni i relevantni. Ovo podrazumeva dnevno ili čak satno memorisanje
transakcija i izveštavanje. Najčešće je zapravo nuţno real-time izveštavanje.
Analiza. Analitičke mogućnosti kod EIS sistema mogu biti realizovane pomoću ugraĎenih
funkcija za višedimenzionalne analize podataka i njihovo prikazivanje u vidu tabela ili grafikona.
Drugi način jeste integracija sa SPO proizvodima za višedimenzionalne analize, pri čemu EIS
eksportuju višedimenzionalne kocke OLAP alatima za buduće analize. Treća mogućnost jeste
automatsko istraţivanje i analiza podataka putem inteligentnih agenata. Ovakve analize su
zasnovane na jednostavnim komparacijama, izračunavanjima relevantnih koeficijenata, otkrivanju
trendova i drugo.
Izveštavanje o izuzecima. EIS moraju posedovati mogućnost skretanja paţnje izvršiocima na
pojavu odstupanja od standarda, bilo u pozitivnom ili negativnom smislu. Ovaj koncept je poznat
kao upravljanje voĎeno izuzecima. Naprimer, ukoliko varijansa prelazi definisani prag, ona se
odmah naglašava, tj. izvršilac se upozorava, štedeći na taj način naknadno vreme i napor iscrpne
pretrage. Upotreba boja za naglašavanje kod EIS-a omogućava fokusiranje potencijalnih problema
od strane izvršioca, zahtevajući pri tome njegovu osrednju paţnju.
Upravljanje informacijama. Jednostavno i brzo pretraţivanje velike količine podataka
predstavlja veoma vaţnu karakteristiku EIS-a. Ovu karakteristiku je najbolje realizovati koristeći
hipermedijalne alate.
Komunikacije. EIS moraju podrţavati komunikacije u vidu e-mail-a, transfera izveštaja,
pozivanja na sastanke, upotrebe Interneta i drugo.
UporeĎivanje i integracija EIS i SPO
Transakcioni IS obezbeĎuje detaljne i sumarizovane informacije iz operativne baze podataka, pri
čemu su njegove mogućnosti ograničene nefleksibilnošću procesiranja transakcija, kao što su
ograničenost na interne podatke pojedinih funkcijskih poslovnih oblasti, interval memorisanja
transakcija i drugo.
TRANSAKCIONA
BAZA PODATAKA
ERP
ETL
Eksterne
(komercijalne)
baze podataka
KORISNIK
Izvršni IS
(EIS)
Data
Warehouse
SPO
Slika 11.1- Integrisanje EIS i SPO
EIS koristi interne i eksterne informacije, kao izlaz ima periodične i ad hoc izveštaje u
konzistentnom formatu (u vidu prezentacija i grafikona), a ključne operacije su praćenje CSF.
EIS je namenjen za podršku izvršiocima u otkrivanju problema i dogaĎaja, dok SPO podrţava
analizu sa ciljem da se pruţi odgovor na pitanje šta sa otkrivenim problemom.
MeĎutim, ovo ne znači da se one koriste kao nezavisni aplikativni sistemi. Naprotiv, najčešće se
ove dve tehnologije integrišu. Ova integracija moţe biti realizovana na različite načine. Jedan od
načina je prikazan na prethodnoj slici. Kod predloţenog modela integracije, EIS po otkrivanju
problema ili kritičnog dogaĎaja pokreće export relevantnih podataka u data warehouse, koji je
65
specijalno dizajniran za potrebe analize identifikovanog problema. Izvršilac zatim koristi SPO u
cilju analize podataka i izrade razumljivih izveštaja. Sofisticiraniji sistemi imaju i povratnu vezu
od SPO prema EIS, koja vraća interpretacije i objašnjenja problema.
Danas se EIS koriste za otkrivanje problema, identifikaciju povoljnosti, predviĎanje trendova i
donošenje odluka zasnovanih na činjenicama. Iako prvenstveno prikazuju sumarne podatke i
izveštaje, EIS nude izvršiocima i mogućnost uvida u detaljne podatke.
Osnovni cilj EIS je poboljšanje kvaliteta i kvantiteta informacija potrebnih na izvršnom nivou.
Ovo podrazumeva:
- povećanje pravovremenosti informacija,
- efikasan pristup operativnim podacima,
- brţi pristup eksternim bazama podataka,
- dobijanje sadrţajnijih i relevantnijih informacija.
Pogrešno bi bilo, na osnovu ovako definisanog osnovnog cilja EIS-a, zaključiti da su ovi sistemi
zapravo upravljački informacioni sistemi koji pruţaju u svakom trenutku pravovremen i tačan
izveštaj iz tekućih, aktuelnih podataka.
Ovi sistemi, naime, pokrivaju mnogo širi spektar zahteva i najčešća upotreba EIS-a je u domenu:
podrške donošenju odluka u smislu obezbeĎivanja aktuelnih i tačnih podataka u smislenom
formatu; planiranja u smislu definisanja plana rada, organizovanja sastanaka i drugog; upotrebe e-
mail-a i elektronskih briefing-a. Dakle, pored osnovnog cilja, EIS poboljšavaju performanse
izvršnih poslova obezbeĎujući komunikacije, povećavajući efektivnost i efikasnost izvršioca,
smanjujući broj sastanaka i potrošeno vreme, omogućavajući izvršno planiranje, organizovanje i
kontrolu i fokusirajući paţnju izvršioca na otkrivene probleme.
66
12. ERP sistemi
Od posebnog značaja za produktivnost preduzeća su ERP (Enterprise Resource Planning) sistemi.
Reč je o komercijalnim softverskim paketima koji integrišu kompletne tokove informacija kroz
preduzeće (finansije, računovodstvo, ljudski resursi, logistika, prodaja, odnosi sa kupcima itd.).
Na prvi pogled ERP sistemi izgledaju slično kao i drugi sistemi koji se koriste u preduzeću.
Procesi, kao što su planiranje proizvodnje, naručivanje robe, izdavanje robe, obračun plata i druge
aktivnosti, uradjeni su na način koji bi trebao da bude sličan sa već korišćenim aplikacijama.
Osnovna razlika je – integracija. ERP sistemi integrišu obično razdvojene aplikacije.
Aktuelni ERP sistemi obezbeĎuju odnosno omogućavaju elektronsko poslovanje. Primenom
Interneta i veb integrisanih ERP sistema povezuju kako delovi jedne kompanije koji se nalaze na
različitim lokacijama, tako i sva preduzeća koja učestvuju u proizvodnji jednog proizvoda, od
dobavljača, preko proitvoĎača pa do prodavaca. Svi oni koji učestvuju u proizvodnji jednog
proizvoda se povezuju i spajaju u jedan celovit sistem za upravljanje i koordinaciju svih resursa u
tom lancu.
Neke od osnovnih karakteristika ERP rešenja su :
- Fleksibilnost – sposoban da pruţi odgovor na svaki postavljeni zatev u organizaciji.
- Nezavisnost – od hardvera, operativnog sistema, sistema za upravljanje bazom podataka, od
organizacije poslovnih procesa i izgraĎenih organizacionih struktura.
- Sveobuhvatnost – za poslovne funkcije i organizacije svih vrsta delatnosti
(proizvodne,trgovinske, špediterske, obrazovne, socijalne, zdravstvene,...)
- Modularanost – struktuiran od podsistema i modula koji se mogu proizvoljno menjati, a da se
pri tome ne poremeti funkcionisanje celine
- Otvorenost – za različite hardverske platforme i za vezu sa aplikacijama drugih proizvoĎača
sofvera
- Prilagodljivost – zahtevima organizacije u zavisnosti od delatnosti i oranizacione strukture
- Iskustvenost – ugraĎeno je višegodišnje iskustvo i rešenja koja su se dokazala u praksi
12.1 Istorijski razvoj ERP sistema
Priča o ERP-u počinje pre tridesetak godina kada je u proizvodnim sistemima bilo potrebno na
vreme planirati ljude, mašine, materijale i sve druge resurse preduzeća da bi se ispunio plan
proizvodnje. Kako su računari počeli da se koriste u ove svrhe, razvili su se i MRP (Material
Resource Planing) sistemi koji su vršili planiranje materijala. Kod MRP sistema, osnovni izvori
informacija bili su sastavnica proizvoda (Bill Of Material ili BOM) koja je definisala strukturu
samog proizvoda i glavni plan proizvodnje (Master Production Schedule) koji je definisao koje
proizvode treba proizvesti i u kojim rokovima. MRP je koristeći ove informacije davao detaljan
plan nabavke komponenti i materijala.
Početkom osamdesetih godina, sa razvojem računara i lokalnih računarskih mreţa, MRP se
razvija u MRP II sistem. MRP II (Manufacturing Resource Planing) je proširenje postojećih MRP
sistema, koje je omogućilo What-If (Šta-ako) analizu, odnosno analizu posledica različitih verzija
plana angaţovanih resursa preduzeća i rokova isporuke proizvoda, što je bio nedostatak prilično
zatvorenih MRP sistema. MRP II planiranje i upravljanje proizvodnog preduzeća proširuje na
druge oblasti kao što : su marketing, proizvodnja, finansije. Ono što je najbitnije, MRP II sistemi
nisu isključivo softverski sistemi, već spoj računarskih resursa, ljudskih veština kao i baze
podataka.
67
Kao logičan nastavak i evolucija MRP i MRP II sistema, ERP sistemi se nameću kao kompletno
poslovno rešenje na nivou celog preduzeća. Sastoji se iz softverskih modula koji su potpuno
integrisani u sistem sa zajedničkom bazom podataka i nema ponavljanja podataka. Ovi moduli
pokrivaju ogroman broj različitih funkcija jednog preduzeća, kao što su na primer : marketing,
finansije, prodaja, podrška korisnicima, nabavka distribucija, upravljanje industrijskim resursima,
projektovanje i razvoj procesa, proizvodnja, kvalitet, ljudski resursi, finansije i računovodstvo,
informacioni servisi i drugi. Teoretski, da bi se neki softverski sistem nazvao ERP-om, mora u
jednom paketu sadrţati funkcionalnost najmanje dva odvojena softverska rešenja za poslovanje
preduzeća. U praksi je ipak ERP termin rezervisan za ozbiljne i sveobuhvatne softverske pakete
koji imaju podršku za celokupno poslovanje jedne kompanije.
Slika 12.1 – ERP moduli – primer MS NAV
12.2 Karakteristke ERP sistema
Kako ERP moţe da poboljša poslovanje?
Najbolji primer za demonstraciju vrednosti ERP rešenja je način procesuiranja kupčeve
porudţbine. Od momenta kada porudţbina uĎe u proceduru, ERP obezbeĎuje sve informacije
(kupčev rejting iz finansijskog odeljenja, informacije o potrebnom materijalu iz skladišta i sl). To
je formalizovana šema koja će vam umnogome olakšati ţivot. U praksi, situacija i nije bas tako
ruţičasta. Ranije niko van jednog odeljenja nije kontrolisao ponašanje, pa su se zaposleni ponašali
daleko manje odgovorno. Sada će to, pak, uticati na odlučivanje ostalih odeljenja. Odgovornost i
sposobnosti zaposlenih nikada nisu bili toliko proveravani.
Ljudi ne vole da se menjaju. Ukoliko se samo instalira softver bez kvalitativne promene pristupa
poslovanju, nastaće više štete nego koristi. Mora se izbeći situacija da se instalira novi softver koji
niko ne razume. Potrebna je volja da se promeni način na koji ljudi rade svoj posao. Softver je u
pozadini, obezbedjujuci podrsku novom načinu razmisljanja.
Polja poslovanja koja ERP moţe da poboljša
Integracija finansijskih informacija: različita odeljenja kompanije imaju različite poglede na
pokazatelje poslovanja, stvarajući na taj nacin više verzija istine. ERP ce pak stvoriti samo jednu
verziju istine koja ce biti reper poslovanja.
68
Integracija informacija o porudţbinama: sada je moguće pratiti proizvodni proces (koji je
inicirao odredjeni kupac) od same nabavke materijala do ispostavljanja završnog računa. To daje
mogućnost potpune kontrole i lakše korekcije procesa.
Standardizacija i ubrzanje proizvodnje: Proizvodne kompanije koje ţele da se prošire u
meĎunarodne vode ce naići na pojavu da se u različitim poslovnim jedinicama isti poslovi
obavljaju na različite načine. Integrisani IS moţe omogućiti standardne procedure u procesu
proizvodnje što dovodi do smanjenja troškova i redukcije sloţenosti poslovanja.
Smanjenje zaliha: bolji uvid i poslovanje ce omogućiti da ono teče lakše što će dovesti do
smanjenja nepotrebnih zaliha resursa i gotovih proizvoda.
Standardizacija HR informacija: naročito u sloţenim kompanijama odeljenja za ljudske resurse
mozda neće imati iste metode praćenja kadrova. ERP tu moze da pomogne.
Prednosti i nedostaci ERP sistema
Osnovne prednosti i nedostatke ERP sistema bismo mogli da sistematizujemo :
Prednosti :
- Poboljšava pristup informacijama
- Poboljšava tokove procesa i njihovu efikasnost
- Podaci se unose jednokratno u sistem
- UgraĎeno bogato iskustvo eksperata
- Omogućuje prilagoćavanje potrebama
- Omogućuje reinţenjering poslovnih procesa i njihovo unapreĎenje
- Eliminisanje skupih i nefleksibilnih postojećih rešenja
Nedostaci :
- Implementacija je duga i skupa. (12-18 meseci za implementaciju i 1-3 godine stvarne
transformacije )
- Odrţavanje je veoma teško
- Greške se repliciraju kroz sistem
- Ne donosi uvek odreĎene koristi
- Teška integracija sa ostalim rešenjima
- Obimna obuka korisnika
- Svi korisnici se dovode na isti nivo zananja
Kada razmatrati uvodjenje novog sistema ?
Kada preduzeće počne da prerasta svoje dotadašnje poslovanje, bilo u pogledu ostvarenog
prometa, broja zaposlenih, nove organizacije, neke jednostavne radnje, kao što je voĎenje
računovodstvenih knjiga, zaliha, praćenja poslovne dokumentacije - postaju veliki problem.Puno
vremena i energije počinje da se troši na usaglašavanje raznih vrsta podataka, a menadţment
nikada nije potpuno siguran u validnost podataka sa kojima barata.
Kada organizacija sebe prepozna u jednoj ili više navedenih poslovnih situacija, pravo je vreme
da se ozbiljno razmotri uvoĎenje novog, savremenog poslovnog rešenja :
- Nepoznati, netačni ili neprecizni finansijski ili poslovni rezultati, troškovi poslovanja,
performanse i stanje,
- Nemogućnost planiranja i predviĎanja, konstantno previsok nivo zaliha u odnosu na
proizvodne ili prodajne potrebe,
- Veliki napor da bi se došlo do podataka, višestruke i nekonzistentne evidencije,
- Često dovoĎenje partnera i korisnika u zabludu,
- Nemoućnost poslovnog sistema da realizuje eBusines funkcije, integriše poslovanje sa
globalnim trţištem, i/ili da prati rast i razvoj organizacije.
69
Skriveni troškovi ERP – a
Iako će različite kompanije naići na različite probleme, većina se slaţe da su preteţni uzročnici
troškova koji nisu bili vidljivi na početku uvoĎenja ERP-a sledeći :
Trening: Obuka korisnika ERP sistema je nezaobilazan korak u implementaciji ERP sistema i
ubedljivo vodi na listi stavki koje se ne uzimaju u obzir prilikom kalkulacije budţeta. Troškovi
obuke su veliki zato što se radnici ne obučavaju samo za upotrebu novog softverskog interfejsa,
već se uče kako da izvršavaju nove procedure novih poslovnih procesa. Dakle, interni tim koji je
zaduţen za implementaciju ERP sistema bi morao napraviti detaljna objašnjenja novih poslovnih
procesa koji postaju aktivni sa uvoĎenjem ERP sistema. Svo vreme treba imati u vidu da ERP
sistem proţima celu kompaniju i da bi sada zaposleni trebali imati malo više uvida u to kako
procesi u okviru drugih odeljenja utiču na globalni poslovni model kompanije.
Integracija i testiranje: Testiranje veza meĎu ERP paketima i ostalim sistemima je još jedan
potcenjeni trošak. Mnogo je bolje da se kupi već provereni način povezivanja modula ERP-a nego
da se pokuša uraditi samostalno. Situacija moţe da postane vrlo ruzna.
PrilagoĎavanje: ako se primeti da softver ne podmiruje sve potrebe, moţe se pokušati da se
prilagodi. Ovo treba izbeći ukoliko je moguće. To je igra sa vatrom, jer su moduli tako usko
povezani a proizvodjač softvera neće moći da pomogne već će biti potrebno da se obezbedi
dodatna externa podrška.
Konverzija podataka: Ukoliko je kompanija ranije koristila neke sisteme za čuvanje podataka o
dobavljačima, kupcima, sopstvenoj tehnologiji i poslovnim procesima, procedura transfera tih
podataka u ERP sistem moţe da potraje i to košta. Problem moţe jedino predstavljati to da malo
kompanija ume da prizna da su im trenutni podaci u neodgovarajućem formatu ili da postoje bilo
koji drugi problemi sa njima (većina firmi ima jako visoko mišljenje o tehnologijama koje
upotrebljava). Dakle, treba jako paţljivo planirati procedure transfera starih podataka u novi
sistem, kao i cenu ove operacije.
Analiza podataka: Podaci unutar ERP sistema se često moraju kombinovati sa podacima iz
drugih sistema za potrebe kreiranja raznih analiza. Korisnici koji imaju potrebe za
većim/širim/dubljim analizama, moraju računati i na troškove dodatnih sistema za skladištenje i
pristup podacima što će, naravno, zahtevati i dodatno vreme potrebno za konfigurisanje.
Konsultanti do beskonačnosti: ukoliko konsultanti u procesu učenja kadrova ne nauče iste
kjučnim stvarima na pravi način, plaćaće im se usluge do iznemoglosti. Zato se mora napraviti
test zaposlenih, kako bi bili sigurni da su naučili posao.
Zamena najboljih ljudi: implementacija je suviše kompleksna da bi se prepustila bilo kome, pa
će organizacija uskoro veoma zavisiti od najboljih kadrova. Konkurentske kompanije će rado
ponuditi vodećim ljudima veće plate, na šta se mora odgovoriti, pa troškovi vrtoglavo rastu.
Implementacija nikad ne prestaje: Mnoge firme proces implementacije ERP sistema tretiraju
kao i svaki drugi projekat. Pretpostavljaju da kada jednom proces instalacije i integracije bude
završen, ljudi iz internog tima se mogu vratiti svojim starim zaduţenjima. MeĎutim, stvarnost je
drugačija. Tim koji je radio na implementaciji je isuviše vredan. Oni bolje poznaju procese i
procedure u proizvodnji od ljudi koji rade u proizvodnom pogonu i bolje poznaju prodajne
procese od ljudi iz prodajnog odeljenja. Samo kreiranje raznih izveštaja u ERP sistemu će im dati
dovoljno posla u jednom duţem periodu… Dakle, čim se postave najbolji ljudi u tim za
implementaciju ERP sistema, odmah treba planirati angaţovanje njihovih zamena na starim
radnim mestima, obzirom da će svi oni činiti tim za odrţavanje ERP sistema kada se proces
integracije završi.
Čekanje na povraćaj investicije: Jedna od većih zabluda, koja vodi poreklo od tradicionalnog
voĎenja projekata iz oblasti IT-a, je da firme očekuju realnu dobit odmah nakon završetka procesa
integracije, dok članovi timova za implementaciju očekuju da odmah dobiju pohvale za odraĎeni
posao. Nijedno od ovih očekivanja se ne moţe primeniti na implementaciju ERP sistema. Većina
ERP sistema počne da realno vraća uloţena sredstva tek nakon što protekne neko vreme u
70
upotrebi i sama firma se skoncentriše na unapreĎenje poslovnih procesa primenom ERP sistema.
A tim za implementaciju ne moţe očekivati neke specijalne nagrade dok firma ne vidi realne
dobitke od implementacije.
Post-ERP depresija: U jednoj od četiri kompanije će doći do pada performansi jer ljudi moraju
da rade na potpuno nov način koji još nisu u potpunosti savladali. Najčešći uzrok ovakve pojave
je da sada, nakon implementacije ERP sistema, sve izgleda i radi drugačije. Kada ljudi ne mogu
da rade svoj posao na način na koji su navikli, a još uvek nisu potpuno savladali nove načine,
normalno je da posao ispašta.
Najvaţniji kriterijumi za izbor ERP rešenja
MeĎu najvaţnijim kriterijumima za odabir poslovnog rešenja su :
- Snaga dobavljača rešenja,
- Stabilnost rešenja (koje je rezultat dugogodišnjeg prisustva na trţištu),
- UgraĎena tehnologija,
- Prilagodljivost rešenja,
- Skalabilnost rešenja,
- Funkcionalnost rešenja,
- Jednostavna upotreba.
Ne treba zaboraviti ni proverene metodologije za implementaciju, koje omogućavaju uvoĎenje
rešenja u predviĎenom vremenskom roku i u okviru zadatog budţeta, uz zadovoljavanje
funkcionalnih zahteva klijenata. Korisnicima je izuzetno vaţna i potpuna lokalizacija rešenja, u
skladu sa lokalnom zakonskom regulativom i uslovima trţišta. I na kraju, ali nikako najmanje
vaţna, tu je i mreţa poslovnih partnera koji implementiraju konkretno ERP rešenje. Njihov broj i
još daleko vaţnije kvalitet partnera koji na odreĎenom trţištu obavljaju posao implementacije
nekog rešenja puno govore o kvalitetu samog rešenja.
Ukratko, racionalno je kupiti rešenje koje moţe stvoriti maksimalnu vrednost, a koje koristi
provereno znanje najbolje tehnologije, uz minimum rizika tokom ţivotnog ciklusa uvoĎenja i
korišćenja.
Najpoznatiji ERP softverski paketi
Kada pričamo o komercijalnim ERP rešenjima, kao glavni globalni igrači su: SAP (28.7% trţišta),
ORACLE Applications (10.2% trţišta), The Sage Group (7.4% trţišta), Microsoft Dynamics
(3.7% trţišta) i Infor Global Solution (2.8% trţišta). Podaci su dati prema istraţivanju kompanije
Gartner i vezani su za 2005. godinu. Da bi imali uvid u to koliko je trţište u pitanju, po prihodima,
ovih prvih 5 kompanija su 2006.godine ostvarile promet od više desetina milijardi dolara.
71
Slika 12.2 – Trţišni udeo ERP rešenja
72
13. Lanci snabdevanja (Supply Chain
Management)
Interna i eksterna logistika postala je u savremenim preduzećima vrlo značajna poslovna funkcija,
kako zbog sve intenzivnije kooperacije meĎu preduzećima, tako i zbog globalizacije trţišta
nabavke i trţišta prodaje. Koncept integrisanih logističkih lanaca, tzv. SCM (Supply Chain
Management) danas je fokusirani aktuelni pristup rešavanju kompleksnih odnosa i
meĎuzavisnosti u logističkim lancima i mreţama, naravno uz pomoć softverske i hardverske
podrške.
Od definisanja strategije, pa do svakodnevnih operativnih aktivnosti preduzeća, sve vaţniju ulogu
i sve viši prioritet ima kupac proizvoda, odnosno korisnik usluga, tačnije, njegovo zadovoljstvo
našim proizvodima ili uslugama. Mada je cilj isti, put do njegovog ostvarenja (a to je, u stvari,
SCM) puno se razlikuje od preduzeća do preduzeća. Čak i površnom analizom preduzeća
učesnika u lancu snabdevanja, otkrivaju se značajne razlike u pristupu izbegavanju rizika u
poslovanju preduzeća, odnosno u operativnoj primeni SCM. Projektne, integrativne, planske i
upravljačke veze izmeĎu preduzeća u lancu snabdevanja dodatno se komplijuju različitim
hijerarhijskim nivoima i statusima delova preduzeća koja ostvaruju kontakte i koordinaciju u
lancu snabdevanja. Tako se dešava da deo jednog preduzeća u lancu komunicira sa vrhom drugog
preduzeća u istom lancu itd. Ova situacija je dovoljna da izazove razliku u načinu i vremenu
reagovanja učesnika u lancu. Tome dodajmo da proizvodi različite sloţenosti različito utiču na
procedure i vremena u preduzećima i u samom lancu, i da udaljenost, vrste transporta i regionalne
specifičnosti, sigurnost u transportu, carinjenje itd. na raličite načine remete planirane aktivnosti i
vremena u lancima snabdevanja.
Zbog svega spomenutog (a i zbog mnogih drugih faktora uzročnika) sasvim mala (na primer 10%)
promena narudţbine krajnjeg korisnika u lancu snabdevanja izaziva poremećaje (tzv. efekat biča)
u lancu snabdevanja, tako da se taj zahtev poslednjeg u lancu, kod prvog preduzeća u lancu uveća
na 50%. To je prvi zapazio Jay Forrester 1958. godine radeći simulacije kompletne logistike
jednog proizvodnog preduzeća. Glavni generator efekta biča je orijentisanost na samo jednog
partnera u lancu snabdevanja i uvećanje sopstvene sigurnosti uvećanjem vremena i količina
naručenog proizvoda. Ako se sigurnost dodatno pojačava promenom cena, efekat biča moţe biti
još veći i još štetniji.
Rešenje logističkih problema u lancima snabdevanja traţi se u redukovanju (smanjenju) vremena
isporuke i vremena transporta, u poboljšanju meĎusobnog poverenja svih učesnika u lancu
snabdevanja, u transparentnosti ukupnog procesa, u smanjenju prosečnih i minimalnih zaliha, u
izboru jeftinijeg transporta (koji, po pravilu, duţe traje), kroz simultano i integrisano planiranje
kapaciteta, kooperacije, proizvodnje, skladištenja i transporta itd. Na trţištu je sve više softvera
koji pokušava da aktivno integriše sve aktivnosti i sve učesnike u lancu snabdevanja i tako ostvari
optimum svih pojedinačnih ciljeva i interesa svih preduzeća učesnika u lancu snabdevanja.
13.1 Performanse lanca snabdevanja
Upravljanje lancem snabdevanja je koordiniranje funkcija i procesa u lancu snabdevanja kako bi
se zadovoljile potrebe krajnjeg potrošača tako da minimalizuje ukupne troškove organizacija
povezanih u lanac. Lanac snabdevanja u sebi sadrţi više funkcijskih aktivnosti: proizvodnja,
distribucija i marketing itd. U lanacu snabdevanja su različiti učesnici: dobavljači, prevoznici,
skladištari, maloprodavci i krajni potrošači. Sa procesnog aspekta lanac snabdevanja moţe:
koordinirati porudţbine; upravravljati proizvodnjom i zalihama gotovih proizvoda ili repro
materijala; distribucijom i transportom; dizajnom proizvoda.
73
Organizacije moraju razmenjivati informacije i koordinirati ceo lanac snabdevanja kako bi mogle
biti efektivne. Nedostatak razmene informacija izmeĎu članova lanca značajno utiče na ukupnu
efikasnost lanca snabdevanja. Upravljanje znanjem moţe podići uspešnost postojećih lanaca
snabdevanja i izglede za uspeh novih poduhvata.
Lanac snabdevanja se sastoji od tokova materijala, novca i informacija koji su relevantni za
planiranje i operativno funkcionisanje prethodnog i narednog reda. Na slici 13.1 je prikazan
jednostavan lanac snabdevanja u kome je samo proizvodnja, distribucija i maloprodaja proizvoda.
Tokovi informacija su predstavljeni isprekidanim, a tokovi robe punim linijama. Vidljivo je da je
broj informacionih tokova daleko veći.
Slika 13.1 – Tokovi informacija i robe u lancu snabdevanja
Najvaţnija tri tipa informacija u lanacu snabdevanja su informacije: o traţnji, o unutrašnjim
troškovima i o sistemskim ograničenjima. Veličina traţnje sledećeg reda zavisi od traţnje
prethodnog reda (traţnja reda k zavisi od traţnje reda k-1).
Lanac snabdevanja projektuje mreţu snabdevanja, planiranje procesa lanca snabdevanja i
sprovoĎenje aktivnosti, u skladu sa usvojenom strategijom. Informacioni sistemi i transfer
informacija izmeĎu funkcija i nivoa su ključni činioci u lancu snabdevanja. ProizvoĎač deli
informacije o predviĎanjima potrebnog materijala sa svojim dobavljačem. Dobavljač koristi ove
informacije kako bi planirao svoju proizvodnju a informacije o svom planu deli sa dobavljačem
sledećeg reda.
74
Slika 13.2 Pet osnovnih činilaca upravljanja lancem snabdevanja
U lancima snabdevanja se često usvaja najbolja praksa. Tipično je da se ona prethodno prilagodi
okruţenju konkretnog lanca snabdevanja. Najbolja praksa se obično indetifikuje kroz bečmarking
studije. Bitno je da najbolja praksa bude relevantna u kontekstu operativne strategije organizacije,
što se često previdi.
13.2 Razmena informacija u lancu snabdevanja
Informisanost u lancu snabdevanja i upotreba informacione tehnologije koja drastično smanjuje
troškove ima veliku vaţnost. Strateško planiranje ovih procesa i korišćenje informacija postaje
krucijalno pitanje efikasnosti poslovanja. Informacije bi trebale biti dostupne svakoj kompaniji u
lancu snabdevanja a njihovi poslovni procesi strukturirani tako da najbolje iskoristili ova znanja.
Treba istaći da sama upotreba informacionih tehnologija, mreţa i aplikacija elektronskog
poslovanja nije dovoljna da bi se ostvarila poboljšanja. Istraţivanje je pokazalo da sama upotreba
Interneta nije dovela do poboljšanja u pogledu transakcionih troškova ili efikasnosti lanca
snabdevanja u malim i srednjim preduzećima u Škotskoj, niti je dovela do smanjenja u nivou
zaliha malih i srednjih preduzeća u Sloveniji. Sama razmena informacija nije dovoljna,
neophodno je i koordinirati aktivnosti. Strateško korišćenje informacija, modelovanje i
reinţenjering poslovnih procesa su uslovi ostvarivanja ţeljene koordinacije.
Razmena informacija je problematična jer kompanije nisu uvek spremne da razmenjuju podatke o
proizvodnji i osnovnim vremenima. Ovo je naročito izraţeno kod kompanija koje su nezavisne
jedna od druge. Nedostatak poverenja je jedna od najvećih prepreka saradnji u lancu snabdevanja.
13.3 Mere uspešnosti upravljanja lancem snabdevanja
Krajni potrošač je najviše zainteresovan za ukupni kvalitet i efikasnost lanca snabdevanja kao
celine. Treba razmotriti i promene u poslovanju pojedinačnih kompanija jer je malo verovatno da
će učestvovati u integracionom projektu koji im ne donosi korist.
U nekim slučajevima će pojedinačne kompanije ţrtvovati sopstvenu efikasnost kako bi se
optimizirala efikasnost celokupnog lanca snabdevanja. U tom slučaju je bitno rešiti kako
kompezovati njihove gubitke.
Lokalni optimumi pojedinačnih kompanija u lancu snabdevanja obično neće dovesti do globalnog
optimuma. Sistem merenja bi trebalo da obuhvati merenje rezultata čitavog lanca snabdevanja.
Uobičajno se koristi simulacija kako bi se predvideli i izmerili efekti upravljanja lancem
snabdevanja.
75
13.4 Inoviranje poslovnih procesa
Uspešno upravljanje lancem snabdevanja nije moguće bez inoviranja poslovnih procesa bez
obzira na industriju i broj kompanija u lancu snabdevanja. Osnova upravljanja lancem
snabdevanja je upravljanje i povezivanje ključnih procesa. Orijentacija na poslovne procese je
presudna za smanjenje konflikta i podsticanje povezivanja u lancu čime se poboljšavaju rezultati
poslovanja. Poboljšano upravljanje vodi smanjivanju troškova brojnih poslovnih procesa. Studije
su pokazale da uspešni projekti mogu sniziti troškove celokupnog lanca za 10-50%.
Inoviranje poslovnih procesa objedinjuje radikalne strateške metode reinţenjeringa poslovnih
procesa (BPR) i progresivnijih metoda kontinualnih poboljšanja procesa (CPI) sa strategijama
unapreĎenja infrastrukture adekvatnih informacionih tehnologija.
Inoviranje poslovnih procesa je devedesetih godina bilo fokusirano na unutrašnja poboljšanja kao
što su sniţavanje troškova, downsizing kompanije i operativna efikasnost koji su više taktički
nego strategijski fokusirani. Danas se inoviranje poslovnih procesa fokusira na procese izmeĎu
poslovnih partnera i na aplokacije koje podrţavaju ove procese. Ove strategije se primenjuju kako
bi uticale na različite procese sa različitih aspekata. Upravljanje odnosom sa mušterijama,
upravljanje lancem snabdevanja, upravljanje lancem prodaje i planiranje resursa preduzeća
spadaju u strateški fokusirane aktivnosti. Noviji istraţivački radovi ističu ključnu ulogu
informacionih tehnologija u restrukturiranju poslovnih procesa.
Sve kompanije koje učestvuju u lancu snabdevanja moraju znati i u potpunosti razumeti glavni
poslovni proces kako bi se ostvario efikasano inoviranje poslovnih procesa. Ovo je izuzetno bitno
jer nerazumevanje srţi poslovnog procesa lanca snabdevanja dovodi do poremećaja u modelima
traţnje i zaliha. Za sinhronizaciju lanca snabdevanja je neophodna preglednost procesa i traţnje.
Razmena informacija koja je omogućena aplikacijama elektronskog poslovanja moţe korenito
poboljšati poslovne procese i time poboljšati rezultate pojedinih kompanija i lanca snabdevanja u
celini.
13.5 Efekat biča
Efekat biča je fenomen koji je primećen u distribucionim kanalima zasnovanim na predviĎanju
traţnje. Obzirom da je retko savršeno stabilna potraţnja potrošača, preduzetnici moraju da
predvide potraţnju kako bi uskladili svoje zalihe i ostale resurse. PredviĎanja su zasnovana na
statistici i retko su savršeno precizna. Obzirom da su greške predviĎanja izvesne, kompanije često
prave ublaţujuće rezerve zaliha koje se nazivaju "sigurnosne zalihe". Krećući se unazad kroz
lanac snabdevanja od krajnjeg korisnika do dobavljača sirovog materijala svaki od učesnika u
lancu snabdevanja ima uveličanu sliku promene potraţnje i time potrebu za većim sigurnosnim
zalihama. U periodima povećane potraţnje, učesnicima kojima se prazne zalihe će povećati svoje
porudţbine. U periodima smanjene potraţnje, porudţbine će se smanjiti ili prestati kako bi se
smanjile zalihe. Ovo ima za efekat da se intezitet promene potraţnje povećava kako se kreće uz
lanac snabdevanja (od krajnjeg korisnika).
Razlike u vlasništvu delova lanca snabdevanja takoĎe utiču na nastajenje efekta biča. Svaki
učesnik u lancu snabdevanja pokušava da uveća profit u fazi u kojoj on učestvuje i time smanjuje
ukupnu profitabilnost lanca snabdevanja.
Upravljanje efektom biča
Minimiziranje fluktuacija i promena traţnje kroz lanac snabdevanja predstavlja upravljanje
efektom biča. Lee, Padmanabhan i Whang su logički i matematički dokazali da su ključni uzroci
nastajanja efekta biča predviĎanje traţnje, grupisanja porudţbina, fluktuacije cena i igra nestašice.
76
14. Upravljanje odnosima sa kupcima (Customer
Relationship Management)
Ogromne količine podataka koje treba prikupiti i obraditi, kao i ubrzani razvoj informaciono-
komunikacionih tehnologija, uslovile su razvoj novog marketing koncepta koji se zove marketing
inţenjering. Marketing inţenjering predstavlja koncept po kome je proces upravljanja
marketingom diktiran razvojem naučno tehničkih dostignuća, pre svega informaciono-
komunikacionih tehnologija. Osnovne tehnološke determnante razvoja marketing inţinjeringa su:
tehnologije bazirane na web-u (Interent, intraner, ekstranet), mobilna telefonija, kao i drugi
visokosofisticirani ureĎaji, koji integrisani kroz različita softverska rešenja menjaju tradicionalne
marketinške definicije. Direktna posledica razvoja marketing inţinjeringa su nove discipline:
CRM, elektronski marketing, neuromarketing itd.
CRM (Customer Relationship Management – Upravljanje odnosima sa klijentima) je poslednja,
trenutno aktivna era razvoja marketinga u kojoj se filozofija biznisa fokusira na zadrţavanje
postojećih potrošača, ali se i snabdevačima poklanja veća paţnja. Počela je devedesetih godina
prošlog veka, a punu afirmaciju i široku primenu doţivljava u poslednjih desetak godina,
paralelno sa razvojem novih poslovnih modela, zajednički imenovanih e-poslovni modeli, kod
kojih se ključni poslovni procesi izmeštaju u web okruţenje Karakteriše je profit baziran na
pamćenju potrošača – stvaranjem dugoročnih relacija koje obezbeĎuju razloge za vraćanje
postojećih potrošača, za razliku od tradicionalnog marketinga koji je usmeren na osvajanje trţišta
i prodaju. CRM je deo ukupnog marketinga kompanije.
Osnovna ideja CRM-a je briga o korisniku, a ne orijentisanost kompanije prema uslugama. To je
omogućeno razvojem baza podataka koje omogućavaju čuvanje podataka o pojedinačnim
korisnicima, kao i softvera koji omogućavaju analizu i optimalno korišćenje tih podataka, pa se
moţe reći da CRM prati tehničko-tehnološki razvoj.
MeĎutim, CRM nije informatički pojam, iako ga svi tako doţivljavaju zbog upotrebe
informacionih tehnologija pri njegovoj realizaciji. CRM nije ni tehnologija, ali zahteva
tehnologiju. CRM je poslovni koncept, tj. poslovna filozofija koja dovodi do promene u
razmišljanju i top menadţera, ali i običnog radnika. To je efikasna poslovna strategija kreirana da
smanji troškove i poveća profitabilnst putem uvećanja lojalnosti klijenata.
CRM predstavlja sloţen skup poslovni procesa i tehnologija za upravljanje relacijama sa
postojećim i potencijalnim klijentima i poslovnim partnerima preko svih raspoloţivih kanala
komunikacije. Osnovni cilj je da optimizuje satisfakciju klijenata i partnera, uveća učešće na
trţištu, profit i poslovnu efikasnost, gradeći što je moguće snaţnije relacije na nivou organizacije,
pa se moţe reći da je CRM poslovna strategija za optimizaciju odnosa profitabilnosti kompanije
sa jedne i zadovoljstva klijenata sa druge strane.
Implementacijom CRM-a se postiţe:
- struktuiranost i kompletnost informacija o korisnicima
- povećanje lojalnost korisnika kroz povećanje njihovog zadovoljstva,
- efektnija segmentacija korisnika i optimizacija ciljnih grupa,
- brţa reakcija na promene na trţištu i bolje predviĎanje razvoja trţišta,
- povećanje kvaliteta usluge,
- pojačane mogućnosti prodaje,
- pripremanje uspešnih marketinških aktivnosti i mogućnost merenja efekata,
- smanjenje troškova i
- povećanje efikasnosti.
77
Osnovni predusov implementacije CRM-a je prikupljanje informacija o klijentima, njihova
analiza, razmena i praćenje. Jedinstvena baza podataka je podjednako vaţna – pokazalo se
neophodnim da svi korisnici sistema raspolaţu istim podacima. Svi podaci, bili interni ili eksterni,
slivaju se u jedinstvenu bazu podataka iz koje se naprednim tehnologijama, kao što su data-
mining i data warehousung, ekstrahuju podaci, vrši analiza i stvara profil svakog pojedinačnog
kupca. Na osnovu tako stvorenih profila, svakom kupcu se personalizovano pristupa. Na primer,
ukoliko je dati kupac tokom nekog perioda potrošio dosta sredstava na kupovinu odreĎene robe, i
ukoliko je u prodaju puštena nova linija kompementarnih proizvoda, CRM sistem će ga na osnovu
ovih informacija i dodatnih analiza putem nekog od kanala komunikacije obavestiti o novom
proizvodu, njegovim prednostima i ceni. TakoĎe, sistem moţe obaveštavati kupce o treutnim
rasprodajama, popustima, akcijama, radnom vremenu itd.
14.1 Pretpostavke za implementaciju i funkcionisanje CRM-a
Osnovni cilj CRM-a je da organizacija donosi bolje odluke usredsreĎene na kupca, učeći iz
prošlosti, razumevajući sadašnjost i predviĎajući budućnost. Da bi se ostvario ovaj cilj i postavio i
egzistirao model CRM-a potrebno je poznavanje pojedinačnog klijenta (kupca, korisnika usluge)
kroz njegove socio-demografske karakteristike, kao i mogućnost vrednovanja i utvrĎivanja
lojanosti skagog od njih pojedinačno. U tu svrhu moguće je vršiti veliki broj različitih analiza,
koje pomaţu da se upoznaju i poslovanje i klijenti. Analize obezbeĎuju uvid u znanje o
potrošačima i identifikuju njihova očekivanja, tako da znamo šta klijenti ţele i šta će uraditi, kao i
kako reaguju na akcije koje preduzeće sprovodi. Ovakvo znanje obezbeĎuje konkurentsku
prednost – sposobnost za upravljanje budućim dogaĎajima.
Posmatrajući tok informacija kroz CRM sistem, moţe se utvrditi pet koraka: prikupljanje
(organizacija) podataka, transformacija podataka u informacije, transformacija informacija u
znanje, akcija i kontrola (Slika 14.1):
Podatak Informacija Znanje Akcija
BP
Skladišta
podataka
modeli
DM kontrola
menadţment
Slika 14.1- Tok informacija kroz model CRM-a
Korak 1: Prikupljanje podataka kroz module istraţivanje trţišta i operativni CRM u jedan izvor.
Da bi stvarno poznavali klijente, potrebno je obezbediti pristup podacima o pojedincima i
njihovim interakcijama na jednom mestu. Pri tom, javlja se problem organizovanja, aţurnosti i
uporedivosti podataka. Kao logično rešenje nameće se jedinstvena baza podataka (na slici 14.1,
BP).
Za većinu kompanija izazov nije u sakupljanju dovoljne količine podataka, već u njihovom
organizovanju u obliku pogodnom za analizu. U CRM sistemu, jedan deo podataka se prikuplja i
generiše autmatski: to su podaci o kupovnim transakcijama (vreme, iznos, ponovljena kupovina...)
i deo podataka koji se odnosi na identifikaciju kupca. O prikupljanju ostalih podataka se brine
istraţivanje trţišta. Podaci se generišu svaki put kada korisnik ode na veb sajt, pozove call centar
ili se odazove na promociju. Pogotovo su vaţni podaci koji se prikupljaju u momentu kupovine.
Ovi podaci se smeštaju u operativne baze podataka čiji je osnovni zadatak da obezbede brzinu,
dok se analizi ne poklanja paţnja. Fokus ovih baza je na sprečavanju odlaganja interakcije sa
mušterijama, tako da su sve korisne informacije iz prošlosti arhivirane u skladišta podataka.
Osnovni deo ovog procesa je da se ustanovi vrsta podataka o klijentima koju je potrebno čuvati u
bazi, zatim obezbeĎivanje kvaliteta podataka i njihovu dostupnost sistemima za analizu tih
podataka. Sa tehničkog aspekta, jedan efikasan CRM sistem treba da napravi sponu izmeĎu
delova baza kreiranih na različitim operativnim sistemima. Ovde je veoma bitno da se napravi
efikasna kategorizacija podataka koji su skladišteni u tim različitim operativnim sistemima,
78
odnosno bitno je kreirati tzv. bazu meta podataka, koje sadrţe definicije i ostale informacije koje
omogućavaju efikasno korišćenje sačuvanih podataka.
Što se više podataka sakupi iz različitih izvora, to je veća mogućnost za dobijanje realne slike o
ponašanju kupaca u prošlosti i tako dobije projekcija ponašanja u budućnosti. Podatke je potrebno
sakupljati iz svih raspoloţivih izvora (offline i online), a oni mogu poticati iz kupovnih
transakcija, call centara, direktnih mail ili e-mail kampanji, prodavnica, raznih anketa, kao i iz
novih tehnologija kao što su WAP i SMS. Integrisanjem ovih podataka u centralizovano skladište
obezbeĎuje se okvir za analize i uspešnu primenu marketing strategije. MeĎutim, potrebna je doza
obazrivosti, jer, na primer, jedna dobro posećena Internet strana moţe da generiše i više od 100
gigabajta podataka dnevno, pa bi bez obazrivog sakupljanja, imali previše podataka za obradu i
ispitivanje.
Korak 2: Transformacija podataka u informacije. Nakon što su sakupljeni svi podaci o klijentima
i okruţenju, neophodna je njihova dalja obrada (analiza, kontrola, čišćenje, interperetacija). Pri
tome je neophodno obezbediti lak pristup i korišćenje informacije, tj. njihovu dostupnost. Kao
rezultat ovog postupka pojavljuju se izveštaji.
Krajnji cilj je integrisanje dobijenih podataka u sisteme za podršku odlučivanju, kako bi se
marketing profesionalcima omogućilo da, korišćenjem odgovarajućih modela, dobijaju kvalitetne
izveštaje.
Korak 3: Transformacija informacija u znanje. Informacije o klijentima same po sebi ne
predstavljaju stratešku prednost. Kada su podaci o klijentima uredno prečišćeni i kada je
postavljeno osnovno izveštavanje, neophodno je uključivanje procesa učenja, koji kroz primenu
modela i naprednih analitičkih tehnika, kao što su Data Mining (na slici 14.1, DM), statističko
modeliranje i segmentacija trţišta, omogućavaju:
- razvijanje sofisticiranih znanja o klijentima iz baze podataka, kombinujući podatke o
pojedinim kupovinama sa ostalim podacima (demografski, sociološki itd.),
- primenu naprednih tehnika segmentacije korišćenjem baze podataka o kupcima i
identifikovenje značajnih multidimenzionalnih uzoraka,
- izgradnju ciljnih profila, jer je utvrĎivanjem socio-demografskih karakteristika i ponašanja pri
prethodnim kupovinama moguće predvideti koji tip osobe će najverovatnije postati kupac u
budućnosti, koji prozvodi će se najverovatnije prodavati i povećati totalnu prodaju, i sl.
Analiza i modeli će pomoći i da se odgovori na kritična marketing pitanja:
- Ko su najvredniji potrošači?
- Koji će potrošači otići, a koji ostati?
- Koji potrošači će najverovatnije odgovoriti na ponudu?
- Koji proizvod je najbolje ponuditi kojem potrošaču?
- Šta je najvaţnija poruka za odreĎenog potrošača?
SprovoĎenjem analiza i dobijanjem odgovora na ova pitanja dobija se prava konkurentska
prednost – sposobnost da se upravlja budućim dogaĎajima i da se poveća profit.
Korak 4: Akcija je logična posledica rethodnih faza, čija je osnovna ideja da se primeni naučeno.
Svaka interakcija sa kupcima je ujedno i prilika da se doĎe donovih saznanja o kupcima
(primenom poslovne inteligencije) i unapredi poslovni proces. Akcija uključuje primenu
analitičkih modela da bi se predvidelo kako će odreĎeni klijent reagovati na ponudu, i tako
omogućilo sprovoĎenje ciljnih marketing kampanja. Cilj akcije je vrednovanje marketing
programa i ponuda koji su raĎeni u prošlosti kako bi se predvidela verovatnoća odgovora klijenata
na novu sličnu ponudu. Pri tome se identifikuju specifične poruke i kanali komunikacije sa
klijentima, uključujući interakciju u ralnom vremenu. Akcija takoĎe zahteva korišćenje znanja da
bi se unapredio proces i načinile operativne promene unutar kompanije.
Korak 5: Kontrola podrazumeva neprekidno nadgledanje celog procesa, stavljanjem profita u
funkciju zavisne promenjive, a kombinujući nezavisne faktore u skladu sa definisanim strateškim
79
ciljevima. Kontrola obuhvata kontinuirano merenje komponenti definisanih formulom za uspeh
CRM-a (prihod, vrednost kupaca, odanost kupaca), i omogućava trenutan uvid u istorijat
dešavanja, kao i u moguće scenarije bliske budućnosti. Na taj način se uspostavlja mehanzam
povratne sprege koji omogućava menjanje poslovnog procesa u skladu sa usvojenim znanjem o
klijentima, trţištu i okruţenju. Po potrebi, moguće je redefinisati poslovne ciljeve, nakon čega se
ponovo meri uspeh u novonastalim uslovima. Na taj način se povezuje proces istraţivanja trţišta
sa strateškim odlučivanjem, i to ne samo u okviru marketing funkcije, nego na nivou celog
preduzeća.
14.2 Implementacija CRM-a
Jednostavan odgovor CRM-u je kupovina softvera za koji se moţe smatrati da naizgled rešava
problem. MeĎutim, postoje viši ciljevi koje treba zadovoljiti. Svaki CRM proces predstavlja
dobro izbalansiranu kompoziciju tri segmenta: tehnologije, poslovnih procesa i ljudskih resursa.
Tehnološki alati: Kompanije koje se opredele za organizovani CRM moraju da obezbede i pravu
tehnologiju koja će voditi unapreĎenju poslovnih procesa, omoćavati pravovremene informacije
zaposlenima i koja će biiti dovoljno laka za korišćenje. Tehničko–tehnološko rešenje za CRM je
veoma vaţno, moţda i najvaţnije za celokupan CRM poduhvat. Njega čine CRM aplikacije koje
predstavljaju podršku ukupnom upravljanju odnosima sa klijentima. Integralni model
pretpostavlja da su ove aplikacije deo ERP sistema, kao što je to slučaj sa proizvodima SAP All-
in-One solutions, Oracle’s PeopleSoft Enterprise Applications, Microsoft Dynamic NAV i dr. Sa
druge strane su samostalna (neintegrisana) rešenja, koja su u nekoj meri nezavisna od
informacionig sistema kompanije, meĎu kojima su proizvodi Siebel, Chordiant, Clarify, Pivotal,
SAP CRM, a od skora i Microsoft Dynamics CRM.
Poslovni procesi: potrebno je izvršiti reinţenjering svih poslovnih procesa unutar organizacije
kako bi se svi oni prilagodili CRM inicijativi. Pri tom je potrebno razmišljati u smeru kako
konkretan proces moţe efikasnije da posluţi klijentu. U slučaju implementacije integrisanog
rešenja, ovaj zadatak se sprovodi istovremeno sa uvoĎenjem ERP sistema.
Ljudski resursi: neophodno je da svi zaposleni unutar orgnizacije – od direktora do portira
učestvuju i daju punu podršku CRM-u.
Postupak prihvatanja i uvoĎenja CRM filozofije odvijao se u dve faze. U početku su kompanije
uglavnom uvode call centre, a posle toga, nakon ostvarivanja početnih benefita, počele da
investiraju u integraciju CRM-a i Interneta, formiranje baza podataka i softverske sisteme za
zadrţavanje klijenata.
80
15. Veštačka inteligencija i ekspertni sistemi
15.1 Upravljanje znanjem (Knowledge Management)
Sve veća očekivanja korisnika, moderna dinamika poslovanja, sve kraći rokovi i nagomilane
nerešene obaveze vidljivi su simptomi preduzeća kojem su potrebna inteligentna IT rešenja.
Kako se pristup informacijama povećava tako i ljudi koji imaju pristup informacijama imaju sve
veću potrebu za njima u svakom trenutku i to za malu ili nikakvu nadoknadu.
Znanje predstavlja razumevanje odreĎene oblasti, koja u sebi sadrţi potencijal za njenu praktičnu
primenu. U savremenom društvu zahtevi za znanjem su sve izraţeniji, a naročito za visoko
kvalitetnim informacijama koje su potrebne za rad. Istraţivanje pokazuju da zaposleni 15-20%
svog radnog vremena provode u potrazi za informacijama, a 50% tog vremena ne daje uspešne
rezultate.
Pojam znanja je višedimenzionalan, a u teoriji upravljanja znanjem se deli na implicitno i
eksplicitno.
Implicitno (tacitno) znanje je lično, neformalno, nedokumentovano znanje i čine ga veštine,
prosuĎivanje i intuicija koju ljudi poseduju i koju ne mogu jednostavno objasniti i predstaviti, a
zasnovano je na ličnom obrazovanju i karakteristikama i stečenom iskustvu.
Eksplicitno znanje je po svojoj prirodi jasno, formalno, sistematsko, lako za komunikaciju i
prenošenje. Eksplicitno znanje moţemo transformisati u tacitno procesom internalizacije ili
procesom eksternalizacije moţemo transformisati tacitno znanje u eksplicitne forme (reči,
koncepte, slike, grafove, tablice). Drugi proces zovemo i formalizacija.
Upravljanje Znanjem (Knowledge Management) predstavlja obavljanje aktivnosti vezanih za
otkrivanje, obuhvatanje, dodeljivanje i primenu znanja, na što je moguće jeftiniji način, sa ciljem
da se poveća uticaj znanja na postignuća neke organizacije. Upravljanje znanjem vuče svoje
korene iz ekonomije, sociologije, filozofije i psihologije.
U procese Upravljanja znanjem ubrajamo (Slika 15.1):
Otkrivanje znanja - razvoj novog tacitnog ili eksplicitnog znanja iz podataka i informacija ili
sinteza prethodnog znanja
Obuhvatanje znanja - proces pretraţivanja eksplicitnog ili tacitnog znanja koje se nalazi u
ljudima, proizvodima ili organizacijskim entitetima. Moţe se odnositi i na znanje van organizacije
(konsultante, konkurenciju, kupce, dobavljače, bivše poslodavce novih zaposlenih). Ovde spadaju
i procesi internalizacije i eksternalizacije.
Organizacija i distribucija znanja su procesi kojima se komunicira eksplicitno ili tacitno sa
drugim pojedincima. Realizuje se u mreţi koju mogu činiti pojedinci, grupe, odeljenja,
organizacije.
Primena znanja se realizuje preko smernica i rutine. Smernice se odnose na proces kroz koji
pojedinci, koji imaju znanje usmeravaju akciju drugih pojedinaca ali bez prenošenja tim
pojedincima odgovarajućeg znanja na kojima se te smernice temelje. Rutina je proces koji
podrazumeva korišćenje znanja ugraĎenog u procedure, pravila i norme, kojima se odreĎuje
buduće ponašanje.
81
obuhvatanje
- eksternalizacija
- internalizacija
organizacija i distribucija
• socijalizacija
• razmena
primena
- smernice
- rutine
otkrivanje
- kombinovanje
- socijalizacija
Procesi KM-a
Slika 15.1 - Procesi upravljanja znanjem
Prema osnovi realizacije procesa za Upravljanja znanjem , ove sisteme klasifikujemo na:
- Knowledge Discovery Systems (KDS) – sisteme za kreiranje (otkrivanje) znanja
- Knowledge Capture Systems (KCS) – sisteme za čuvanje i formalizaciju znanja
- Knowledge Sharing Systems (KSS) – sisteme za organizaciju i distribuciju znanja
- Knowledge Application Systems (KAS) – sisteme za primenu znanja.
U razvoju ovih sistema veliku ulogu igraju veštačka inteligencija, teorija učenja i kreativnost,
upravljanje iskustvom i rezonovanje o znanju.
Sistemi za otkrivanje znanja (KDS) podrţavaju proces razvoja novog tacitnog ili eksplicitnog
znanja iz podataka i informacija ili sinteze znanja iz ranijeg znanja. Ovi sistemi predstavljaju
podršku KM potprocesima kombinovanju (omogućava otkrivanje novog eksplicitnog znanja) i
socijalizaciji (omogućava otkrivanje novog tacitnog znanja).
Sistemi za čuvanje i formalizaciju znanja (KCS) podrţavaju proces dobijanja (traţenja)
eksplicitnog ili tacitnog znanja lociranog u pojedincima ili grupama, proizvodima (tehnologije ili
repozitoriji), organizacijskim entitetima (organizacijske jedinice, organizacije, virtuelne
organizacije). Olakšavaju procese eksternalizacije i internalizacije primenom raznih tehnologija.
Sistemi za organizaciju i distribuciju znanja (KSS) podrţavaju proces komunikacije
(diskusione grupe, chat groups). Omogućavaju deljenje znanja (pojedinac moţe objasniti svoje
znanje ostalim članovima grupe).
Sistemi za primenu znanja (KAS) podrţavaju proces kroz koji neke osobe koriste znanje drugih
osoba bez stvarnog sticanja ili učenja tog znanja. Koriste razne mehanizme i tehnologije u
realizaciji rutina i smernica.
15.2 Veštačka inteligencija
Počeci razvoja sistema veštačke inteligencije datiraju još iz 30-tih godina ovog veka. Cilj
istraţivanja u oblasti veštačke inteligencije je da se razviju mašine koje bi imale sposobnost
inteligentnog ponašanja.
Prvi programi koji simuliraju ljudsko rezonovanje pojavili su se sa pojavom prvih računara.
Tokom 60-tih godina ulagani su veliki napori da se pronaĎu opšti metodi za rešavanje širokih
klasa problema. Nastojalo se da se simulira proces ljudskog razmišljanja i ugradi u programe
opšte namene. MeĎutim taj pristup je dao vrlo slabe rezultate. što je program bio opštiji, to su
rešenja za konkretne probleme bila lošija i slabije upotrebljiva.
Tokom 70-tih godina istraţivanja su krenula u drugom pravcu, ka pronalaţenju opštih metoda i
tehnika koji bi se ugraĎivali u specijalizovane programe. Ulagani su napori da se pronaĎu što bolji
načini pretraţivanja podataka i traganja za rešenjem kako bi se što manje memorije i vremena
trošilo. TakoĎe se radilo na pronalaţenju načina što uspešnijeg predstavljanja i opisivanja
problema kako bi se on lakše rešio. Na ţalost ni jedno ni drugo nije omogućilo novi prodor u
oblasti računarstva.
82
Krajem 70-tih godina naučnici su počeli da uočavaju nešto veoma značajno: moć programa da
rešava probleme dolazi iz znanja koje taj program o problemu poseduje, a ne iz samog
formalizma koji koristi u opisu problema i načina pretraţivanja. Uočavanje te činjenice ostvaren
je koncepcijski prodor i otvorena vrata ka izgradnji specijalizovanih programa koji bi bili eksperti
za rešavanje problema u usko odreĎenom području. Takvi programi su dobili naziv ekspertni
sistemi. Ovim je otvoreno novo područje u primeni računara.
Dva temelja inteligentnog ponašanja su:
- sposobnost da se razume prirodni jezik,
- sposobnost rezonovanja ili logičkog rasuĎivanja.
Osnovni stav na kojem se baziraju istraţivanja u ovoj oblasti je da se inteligencija moţe objasniti
kao aktivnost manipulisanja simbolima i da se takva aktivnost moţe realizovati na nekom
fizičkom sistemu, u ovom slučaju računaru. Veštačka inteligencija predstavalja multidisciplinarnu
naučnu oblast, koja koristi rezultate velikog broja prirodnih, tehničkih i društvenih naučnih
disciplina. (Slika 15.2).
Psihologija, Filozofija, Lingvistika, Elektroinţenjerstvo,
Racunarstvo, Menadţment
Ekspertni sistemi
Neuralnemreţe
Robotika
Vizuelnisistemi
Genetskialgoritmi
Fuzzylogika Inteligentni
tutori
Kompjuterske igre
Procesoriprirodnog
jezika
Automatskoprogramiranje
AI
Slika 15.2 – Stablo veštačke inteligencije
15.3 Osnovni pojmovi i definicije ekspertnih sistema
Osnovna pretpostavka na kojoj se bazira oblast ES je da je znanje moguće predstaviti
simboločkim izrazima i to preko simboličkih opisa, kojima se karakterišu definicioni i empirijski
odnosi u posmatranom području i postupaka za manipulaciju tim odnosima.
Jednu od prvih definicija ES dao je Feingenbaum i ona glasi:
"Ekspertni sistem je inteligentni računarski program koji koristi znanje i mehanizme zaključivanja
u rešavanju problema takve sloţenosti da je za njihovo rešavanje potreban čovek-ekspert."
Najpotpuniju definicija ekspertnih sistema daje Britansko društvo za računare koje glasi:
"Pod ekspertnim sistemima podrazumeva se uspostavljanje unutar računara dela veštine nekog
eksperta koji bazira na znanju i u takvom obliku da sistem moţe da ponudi inteligentan savet ili
da preuzme inteligentnu odluku o funkciji koja je u postupku. Ekspertni sistem poseduje i
karakteristiku da na zahtev verifikuje svoju liniju rezonovanja, tako da direktno obaveštava
korisnika koji postavlja pitanje."
Znanja u ES čine činjenice i heuristika (iskustvo i osećaj). Činjenice su glavni deo informacija
široko distribuiranih, javno raspoloţivih, i usaglašenih na nivou eksperata (stručnjaka) u oblasti.
83
Heuristika su lična, malo diskutovana pravila prihvatljivog rasuĎivanja, koje karakteriše
odlučivanje na nivou eksperta u oblasti.
Proces izgradnje ekspertnog sistema naziva se inţenjerstvo znanja. On obuhvata skup metoda i
postupaka koje se odnose na prikupljanje, računarsko predstavljanje i memorišanje, kao i
upotrebu ljudskog znanja u rešavanju sloţenih problemskih situacija. Taj proces uključuje
posebnu vrštu interakcije izmeĎu graditelja ekspertnog sistema, kojeg zovemo inţenjer znanja i
jedne ili više osoba koje su eksperti u odreĎenoj problemskoj oblasti, za koju se ekspertni sistem
izgraĎuje.
Inţenjer znanja od eksperata "vrši ekstrakciju" njihovih procedura, strategija i postupaka za
rešavanje problema i ugraĎuje to znanje u ekspertni sistem. Rezultat procesa je skup programa
koji rešavaju probleme u datoj oblasti na način kako to radi čovek ekspert.
EKSPERT
IN ŽENJER
ZNANJA
ALATI ZA IZGRADNJU EKSPERTNOG SISTEMA
koristi
interv.
EKSPERTNI SISTEM
OSOBLJE
doda je podatke
KORISNIK koristi
proširuje i testira
izgrađ., popravlja, testira
Slika 15.3 - Inţenjerstvo znanja: prenošenje znanja od eksperta u računarski sistem
Kao što je prikazano na slici 15.3, u proces izgradnje ekspertnog sistema uključeni su: ekspert,
inţenjer znanja i korisnik. U celom poslu vaţno mesto zauzima i alat za izgradnju ekspertnog
sistema, a ne sme se zaboraviti ni sam ekspertni sistem.
Ekspert je osoba koja je stekla reputaciju u svojoj oblasti zbog sposobnosti kvalitetnog rešavanja
problema. On koristi svoju veštinu stečenu kroz višegodišnje iskustvo, da skrati proces
pronalaţenja rešenja. U realnim uslovima rukovoĎenja, mladi stručnjaci posmatranjem starijih
kolega nastoje da unaprede svoje znanje. Dolazenje do ovakve vršte znanja znatno se razlikuje od
učenja iz knjiga. Tu nema eksplicitnih definicija, formalizovanih i raščlanjenih zakona. Iskusan
smenadţer donosi odluke na osnovu svog iskustva i svoje prakse. On ne moţe uvek da objasni
razloge svoje odluke, ne zato što ne zeli da ih objašnjava, već zato što se opredeljuje intuicijom.
On verovatno zna mnogo više nego što je toga svestan. Ekspertni sistem treba da obuhvati i
objedini te sposobnosti, veštine i iskustvo jednog ili više eksperata. Znanje se, naravno, moţe
prikupljati i iz knjiga i stručnih časopisa.
Inţenjer znanja je osoba koja poznaje oblast računarskih nauka i veštačke inteligencije i zna
kako se izgraĎuju ekspertni sistemi. On kroz pitanja i razgovore sa ekspertom od njega prikuplja
znanje, organizuje ga, odlučuje kako će ono biti prikazano u sistemu i piše programe sam ili uz
pomoć ekipe programera.
Alat za izgradnju ekspertnih sistema je programski jezik koji koristi inţenjer znanja i/ili
programer da bi taj sistem izgradio. Pod alatom se podrazumevaju i svi usluzni programi, koji su
na raspolaganju (editori, debageri, sredstva za izdvajanje znanja, grafika i dr.). Razvijeni su
specijalizovani alati za izgradnju ekspertnih sistema. koji se nazivaju "školjke" (shells). Ovi alati
se razlikuju od konvencionalnih programskih jezika po tome što obezbeĎuju odgovarajuće načine
za predstavljanje sloţenih koncepata i elemenata znanja.
84
BAZA
ZNANJA
Korisnicki interfejs
SISTEM
ZA IZGRADNJU
BAZE ZNANJA
KORA, LJUSKA, ŠKOLJKA (SHELL)
MEHANIZAM
ZA
ZAKLJUCIVANJE
SISTEM
ZA
OBJAŠNJENJA
GLOBALNA
BAZA
PODATAKA
Slika 15.4: Komponente ekspertnog sistema
Kao što se na slici 15.4 vidi "školjka" uključuje jezik koji se koristi za predstavljanje znanja i
pristupanje znanju, ugraĎeni mehanizam zaključivanja, kao i komunikacioni interfejs - programe
koji omogućavaju korisniku dijalog sa sistemom. Vaţno je naglasiti, kada se sistem završi, da
mehanizam zaključivanja i komunikacioni interfejs postaju deo ekspertnog sistema.
Moguće je postaviti pitanje zašto razvijati ekspertne sisteme kad postoje ljudi eksperti? U tabeli 1
prikazane su neke prednostioslanjanja na primenu ekspertnih sistema.
ČOVEK EKSPERT EKSPERTNI SISTEM
moţe otići permanentno znanje
teško prenosi svoje znanje znanje se lako prenosi
tečko dokumentuje znanje znanje se lako dokumentuje
nepredvidiv konzistentan
skup podnošljiva cena
Tabela 15.1: Prednosti primene ekspertnih sistema u poreĎenju sa čovekom ekspertom
Prednosti primene ekspertnih sistema
Postojanost - Sposobnosti eksperta vremenom opadaju jer čovek stari dok su mogućnosti
ekspertnog sistema nezavisne od vremena, zdravlja ili emocija.
Prenosivost - Ekspertni sistem se projektuje tako da moţe da prenosi znanja, dok to za jednog
eksperta moţe da bude tezak, ponekad nerešiv problem. Ekspert je stručnjak za rešavanje
problema, a ne za objašnjavanje svojih odluka i prenošenje iskustva. On za to najčešće nema
vremena sve i da hoće. Ekspertni sistem se projektuje tako da ima ugraĎenu mogućnost da objasni
kako je došao do neke odluke.
Pouzdanost - Pri donošenju odluke ekspert moţe da bude pod uticajem okoline. Komandant, na
primer, u toku izvoĎenja borbenih dejstava, mora kvalitetno i efikasno da donese odluku, uprkos
kratkoće vremena ili stresnih situacija, kojima je izlozen. Ekspertni sistem za iste ulazne
parametre uvek donosi iste odluke. Na njega okolina ne utiče, pa zato kaţemo da je on
konzistentan.
Cena - Cena ekspertnog sistema je niska u poreĎenju sa izdacima za rad eksperta. Tamo gde je
potrebno mnogo stručnjaka jeftinije je primeniti ekspertni sistem. Ujedno je lakše obezbediti više
računara nego obučiti stručnjaka za jednu oblast.
85
Prednosti čoveka
Uprkos prednostima, ekspertni sistemi u poreĎenju sa ljudima pokazuju i ozbiljne nedostatke.
Neki od njih dati su u Tabeli 15.2. Ekspert za nove probleme nalazi kreativna rešenja i u stanju je
da se adaptira na promene i novonastale situacije, dok ekspertni sistem moţe da rešava samo
probleme iz uskog područja za koje poseduje ugraĎeno znanje. Čovek raspolaze tehnikama
pamćenja koje mu omogućavaju da pojedine informacije svrstava u grupe, pa čitavu grupu pamti
kao jedan elemenat. Sposobnost asocijacije omogućava mu povezivanje odvojenih predstava tako
da jedna izaziva drugu. Čovekov nervni sistem je adaptivan i samoučeći što mu omogućava
uspešno snalaţenje u novim i nepoznatim situacijama. Istovremeno za novu vrštu problema
ekspertni sistem je neefikasan, a često i neupotrebljiv. Da bi mogao da rešava nove situacije prvo
mora da mu se proširi baza znanja sa odgovarajućim pravilima.
ČOVEK EKSPERT EKSPERTNI SISTEM
kreativan nema kreativnost
prilagodljiv nije prilagodljiv
čulni senzori simboli kao ulaz
čirina sagledavanja usko sagledavanje
zdrav razum tehničko znanje
Tabela 15.2: Nedostaci primene ekspertnih sistema u poreĎenju sa čovekom ekspertom
Postojeći ekspertni sistemi imaju još uvek značajna ograničenja i zahtevaju intenzivan istraţivački
rad kako bi se od laboratorijskog sistema došlo do radno upotrebljivog. Odlike većine postojećih
ekspertnih sistema mogu se svesti na sledeće:
- Ograničeni su na usko područje ekspertize. Kako se područje primene širi, tako broj
mogućnosti koje treba obraĎivati eksponencijalno raste, a efikasnost sistema eksponencijalno
opada. Jezici i sredstva za predstavljanje znanja imaju ograničene izrazajne mogućnosti.
Interfejs ka korisniku (ulaz /izlaz) većine ekspertnih sistema je krut i nije na prirodnom jeziku.
- Proces izgradnje ekspertnog sistema nije dostigao naučnu egzaktnost, već još uvek, u velikoj
meri, zavisi od veštine pojedinca. Neophodno je postojanje stručnjaka - autoriteta u oblasti,
radi odrţavanja konzistentnosti elemenata u bazi znanja, koji se preklapaju. Opasnost od
jednostranog viĎenja predmetne problematike, s obzirom na uobičajeno oslanjanje na samo
jednog stručnjaka iz oblasti. Nepostojanost ponašanja, koja se ogleda u tome da i najbolji
ekspertni sistemi mogu dati pogrešne odgovore. Oteţano rukovanje većinom ekspertnih
sistema.
Zbog svojih ograničenja ekspertni sistem se prvenstveno koristi kao savetnik i asistent u rešavanju
problema. U budućnosti se očekuje veća postojanost ponašanja i veća autonomnost sistema, tako
da se prevaziĎe uloga inteligentne pomoći.
15.4 Oblasti primene ekspertnih sistema
Danas u svetu postoji veliki broj ekspertnih sistema razvijenih u raznim područjima ljudskog
delovanja. Najviše ih je u medicini, zatim u hemiji i vojnim naukama. Osim toga razvijeni su i u
elektronici, matematici, zatim u geologiji, poljoprivredi, pravu, meteorologiji, fizici, svemirskoj
tehnologiji, računarstvu, za upravljanje proizvodnim i drugim procesima, itd.
Prema tipovima problema koje rešavaju primene ekspertnih sistema mogu se svrstati u nekoliko
oblasti. Oblasti se preklapaju pa ih ponekad nije moguće sasvim razdvojiti. Isto tako, postojeći
ekspertni sistemi često rešavaju više tipova problema, pa ih je teško jasno razdvojiti. Ipak moţe se
reći da prema tipovima problema koje rešavaju, postoje sledeće vršte ekspertnih sistema:
86
- sistemi za interpretaciju,
- dijagnostički sistemi,
- sistemi predviĎanja,
- sistemi projektovanja,
- sistemi planiranja,
- sistemi nadzora,
- sistemi otklanjanja grešaka,
- sistemi za učenje,
- sistemi upravljanja.
15.5 Prognoza razvoja ekspertnih sistema
Budući razvoj ekspetnih sistema svakako će vitalno zavisiti od brzine njihove integracije sa
tradicionalnim oblastima obrade podataka kao što su baze podataka, jezici IV generacije i slično.
Tendecija je da se ekspetni sistemi shvate kao standardni deo alata koji se koriste u razvoju
sloţenih softverskih proizvoda, odnosno da vecina budućih softverskih proizvoda bude na neki
način inteligentna. Svakako, ekspertni sistemi namenjeni za ekspertnu konsultaciju korisnika u
najrazlicitijim oblastima primene će se i dalje nezavisno razvijati.
Interesantan pravac razvoja ekspetrnih sistema predstavljaju i takozvani sistemi isporuke znanja
(knowledge delivery system). Oni faktički nisu bazirani na lancu zaključivanja koristeći veliki
broj pravila. Ovde je zaključivanje u jednom koraku, jer se za svaku moguću premisu vezuje
odgovarajući zaključak, te se brzim pretraţivanjem i uporeĎivanjem zadate premise sa postojećim
u bazi znanja dolazi do odgovarajućeg zaključka. Implicitno, ovde se pretpostavlja da je znanje po
sebi ono što je bitno, a da je postupak zaključivanja u osnovi trivijalan, jer je baziran isključivo na
formalnoj logici.
Ovakav pristup otvara mogućnost izrade specijalizovanih sistema za isporuku znanja, recimo za
dijagnostiku kvarova tehničkih udeĎaja, koji će biti široko dostupni. Izdavačke kuce će početi sa
izdavanjem ovakvih sistema na identican način kako se izdaju i distribuiraju knjige, izdavajući
nova, dopunjena i preraĎena izdanja sistema za isporuku znanja u konkretnoj oblasti.
87
16. Upravljanje dokumentima (Document
Management System)
16.1 Pojam dokumenta
Dokumenti na računarima postoje u izuzetno mnogo oblika: faksovi, e-mail poruke, datoteke
kreirane pomoću tekst procesora, spreadsheet i programa za grafičku obradu. Pod ovim pojmom
svrstani su i izveštaji iz različitih programskih paketa, kao i HTML forme. Dokument je osnovna
jedinica obrade u administrativnom poslovanju.
Bitan koncept u obradi dokumenta predstavlja pojam tipa dokumenta. Tip dokumenta definiše
njegovu strukturu i logički sadrţaj. Za neke dokumente je vrlo teško precizno definisati strukturu.
Njih nazivamo slabo struktuiranim dokumentima. Oni dokumenti za koje je moguće precizno
definisati strukturu (elemente) dobro su struktuirani.
Računarska obrada struktuiranih i nestruktuiranih dokumenata bitno se razlikuje. Struktuirani su
pogodni za obradu, obično se smeštaju u baze podataka i njima se pristupa preko posebno
razvijenih aplikacija. U obradi ovakvih dokumenata moţe se pristupati i pojedinim njihovim
delovima.
Nestruktuirani dokumenti se obraĎuju preko standardnih softvera za obradu (tekst procesori,
spreadsheet editori i sl.) i smeštaju se u formatima koji su specifični za dati softver. Ovakvim
dokumentima se pristupa kao nedeljivim celinama. Slabo struktuirane dokumente moguće je
opisati preko tzv. sekundarnih dokumenata, koji su dobro struktuirani, u kojima se opisuje njihova
struktura.
16.2 Sistem za upravljanje elektronskim dokumentima (DMS)
Sistem za upravljanje elektronskim dokumentima (DMS, Document Management System) – jeste
kolekcija tehnologija koje omogućavaju pojednostavljen rad sa bilo kakvim elektronskim
dokumentima. Osnovna struktura DMS-a sačinjena je od tri celine:
- repozitorij dokumenta (Document repository),
- mehanizam protoka posla (Workflow mechanism),
- tehnologija pretrage i indeksiranja (Index and search technology).
Dizajn DMS-a je kod različitih proizvoĎača dvoslojan ili troslojan. U dvoslojnoj arhitekturi (sa
bazom podataka), klijent obavlja veći deo posla nego u troslojnom, gde server sa repozitorijem
obavlja najveći deo posla. Baza podataka čuva samo podatke o dokumentima, ali ne i same
dokumente.
Baza samo sadrţi podatke o lokaciji dokumenta, a to je veza baze i sistema datoteka. Serverska
aplikacija kontroliše konzistentnost pokazivača. U bazi podataka su smešteni podaci o
dokumentima: autor, datum, naslov, eventualno broj verzije. Većina DMS-a prepoznaje OLE
dokumente i automatski odrţava podatke o vezama meĎu njima unutar repozitorija. Iz ovog se
vidi da su kvalitet i mogućnosti softvera koji sluţi za kreiranje dokumenta od velikog značaja za
celokupan DMS sistem.
88
Slika 16.1. Proces obrade, smeštaja i pristupa dokumentu u DMS
Repozitorij dokumenata
Ovo je najvaţnija komponenta DMS-a. On pamti, kontroliše i upravlja dokumentima. Osnovne
funkcije repozitorija su:
- bibliotečke usluge (kontrola pristupa po dokumentima, odrţavanje kataloga, prijavljivanje i
odjavljivanje, pretraga i izdvajanje dokumenta);
- kontrola verzija (sva pojavljivanja dokumenta i njegove izmene u vremenu);
- konfigurisanje i kontrola veza izmeĎu dokumenata i njihovih sastavnih delova.
Repozitorij dokumenata moţe biti ili posebna aplikacija ili mehanizam ugraĎen u bazu podataka.
On u potpunosti indeksira tekstove dokumenta, što olakšava pretraţivanje i daje preciznije
odgovore na upite, koji sa svoje strane mogu da se bolje i preciznije struktuiraju. Indeksiranje se
vrši ili pri ubacivanju teksta u repozitorij ili kasnije, nekom batch procedurom.
Mehanizam protoka posla - Workflow
Dokumentacija se formira na više radnih mesta. Na nekima proces započinje (npr. primanjem
zahteva i otvaranjem predmeta), na nekima se proces obrade nastavlja (npr. dodavanjem novih
dokumenata u predmet), na nekima se dokumentacija samo pregleda (npr. overa od strane
direktora), a na nekima se jedino vrši manipulacija kompletiranom dokumentacijom (npr. otprema
pošte). Očigledno je da sva ta radna mesta moraju da budu povezana, a ta veza se zove
dokumentacioni tok. U slučaju DMS tok je elektronski. To znači da nema opasnosti od pogrešnog
upućivanja ili zaturanja dokumenata. Pri tom, svi dokumenti trenutno stiţu na odredište, tačno se
zna gde su prethodno bili na obradi i tačno se zna ko ih je i kada obradio, čak i u sloţenom
predmetu.
Bilo da odreĎena organizacija upravlja skeniranim dokumentima, regulisanim sadrţajem,
kompjuterski generisanim dokumentima, dokumentima velikog obima ili kompleksnim formatima
fajlova, neometan i efikasan tok poslovnih podataka je ključan za uspeh. Isporuka prave
informacije pravoj osobi u pravo vreme je fundamentalni korak za obavljanje poslovne transakcje
zadovoljenja korisnika i donošenje dobrih, kvalitetnih, pravovremenih poslovnih odluka. U
mnogim preduzećima ključne informacije su zaglavljene u gomili papira ili fragmentisane u
skladištima širom organizacije. Ručni ad hoc procesi kreiraju neefikasne, zbunjujuće, konfuzne i
skupe zastoje, pa zaposleni troše vreme u potrazi ili ponovnom stvaranju ključnih informacija.
89
Workflow je, najjednostavnije rečeno, protok dokumenata i/ili radnih zadataka kroz radni proces.
Ili preciznije, workflow je operativni aspekt radne procedure i predstavlja definisanje procesa
realizacije postavljenih ciljeva, na osnovu koga se vrši razlaganje ukupnog zadatka na sastavne
elemente i podrazumeva:
- definisanje načina na koji su poslovni zadaci strukturirani,
- opis svih poslovnih procesa i hijerarhijske strukture preduzeća i zaokruţivanje sistema
korespondencije meĎu zaposlenima,
- ko izvršava poslovne zadatke,
- koji je njihov relativni raspored,
- način na koji je sinhronizovano izvoĎenje zadataka,
- način na koji informacije protiču da bi podrţale zadatke,
- planiranje i praćenje poslovnih aktivnosti,
- uočavanje i otklanjanje nedostataka u poslovnim procesima.
Podrška za workflow je integralni deo dokumentacionog menadţmenta. Pojam Workflow
management obuhvata modeliranje, simuliranje, kao i izvoĎenje i upravljanje (u vremenskoj i
prostornoj perspektivi) poslovnim procesima uz raspoloţivost potrebnih informacija i alata.
Tehnologija pretrage i indeksiranja
Ova komponenta DMS-a je vezana za odluku da li će se koristiti aplikacija za voĎenje repozitorija
ili će se koristiti funkcije ugraĎene u bazu podataka.
Samo korišćenjem standardnih i dobro strukturiranih dokumenata na bazi definisanih postupaka
kreiranja, aţuriranja, pregledanja i arhiviranja moguće je rukovati informacijama na maksimalno
jednostavan i efikasan način. Tehnologija rada drţavnih organa, koja je ureĎena zakonskim i
drugim propisima, mora da bude podloga na kojoj će se izgraditi informacioni sistem prilagoĎen
potrebama što efikasnijeg upravljanja na osnovu pravovremenih, tačnih i na jednostavan način
dobijenih informacija.
Na trţištu već postoji niz proizvoda koji omogućavaju maksimalno pojednostavljenje i ubrzanje
procesa upravljanja informacijama i dokumentima kao njihovim kontejnerima. Očigledno je da se
pri planiranju i uvoĎenju softverskih paketa za DMS mora poći od sledećih pretpostavki:
- trenutno stanje – da li se i šta se od ovih paketa već koristi, koliko je već razvijen IS u datoj
organizaciji;
- potrebe – snimak broja i vrste dokumenata koji se upotrebljavaju i razmenjuju unutar
organizacije;
- platforma na kojoj će se implementirati paketi – hardver, sistemski softver (operativni sistem,
sistem za upravljanje bazom podataka, mreţni softver), aplikativni softver (okruţenje u kome
će se raditi);
- profil korisnika – neophodan zbog planiranja obuke, uvoĎenja, posebnih zahteva prema
proizvodu;
- trendovi u razvoju softverskih paketa u ovoj oblasti – zbog brzine kojom se uvode i menjaju
osobine paketa koji se koriste u ovoj oblasti, ovo je jedan od najozbiljnijih teţinskih faktora
pri izboru paketa koji će se preporučiti i uvesti u korišćenje.
Tek na osnovu analize ovih podataka moţe se pristupiti odabiru softverskih paketa za ovu oblast.
Efekti uvoĎenja DMS
- Čuvanje originalnih dokumenata, sa ugraĎenom dvostrukom sigurnošću, eliminišući direktno
rukovanje i oštećenje;
- Olakšano konsultovanje elektronskih dokumenata kroz različite načine pretraţivanja,
omogućavajući simultan pristup nekolicini korisnika na različitim lokacijama;
- Viši kvalitet dokumenta prezentovanog korisniku korišćenjem digitalne obrade slika, kao što
su kontrola osvetljenja i kontrasta, izvlačenje ivica, a da se pri tome ne promeni originalni
dokument;
90
- Alternativne metode pretraţivanja kao što su tekstualno pretraţivanje i pretraga na osnovu
ključnih reči, pored standardnih mogućnosti kataloga
- Korišćenje hiperteksta, čineći pretraţivanja brţim i lakšim za korisnika;
- Daljinski i lokalni pristup Internetu, Intranetu, radnim stanicama i lokalnim mreţama.
91
17. Koncept savremenog elektronskog poslovanja
Kada govorimo o početku elektronske trgovine na Internetu treba pomenuti da su prve veb
prodavnice bile jednostavni digitalni katalozi. Tekstualni opis proizvoda, nešto slika, broj telefona
na koji se zvalo da se napravi porudţbina, i to je bilo gotovo sve. Elektronsku trgovinu na
Internetu činilo je mnoštvo jednostavnih digitalnih plakata, koji su se malo razlikovali od
postojećih štampanih kataloga. Bez obzira na početne probleme, prve komercijalne veb
prezentacije imale su skriveni adut u rukavu. Internet je imao mogućnost da ponudi nešto što
nijedan komunikacioni medij do tada nije mogao - interaktivnost.
Gledajući televiziju ili čitajući novine vi ste ustvari pasivni učesnik u jednosmernoj komunikaciji.
Informacija je unapred pripremljena, spakovana u paket koji će vama privući paţnju i jedina
moguća akcija sa vaše strane je da je prihvatite ili odbijete. Sa veb prezentacijom je već drugačije.
Na Internetu, vi ste aktivni učesnik u komuniciranju, a informacije, po vašem izboru, mogu da idu
u oba smera. Recimo da vam se sviĎa proizvod sa neke komercijalne veb stranice. Najčešće,
pruţiće vam se mogućnost interaktivne komunikacije sa tom stranicom. Klikom na miša saznaćete
više o samom proizvodu, videćete da li ga ima na lageru, kako se upotrebljava, ili ćete ga sami
formirati od različitih delova (sklopićete svoj kompjuter iz snova). Šta više, prikazaće vam se i
odgovarajuće cene a imaćete i svoju potrošačku korpu gde ćete ţeljene proizvode da odloţite.
Prvi trgovci na vebu bili su praktični ljudi i na svojim prezentacijama kreirali su one mogućnosti
interakcije kupaca i prodavca koje su već postojale u klasičnim prodavnicama. Prvo, kupac je
dobio mogućnost da lično kontaktira prodavca, putem e-mail formi koje su navodile kupca na
pravu osobu za kontakt. Korišćene su jednostavne CGI skripte koje se i danas često koriste. Dalje,
kupcu je data mogućnost da na osnovu svog interesovanja kreira Veb stranicu koja će mu se
poslati, korišćenjem baza podataka na veb serveru ili povezivanjem sa već postojećim lokalnim
bazama podataka u prodavčevoj lokalnoj mreţi. Komercijalna veb prezentacija pokazala se kao
idealni prodavac kojoj nikad nije moglo da dosadi, da svakom vašem zahtevu (sa osmehom)
udovolji. TakoĎe, stranice su kreirane u odnosu na govorni jezik posetioca, browser-a koji koristi,
pokazano interesovanje na prvoj strani sajta, pa i odnosu na njegovo već zabeleţeno ponašanje u
prethodnim posetama. Posebne pogodnosti doneli su programi za biranje i plaćanje proizvoda na
veb-u.
17.1 Infrastruktura elektronskog poslovanja
Pojačana konkurencija, finansijska nestabilnost i nesigurnost trţišta nameću kao imperative stalno
smanjenje troškova poslovanja, odnosno povećanje produktivnosti i efikasnosti. Izlaz se traţi u
različitim inovativnim sadrţajima i odgovarajućim tehnološkim rešenjima. Veća konkurentnost se
moţe ostvariti uvoĎenjem sistema menadţmenta kvalitetom, reinţenjeringom poslovnih procesa,
ali mnoge delatnosti i poslovne aktivnosti potrebno je graditi od početka na drugačijoj osnovi,
prilagoĎenoj novom poretku stvari i činjenici da je za savremeno poslovanje krucijalna primena
najnovijih informacionih i telekomunikacionih tehnologija.
Proizvoditi znači menjati svet oko sebe, tj. stvarati dodatnu vrednost. Čovečanstvo je prešlo dug
put do proizvodnje zasnovane na snazi ljudskih mišića do fleksibilnih, automatizovanih
proizvodnih pogona. U novoj ekonomiji dodatna vrednost je pre svega rezultat angaţovanja
umnih mogućnosti čoveka, a ne njegovih mišića.
Tradicionalno poslovanje zasniva se na korišćenju strukturiranih papirnih dokumenata u dobro
definisanoj i opšteprihvaćenoj komunikaciji izmeĎu učesnika u procesu poslovanja. Savremene
digitalne tehnologije omogućavaju efikasnije poslovanje, bez korišćenja papirnih dokumenata i
bez neposrednog kontakta izmeĎu učesnika. Poslovanje u kome se poslovne transakcije
prevashodno ostvaruju elektronskim putem poznato je pod imenom elektronsko poslovanje (e-
92
Bussines). Najpopularniji kanal elektronskog poslovanja jeste Internet. On iz osnova menja
odnose izmeĎu proizvoĎača i potrošača. Mnogi ga uprošćeno posmatraju samo kao novi
marketinški kanal ili način za ubrzanje poslovnih transakcija, ali Internet je mnogo više od toga.
On je tehničko-tehnološka osnova za kreiranje novog ekonomskog poretka, nastala kao rezultat
konvergencije primene digitalnih tehnologija: računarskih, telekomunikacionih i multimedijalnih.
Internet i nove informacione tehnologije dovode do restrukturiranja trţišta na globalnom nivou i
pojedinih industrijskih i usluţnih delatnosti. Ovo utiče na redefinisanje načina obavljanja
poslovanja i predstavlja izazov za konvencionalno ekonomsko razmišljanje.
Internet
Za Internet se kaţe da postoji tridesetak godina, mada se imenica Internet prvi put pominje tek
osamdesetih godina XX veka. Objašnjenje te činjenice je da su koreni Interneta ipak nastali
krajem šezdesetih godina prošlog veka . To je bilo vreme kada su veliki proizvoĎači računara
(IBM, Honeywell, Burroughs, Univac) razvijali sopstvene tehnologije meĎusobnih povezivanja
svojih računara. Svi su imali svoje mreţne arhitekture, koje su meĎusobno bile nekompatibilne.
Povezivanje heterogene opreme različitih proizvoĎača bilo je izuzetno skupo i iziskivalo je
nabavku specijalnog hardvera i softvera za te namene.
Potreba da se definiše arhitektura za povezivanje računara različitih proizvoĎača uticala je na
pokretanje projekta izgradnje jedinstvene mreţe ARPANET (Advanced Research Project Agency
Network) 1969. godine. Projekat je finansiralo ministarstvo odbrane SAD. UvoĎenje tehnologije
komutacije paketa predstavljalo je rešenje zadatka realizacije računarske mreţe koja će biti
otporna na upade, sabotaţu, pa čak i na atomski rat.
Akademske institucije u SAD formirale su 1986. godine sopstvenu računarsku mreţu NSF
(National Science Foundation Network) na bazi TCP/IP protokola, koja se potom izuzetno snaţno
razvijala da bi prerasla u okosnicu (kičmu - backbone) meĎuračunarskog saobraćaja. Početkom
devedestih godina na bazi TCP/IP protokola razvija se više komercijalnih računarskih mreţa od
kojih su najpoznatije America Online i Compuserve. I sama akademska NSF mreţa transformiše
se u privatno društvo koje posluje na komercijalnim osnovama. Sve komercijalne mreţe koje rade
na bazi primene TCP/IP protokola saglasile su se da se meĎusobno poveţu i da svojim
korisnicima omoguće razmenu podataka. Povezivanje ovih mreţa u Internet - "mreţu mreţa" -
vrši se u više čvorišta za razmenu podataka u SAD i Evropi. Iako Internet deluje kao jedinstvena
svetska mreţa, reč je o decentralizovanoj organizaciji koju objedinjuje jedinstvena tehnologija
rada. Telekomunikaciona infrastruktura izuzetno je široka i čini je veći broj telekomunikacionih
kanala, satelitskih linkova i optičkih kablova sa brzinom prenosa podataka od nekoliko desetina
do nekoliko stotina Mbps.
Preokret u razvoju Interneta nastaje devedesetih godina izlaskom i van akademskog okruţenja,
odnosno legalizacijom komercijalnih aktivnosti na Internetu, i pojavom WWW (World Wide
Web) koji je omogućio hipertekstualne veze izmeĎu različitih dokumenata (smeštenih i na
različitim računarima) i prenos multimedijalnih sadrţaja (slika, zvuk, video, ...).
World Wide Web (skraćeno Web ili WWW) je sistem Internet servera koji podrţava hipertekst da
bi se pristupilo nekolicini protokola Interneta na jednom interfejsu. Skoro svaki tip protokola koji
je dostupan na Internetu dostupan je i na vebu. Ovo se odnosi na elektronsku poštu, FTP, Telnet, i
Usenet News. Osim toga, World Wide Web ima sopstveni protokol: HyperText Transfer Protocol
ili HTTP.
World Wide Web se sastoji od datoteka koje se nazivaju stranice ili matične stranice i sadrţe veze
do dokumenata i izvora po celom Internetu. Web obezbeĎuje raznolika iskustva, npr.
multimedijalne prezentacije, saradnju uţivo, interaktivne stranice, emitovanje radio i televizijskog
programa i informacije do računara klijenta.
Smatra se da je Internet do sada prošao kroz tri faze svog razvoja, barem kada je o poslovnoj
upotrebi reč.
93
Prva faza, koja je na razvijenim trzištima bila dominantna do 1996. godine opisuje se kao faza
prisustva firmi na Internetu. Cilj preduzeća koja su počinjala da koriste Internet je, pre svega, bio
da se što adekvatnije predstave na novom mediju, a osnovni pokretački faktor u ovoj fazi zapravo
je bilo pomodarstvo.
Druga faza razvoja poslovne upotrebe Interneta obeleţila je poslednje godine drugog milenijuma i
naziva se komercijalnom fazom. Firme koje su se ranijih godina već predstavile na Internetu
poţelele su da svoje proizvode plasiraju putem novog kanala. Bez obzira da li bi prodaja donosila
pozitivan efekat, smatralo se da je veliki uspeh ukoliko je uopšte obavljena.
Poslednja, treća faza, donosi novi trend tzv. e-Business. Cilj preduzeća je ostvarivanje profita
putem smanjenja troškova, povećanje prodaje i unapreĎenjem interne i eksterne komunikacije na
Internetu.
Intranet
Intranet je računarsko-komunikaciona mreţa preduzeća koja koristi TCP/IP skup protokola prema
kojima se podaci prenose kroz mreţu. U širem smislu intranet je generički naziv za informacioni
sistem preduzeća zasnovan na primeni internet tehnologija. Zahvaljujući primeni TCP/IP
protokola, u intranetu mogu da se koriste svi servisi Interneta, kao što su e-mail, news, chat, ali je
daleko najznačajniji veb servis.
Osnovni razlog popularnosti uvoĎenja internet tehnologija u informacioni sistem preduzeća nalazi
se u boljem odnosu cena/performansa kod ovih tehnologija, nego kod konkurentskih tehnologija
koje nude vodeće svetske informatičke firme u formi sopstvenih rešenja.
Intranet predstavlja izolovani, kompanijski Internet čiji su servisi organizovani za podršku
tekućem poslovanju. Savremenu intranet mreţu karakterišu upotreba klijent/server arhitekture.
Intranet je zaštićen firewall-om. On sluţi da zaštiti intranet korisnika od neţeljenih pristupa
zaštićenim podacima kompanije.
Intranet je privatna mreţa u vlasništvu neke organizacije, dok Internet nije u vlasništvu ni jedne
firme ili osobe. Na Internet ima pravo pristupa svako ko ima tehničke mogućnosti za to, dok na
intranet imaju pristup samo osobe koje su za to ovlašćene. S obzirom da se temelji na veb
tehnologiji Intranet često nazivaju i korporativnim vebom.
Slika 17.1 - Intranet
94
MeĎutim, intranet moţe biti potpuno nezavisna mreţa, i ne mora nuţno biti povezana na Internet.
Drugo je pitanje kada je potrebno da se firma toliko izoluje da intranet postavi kao potpuno
autonoman sistem.
Osnovni program za gledanje sadrţaja na intranetu je Internet čitač (browser), na primer
Microsoft Internet Explorer ili Mozilla Firefox. UvoĎenjem intraneta unificiraju se alati i radne
tehnologije tako da se eksploatiše isto ekspertsko znanje osvojeno u radu sa Internetom.
Istovremeno, sadrţaj intraneta koji u jednom trenutku postaje relevantan za širu grupu korisnika
jednostavno se moţe staviti na Internet.
Današnja proizvodnja računarske opreme čini da su infrastrukturne pretpostavke Interneta
prihvatljive i za mala i srednja preduzeća, a pogotovo za velike firme.
Da bi se implementirao intranet u poslovanje firme potrebno je sledeće:
- Standardna računarska mreţa (LAN),
- Pouzdani diskovi i backup za repozitorijume podataka i dokumenata,
- Web server (softwer i hardver),
- e-mail servis,
- FTP servis,
- DBMS servis (aktivna baza podataka).
Primene intraneta u poslovanju su višestruke. Intranet koristi svim poslovnim funkcijama u
preduzeću, i to proizvodnji, marketingu, administraciji i finansijama.
Koristi od intraneta su:
- Globalnost informisanja,
- Efikasnost informisanja,
- Pristup sa udaljenih lokacija,
- Aţurnost informacija,
- Samoedukacija zaposlenih,
- Praćenje administrativne dokumentacije,
- Praćenje e-mail komunikacije,
- Lokalne prezentacije zaposlenih i projekata,
- Permanentna edukacija zaposlenih,
- Praćenje potrošnje resursa i uvid zaposlenih u njihovu potrošnju.
Ekstranet
Ekstranet je posebna dodatna mreţna infrastruktura, koja postaje deo infrastrukture Interneta, a
predstavlja proširenje infrastrukture informacionog sistema preduzeća.
Ekstranet se najčešće realizuje pomoću rutera, modema ka Internet provajderu, Web servera,
zaštitne barijere (firewall) i lokalne računarske mreţe kao veze sa informacionim sistemom
preduzeća.
Server baze podataka na kome se nalaze poslovni podaci preduzeća, a koje koriste veb
prezentacije ili aplikacije, moţe biti sastavni deo ekstraneta, ali se moţe koristiti i postojeći server
baze podataka u okviru informacionog sistema preduzeća.
Ekstranet omogućava pristup korisnika Interneta informacionom sistemu preduzeća iz bilo kog
dela sveta, kao i zaposlenima u preduzeću pristup sadrţajima i servisima Interneta. Ako je sa
Internetom povezan i informacioni sistem partnera, time je omogućena i meĎusobna komunikacija
i rad zaposlenih u oba subjekta, i saradnja poslovnih partnera bez obzira na njihovu trenutnu
fizičku lokaciju.
17.2 Tipovi elektronskog poslovanja
Elektronsko poslovanje se moţe klasifikovati u četiri glavna tipa prema učesnicima i to:
95
- B2B - Bussiness to Business, što podrazumeva elektronsko poslovanje izmeĎu preduzeća.
B2B aplikacije omogućavaju organizacijama da izgrade nov način poslovanja.
- B2C - Business to Consumer, oblici poslovanja na Internetu koji daju direktan interfejs
izmeĎu preduzeća i potrošača (od otkrivanja, pronalaţenja odgovarajuće robe, pregovora,
naručivanja, ispostavljanja faktura, plaćanja, distribucije dokumentacije, a nekad čak i
konkretne robe ili usluge, …).
- C2C - Consumer to Consumer, novi oblik trgovine, potrošači trguju direktno sa drugim
potrošačima. Kompanija koja podrţava ove transakcije mora naći neki netradicionalni način
za naplatu usluge. Cena usluge je obično mali procenat transakcije, članarina, reklamiranje ili
neka kombinacija.
- C2B - Consumer to Business, kada se kupci udruţuju da bi se u odnosu na snabdevača
predstavili kao grupa i zajedno postigli povoljnije uslove nabavke.
Pored ovih osnovnih tipova moguće su i druge kombinacije, kao npr:
- B2B2C - Business to Business to Consumer, noviji model elektronske trgovine koji
podrazumeva korišćenje B2B koji podrţava poslovanje preduzeća po modelu B2C. Aplikacija
koja povezuje jedan on-line katalog sa drugim moţe se smatrati B2B2C aplikacijom.
- C2B2C - Consumer to Business to Consumer, transakcije izmeĎu potrošača i potrošača,
koristeći uslugu on-line preduzeće kao posrednika.
B2B - Bussiness to Business
B2B model elektronskog poslovanja predstavlja poslovanje izmeĎu preduzeća, tj. razmenu
proizvoda, usluga ili informacija sa drugim preduzećima iz okruţenja, a kako je informacioni
sistem preduzeća za distribuciju u jednom svom delu podrška za poslovanje izmeĎu preduzeća,
biće posebno objašnjen ovaj tip elektronskog poslovanja.
B2B aplikacije omogućavaju organizacijama da izgrade nov način poslovanja.
B2B tehnologije:
- Olakšavaju transakcije za prodaju roba i usluga izmeĎu organizacija,
- Omogućavaju integraciju lanca nabavke,
- On-line pribavljanje robe jedne firme za drugu.
Problemi vezani za primenu B2B aplikacija:
- Pravna integracija,
- Bezbednost, brzina i fleksibilnosti u B2B aplikacijama.
Početak B2B poslovanja vezuje se za pojavu prvih EDI sistema. Velikim ulaganjima u
informacione tehnologije, kompanije su postigle značajan stepen automatizacije internog
poslovanja, ali je njihova komunikacija sa poslovnim okruţenjem obavljana klasičnim putem.
Naručivanje robe ili usluga podrazumevalo je da se nakon kreiranja u sopstvenom informacionom
sistemu, narudţbenice ili računi štampaju i šalju poštom poslovnim partnerima.
Kada kupac ili dobavljač primi dokumentaciju, ona se u većini slučajeva ponovo ručno prekucava
i unosi u njihov informacioni sistem. Naravno, uvek postoji mogućnost da se pojave greške
prilikom prekucavanja, da se dokument izgubi ili bude oštećen u transportu.
Dakle, postojala je potreba da se elektronskim putem omogući meĎusobna komunikacija
informacionog sistema preduzeća sa informacionim sistemom njegovih poslovnih partnera, i time
eliminišu svi nedostaci komunikacije klasičnim sredstvima. Rešenje je pronaĎeno u uvoĎenju EDI
sistema koji predstavljaju prvi vid B2B elektronskog poslovanja.
EDI
EDI (Electronic Data Interchange) se moţe definisati kao proces razmene poslovnih informacija u
elektronskoj formi. EDI omogućuje komunikaciju izmeĎu računarskih sistema kompanije,
vladinih organizacija, manjih privatnih preduzeća i banaka.
96
Treba napomenuti da se pored ovog modela zasnovanog na prosleĎivanju poruka moţe koristiti i
razmena podataka u realnom vremenu.
Osnovna korist od EDI-a jeste smanjenje troškova, povećanje brzine i efikasnosti rada sa
dokumentima. Vremena obrade dokumenata znatno se smanjuju, što utiče na postizanje značajne
prednosti u odnosu na konkurenciju. Definiše se format i sadrţina poslovnih dokumenata, te se
omogućava elektronsko voĎenje business procesa izmeĎu dobavljača i korisnika bez manuelnih
intervencija.
Iz ovoga se moţe zaključiti da su neophodni elementi za primenu EDI sistema:
- Standard koji će biti korišćen za transport poruke od pošiljaoca do primaoca, obzirom da
različita preduzeća imaju različite računarske sisteme i programe tako da je direktna razmena
nemoguća,
- Softver koji će vršiti konverziju poruka,
- Komunikacioni medij kojim će se poruka transportovati (javna ili privatna mreţa).
Na samom početku primene EDI-a najveći deo komunikacije se odvijao u direktnom kontaktu
računarskih sistema poslovnih partnera, što je zahtevalo da oba sistema koriste iste
komunikacione protokole i brzinu prenosa podataka, imaju kompatibilan hardver i istovremeno
raspoloţive telefonske linije u trenutku potrebe za komunikacijom.
Prevazilaţenje ovih ograničenja je kasnije postignuto korišćenjem VAN (Value Added Network)
mreţa specijalizovanih firmi za pruţanje podrške u implementaciji EDI sistema. To su privatne
zatvorene mreţe koje kao takve predstavljaju efikasan, pouzdan i siguran medij za prenos
poverljivih poslovnih informacija.
EDI se koristi se u sledećim modelima:
- Business - to - Business i Collaborative e-Business,
- Inter-organizacionoj razmeni dokumenata,
- Slabije se koristi u modelu Business - to - Consumer iz razloga što su transakcije najčešće
individualne,
- Kad narudţba korisnika treba da se prosledi distributeru ili drugoj kompaniji - rešenje je EDI.
- Koristeći EDI u svakodnevnom poslovanju preduzeće ostvaruje:
- Brţu dostavu dokumenata bez gubljenja ili oštećenja,
- Značajne uštede u vremenu potrebnom za obradu dokumentacije,
- Eliminisanje potrebe za ponovnim prekucavanjem dokumenata,
- Povećanje produktivnosti i efikasnosti,
- Značajno smanjenje troškova obrade papirne dokumentacije,
- Smanjenje obima grešaka u obradi podataka,
- Poboljšano upravljanje transportom, distribucijom, zalihama,
- Značajno smanjenje troškova nabavke i sl.
I pored svih ovih prednosti, EDI u ovom obliku nikada nije doţiveo masovnu primenu. Pre svega
zbog skupe, komplikovane i dugotrajne implementacije, nedostatka fleksibilnosti u odnosu na
brzinu promena u okruţenju, kao i visokih troškova odrţavanja koje su sebi mogle da priušte
samo velike kompanije.
Pojavom Interneta i njegovom sve masovnijom primenom dolazi do pojave novih oblika B2B
poslovanja.
U početku su preduzeća prisustvo na Internetu fomirala postavljanjem veb prezentacija u formi
kataloga svojih proizvoda sa navedenim kontakt informacijama, gde su kupci mogli da se detaljno
informišu o ponudi i nakon toga izvrše naručivanje klasičnim putem.
Istovremeno je razvoj sigurnosnih mehanizama poput PKI, SSL i sl. došao do faze u kojoj
omogućuje šire prihvatanje Interneta kao sigurnog komunikacionog medija tako da su ubrzo veb
prezentacije dobile i mogućnost on-line naručivanja i plaćanja proizvoda i usluga.
97
Glavni razlozi primene Interneta u B2B su:
- Globalna dostupnost Interneta,
- Lako povezivanje i niska cena usluga,
- Korišćenje standardnog, svima raspoloţivog, softvera za pristup,
- Postojanje adekvatnih sigurnosnih mehanizama,
- Laka integracija sa postojećim back-office sistemima.
Velike kompanije su u Internetu videle šansu da drastično smanje troškove komunikacije sa
svojim poslovnim partnerima, uz istovremeno pruţanje mogućnosti saradnje i manjim firmama
koje do sada nisu mogle sebi da priušte skupa EDI rešenja.
Prednosti B2B rešenja baziranih na Internetu su evidentne u svim fazama poslovanja. Dolazi do
skraćenja proizvodnog ciklusa zbog efikasnije komunikacije svih učesnika u procesu
proizvodnje. U procesu nabavke, postiţe se veća produktivnost zaposlenih, smanjuje se
mogućnost greške, i skraćuje vreme samog procesa što dovodi do smanjenja troškova.
Klasične B2B e-Commerce sajtove su u početku postavljale velike kompanije - snabdevači, koje
su putem Interneta omogućile naručivanje i prodaju svojih proizvoda velikom broju svojih
distributera i kupaca.
MeĎutim, kupac je i u ovom modelu saradnje ostao uskraćen za mogućnost pristupa agregiranoj
ponudi proizvoda iz oblasti njegovog interesovanja. Upravo to je i pravac dalje evolucije B2B
koncepta poslovanja.
Poslednjih godina došlo je do pojave Electronic Marketplaces (e-Markets) veletrgovinskih
centara, novog oblika organizovanja B2B poslovanja na Internetu. Oni predstavljaju veb sajtove
na kojima veliki broj prodavaca i kupaca na jednom mestu prezentuje svoju ponudu i traţnju u
odreĎenoj oblasti.
e-Marketplaces predstavljaju novi vid on-line posrednika koji na jednom mestu efikasno
predstavlja agregiranu ponudu i traţnju, pruţajući kupcima niţe troškove nabavke uz mogućnost
kontakata sa novim dobavljačima, a isto tako i dobavljačima niţe troškove prodaje uz mogućnost
kontakata sa novim kupcima.
Postoji više različitih modela e-Marketplaces u zavisnosti od toga tko ih je organizovao:
- e-Marketplaces organizovane od strane jednog ili više velikih kupaca (Buyers - Driven e-
Marketplaces), industrijskih giganata koji u ovom načinu poslovanja vide mogućnost
povećanja efikasnosti lanca snabdevanja uz istovremeno značajno smanjenje troškova,
- e-Marketplaces organizovane od strane jednog ili više velikih snabdevača (Suppliers - Driven
e-Marketplaces),
- e-Marketplaces organizovanih od strane neutralne treće strane (npr. privredne komore).
Uprkos široko rasprostranjenom mišljenju da se najviše transakcija i prodaje odvija sa krajnjim
potrošačem, zapravo se najveći deo prodaje i transakcija obavlja izmeĎu preduzeća (Business - to
- Business, B2B).
98
Deo 4
Upravljanje Informacionim sistemom
99
18. Upravljanje IS
Upravljanje IS je drastično promenjeno u poslednjih 50 godina. U početku se upravljalo
tehnologijom (po pitanju samog rada, kontinuiteta u radu i redukcije troškova). Tada je
upravljanje informacionim resursima bilo uspostavljanje podrške menadţmentu u donošenju
odluka i prenošenje informacija gde i kada je bilo potrebno. Danas – IT proţima i inerviše
kompletno poslovanje preduzeća.
Upravljanje IS predstavlja oblik infrastrukturnog menadţmenta. IT Menadţer bi trebalo bi da
pripada top menadţmentu organizacije, tj. da ima mogućnosti da utiče “sa vrha” u organizacionoj
hijerarhiji. Morao bi da ima dovoljno kredibiliteta da vodi i prevaziĎe teškoće da bi postigao
odgovarajuće rezultate. Predloţeni model bi trebalo da ima: odgovarajuću tehnologiju
(elektronsku i informatičku infrastrukturu), obučene kadrove koji koristeći IT mogu odgovoriti
zadatku, odgovarajući razvoj i isporuku (koji će povezati tehnologiju i korisnike) i odgovarajući,
odgovoran IT menadţment. Donošenje odluka o informacionom sistemu trebalo bi da bude
podeljeno. Menadţment koristi IT u donošenju odluka, dok IT specijalisti upravljaju IT
infrastrukturom.
18.1 Struktura procesa upravljanja IS
Interesne grupe (stakeholders) u procesu upravljanja IS čine svi oni koji imaju interes za postojeći
ili novi informacioni sistem. U informacionom sistemu, stejkholderi mogu biti vlasnici sistema,
korisnici, analitičari, projektanti, programeri, konsultanti, dobavljači.
Fokus upravljanja informacionim sistemom je usmeren na:
- podatke (sirov materijal za kreiranje informacija)
- procese (aktivnosti koje realizuju misiju poslovanja)
- interfejse (povezivanje sistema sa korisnicima i drugim sistemima).
Razmotrićemo šta je u svakom od fokusa ključno za pojedinu interesnu grupu (Slika 18.1).
• Fokus na podatke
Iz perspektive vlasnika sistema, znanje o poslovanju sadrţano u podacima donosi
blagovremenost, tačnost i relevantnost informacija (informacije su proizvod sirovih podataka). Iz
perspektive korisnika, zahtev za podacima je korisničko viĎenje sadrţaja sistema. Iz perspektive
projektanta sistema, to je šema baze podataka, a iz perspektive programera, sistem za upravljanje
bazom podataka
• Fokus na procese
Vlasnik sistema vidi poslovne funkcije koje su sadrţaj poslovanja. One se dekomponuju na
procese i zadatke. Interakcija funkcija preslikava tradicionalnu organizaciju na sektore, odeljenja,
centre. Korisnik sistema sagledava poslovne procese kao aktivnosti koje odgovaraju poslovnim
dogaĎajima. Projektant sistema se fokusira na aplikacionu šemu - model koji preslikava poslovne
procese i softverske specifikacije, koje predstavljaju tehnički dizajn poslovnih procesa koje treba
automatizovati. Iz perspektive programera, aplikacioni programi su računaru čitljive
reprezentacije poslovnih procesa.
100
• Fokus na interfejs
Vlasniku sistema i korisniku zahtevi za interfejsom predstavljaju korisničke ulaze i izlaze.
Projektant sistema kreira korisnički dijalog koji opisuje kako se korisnik kreće iz ekrana u ekran,
da bi uz pomoć aplikacije odradio svoj posao. Programer kreira middleware sloj softvera koji je
izmeĎu aplikacionog i sistemskog softvera i omogućava njihovo slaganje.
FOKUS NA
LJUDE
FOKUS NA
PODATKE
FOKUS NA
PROCESE
FOKUS NA
INTERFEJSE
FOKUS NA
RAZVOJ
AN
AL
ITIC
AR
I S
IST
EM
A Vla
sn
ici
Ko
ris
nic
iD
iza
jne
riP
rog
ram
eri
DOBAVLJACI I
KONSULTANTI
POSLOVNO
ZNANJE
POSLOVNE
FUNKCIJE
POSLOVNE
LOKACIJE
ZAHTEVI
ZA PODACIMA
ZAHTEVI
ZA PROCESE
ZAHTEVI ZA
INTERFEJSE
MODEL
PODATAKA
MODEL
PROCESA
SPECIFIKACIJA
INTERFEJSA
BAZA
PODATAKAAPLIKACIJE INTERFEJSI
Preliminarno
istraţivanje
Analiza
problema
Analiza
zahteva
Analiza
odluka
Projektovanje
Programiranje
Implementacija
UPRAVLJANJE
PROJEKTIMAVIZIJA, CILJEVI I ZADACI
INFORMACIONOG SISTEMA
INFORMACIONE TEHNOLOGIJEPodrška i
odrţavanje
Slika 18. 1. – Razvoj IS – fokusi, učesnici i procesi
18.2 Upravljanje projektima informacionih sistema
Odgovarajuće upravljanje razvojem velikog softvera ili odrţavanja projekta ima tri glavna
aspekta: procena napora potrebnog da se razvije sistem, planiranje projekta i organizaciju timova
razvoja.
Procena napora za razvoj sistema
Napor potreban da se razvije sistem od inicijalne faze, kroz fazu planiranja, do isporuke je
najbolje izraţen brojem ljudi koji su potrebni za rad na projektu. Projekat počinje sa malim
brojem ljudi u inicijalnim fazama sistemske analize i dizajna. Broj učesnika zatim raste tokom
faze kodiranja i testiranja.
Postoji nekoliko načina da se proceni vreme razvoja i trošak za softverski sistem. Ocenjivanje se
često vrši analogijom sa ranije razvijenim sistemom. Ako je raniji sistem razvijen u istom
okruţenju, i ova jedonostavna tehnika često daje razumne rezultate. Ipak ovo nije generalna
tehnika procene.
Vreme i trošak neophodan da bi se razvio informacioni sistem moţe biti procenjen
uspostvaljanjem mera za softverski proizvod i odreĎivanjem odnosa ove mere za trošak i vreme
razvoja softvera. Česta mera jer procenjen račun linija koda koji će se isporučiti.
Kad se proceni ukupan napor za razvoj sistema, projekat se deli na faze, koje dalje mogu biti
podeljene na aktivnosti. Kontrolne tačke projekta se definišu u terminima isporuka. U ranijim
101
fazama razvoja, isporuke mogu biti dokument razvoja ili operacioni prototip. Na primer, faza
analize sistema je odreĎena isporukom specifikacija zahteva. Tokom kasnijih faza razvoja,
isporuke su operacioni podsistemi ili kompletni informacioni sistemi.
Planiranje i praćenje projekta
Postoje brojne aktivnosti koje treba sprovesti tokom progresa projekta. U planiranju ovih
aktivnosti i kontrolisanju projekta najčešće se koristi metod koji je davno ustanovljen u
projektnom menadţmentu, PERT/CPM. Korišćenje ovog metoda podrezumeva najpre popis
aktivnosti koje čine projekat i procenu njihovog trajanja, a zatim utvrĎivanje njihovog uzajamnog
odnosa (aktivnosti koje moraju biti završene pre nego što započne neka druga). Korišćenjem
PERT/CPM moţemo odgovortiti na pitanja kao što su:
- Koliko će ukupnog vremena biti potrebno da bi se kompletirao projekat?
- Koje je početno i završno vreme za svaku aktivnost?
- Koje su aktivnosti kritične i moraju biti tačno planirane?
- Koliko dugo mogu biti odloţene nekritične aktivnosti?
Kako projekat napreduje PERT i Gantt tabele moraju stalno biti aţurirane kako bi se
identifikovala uska grla projekta.
18.3 Karakteristike IT Projekt menadţera
Definicija »dobrog« projekt menadţera je fluidna i promenljiva. Kako se menjaju ekonomski
faktori i poslovno okruţenje tako se i uloga projekt menadţera prilagoĎava ovim promenama da
bi zadovoljila nove potrebe i odgovorila na nove izazove. A kao dodatak i tako konfuznoj situaciji
je i činjenica da pojam dobrog projekt menadţera ima različito značenje za različite ljude u
organizaciji. Za poslodavca, dobar projekt menadţer je onaj koji realizuje projekat na vreme i u
okviru budţeta. Članu projektnog tima, pak, dobar projekt menadţer moţe biti i onaj koji odrţava
prijatnu radnu atmosferu.
Puno toga je napisano o kompetencijama koje mora da ima dobar projekt menadţer. Neki su
fokusirani na »umetnost« protiv »nauke« projekt memandţemnta, dok drugi prave razliku izmeĎu
»voĎe« i »menadţera«. Oba tumačenja dolaze do zaključka da uspešan projekt menadţer mora da
poseduje ravnoteţu izmeĎu ovih krajnosti. Umetnost/voĎa zahteva razvijenu komunikativnost,
viziju i razvijene veštine za meĎuljudske odnose; Nauka/menadţer zahteva detaljno poznavanje
metodologije i alata, kao i razvijene sposobnosti analize i rešavanja problema. U IT svetu, projekt
menadţeri moraju na sve ovo dodati i poznavanje tehnologije koja se razvija.
Dakle, bilo da posmatrate sa pozicije menadţmenta ili članova tima, uspešni projekt menadţeri
moraju da znaju: kako ubediti ključne učesnike da pruţe podršku projektu, otvoreno komunicirati
sa članovima projektnog tima, motivisati članove projektnog tima, raditi u skladu sa standardnim
metodologijama i procesima i poznavati tehnologiju sa kojom rade.
Ubediti ključne učesnike da pruţe podršku projektu
Neosporno, najvaţnija kompetencija projekt menadţera je njegova sposobnost da komunicira sa
drugima, licem-u-lice, u malim grupama i pred velikom publikom. U svakoj od ovih situacija,
projekt menadţer mora biti sposoban da artikulisano prenese konačnu viziju proizvoda i koristi
koje se očekuju od projekta, i to svim učesnicima, uključujući i krajnje korisnike. Često, ova
aktivnost podrazumeva korišćenje naprednih veština komunikacije, kako bi se ubedili sponzori
projekta, direktor ITa, članovi tima, prodavci i svi drugi uključeni u projekat, a sve to da bi
preuzeli neophodne akcije ili pruţili podršku procesima rada usmerenim na ostvarenje konačne
vizije projekta. Bez razvijenih sposobnosti ubeĎivanja, ljudi ne bi bili uvereni da će projekat dati
traţene rezultate, dovodili bi u pitanje naloge koja daje projekt menadţer i trošili bi značajan deo
vremena na meĎusobno raspravljanje pre nego doĎu do sopstvenih zaključaka i donesu odluku šta
da rade.
102
Otvoreno komunicirati sa članovima projektnog tima
Uspešan projekt menadţer mora posedovati razvijenu sposobnost za slušanje drugih, mora biti
sposoban da pokaţe saosećanje i mora biti sposoban da pruţi priznanje i zahvalnost članovima
projektnog tima. Razni problemi se javljaju neprestano tokom ţivotnog ciklusa projekta i mogu
dovesti do promene obima projekta, vremenskog plana i troškova te mogu ozbiljno uticati na
uspeh ili neuspeh projekta. Projekt menadţer mora biti sposoban da aktivno sluša svakoga ko mu
se obrati da izrazi svoju zabrinutost po nekom pitanju. Ovo ne samo da će mu osigurati poštovanje
članova tima, već će mu omogućiti da dovoljno rano identifikuje probleme koji se mogu javiti u
budućnosti. Dok sluša i komunicira sa drugima, projekt menadţer bi trebalo da pokaţe
razumevanje za ono kroz šta prolazi neki pojedinac ili grupa. Veoma je vaţno da projekt
menadţer razume celo okruţenje u kome se nalazi i da bude sposoban da pokaţe osobama sa
kojima razgovara da su mu njihovi problemi i brige jasni, i da je on uzeo u razmatranje kako da ih
reši.
Motivisati članove projektnog tima
Jedna od najvaţnijih veština koju svaki projekt menadţer mora posedovati je sposobnost da
motiviše zaposlene. Ovo se najefektivnije postiţe davanjem priznanja i nagrada onima koji
ostvare odreĎene ciljeve. U prirodi svakog čoveka je ţelja da se oseća značajnim; i zato će ljudi
uloţiti puno vremena i truda da ostvare neki zadatak ako znaju da će se time istaći u svom
okruţenju.
Raditi u skladu sa standardnim metodologijama i procesima
Kako bi bio u stanju da vodi projektni tima, projekt menadţer mora biti u stanju da razume, prati i
primenjuje standardnu metodologiju za upravljanje projektima i organizacione procese. TakoĎe je
odgovornost projekt menadţera da obezbedi da svi članovi projektnog tima razumeju i poštuju
stadardne metodologije i procese. Značaj standarda je lako razumeti – kada bi svaki projekt
menadţer imao svoju ličnu metodologiju, članovi tima bi bili primorani da rasipaju svoje vreme i
trud na učenje načina na koji radi svaki novi projekt menadţer. Isto tako, projekt menadţer ne bi
mogao da se osloni na izveštaje o radu koje šalju članovi tima koji još uvek nisu ovladali
izveštavanjem po njegovoj metodologiji. Bez standardnih procesa, projekt menadţer ne bi mogao
da identifikuje kritični put i imao bi značajno manje šanse da uspešno planira dodelu resursa za
buduće faze projekta.
Poznavati tehnologiju sa kojom rade
Razumevanje tehnologije koja se koristi na projektu, bilo da je u pitanju hardware ili software, će
pruţiti IT projekt menadţeru prednost nad onima koji ne razumeju tu tehnologiju. Postoje brojni
teoretičari u svetu projeкct menadţmenta koji govore da dobar projekt menadţer moţe da vodi
bilo koji projekat. MeĎutim, postoje brojni primeri IT projekt menadţera koji su izgubili kontrolu
nad projektom jer su im ljudi iz tehnike davali pogrešne informacije kao što su nerealne procena,
netačne pretpostavke, laţni razlozi za kašnjenje realizacije, zahtevi za nepotrebnim softverom itd.
Često, ovo se dešava jednostavno zato što projekt menadţer nema dovoljno iskustva da uoči
problem.
Sve ovo ne znači da projekt menadţeri treba da budu eksperti za tehnologiju, već treba da znači a
oni moraju imati dovoljno znanja da razumeju upite koji dolaze od strane tehničkog osoblja i da
procene da li su takvi zahtevi opravdani. Ovo razumevanje tehnologije, skupa sa dobrim
sposobnostima za komunikaciju, omogućava IT projekt menadţerima da objasne sve tehničke
probleme ne-tehničkim članovima tima, a da ujedno osvoje poštovanje tehnički obrazovanog dela
tima.
Razvojem kompetencija u ovih pet oblasti, IT projekt menadţeri će verovatno uspešno realizovati
projekte, na vreme i u okviru budţeta. Tokom rada, oni će takoĎe zadobiti poverenje projektnog
tima i uspešno promovisati krajnji proizvod projekta kod korisnika i menadţmenta kompanije.
103
18.4 Softverski timovi
Većinu softverskih projekata, kako u razvoju tako i u odrţavanju, sprovode timovi. Sastav tima
varira zavisno od faze razvoja. Inicijalno moţe uključiti velike analitičare sistema ali će se na
kraju sastojati od programera. Timovi bi trebalo da budu mali (ne više od 10 ljudi), pošto razvoj
sloţenog projekta kao što je informacioni sistem traţi intenzivnu komunikaciju meĎu članovima
tima. Dva tipa organizacione strukture tima predstavlaju suprotstavljene polove: glavni
programerski tim i demokratski tim.
Glavni programerski tim se gradi oko autora softvera, glavnog programera, koji lično definiše
zahteve specifikacija i dizajn za sistem i programe. Profesionalcu pomaţu drugi: programer za
podršku - gotovo istih kvalifikacija, administrator koji je odgovoran za menadţerske aspekte
projekta, dokumentalista softverskog projekta koji je odgovoran za dokumentaciju i aţurnost
aktuelnih verzija programa i nekoliko drugih profesionalaca. Ovaj tim se gradi hijerahijiski i svi
članovi odgovaraju glavnom programeru.
Drugi tip je demokratski tim.U takvoj strukturi, svi članovi tima nose istu odgovornost za projekat
i odnos meĎu njima je neformalan. MeĎu članovima ovog tima postoji mnogo više komunikacije.
Članovima su dodeljene fiksne uloge koje mogu rotirati kako se situacija menja. Često, odluke se
donose koncenzusom. Pošto su operacije tima jako dinamične, vitalno je odrţati konzistentnost
grupe kako napreduje rad na projektu. Ova uloga je dodeljena dokumentalisti koji odrţava
informacije o projektu u dostupnoj elektronskoj formi.
Glavni programerski tim je primenljiviji na velike projekte koji uključuju set tehnologija.
Demokratski tim pokazao se bolje kada se primenjuju nove tehnologije u manjim projektima. U
praksi, timovi softverskih projekata generalno kombinuju odlike obe strukture.
104
19. Sigurnost i zaštita Informacionh sistema
19.1 Pretnje sigurnosti, privatnosti i poverljivosti u IS
Funkcionisanje informacionog sistema je ranjivo zbog odreĎernih pretnji - od elementarnih
nepogoda, do ljudskih grešaka. Kompjuterski zločin jedna od bitnih pretnji za sigurnost IS.
Moraju biti uspostavljene kontrole da bi se ove pretnje predupretile i neophodno je periodično
praćenje da bi se osigurala efektivnost. Privatnost i poverljivost informacija se zasniva na merama
sigurnosti.
Slabosti, kontrole i praćenje informacionih sistema
Većina današnjih organizacija je zavisna od pouzdanog funkcionisanja njihovih informacionih
sistema. Po procenama, finanasijske insitucije ne bi mogle da preţive bez procesiranja informacija
duţe od dan ili dva.
Neophodno je da organizacija identifikuje prirodu mogućih pretnji i uspostavi set mera da bi
osigurala svoj IS (takoĎe privatnost i poverljivost infortnmacija koje se čuvaju u sistemima).
Neophodno je stalno kontrolisati sistem procesom praćenja. Slika 13.1 ilustruje odnos izmeĎu
pretnji za informacione sisteme, neophodne kontrole i praćenja.
Identifikovanje
pretnji
Uspostavljanje
regularnog
pregleda IS
Ljudska greška
Kompjuterska zloupotreba i kriminal
Prirodne i politicke katastrofe
Greške hardvera i softvera
Osiguravanje sigurnosti, privatnosti i
poverljivosti putem:
Generalnih kontrola
Aplikacionih kontola
Provera efektivnosti i efikasnosti
sistema i kontrola:
Finansijskim pregledima i
Operativnim pregledima
Izvodjenje
kontrole IS
Slika 19.1 Identifikacija, kontrola i nadgledanje informacionih sistema
Sigurnost informacionih sistema je integritet i sigurnost njegovih resursa i aktivnosti. Privatnost je
individualno pravo da se zadrţe odreĎene informacije bez obelodanjivanja. Obuhvatne mere
sigurnosti su neophodne za privatnost pojedinaca uz poštovanje informacija koje su o njima
sačuvane u informacionim sistemima.
Sigurnost informacionih sistema i pretnje
Sigurnost informacionih sistema se odrţava merama koje se preduzimaju da bi se sprečile pretnje
ovim sistemima ili da bi se otkrili i ispravili uticaji bilo koje štete. Sigurnost informacionih
sistema se odnosi na zaštitu korporativnog poseda ili na ograničenje njihovog gubitka. Mere
sigurnosti ograničavaju pristup informacijama samo ovlašćenim korisnicima, ne moţe biti
privatnosti ili poverljivosti podataka bez adekvatne sigurnosti.
Mere sigurnosti su često skupe i često iza drugih ciljeva informacionih sistema. Očigledno je, što
je sistem sigurniji, to mu je i teţe pristupiti. Zato često čujemo o napadima na univerzitetske
105
kompjutere gde je pristupnost glavni cilj. Integracija baza podataka koje mogu biti poţeljne za
odreĎenu poslovnu mogućnost ili efikasno funkcionisanje vladinih agencija podiţe bitnu
zabrinutost u vezi privatnosti. Telekomunikacione mreţe i široko korišćen Internet su otvorili
mnoge informacione sisteme za pretnje invazije van firme. Pretnje sigurnosti imaju četiri
osnovna izvora sumirana u primerima u tabeli 19.1.
Priroda pretnji Primeri
Ljudska greška
pogrešan unos lozinke za pristup
podacima, greške u razvoju programa ili
odrţavanju, greška operatora (na primer,
greška u
kucanju)
Zloupotreba kompjutera i
kriminal
korišćenje sistema za kraĎu, sabotiranje i
kriminal, neautorizovani pristup podacima
ili modifikacija podataka
Prirodne i političke
katastrofe
zemljotres, poţar, uragan, poplava, rat
Greške hardvera i softvera
greške u opremi u informacionom centru,
pad mreţe, pad sistema, nefunkcionisanje
sistemskog softvera
Tabela 19.1 - Pretnje informacionim sistemima
I ako primeri kompjuterskih zločina imaju dosta paţnje ljudska greška je procenjena kao uzrok
mnogo većih troškova u operacijama informacionog sistema. Ova pretnja sigurnosti bi trebalo da
bude razmatrana posebno paţljivo pri postavljanju sistema kontrole. Katastrofe kao što su
zemljotresi, poplave ili poţari su posebna briga pri planiranju oporavka od katastrofe.
19.2 Kompjuterski zločin i zloupotreba
Procenjuje se da kompjuterski kriminal košta ekonomiju SAD-a milijarde dolara godišnje. Ovaj
opšte poznat fenomen i dalje opstaje i sistemu je veoma teško da se nosi sa njim i njegovom
visoko tehnološkom prorodom. Kompjuterski kriminal moţemo definisati kao svako nelegalno
delo u kome se koristi kompjuter kao primarni alat.
Navedene su široko rasprostranjene pretnje sigurnosti sistema, povezane sa kompjuterskim
zločinima i zloupotrebama:
1. Predstavljanje: Pristupiti sistemu identifikovanjem sebe kao drugu osobu.
Prevazilaţenjem sistemske identifikacione kontrole i kontrole autentičnosti zaposlenog, osoba
koja je pristupila sistemu laţno se pretstavljajući uţiva sve privilegije legitimnog korisnika.
2. Metod trojanskog konja: Prikrivanje seta instrukcija unutar autorizovanog programa
koje će prouzrokovati neautorizovane akcije.
3. Logička bomba: Neautorizovane instrukcije, često uvedene tehnikom trojanskog konja,
koje ostaju mirne dok se odreĎeni dogaĎaj ne desi (ili dok ne doĎe odreĎeno vreme, jer instrukcije
mogu da proveravaju interni kompjuterski sat), kada deluju neautorizovanim činom. Taj čin je
često zloban, na primer, brisanje fajlova. Veoma je poznat slučaj programera koji je postavio
logičku bombu u personalni sistem kompanije u kojoj radi; ukoliko bi njegovo ime ikada bilo
obrisano iz fajla ljudskih resursa (misleći na njegovo otpuštanje), ceo taj fajl bi se sam obrisao.
4. Kompjuterski virusi: Segmenti koda koji mogu izvesti zlobne postupke i ubaciti svoje
kopije u druge programe sistema i na diskete postavljene u «inficirani» PC. Zbog ove replikacije
virus će zaraziti «zdrave» programe i sisteme.Bliski virusima su crvi, nezavisni programi koji
106
prave i prenose kopije sebe samih preko telekomunikacione mreţe.Kompjuterski virusi su postali
napadniji kod lične upotrebe kompjutera.
5. Odbijanje usluge. Renderovanje sistema nekorisnog za legitimne korisnike. Na primer,
Internet server moţe biti preoterećen pisanjem programa koji stalno šalje zahteve za veb stranu
koja je tu locirana.
6. Menjanje podataka pre ili tokom unosa često menja kontekst baze podataka. Kao
primer najprostije i najčešće pretnje je operacija sluţbenika za naplatu ţelezničke kompanije koji
je tokom nekoliko godina uspeo da premosti kontrole sistema i unese sebi podatke za znatni
prekovremeni rad.
7. Salami tehnika: Prebacivanje malih količina novca sa velikog broja računa koje odrţava
sistem. Ove male količine kao mali delovi nestaju i neće biti primećeni. Dobro je poznat primer
programera koji su zaokruţivali računovodstvene sume na nivou centa i razliku prebacivali na
svoje račune.
8. Spoofing. Konfigurisanje virtuelnog kompjuterskog sistema da bi se maskirao drugi
sistem u mreţi i dobio neovlašćeni pristup resursima tog sistema.
9. Superzapping. Korišćenje programa koji moţe prevazići regularne kontrole sistema da bi
se izveli neovlašćeni postupci. Ime dolazi od IBM Superzap utility koji je dostupan
administratorima sistema. ObezbeĎen je da bi se upravljalo hitnim slučajevima kao što su
sistemske operacije nakon kvara, koje ne mogu biti rešene regularnom metodom oporavka.
10. Scavenging. Neovlašćeni pristup informaciji traganjem nakon što je posao pokrenut na
kompjuteru. Tehnike variraju od pretraţivanja Recycle Bin ili fizičkog otpada odštampanih
primeraka, do skeniranja sadrţaja kompjuterske memorije.
11. Curenje podataka. Varijititet metoda za povraćaj podataka koji su sačuvani u sistemu.
Podaci mogu biti kodirani u izveštaj na softiciran način (na primer, kao odreĎeni broj karaktera po
liniji).
12. Wire tapping. Snimanje telekomunikacionih linkova da bi se prisvojila informacija.
Treba uzeti u obzir da neke od tehnika mogu biti korišćene za direktno pristupanje finansijskim
resursima, radi industrijske špijunaţe, a neke i samo u destruktivne svrhe. Ova lista nije
iscrpljena. Verovatno najvaţnija neprepoznata pretnja danas je mreţa portabilnih kompjutera sa
pristupnim šiframa i informacijama u njihovoj memoriji.
Procena rizika informacionog sistema
U distribuiranom sistemskom okruţenju, gde gotovo svaki zaposleni u organizaciji ima neki vid
pristupa sistemu, sigurnosne pretnje su velika briga. Višestruke veze sa Internetom otvaraju polje
za špijune širom sveta. Kada se ceni povećanje sigurnosti u informacionim sistemima lako je
videti da nema sistema koji je perfektno čuvan i da nijedan IS menadzer ne moţe posvetiti ovom
vitalnom aspektu IS operacija resurse neophodne za pristup cilju. Šta činiti?
Sistem kontrola moţe biti zasnovan na proceduri procene rizika: metodička procena mogućnosti
gubitka zbog izloţenosti riziku i mogućnosti da se takav rizik pojavi. Ova mogućnost moţe biti
procenjena učestalošću takvih pojava u prošlosti. Pretnja koja bi mogla da se pojavi jednom
mesečno sa maksimalnim gubitkom od 100,000 dolara je vredna dejstvovanja sa kontrolom koja
košta 10,000 dolara za razvoj i 5,000 dolara godišnje za odrţavanje. Drugi metod pristupa
slabostima je analiza scenarija, koja nekada uključuje simulirane napade na sistem. Uspostavljene
su kontrole koje štite veće izloţenosti uključujući metode poslednjeg utočišta i planiranje radi
oporavka od štete.
107
19.3 Kontrole informacionih sistema
Informacioni sistemi se štite kroz kombinaciju generalnih i aplikacionih kontrola.
Kontrole informacionih sistema se klasifikuju kao generalne kontrole, to jest kontrole koje se
primenjuju na celinu informacionih aktivnosti, ili kao aplikacione kontrole koje, su odreĎene za
datu aplikaciju kao što su procesiranje porudzbine ili plativi računi. Granica izmeĎu ovih vrsta
kontrola je fleksibilna, posebno u klijent/server sistemima, gde svaka aplikacija moţe raditi na
nekoliko kompjutera. Efikasna kombinacija generalnih i aplikacionih kontrola bi trebalo da
osigura adekvatno sigurno procesirajuće okruţenje.
Generalne kontrole
Da bi se osiguralo bezbedno funkcionisanje informacionih sistema i da aplikacije postiţu svoje
ciljeve na efikasan način, organizacija mora da uspostavi skup politika, procedura i mera koje se
zajednički nazivaju kontrole.
Neke od ovih generalnih kontrola sprečavaju uticaj greške ili napada; na primer, kada se podaci
unesu u sistem, mogu biti provereni da bi se sprečio netačan unos. Druge kontrole pomaţu
otkrivanje narušavanja. Treća kategorija kontrola će otkriti i ispraviti izuzetne situacije: ako je
otkrivan pad napona, UPS moţe automatski preuzeti odrţanje operativnosti tokom odreĎenog
vremena.
Obuhvatan skup internih kontrola zahteva da :
- Sve transakcije moraju biti ovlašćene.
- Sve transakcije moraju biti snimljene.
- Pristup sistemima, uključujući pristup podacima koji su u njima arhivirani, treba da bude
kontrolisan.
- Podaci koje proizvodi informacioni sistemi treba da budu tačni i verifikovani.
Generalne kontrole pokrivaju sisteme organizacije ili neke od podjedinica.
Administrativne kontrole odnose se na osiguranje da je uspostavljen okvir generalne kontrole,
stalno podrţavan od strane menadţmenta i ojačan odgovarajućim procedurama uključujući
praćenje.
Administrativne kontrole uključuju:
- Politiku objavljenih kontrola, što čini očiglednim da su preuzete sa velikom ozbiljnošću od
strane top menadzmenta firme.
- Formalne procedure, kao što su standardni procesi razvoja ţivotnog ciklusa, priručnici za
operatere, backup i procedure oporavka i propisi za upravljanje arhivskim podacima.
- Paţljivo praćenje osoblja još tokom procesa zapošljavanja, praćeno neophodnom obukom.
- Stalni nadzor osoblja, uključujući posebno posvećivanje paţnje devijacijama ponašanja. (Bilo
je slučajeva da programeri za odrţavanje parkiraju svoje Ferarije na parking korporacije, a da
ih neko ne pita šta je njihov izvor prihoda.)
- Razdvajanje duţnosti je fundamentalan princip kontorle posla, tako da nijedan pojedinac
nema pristup kompletnom procesu, što bi moglo da dovede do zloupotrebe.
Duţnosti zaposlenih moraju biti razdvojene od onih koje ima informatičko osoblje (što
pretpostavlja očigledna ograničenja za krajnje korisnike). Prava i duţnosti moraju biti razdvojene
u okviru samih IS funkcija. Duţnosti takoĎe mogu biti periodično rotirane, da bi se sprečilo
osoblje da iz dosade ugrozi sistem. Mnoge finansijske institucije zahtevaju da zaposleni tokom
godišnjih odmora ne mogu pristupiti prostorijama institucije. Uspostavljanje normi etičkog
ponašanja, uz poštovanje informacije i informacionog sistema vaţna je odgovornost
menadzmenta.
108
Razvoj sistema i kontrole odrţavanja
Interni IS kontrolori bi trebalo da budu deo čitavog procesa razvoja sistema. Njihovo učešće je
krucijalno pri finalizaciji sistemskih specifikacija, kada treba da osiguraju da će sistem biti ne
samo siguran već i sledljiv. IS kontrolori bi takoĎe trebalo da budu osnovni učesnici u pregledu
sistema nakon instalacije. Kao deo njihove brige za sistem, kontrolori da provere da li je razvijena
i odrţavana odgovarajuća dokumentacija sistema. Tokom odrţavanja sistema, kontrolori moraju
da osiguraju da se čine samo ovlašćene promene u sistemu i da u eksploataciju ide samo
ovlašćena verzija sistema.
Kontrole operativnog rada čine politike, procedure i tehnologije koje su uspostavljene da bi se
osiguralo da informacioni centri rade na pouzdan način. Ove kontrole su:
- Kontrola nad pristupom centru podataka. Pristup bi trebalo da bude strogo ograničen samo za
ovlašćeno osoblje. Osoblje koje radi van centra podataka i posetioci bi trebalo da budu
identifikovani. Mere zaštite uključuju obezbeĎenje na ulazu, značke koje sluţe za
identifikaciju ili kodirane kartice za ulaz, kao i monitori koji su povezani sa panelom i
nadgledani od strane osoblja zaduţenog za bezbednost.
- Kontrola nad operativnim osobljem. Pristup priručnicima sa procedurama i instrukcije koje se
odnose na poslove procesiranja treba da bude strogo praćen. Logovi operacija koji snimaju
sve poruke sistema i instrukcije operatera treba da budu čuvani na magnetnom disku ili traci.
Log opreme koji pokazuje kako je korišćeno vreme za procesiranje takoĎe bi trebalo da bude
sačuvan.
- Kontrola nad odrţavanjem kompjuterske opreme. Trajanje procesa odrţavanja opreme bi
trebalo da bude minimalno, samo autorizovano osoblje bi trebalo da obavlja odrţavanje.
- Kontrola nad skladištem arhive. Svi pristupi diskovima bi trebalo da budu registrovani, a
registar čuvan.
Fizička zaštita centara podataka
Operativne kontrole u centrima podataka moraju biti dopunjene setom kontrola koji će zaštititi
ove centre od napada iz okruţenja. Treba da budu osigurani normalni uslovi fizičkog okruţenja
(kao što su klima, čišćenje vazduha, humidacija, dehumidacija) a što je zahtev opreme. Detekcija
poţara i izduvni sistemi su neophodni.
Vitalno je da budu dostupni izvori napajanja. UreĎaji za besprekidno napajanje električnom
energijom (UPS) bi trebalo da budu instalirani i aktivni za slučaj kompletnog ili delimičnog pada
napona. Zavisno od kapaciteta i troška UPS će biti u mogućnosti da odrţi neprekidnu operaciju od
nekoliko minuta do sat vremena, što bi trebalo da bude dovoljno da se isključi sistem bez gubitka
integriteta podataka. Sistemi koji zahtevaju stalni rad iz ekonomskih ili finansijskih razloga (kao
što su sistemi za odrţavanje vitalnih funkcija u bolnicama) zahtevaju nezavisan generator
napajanja.
Kada rade, kompjuteri emituju talase. Frekvencije mogu biti pokupljene od strane opreme za
detekciju koja moţe biti locirana na značajnoj udaljenosti od centra podataka. Ako je potreban i
ovaj nivo sigurnosti, oprema, mreţa i kompjuterske sobe moraju biti zaštićene od nekontrolisnog
zračenja.
Kontrole hardvera
Centralni procesor sadrţi strujno kolo za detekciju i u nekim slučajevima ispravku odreĎenih
grešaka pri procesiranju. Svaki bajt u skladištu sadrţi dodatni bit koji se naziva bit pariteta koji
pomaţe otkrivanje pogrešne promene u vrednosti jednog bita tokom procesiranja.
Kompjuterski sistemi tolerantni na greške su vaţni u okruţenjima gde prekid procesiranja ima
jako neţeljene efekte kao što je slučaj u informacionim sistemima bolnica ili sigurnosnoj
razmeni. Ovi sistemi će nastaviti sa operacijama nakon što neke od komponenti procesiranja
padnu. Ovi sistemi se grade sa duplim komponentama, često uključuju nekoliko procesora u
109
multiprocesirajućoj konfiguraciji. Ako jedan od procesora padne, drugi moţe obezbediti manju,
ali ipak efikasnu uslugu.
Identifikacija, autentičnost i firewall: kontrola pristupa korporativnim
kompjuterskim sistemima
U današnjem kompjuterskom okruţenju sa organizacionim informacionim sistemima koji su
povezani na Internet, korisnici kao i špijuni mogu pokušati da pristupe sistemu sa praktično bilo
koje lokacije. Mora se osigurati samo ovlašćeni pristup.
Korisnik se prvo identifikuje sistemu obično putem imena ili broja računa. Sistem tada pregleda
informaciju o autentičnosti i dva puta je proverava.
Najtradicionalnija šema korišćenje lozinki daje korisniku veću sigurnost koja se zasniva na
njegovoj volji da izabere neočiglednu lozinku, zapamti je i odrţi u tajnosti. Jednostavna odbrana
od osobe koja se maskira u legitimnog korisnika je ograničenje ponovljenih pokušaja pristupa i
aktiviranje alarma. Mnogi sistemi, kao što su automatske mašine i druga elektronska sredstva
transfera se oslanjaju na kombinaciju lične identifikacije broja (PIN) sa sredstvima za utvrĎivanje
autentičnosti, na primer magnetske kartice ili pametne kartice. Ove mere uključuju obavezne i
česte promene lozinki, korišćenje slova ili brojki i sprečavanja upotrebe uobičajne reči koja se
lako povezuje sa korisnikom. Posed korisnika (na primer pametne kartice) mogu biti korišćene na
neodgovarajući način. Ovo je razlog da se mnogi od tzv. biometrijskih pristupnih ureĎaja
oslanjaju na lične karakteristike svakog korisnika (otisak prsta ili skeniranje oka).
Korišćenje Interneta je primoralo organizacije da postave firewall-ove kako bi zaštitili pristup
informacionim resursima. Firewall je hardver i sofvter koji postavlja firma izmeĎu svoje mreţe i
spoljne mreţe kao što je Internet, da bi se osiguralo da se izmeĎu firewall-ova obavlja samo
ovlašćeni saobraćaj. Tipična primena je ruter postavljen kao prelaz izmeĎu Interneta i
korporativne mreţe. Sav saobraćaj spolja ka unutra i obrnuto mora proći kroz firewall. Firewall
često koristi identifikaciju i autentifikaciju da bi se nadgledao dolazeći saobraćaj, omogućavajući
samo ovlašćeni pristup korporativnim informacionim resursima. Firewall-ovi generalno
dozvoljavaju da se saobraćaj slobodno obavlja od korporativnih sajtova do okruţenja firme, sem
ako nisu na snazi odreĎene politike limitiranja.
Slika 19.2 Firewall: svi pristupi ka i od interneta moraju proći kroz firewall kompjuter
19.4 Planiranje oporavka od havarije
Šteta moţe nastati ako menadţment to nije predvideo, ili je odlučio da prihavati rizik napada.
Trebalo bi da budi dostupna dva nivoa kontrole napada. Jedan od njih je adekvatno osiguranje za
rezidualni rizik (sem ako firma ne reši da samoosigura rizik tj. snosi moguće gubitke). Druga
kontrola je neophodna komponenta generalne kontrole sistema: plan za oporavak od havarije.
110
Plan za oporavak od havarije odreĎuje kako će kompanija odrţavati neophodne informacione
usluge suočena sa havarijom. Vatra ili ekplozija u centru podataka bi posao finansijskih
korporacija dovela do zatišja.
Pri planiranju oporavka od štete prvi zadatak je identifikovanje neophodnih poslovnih funkcija
koje treba štititi, pošto je zaštitaj manje bitnih funkcija skupa.
Plan za ove funkcije bi trebalo da sadrţi četiri komponente: plan za hitne slučajeve, plan podrške,
plan oporavka i test plana.
1. Plan za hitne slučajeve odreĎuje situacije kada je utvrĎena šteta i definiše potrebne akcije od
strane zaposlenih.
2. Plan podrške - osnovna komponenta ovog plana odreĎuje kako će informaciono procesiranje
biti sprovedeno tokom hitnog slučaja. Detaljiše kako kompjuteri podrške ili diskovi treba da budu
odrţavani i odreĎuje mesta oporavka, gde se moţe uspostaviti rad za vrlo kratko vreme. TakoĎe,
moraju biti utvrĎene alternative za podršku telekomunikacija. Neke kompanije odrţavaju
telekomunikacioni link izmeĎu njihovih cenatara podataka i mesta oporavka, kako bi imale
pristup poslednjim obraĎenim podacima, ako nastupi šteta.
Alternative za oporavak uključuju:
- Lokaciju u posedu kompanije koja je geografski udaljena od centra podataka. U
distribuiranom procesiranom okruţenju, operacije mogu biti struktuirane tako, da svaki centar
podataka bude podrţan od strane drugog.
- Reciprocitetni sporazum sa kompanijom koja vodi kompatibilni kompjuterski sistem
- Lokaciju koju firma iznajmljuje za oporavak od štete, pod ugovorom. Hot site je ustanova
koja radi sa kompjuterima kompatibilnim klijentovim i čija oprema se moţe koristiti 24 sata
posle štete.
3. Plan oporavka odreĎuje kako će operativni rad biti nastavljen na originalnom mestu,
uključujući detaljne odgovornosti osoblja.
4. Test plan odreĎuje kako će druge komponente plana biti testirane. Plan koji nije periodično
testiran kroz simulirani hitni slučaj, pokaţe se neuspešnim pri pravoj uzbuni. Za mnoge
kompanije planiranje oporavka je širi proces poslovnog planiranja koji teţi da osigura da sve
aktivnosti preduzeća mogu biti povraćene nakon štete.
111
20. Etička i socijalna pitanja u informacionim
sistemima
Svako od nas bi ţeleo da vodi ţivot na kakav moţemo biti ponosni, donoseći odluke koje se slaţu
sa našim shvatanjem pravičnog i dobrog. Mi ne ţelimo prečice trenutne celishodnosti koje bi nas
odvratile od dugoročnih ciljeva kao što su uţivanje reputacije dobre osobe, dobrog osećaja o nama
samima ili pridrţavanje principa koji su nam dragi. Naša shvatanja morala nam pomaţu pri
ostvarivanju ovih ciljeva. MeĎutim, potrebne su nam direktnije smernice da bi nam pomogle da
donesemo odluke za pravo u našim profesionalnim ţivotima. Ovo je cilj ovog poglavlja.
Etika je grana filozofije koja se bavi pitanjima ispravnog i pogrešnog, pravednog i nepravednog,
pristojnog i nepristojnog. Tretman radnika u zdravstvenom programu, opisan u slučaju iznad je
primer situacije koja postavlja pitanje. Kompjuteri i telekomunikacije igraju vitalnu ulogu u
našem informacionom društvu i rad sa informacionim sistemima postavlja dobro definisan set
etičkih pitanja o kojima će biti diskutovano u ovom poglavlju. Oni koji razvijaju i koriste ovaj
sistem moraju biti svesni prirode ovih pitanja u kontekstu opšte etike kao i načina nošenja sa
etičkim dilemama koja se inavarijabilno postavljaju i preporuke odgovarajućih etičkih pravila.
Informaciona tehnologija je izvor materijalnog progresa i moţe dati doprinos svima nama: stvara
prilike za društvo. TakoĎe nam moţe nauditi. Ugroţava zapošljavanje u nekim kategorijama
poslova. Moţe biti korišćena kako bi okupirala naš privatni ţivot i učinila naše radno mesto manje
kongenijalnim. Etička pitanja su tesno povezana sa društvenim pitanjima usmerenim ka
prosleĎivanju blagostanju svih članova društva. Fundamentalno pitanje je: kako upošljavamo naš
osećaj za dobro i loše da bi pridobili prednosti tehnologije dok štitimo prava onih na koja ona
utiču? Ovde ćemo pokušati da vam pomognemo da odgovorite na ova pitanja za sebe.
20.1 Domen etike
Informaciona tehnologija je alat koji moţe biti korišćen za prosleĎivanje organizacionih ciljeva,
traganje za nacionalnim interesom ili podršku odrţivog razvoja društva. Ista tehnologija moţe biti
korišćena da drţi u strahu zaposlene ili graĎane od nadzora koji je podrţan informacionim
sistemima sa bazama podataka sa svim aspektima njihovih ţivota. Svi mi, zato, bi trebalo da
donosimo odluke voĎene ne samo organizacionim i tehnološkim aspektima informacionih
sistema, već takoĎe uzimanjem u obzir njihovog uticaja na pojedince. Naše znanje etike nam
pomaţe pri donošenju takvih odluka.
Etika je studija principa ispravnog i pogrešnog koja treba da vode ljude. Etika se zasniva na
utvrdjivanju za kojim vrednostima vredi tragati u ţivotu i koji su postupci ispravni (ili pogrešni) -
zato je etika studija o moralu. Kako se etička pitanja povezuju sa pravnim? Ako ne postoji zakon
koji kaţnjava odreĎeno ponašanje da li to znači da ste uvek u pravu ako se ponašate na taj način?
Ljudsko ponašanje i donošenje odluka spada u ova tri domena, prikazana na slici 20.1.
112
Legalna pitanja
Projektovani IS razvoj ili upotreba
Neogranicen
domen
Eticka pitanja
Slika 20.1 – Domeni etike
Kako razvijamo i koristimo informacione sisteme da bi rešili organizacione probleme ili
odgovorili na prilike, moramo biti sigurni da je naše rešenje odgovarajuće uz poštovanje ovih
domena. Pravni domen vodi niz relativno dobro opisanih ponašanja odreĎenih zakonom i ojačanih
u sudovima date zemlje ili u okviru lokalne nadleţnosti. Tokom preliminarne studije izvodljivosti
sistema koji treba da bude razvijen, moramo se uveriti da je predloţen sistem pravno izvodljiv.
Kompjuterski zločin i zloupotreba su grane zakona i spadaju u ovaj domen.
MeĎutim, samo zato što je akcija legalna ne znači i da je etička. Domen etike je voĎen opštim
normama ponašanja i odreĎenim pravilima etike. Da bi videli da li vaše donošenje odluka u datom
slučaju uključuje i etička pitanja, primenite princip ”sunčeve svetlosti”: Šta ako pročitam o mojim
odlukama i posledičnim akcijama u sutrašnjim novinama? Etička razmatranja prevazilaze pravnu
obaveznost. Jedino ako je akcija i legalna i etička, spada u neograničen domen, gde se ponašamo
odgovarajuće u potpunosti u skladu sa našim preferencijama. U ovom domenu moţemo primeniti
takav kriterijum kao što je organizaciona poţeljnost ili analiza prihoda i troškova.
Primena znanja iz etike na pitanja koja se postavljaju tokom razvoja i korišćenja informacionih
sistema pomaţe nam da donosimo odluke u našem profesionalnom ţivotu. Za profesionalno
znanje se uopšteno pretpostavlja da dodeljuje posebnu odgovornost. To je razlog što su profesije
evoluirale pravila etike, tj. set principa koja bi trebalo da vode ponašanje članova profesije.
Glavna pravila etike za profesionalce u oblasti informacionih sistema su ACM pravilo etike i
Profesionalno ponašanje, vezujući članove Asocijacije za kompjutersku mašineriju (ACM) i
Pravilo Etike i Standardi ponašanja prihvaćenih od strane Asocijacije za upravljanje
procesiranjem podataka (DPMA). Ova pravila bi trebalo da budu poznata menadţerima i krajnjim
korisnicima na čije profesionalne ţivote utiču informacioni sistemi.
Iako etička pravila nisu primenljiva u sudovima, ljudsko društvo bi u slučaju njihovog odsustva
bilo nepodnošljivo. Zato su društva (i na manjoj skali, profesionalna društva) evoluirala
mehanizme koji na različite načine kaţnjavaju prekršaje etičkih normi. Šta treba da nas vodi pri
biranju smera delovanja? Kako se ponašamo kod etičke dileme, u situaciji kada se svaki smer
delovanja javlja kao manje etički nego što je to poţeljno? Da bi odgovorili na ova pitanja,
okrenućemo se etičkim teorijama.
Deset pravila računarske etike, prema Computer Ethics Institute:
1. Ne koristiti računar tako da ugroţava ostale ljude.
2. Pri korišćenju računara ne ometati rad na računaru drugih.
3. Ne pristupati sadrţajima fajlova drugih ljudi.
4. Ne koristiti računar kao sredstvo za kraĎu.
5. Ne koristiti računar u cilju laţnog svedočenja.
6. Ne koristiti kopije softvera koje niste kupili (za koji nemate licencu).
113
7. Ne koristiti računarske resurse drugih ljudi bez njihove saglasnosti.
8. Ne prisvajati intelektualne rezultate rada drugih ljudi.
9. Voditi računa o socijalnim posledicama programa koji pišete ili sistema koji dizajnirate.
10. U svakoj situaciji koristiti računar na takav način da poštujete ugled i integritet drugih.
ACM (Association for Computing Machinery) Kodeks etičkog i profesionalnog ponašanja
Glavni moralni imperativ
- Doprinos društvu i blagostanju ljudi,
- Budi pošten i vredan poverenja,
- Budi fer i postupaj tako da nikoga ne diskriminišeš,
- Poštuj prava vlasništva, uključujući autorska prava i patente,
- Pruţi intelektualnu svojinu,
- Poštuj prava drugih,
- Poštuj poverljivost.
OdreĎenje profesionalne odgovornosti
- Trudi se da dostigneš najviši kvalitet, efektivnost i dostojanstvo, kako u procesima tako i u
proizvodima profesionalnog rada.
- Zahtevaj i odrţavaj profesionalnu kompetentnost.
- Nauči i poštuj postojoće zakone koji se odnose na profesionalan rad.
- Prihvati i obezbedi odgovarajući profesionalni pregled.
- Pruţi obimne i temeljne procene komjuterskih sistema i njihovog uticaja, uključujući analize
mogućih rizika.
- Poštuj ugovore, sporazume i dodeljene odgovornosti.
- Poboljšaj razumevanje javnosti o kompjuterizaciji i njenim posledicama.
- Pristupi kompjuterizaciji i komunikacionim izvorima samo kada za to imaš ovlašćenje.
Imperativi organizacionog voĎstva
- Artikuliši društvenu odgovornost članova organizacione jedinice i ohrabri puno prihvatanje
tih odgovornosti.
- Upravljaj osobljem i izvorima da bi dizajnirao i izgradio informacione sisteme koji
poboljšavaju kvalitet radnog ţivota.
- Priznaj i podrţi odgovarajuće i ovlašćene informacione upotrebe kompjuterizacije i
komunikacionih izvora.
- Osiguraj da korisnici na koje će sistem uticati imaju jasno artikulisane potrebe tokom procene
i dizajna zahteva. Kasnije sistem mora biti vrednovan tako da izlazi u susret zahtevima.
- Artikuliši i podrţi politiku koje štiti dostojanstvo korisnika i drugih na koje utiče
kompjuterski sistem.
- Kreiraj prilike za članove organizacije da nauče principe i ograničenja kompjuterskih sistema
20.2 Etička pitanja u razvoju i upotrebi informacionih sistema
Tretiranje drugih sa poštovanjem znači nenarušavati njihova prava. Osnovna prava pojedinca su:
- Pravo na ţivot i sigurnost
- Pravo na slobodnu saglasnost: Pojedinci bi trebalo da budu tretirani kako se slobodno saglase
da budu tretirani.
- Pravo na privatnost: Pojedinci se mogu ponašati slobodno van posla i mogu zadrţati privatnu
informaciju o sebi bez obelodanjivanja dok su druge informacije o njima čuvane od strane
onih koji sa sa njima upoznati.
- Pravo na privatnu svojinu.
- Pravo na slobodu govora, koje obuhvata pravo na kritiku etike ili legalnosti akcija drugih.
114
- Pravo na fer tretman: pojedinci koji su u sličnim okolnostima bi trebalo da budu slično
tretirani .
- Pravo na proces: pojedinci imaju pravo na nepristrasno saslušanje, kada veruju da su njihova
prava narušena.
Primena etičkih teorija na pojedinca je ilustrovana na Slici 20.2.
Eticka
pitanja
Prava
pojedinca
Privatnost Tacnost Svojina Pristup
Pravo na
privatnost i
slobodnu
saglasnost
Pravo na
ispravku
Pravo na
privatnu
svojinu
Pravo na fer
tretman
Izvori
pitanja
Penetracija
IT
Kompleksnost
IS
Nepovredivost
informacija
i softvera
Slika 20.2 – Etička pitanja, njihovi izvori i prava pojedinaca
Blagostanje pojedinaca i njihova odreĎena prava, postavljena od strane etičkih teorija, moraju biti
čuvana u okruţenju informacionog društva. Osnovna etička pitanja koja se tiču informacionih
sistema su bila identifikovana od Richard Masona kao pitanja privatnosti, tačnosti, vlasništva i
pristupa
Traganje za izvorom etičkog pitanja i razumevanje koja prava pojedinaca mogu biti narušena nam
pomaţu da razumemo samo pitanje etike. Na primer, prava na intelektualnu svojinu nad
softverom su relativno lako narušiva, jer je softver neopipljiv i moţe lako biti kopiran. Pošto
informaciona tehnologija proţima toliko aspekata našeg ţivota, naša privatnost moţe lako biti
narušena. Naime, bez baza podataka, punih informacionih sistema koji procesiraju naše kupovine,
molbe za kredit, polise osiguranja i druge transakcije, teško bi bilo moguće prikupiti detaljan
snimak naših ţivota za nekoliko sekundi. U isto vreme, oni koji su lišeni pristupa tehnologiji su
umanjeni za mnoga saznanja i narušeno je njihovo pravo na fer tretman.
PRIVATNOST
Privatnost je najvaţnije etičko pitanje koje je postavljeno od strane informacionih sistema.
Privatnost je pravo pojedinaca da zadrţe odreĎene informacije o sebi bez otkrivanja i imaju sve
informacije koje su o njima prikupljene uz njihovu saglasnost zaštićene od neovlašćenog pristupa.
Kada je naša privatnost narušena, mi smo postiĎeni, potcenjeni i imamo manjak autonomije -
gubitak kontrole nad našim ţivotima. Invazija na privatnost je potencijalna pretnja u
informacionom društvu. Pojedinci mogu biti lišeni mogućnosti da formiraju ţeljene profesionalne
i lične odnose ili čak biti politički neutralizovani kroz nadzor i skupljanje podataka u bazama
podataka koje pruţaju informacije o njima.
Briga za privatnost je postojala već dugo godina pre kompjuterski zasnovane tehnologije koja je
ušla u ljudske odnose. MeĎutim, kompjuteri i povezane tehnologije stvaraju mogućnosti za
ugroţavanje privatnosti kakve nisu postojale ranije. Masivne baze podataka koje sadrţe detalje o
našim ţivotima mogu biti prikupljene po niskoj ceni i mogu biti svuda pristupne i u bilo koje
vreme, putem telekomununikacionih mreţa. Neophodno je odrţati pravo na privatnost kao
osnovno pravo pojedinca.
Skupljanje, skladištenje i razmena zapisa koji se tiču pojedinaca iz baza podataka su neophodni za
naš posao, drţavu, sve do same osnove naših ţivota. Ipak, kvalitet naših ţivota mora biti zaštićen
zakonodavstvom i etičkim pristupom od akvizicije i korišćenja ovih zapisa. Akt o privatnosti iz
1974. godine, ograničava federalne agencije da dopuste korišćenje podataka koje su prikupile za
115
drugu svrhu, sem one zbog koje su prikupljeni. MeĎutim, zakonodavna akta imaju propuste. Rupe
u zakonodavstvu oteţavaju zaštitu privatnosti kroz zakonski sistem i ostavljaju dosta privatnih
pitanja u domenu etike.
Akt o privatnosti sluţi kao smernica za brojna etička pravila koje su prihvatile brojne
organizacije. TakoĎe, na njega je gledano kao na model za zaštitu privatnosti elektronskih
medicinskih izveštaja. Sledeće osnove privatnosti treba čuvati:
- Ni jedan tajni podatak o pojedincu ne sme da doĎe u posed neovlašćene strane.
- Ni jedan zapis ne sme biti iskorišćen u drugu svrhu sem za originalnu bez dozvole pojedinca.
- Pojedinac ima pravo na kontrolu i ispravku zapisa koji se odnose na nju ili njega.
- Agencija koja skuplja podatke je odgovorna za integritet sistema.
Osiguranje privatnosti, suočeno sa rapidno širećim tehnološkim mogućnostima nije jednostavno.
Javljaju se mnoge kontroverze. Pitanja privatnosti mogu da imaju značajne ekonomske posledice.
Dva fenomena baza podataka stvaraju odreĎene opasnosti. Prvo, uparivanjem baza podataka
omogućava se stvaranje novih činjenica skupljenih o pojedincu. Ako su činjenice o osobi
sakupljene na ovaj način u kontekstu nepovezane sa ciljem skupljanja podataka i bez saglasnosti
pojedinca ili mogućnosti ispravke netačnosti, to moţe rezultirati ozbiljnom štetom za pojedinca.
Disperzija ličnih podataka izmeĎu nekoliko nezavisnih baza podataka je sigurnosna mera protiv
invazije na privatnost. Druga briga je povezana sa statističkim bazama podataka koje sadrţe veliki
broj ličnih podataka, ali obezbeĎuju samo statističke informacije. Neko moţe postavljanjem
serije statističih upita dedukcijom utvrditi lične informacije o odreĎenom pojedincu. Da bi se
sprečilo takvo obelodanjivanje, moraju biti postavljena ograničenja dozvoljenih upita (npr, na upit
neće biti odgovoreno ako bi se odgovor odnosio na manje od 10 osoba).
Baze podataka nisu jedine na udaru kada se radi o brizi za privatnost. E-mail poruke i druge forme
individulanog izraţavanja postaju dostupne drugima u sajberspejsu koji stvaraju kompjuteri i
telekomunikacije. Informacioni sistemi su učinili mogućim sprovoĎenje sistematskog nadzora
osoba i grupa. Nadzor organa reda i drugih ovlašćenih tela moţe biti opravdan pri zaštiti ljudi i
imovine (i to su zakonska prava pojedinaca) i pri prevenciji prevare i zlopuotrebe, u javnim i
privatnim sektorima. MeĎutim, zbog svoje nametljive prirode, nadzor koji uključuje informacione
sisteme zahteva mnogo veću opravdanost u odreĎenim slučajevima kada je primenljivo i veću
kontrolu od onih koji su sada prisutni u legalnom domenu.
ACM obavezuje stručnjake za informacione sisteme da „poštuju prava drugih“ i ide dalje nudeći
odreĎene smernice kako to uraditi. IT profesionalci od kojih se očekuje da budu uključeni u
projekat koji će narušiti privatnost imaju obavezu da to i kaţu.
Zakonodavstvo i pojačanje u oblasti privatnosti u SAD zaostaju za onim u drugim zemljama.
Zemlje Evropske Unije nude odreĎenu proširenu legalnu zaštitu privatnosti. U okruţenju
poslovne globalizacije, ovo stvara teškoće u oblasti toka podataka ili transfera podataka preko
nacionalnih granica. Zemlje sa oštrijim merama u pogledu zaštite privatnosti imaju primedbu na
transfer ličnih podataka u zemljama gde je ova zaštita labava. UN su utvrdile minimum garancija
privatnosti preporučene za uključenje u nacionalna zakonodavstva. Postoji briga za moguću
pojavu zemalja gde se informacija moţe prikupiti, sačuvati i istoj se pristupiti na neetički način.
Zaštita privatnosti se zasniva na merama tehničke sigurnosti i drugim kontrolama koje
ograničavaju pristup bazama podataka i drugim informacijama sačuvanim u kompjuterskoj
memoriji ili prebačenim preko telekomunikacionih mreţa.
TAČNOST
Proţimajuća upotreba informacije u našim društvenim poslovima znači da smo postali ranjiviji na
dezinformaciju. Tačna informacija nema grešaka, kompletna je i bitna za odluke koje treba da
budu zasnovane na njoj. Briga za tačnost informacije o pojedincima je često povezana sa brigom
za privatnost.
116
Kada se ljudi oslanjanju na netačne informacije, drugi ljudi mogu biti lišeni svog prava. Netačan
medicinski izveštaj vam moţe ugroziti ţivot. Netačan vremenski izveštaj koji netačno predskaţe
trajektoriju oluje, moţe poslati mornare u smrt.
Da li je razvoj informacionih sistema koji obezbeĎuju tačnu informaciju samo pitanje
profesionalne kompetencije? Postoje različiti izvori pristrasnosti u informacionim sistemima i
stručnjaci za informacione sisteme bi trebalo da budu svesni toga. Profesionalni integritet je jedan
od garanta informacione tačnosti.
Etički pristup informacionoj tačnosti poziva na sledeće:
- Stručnjak ne bi trebalo da pogrešno predstavi svoje kvalifikacije da bi izveo zadatak.
- Stručnjak bi trebalo da ukaţe svom kolegi na posledice koje se očekuju u slučaju neetičkog
ponašanja. ACM pravilo etike i profesionalnog ponašanja govori o profesionalnoj obavezi da
se „izbegne šteta drugima“ paţljivim pristupom mogućim uticajima bilo kog informacionog
sistema koji treba da bude primenjen.
- Čuvanje sistema kao što je kontrola i zapisi je neophodno da bi se odrţala tačnost informacije.
- Pojedincima treba da bude pruţena prilika da isprave netačnu informaciju o njima koja se
nalazi u bazama podataka.
- Sadrţaji baza podataka koji sadrţe podatke o pojedincima bi trebalo da budu pregledani u
češćim intervalima, a zastarele stvari izbačene.
Kvalitet podataka u drţavnim bazama pojačava zabrinutost. Nedostatak adekvatne organizacione i
tehnološke kontrole, kao što je periodično ispitivanje kvaliteta, je bio osnovni razlog za brigu.
Problem tačnosti ima šire društvene implikacije.Uloţena je primedba da nedostatak odgovarajuće
kontrole u nekim kompjuterizovanim izbornim sistemima moţe ugroziti osnovna Ustavom
zagarantovana prava.
SVOJINA
Pravo na svojinu je široko zaštićeno u zakonskom domenu. MeĎutim, nepovredivost informacije
pomera mnoge probleme u etički domen. Primarna pitanja su prava na intelektualnu svojinu:
nepovredivost svojine koja rezultira iz aktivnosti pojedinca ili korporacije. Troškovi ispada
kompjuterskog hardvera predstavljaju manju štetu od vrednosti informacionih sistema, baza
podataka i baza znanja. Ipak, dok bi svi mi uzimanje nečijeg laptopa bez dozvole nazvali kraĎom,
malo nas bi uopšte razmotrilo vrednost kraĎe uskladištenih podataka.
Intelektulna svojina je zaštićena u većini zemalja putem tri mehanizma: autorskog prava, patenta i
poslovne tajne. Ova sredstva sluţe da zaštite investiciju inovatora i osiguraju javno dobro,
ohrabrivanjem obelodanjivanja tako da dalje inovacije mogu biti prosleĎene drugima. Zakoni za
zaštitu autorskog prava i patenata su kreirani tako da pomognu i nastave tehnološki progres. Zbog
ograničenja autorskih prava i softvera, stvaraoci softvera se često oslanjaju na zaštitu poslovne
tajne. Zakon za zaštitu poslovne tajne štiti poverljivost intelektualne svojine kroz licence (kao one
koje često ne pročitate na pakovanjima softvera) ili neobelodanjene sporazume.
Knjige, tradicionalna forma intelektualne svojine, imaju bolju kontrolu od softvera. Ipak, objava
knjige u elektronskom obliku na mreţi, i ovaj predmet svrstava u oblast zabrinutosti.
Ilegalno kopiranje kompjuterskog softvera, poznato kao softverska piraterija je kraĎa. OdreĎeni
broj kompanija je uveo čvršću politiku protiv ilegalnog kopiranja. Softverska piraterija kao forma
prodaje ilegalno kopiranih aplikacija je postala ozbiljni problem u meĎunarodnoj razmeni. U
odreĎenom broju zemalaja, više od 75% prodaje softverskih paketa su ilegalne kopije. Procenjeno
je da softverska piraterija širom sveta košta softversku industriju više biliona godišnje.
Pošto zakonski sistem prati korak tehnologije i pošto se na etičko voĎstvo gleda kao na sredstvo
koje uokviruje pravna pitanja, mnoge kontroverze se prelivaju u etički domen. “Poštovati pravo
svojine“ je jedan od osam glavnih moralnih imperativa ACM pravila etike. Zakonski sistem i
etičari se rvu sa sledećim nerešenim pitanjima:
117
- Do kog proširenja se informacija moţe smatrati svojinom?
- Šta čini jedan softverski proizvod drugačijim od drugog?
- Moţe li izgled proizvoda biti zaštićen kao svojina? Široka interpretacija autorskog prava štiti
izgled proizvoda na ekranu i način na koji radi, pre nego algoritam programa.
- Da li bi kompjuterski generisani poslovi imaju ljudskog tvorca? Ako ne, da li bi prava svojine
bila zaštićena?
Pitanja koja se javljaju i odnose se na ekspertske sisteme prevazilaze prava vezana za softver ili
znanje inţenjera. Ipak, drugo pitanje je pravo svojine za elektronsko skupljanje podataka. Sudovi
su doneli presudu da autorsko pravo štiti samo skupljanje podataka koji pokazuju neku kreativnost
u izboru ili sklopu podataka, a ne štiti radno intenzivnu ali neoriginalnu kolekciju kao što je
telefonski imenik.
Kao što moţemo zaključiti, mnoga legalna pitanja koja se tiču intelektualne svojine ostaju
nerešena. Zato je vaţno pristupiti svojini sa etičkog gledišta da bi se osiguralo da naše odluke ne
narušavaju prava drugih.
PRISTUP
Karakteristika informacionog društva je da je veći deo radne snage zaposlen u rukovanju
informacijama i veći deo dobara i usluga dostupnih za korišćenje je informaciono povezan. Da bi
dobio pristup koristima takvog društva, pojedinac mora posedovati najmanje tri stvari: (1)
intelektualne veštine kako bi rukovao informacijama, (2) pristup informacionoj tehnologiji (PC sa
modemom i telekomunikacionim linkom) i (3) pristup informacijama. Ako razmotrimo ova
pitanja na nacionalnoj i globalnoj lestvici, videćemo da postoji nejednakost. Pošto svako od nas u
društvu izvlači ekonomsku korist iz jednakosti mogućnosti i pošto je svako od nas etički zabrinut
za fer igru, pitanje pogodnog pristupa informacijama i informacionoj tehnologiji ponovo definiše
našu zabrinutost.
Informaciona tehnologija ne mora ograničavati mogućnosti. Čak naprotiv, kada je svrsishodno
upotrebljena, moţe pruţiti mogućnosti koje ranije nisu bile dostupne.
Sa velikim rastom broja personalnih kompjutera, Interneta i informacionih sistema on-line,
dostupnost informacione tehnologije je brzo rasla. MeĎutim nije rasla jednako. Ekonomska
nejednakost je, naravno, glavni razlog, ali nije jedini. Informaciona tehnologija moţe biti
potencijalni alat za uvoĎenje hendikepiranih u društvene i ekonomske tokove. Ona takoĎe moţe
biti barijera za zapošljavanje ili mogućnost jednakog prsitupa koristima društva.
Intenzivno je raĎeno na razvoju pomoćne tehnologije koja poboljšava pristup informacionoj
tehnologiji za hendikepirane i, u mnogim slučajevima, sa celim svetom kroz ovu tehnologiju.
Pomoćne tehnologije za slepe, uključuju ekrane koji rade u zvučnom modu, preko softvera za
čitanje sa ekrana i sintisajzera za govor, do ekrana koji rade u taktilnom modu. Pomoćne
tehnologije za ljude sa umanjenom pokretljivošću se oslanjanju na programe koji modifikuju
operacije sa tastaturom. Postoje specijalizovani programi za procesiranje reči koji automatski
nadgledaju tekst radi grešaka koje tipično prave ljudi sa slabim sluhom. Puno proizvoda za ljude
sa invaliditetom je dostupno od strane IBM-a.
Prvobitno osmišljen kao podrška univerzitetima i školama, Internet je danas preorijentisan da
takoĎe podrţi kompanije u njihovom stalnom traganju za globalnom konkurentnošću. Raste
zabrinutost za zaštitu interesa obrazovnih institucija i pojedinaca koji tragajući za znanjem dele
takvu mreţu sa moćnim komercijalninm interesima. Mnogi veruju da će Internet još značajno
evoluirati kako bi ispunio ciljeve informacionog autoputa.
20.3 Uticaj informacione tehnologije na radno mesto
Sva pitanja o kojima smo diskutovali imaju uticaj i na radno mesto, gde se pojavljuju u svetlu
prava zaposlenih da odrede politiku i praksu svoje organizacije. U skladu sa proţimajućom
upotrebom informacione tehnologije i njenog potencijala da se koristi za dobro i loše, moramo
razmotriti posebna pitanja koja se javljaju kada ljudi rade sa informacionim sistemima.
118
Pozitivni i negativni potencijal informacione tehnologije
Promene koje napredne tehnologije donose u radni ţivot se poštuju i mnogi efekti informacionih
tehnologija se ne mogu predvideti. Ipak, postoji iskustvo koje dozvoljava menadţerima i IT
profesionalcima da primene sisteme koji obećavaju pozitivne uticaje. ACM pravila etike i
profesionalno ponašanje obavezuje IT profesionalce da «kreiraju i sagrade informacione sisteme
koji poboljšavaju kvalitet radnog ţivota.»
Ustanovljeno je da ljudi osete zadovoljstvo na poslu kada: (a) osećaju da njihov rad ima značaj,
(b) osećaju odgovornost za rezultate njihovog rada i imaju osećaj autonomije i kontrole (c) imaju
podršku za njihova dostignuća. Sociološko-tehnološke analize informacionih sistema vršene su sa
ciljem prepoznavanja ovih faktora motivacije zaposlenih. Informacioni sistemi sa sličnim
funkcionalnostima mogu imati pozitivne i negativne posledice na radnom mestu.
Kao što moţemo videti u tebeli 20.1, ista informaciona tehnologija moţe imati različite uticaje
zavisno od načina na koji se koristi u organizaciji.
Potencijalno pozitivan uticaj Potencijalno negativan uticaj Primer tipa sistema
Povećanje mogućnosti za razvoj
sposobnosti pojedinca
Smanjenje individualnih
sposobnosti
Svi računarski sistemi
Mogućnost za dobijanje
inteligentne pomoći u radu
Suţavanje individualnih znanja Ekspetni sistemi
Disperzija informacija kao prilog
objektivnosti
Stroga kontrola učinka
Ekspetni sistemi
Socijalna interakcija Monotonost rutinskog posla Izveštavanje i EIS
Integracija rada u smisaonu celinu
Izolacija individua,
Razbijanje posla na atome
Transakcioni sistemi
Šansa za hendikepirana lica Stvaranje rizika po zdravlje Svi računarski sistemi
Tabela 20.1 – Uticaj IT na radnu sredinu
Uticaj IT tehnologije na radno mesto imaj značajne društvene efekte. Upotreba kompjutera je
zamenila radnike u srednjem nivou menadzmenta (čija je primarna svrha skupljanje i transfer
informacija) i na administrativnim poslovima. Neke kategorije posla su iščezle. U velikom broju
organizacija došlo je do reinţenjeringa posla. Efikasni IS smanjuju potrebu za radnom snagom.
Teleworking (rad od kuće i drugih lokacija udaljenih od kancelarije) koji je omogućen putem ICT
nije potpuno zameno rad u kancelariji. Društvene potrebe i mogućnost da se bude vidljiv u
organizaciji imaju presedan nad pogodnošću. Ipak, moţemo videti da se rad stalno pomera ka
lokacijama udaljenim od tradicionalnih kancelarija. U ovim kancelarijama pitanje od značaja je
sve veća upotreba informacione tehnologije da bi se nadgledao rad zaposlenih.
Potencijalni pozitivni uticaji Potencijalni negativni uticaji Primeri tipova sistema
Povećava mogućnost za veţbu
veština pojedinca; pruţa
mogućnost za razvoj
pojedinačnih veština.
Smanjuje vrednost veština
pojedinca
Ekspertni sistemi
Pruţa inteligentnog pomoćnika
pojedincu
Razdvaja znanje pojedinca Ekspertni sistemi
119
Širi informaciju da bi
promovisala autonomiju
Strog nadzor i kontrola
Izveštaji uprave i izvršni
informacioni sistemi
Pruţa povratnu informaciju za
nadzor pojedinaca i timova
Rutinira rad i ubrzava ga
Rad sistema za nadzor
Pruţa socijalnu interakciju Izoluje pojedince Groupware
Integriše rad u smislene zadatke Atomizuje rad Pozitivni uticaji promovisani od
strane sociološko tehnološki
dizajniranih informacionih
sistema
Ojačava ljude sa invaliditetom Postoji rizik po zdravlje Svi PC-bazirani sistemi
Tabela 20.2 - Potencijalni pozitivni i negativni uticaji informacionih sistema na pojedinca
120
21. Indeks pojmova
A-0 Dijagram (Diagram): pravouganik u dijagramu kontekst (IDEF0), koji sadrţi funkcije
modelovane na najvišem nivou, sa ulazima, kontrolama, izlazima i mehanizmima, zajedno sa
opisom svrhe modela i tačakama gledišta.
Ad Hoc sistemi za podršku odlučivanju (Ad Hoc DSS) - sistemi za podršku odlučivanju koji
rade sa specifičnim problemima koji se obično ne mogu ni predvideti niti ponoviti.
Ad-hoc upit (Ad-Hoc Query) - svako spontano i neplanirano pitanje, ili upit. To je upit koji se
sastoji od dinamički generisanog SQL-a, koji je obično generisan preko neke desktop alatke.
Agent - samoodrţavajući proces koji radi u pozadini na klijent ili server računaru izvodeći
odreĎene radnje za odreĎenog korisnika. Agenti mogu snimati izuzetke zasnovane na
kriterijumima ili izvršnim automatizovanim zadacima. Na primer jednom se pojavi jedan dogaĎaj
deamon izvodi pre-definisane akcije i pretvara se u stanje snimanja/praćenja.
Agregacija (Aggregation) - specijalna forma asocijacija koja specifira odnos izmeĎu agregacije
(celine) i komponentnog dela.
Aktivni sistemi za podršku odlučivanju (Active DSS) - specijalni tip inteligentnih sistema za
podršku odlučivanju koji moţe odogovoriti na promene.
Analitičke tehnike - metode koje koriste matematičke formule da bi se izdvojilo optimalno
rešenje direktno ili da se predvidi rezultat ; uglavnom se primenjuju za .... rešavanjem
struktuiranih problema.
Analiza "traţenje cilja" (Goal-seeking Analysis) - mogućnost postavljanja pitanja
kompjuterskom sistemu o vrednostima odreĎenih varijabli
Analiza rizika - metod donošenja odluka koji analizira rizik (zasnovan na pretpostavljnim
verovatnoćama) za različite alternative.
Analiza vremenskih serija (Time-series Analysis) - tehnika koja analizira istorijske podatke
tokom nekoliko perioda, a potom izvodi predviĎanje.
Asinhrona komunikacija - komunikacija izmeĎu strana u različito vreme.
Asocijativna memorija - sposobnost da se pozove ili rekonstruiše kompletna situacija na osnovu
parcijalnih informacija.
Atribut (Attribute) - svojstvo ili karakteristika koja je uobičajena za neke ili sve objekte entiteta.
Jedan atribut prikazuje korišćenje domena u kontektsu entiteta.
Backbone - mreţa velike brzine i kapaciteta koja spaja glavne Internet centre.
Backpropagation - najpoznatiji algoritam za učenje kod neuralnog računarstva.
Backtracking - tehnika koja se korisi kod pretraţivanja.
Baza modela - kolekcija modela organizovana kao samostalna jedinica.
Baza podataka (Database) - Kolekcija podataka koji su u meĎusobnoj relaciji, često sa
kontrolisanom redundansom podataka, organizovanom po modelu (šemi) da koristi jednoj ili više
aplikacija.
Baza znanja - kolekcija činjenica, pravila i procedura organizavanih u šemu. Sklop svih
informacija i znanja iz specifične oblasti interesovanja.
121
Baza znanja (Knowledge Base) - kolekcija činjenica, pravila i procedura organizovanih u neku
šemu. Sadrţi sve informacije značajne za područje koje je od interesa.
Biblioteka slučajeva - baza znanja kod sistema zasnovanih na slučajevima.
Blackboard - oblast radne memorije postavljene po strani za opis tekućeg problema i snimanja
meĎu-rezultata kod ekspertnih sistema.
Brainstorming - metodologija za generisanje ideja pomoću asocijacije.
Browser - softver koji pomaţe pri navigaciji na Internetu.
Cost-benefit analiza - metod za odreĎivanje valjanosti projekta pomoću poreĎenja troškova i
predviĎenih koristi.
Data Mining (bukvalno: iskopavanje podataka) - klasa analitičkih aplikacija koje traţi podatke
"sakrivene" u bazi podataka
Data Mining - klasa analitičkih aplikacija koja traţi obrasce u bazi podataka. To je proces
"prosejavanja" velike količine podataka da bi se dobili podaci od interesa. Ovaj alat koristi
različite tehnike, uključujući i rezonovanje na osnovu slučaja, vizuelizacije podataka, upita i
analiza.
Data Visualization - grafička animacija ili video prezentacija podataka i rezultata analize.
Data Warehouse (bukvalno: magacin ili skladište podataka) - baza podataka za podršku
donošenja odluka u organizaciji. To je grupa podataka organizavanih na način koji omogućava
brzo pristupanje ţeljenim podacima (online upiti i menadţerski izvestaji).
Deamon (Demon) - kompjuterski program ili procedura koja se automatski aktivira kada
prepozna odreĎeno stanje ili uslove.
Dekompozicija (Decomposition) - razbijanje modelovanih funkcija u njihove sastavne funkcije.
Delfi metoda - kvalitativna metodologija predviĎanja koja sa sprovodi korišćenjem anonimnih
anketa.
Deskriptivni model - fizički, konceptualni ili matematički modeli koji opisuju situacije kakve
jesu ili kakve se trenutno pojavljuju.
Deterministički model - matematički modeli koji su konstruisani za uslove sa pretpostavljenom
izvesnošću.
Dijagram klasa (Class Diagram) - dijagram koji pokazuje kolekciju deklarativnih (statičkih)
elemenata modela, kao što su klase i tipovi, i njihove sadrţaje i veze.
Distributivni sistemi za podršku odlučivanju (Distributed DSS) - sistem za podršku
odlučivanju pristupačan korisnicima na različitim lokacijama koji rade kao grupa na istom
zadatku.
Domen (Domain) - imenovani skup vrednosti podataka istih tipova podataka, preko kojih se
formiraju stvarne vrednosti atributa objekata. Svaki atribut moţe biti definisan pod samo jednim
domenom.
Drill Down/Up - tehnika analize koja dopušta korisnicima SPO-a navigaciju nivoima podataka
rangiranim od najsumarnijih (up) do najdetaljnijih (down).
Druga normalna forma (Second Normal Form-2NF) - entitet je u drugoj normalnoj formi, ako
je prvo u prvoj normalnoj formi i ako je svaki atribut koji nije ključ u direktoj zavisnosti sa
primarnim ključem.
Drvo odlučivanja - grafička prezentacija niza meĎusobno povezanih odluka koje treba da budu
donesene sa pretpostavljenim rizikom.
122
Egzistencijalna zavisnost (Existence Dependency) - uslov izmeĎu dva entiteta u relaciji, koji
pokazuje da ne moţe postojati objekat jednog entiteta koji nije u relaciji sa objektima drugog
entiteta.
Ekspert domena (Domain Expert) - osoba koja ima ekpertizu u domenu u kome se specifični
ekpertni sistem razvija. Radi u saradnji sa projektantom radi pronalaţenja ekspertnih znanja u
čitajućim prezentacijama koje se često nazivaju i baza znanja.
Ekspertni sistem (Expert System - ES) - kompjuterski sistem koji primenjuje metodologiju
rezonovanja na znanje u specifičnoj oblasti radi davanja saveta ili preporuke, slično kao ljudski
ekspert u toj oblasti.
Ekspertni sistem za podršku (Expert Support System ) - ekspertni sistem čija je primarna
misija da podrţi rešavanje problema i donošenje odluka.
Ekspertni sistemi (Expert Systems) - To su sistemi čovek-mašina koji su specijalizovani za
formiranje stručnog mišljenja pri rešavanju nekih problema. "Ekspertiza" (stručno mišljenje) se
sastoji od znanja o specifičnom domenu, razumevanu problema unutar domena i "veštinama" u
rešavanju ovih problema.
Ekstranet - kombinacija Intraneta i Interneta, namenjena komintentima, radi olakšavanja procesa
realizacije proizvoda.
Elektronska razmena podataka (Electronic Data Interchange - EDI) - kompjuter-kompjuter
direktna komunikacija za standardne komercijalnie transakcije, kao npr. narudţbine izmeĎu dve
ili više organizacija.
Elektronsko upravljanje dokumentima (Electronic Document Management - EDM) - metod
za elktronsku obradu dokumenata uključiv skladištenje, istraţivanje, apsorbcija, amnipulacija i
prezentacija.
Element podatka (Data Element) - najelementarnija jedinica podataka koja moţe da bude
prepoznata i opisana u rečniku ili skladištu i koja ne moţe dalje da bude dekomponovana.
E-Meetings - termin za sastanke podrţane punim video, audio i veb alatkama za sastanke. Jedan
ili više učesnika u sastanku moţe da učestvuje sa daljine u sastanku. Moguće je da svi učesnici
budu na različitim mestima.
Enitet roditelj (Entity Parent) - entitet čiji objekti mogu da budu u vezi sa više objekata drugog
entiteta (entiteta dete).
Entitet (Entity) - prezentacija realnih i apstraktnih stvari (ljudi, objekata, slučaja...) koji se
prepoznaju pod istim tipom podataka, jer dele iste karakteristike i mogu učestvovati u istim
relacijama.
Entitet dete (Entity Child) - entitet u specifičnoj povezujućoj relaciji, čiji objekti mogu biti u
vezi sa nula ili jednim objektom drugog entiteta (roditelja).
Firewalls - metod za zaštitu kompjutera preduzeća
Funkcija (Function) - aktivnost, proces ili transformacija (modelovana na IDEF0
pravougaoniku), identifikovana glagolom ili glagolskom frazom, koja opisuje šta mora da se
izvede.
Funkcionalna zavisnost (Functional Dependency) - veza entiteta kojom se opisuje uslov "bar
jedan".
Funkcionalni SPO (Functional DSS) - SPO koji zadrţava ili izvodi znanje bitno za odlučivanje
o nekim funkcijama koje se sprovode u organizaciji (marketing, proizvodnja itd.).
Generator sistema za podršku odlučivanju (DSS Generator) - kompjuterski softver koji
obezbeĎuje niz sposobnosti za izgradnju odreĎenog sistema za podršku odlučivanju.
123
Geografski informacioni sistem (Geographic Information System - GIS)- informacioni sistem
koji koristi prostorne podatke kao npr. digitalizovane mape - kombinacija teksta, grafike, ikona i
simbola na mapi.
Geografski informacioni sistemi (Geographic Information Systems-GIS) - sistemi za podršku
koji prikazuju podatke u obliku mapa (karti). Pomaţu ljudima da pristupe, prikazuju i analiziraju
podatke koji imaju geografski sadrţaj i značenje.
Grafički korisnički interfejs (Graphical User Interface - GUI) - interaktivan, prilagoĎen
korisniku interfejs kod koga pomoću ikona i sličnih objekata korisnik moţe da kontroliše
komunikaciju sa kompjuterom.
Grafički korisnički interfejs (Graphical User Interface – GUI) - Programski interfejs koji
koristi grafičke mogućnosti računara u cilju olakšavanja rada pri upotrebi računara. Grafički
interfejs koristi pokazivačke ureĎaje za selektovanje objekata, uključivanje ikona, menija, tekst
boksova itd.
Granična strelica (Boundary Arrow) - strelica kojoj jedan kraj (izvorni ili upotrebni) nije
spojen ni za jedan pravougaonik na dijagramu. Suprotan je internoj strelici (Internal Arrow).
Groupware - kompjuterske tehnologije i metode koje pruţaju podršku radu članovima grupe.
Grupni sistemi za podršku odlučivanju (Group Decision Support System -GDSS) -
interaktivan kompjuterski zasnovan sistem koji olakšava rešavanje nestruktuiranih problema
pomoću više donosioca odluka koji rade zajedno kao grupa.
Grupni SPO (Group Decision Support Systems – GDSS) - interaktivni, računarski sistem koji
olakšava rešenja nestruktuiranih problema kroz rad više donosilaca odluka kao jedne grupe.
Hibridni kompjuterski sistemi - različiti kompjuterski programi ili alati koji su integrisani radi
izvoĎenja nekih kompleksnih zadataka.
Hipermedija - kombinacija više tipova medija kao npr. tekst, grafika, audio i video, korišćenjem
koncepata veze pomoću asocijacija.
Hipertekst - princip za rukovanje tekstom ili ostalim informacijama dozvoljavajući korisniku da
preĎe sa jedne na drugu temu kad god on to poţeli zahvaljujući vezama - linkovima.
Hypermedia - kombinacija nekoliko tipova medija, kao što su tekst, grafički simboli, audio i
video zapisi.
Hypertext - pristup koji podrţava rad sa tekstom i drugim informacijama i omogućava korisniku
skokove sa nekog datog naslova gde god on to ţeli, do ţeljenog naslova.
Identifikator zavisnosti (Identifier Dependency) - iskaz izmeĎu dva entiteta u vezi koji zahteva
da primarni ključ u jednom (entitetu detetu) sadrţi primarni ključ drugog (entiteta roditelja).
IF-THEN - kondiciono pravilo u kojem se odreĎene akcije uzimaju samo ukoliko je neki uslov
zadovoljen.
Ime uloge (Role Name) - ime dodeljeno prenesenom ključu i predstavlja upotrebu prenesenog
ključa u entitetu.
Informacija - podaci koji su organizovani na odreĎen smisaoni način.
Informacija (Information) - podatak koji se obraĎuje radi dobijanja nekog značenja i znanja za
osobu koja je prima. Ona je izlaz iz informacionog sistema.
Integrisani alat sistema za podršku odlučivanju - alat za izgradnju sistema za podršku
odlučivanju. Uključuje tabele, sistem za upravljanje bazom podataka, generator sistema za
podršku odlučivanju i alate sistema za podršku odlučivanju.
Integrisani kompjuterski sistemi - softverski paketi koji izvode nekoliko različitih funkcija.
124
Inteligentni agenti - sistem zasnovan na znanju povezan sa informacinim sistemima u cilju
povećanja inteligentnosti sistema.
Interfejs - softverski sistem (ponekad hardverski) koji se koristi radi pojednostavljivanja pristupa
drugim kompjuterskim sistemima.
Interfejs prirodnog jezika - korisnički interfejs koji koristi prirodan jezik za interakciju.
Interna strelica (Internal Arrow) - ulazna, kontrolna ili izlazna strelica povezana sa oba kraja
(izvor i upotreba) za pravougaonike na dijagramu. Suprotno je od granične strelice (Boundary
Arrow).
Inţenjer znanja (Knowledge Engineer) - specijalista odgovoran za tehničku stranu razvoja
ekspertnog sistema. On radi u saradnji sa ekspertima domena radi formiranja baze znanja.
Inţenjering znanja (Knowledge Engineering – KE) - inţenjerska disciplina koja u sebe
uključuje integraciju znanja u računarski sistem u cilju rešavanja kompleksnih problema,
zahtevajući veliku stručnost lica koja su uključena.
Izlazna strelica (Oputput Arrow) - vrsta strelice koja izraţava IDEF0 izlaz, tj., podatke ili
objekte koje daje funkcija. Izlazne strelice su povezane sa desnom stranom IDEF0 pravougaonika.
Izvršni informacioni sistem (Executive Information Systems-EIS) - informacioni sistem za
podršku izvršnim odlukama menadţera korišćenjem grafičkog predstavljanja, nudi jake drill-
down mogućnosti.
Izvršni informacioni sistemi (Executive Information Systems - EIS) - kompjuterski sistemi
specijalno projektovani za podršku izvršnog rada.
Izvršni sistemi za podršku (Executive Support System - ESS) - izvršni informacioni sistem
koji uključuje neke analitičke i komunikacione sposobnosti.
Izvršni SPO (Executive Support Systems-ESS) - izvršni informacioni sistem koji uključuje
specifične odluke sa mogućnošću analiza.
Kategorija entiteta (Entity Category) - entitet čiji se objekti prikazuju podtipom i
potklasifikacijom drugog entiteta (podtip, potklasa).
Kijent/server arhitektura - mreţna arhitektura u kojoj se kompjuteri u mreţi ponašaju kao
serveri za upravljanje fajlovima i mreţnim sevisi ili kao klijenti na kojima korisnici startuju
aplikacije iil pristupaju serverima. Klijenti se vezuju na servere radi pristupanja podacima,
fajlovima, web stranama ili OLAP.
Klasa (Class) - opis skupa UML objekata koji dele iste atribute (osobine), operacije, metode,
veze i semantiku.
Klijent/server arhitektura (Client/server architecture) - mreţna arhitekura u kojoj računari na
mreţi učestvuju kao serveri u upravljaju podacima i servisima mreţe, ili kao klijenti, gde korisnici
pokreću aplikacije i pristupaju serveru.
Ključ, Kandidat (Key, Candidate) - atribut, ili kombinacija atributa entiteta čije vrednosti
jednoznačno odreĎuju sve objekte entiteta.
Ključ, Opcioni (Key, Alternate) - svaki ključ kandidat koji nije primarni ključ.
Ključ, Preneseni (Key, Foreign) - atribut ili kombinacija atributa deteta, ili nekog drugog
entiteta čija se vrednost primarnog ključa poklapa sa vrednošću primarnog ključa entiteta
roditelja.
Ključ, Primarni (Key, Primary) - kandidatski ključ koji jednoznačno identifikuje entitet.
Ključ, Sloţeni (Key, Composite) - ključ sastavljen od dva ili više atributa.
Kompjuterska grafika - prezentaciji podataka u formi dijagrama, histograma, itd. koja prikazuje
rezultate generisane od strane ostalih delova kompjuterskog sistema.
125
Kompjuterski zasnovani informacioni sistemi (Computer-based Information System - CBIS) -
informacioni sistemi specijalno projektovani za rad na kompjuteru.
Kompleksnost - mera teškoće problemau obliku njegove formulacije za optimizaciju i zahtevani
optimizacioni napor ili njegova stohastička priroda.
Konceptualni graf - dijagram koji opisuju kako i kada ekspertsko znanje će doći na red kako to
ekspert radi.
Konferencija sa više tačaka (Multipoint Conference) - audio ili video konferencija izmeĎu dva
udaljena učesnika.
Kontrolisane varijable - varijable koje donosilac odluke moţe da promeni ili njima da upravlja,
kao što su količina proizvodnje, količina resursa za alokaciju, itd.
Kontrolna strelica (Control Arrow) - vrsta strelice koja opisuje IDEF0 konrolu, tj. uslove koji
su potrebni da bi se dobio korektan izlaz. Podaci ili objekti modelovani kao kontrole mogu se
transformisati u funkcije, kreirajući izlaz. Kontrolne strelice su povezane sa gornjom ivicom
IDEF0 pravougaonika.
Korisnički interfejs - komponenta kompjuterskog sistema koja omogućava obostranu
komunikaciju izmeĎu sistema i korisnika.
Korisnički interfejs (User Interface) - komponenta računarskog sistema za podršku u
odlučivanju koja omogućava bidirekcionu (dvosmernu) komunikaciju izmeĎu sistema i korisnika.
Kritični faktori uspeha - metodologija za indentifikaciju faktora koji su najkritičniji za uspeh
organizacije.
Kritični faktori uspeha (Critical Success Factors) - ključna područja poslovnih aktivnosti u
kojima su povoljni rezultati neophodni za kompaniju u postizanju njenih ciljeva.
Mašina za zaključivanje (Inference Engine) - deo ekspertnog sistema koji vrši funkciju
zaključivanja.
MeĎuzavisne odluke (Interdependent Decisions) - serije odluka koje su meĎusobno zavisne.
Mehanizmi zaključivanja - deo ekspertnog sistema koji izvodi funkciju zaključivanja.
Menadţment informacioni sistem (Management Information System - MIS) - poslovni
informacioni sistem projektovan da obezbedi odgovarajuće informacije iz prošlosti, sadašnjosti i
budućnosti za planiranje, organizovanje i kontrolu operacija u organizaciji.
Menadţment znanja (Knowledge Management – KM) - to je klasifikovanje, pristup i
pronalaţenje nestruktuiranih informacija izmeĎu nezavisnih pojedinaca koji pripadaju jednoj
radnoj grupi. Podrazumeva identifikovanje grupe ljudi koji dele odreĎenja znanja, razvijajući
tehničku podršku koja omogućuje razmenu znanja i kreiranje procesa za prenos i širenje znanja.
Metapodaci (Meta Data) - podaci o podacima u skladištu podataka. Pomaţu u definisanju
sadrţaja skladišta podataka. To su semantičke informacije odgovarajućih promenljivih. Moraju da
uključuju poslovne definicije podataka, tačne opise tipova podataka, potencijalne vrednosti,
originalni izvorni sistem, formate podataka i druge karakteristike. Definišu i opisuju poslovne
podatke.
Metaznanje - znanje u ekspertnom sistemu o tome kako sistem radi i zaključuje. To je znanje o
znanju.
Middleware - komunikacioni sloj koji dozvoljava aplikacijama interaktivnost kroz hardversko i
mreţno okruţenje.
Model podataka (Data Model) - grafička i tekstualna prezentacija analize koja identifikuje
podatke koji su potrebni organizaciji koja učestvuje u poslu. Prezentuje entitete, domen (atribute)
i relacije sa drugim podacima i konstruiše konceptualni pogled podataka i relacija izmeĎu
podataka.
126
Model slučaja upotrebe (Use Case Model) - model koji opisuje funkcionalnost zahteva sistema
u terminu slučaja upotrebe.
Mreţni sistem za podršku odlučivanju - sistem za podršku odlučivanju distribuiran preko
mreţe.
N-arna asocijacija (N-ary Association) - asocijacija preko tri ili više klasa. Svaka instanca
asocijacije je n-ta vrednost odgovarajuće klase. Suprotno - binarna asocijacija.
Naziv pravougaonika (Box Name) - reč ili fraza smeštena unutar IDEF0 pravougaonika koja
opisuje funkcionalno modeliranje.
Nestruktuirane odluke (Unstructured Decisions) - ovaj tip odluke je situacija sloţenih i
nestandardnih rešenja koja rešavaju situacije.
Normalizacija (Normalization) - proces redefinisanja i regrupisanja atributa u entitetima, u
skladu sa normalnom formom.
Normalna forma (Normal Form) - stanje entiteta koje relativno zadovoljava skup normalizacija
njegovih atributa. Specifična normalna forma je izvedena sukcesivnom redukcijom entiteta iz
njegovog izvornog stanja u neki ţeljeni oblik forme. Procedura je reverzibilna.
Nul (Null) - stanje gde vrednost nekog atributa nije poznata za neki objekat entiteta.
Objekat (Object) - osoba, mesto, stvar ili koncept koji opisuje interese jednog okruţenja.
Objektno-orijentisana baza podataka - baza podataka projektovana i upravljana korišćenjem
objetno-orijentisanog pristupa.
Odluka (Decision) - izbor jedne od alternativa.
Ograničenje (Constraint) - pravilo koje pokazuje validnost stanja podataka.
Ograničenje egzistencije (Constraint, Existence) - uslov gde objekti jednog entiteta ne mogu da
postoje ukoliko ne postoje objekti entiteta sa kojim je ovaj u relaciji.
Ograničenje kardinalnosti (Constraint, Cardinality) - ograničenje broja objekata entiteta koje
moţe da bude asocirano u relaciji.
Olančavanje unapred - unpred podacima voĎena pretraga u sistemu zasnovanom na pravilima.
Olančavanje unazad - unazad podacima voĎena pretraga u sistemu zasnovanom na pravilima.
Online Analitical Processing (OLAP) - informacioni sistem koji omogućava korisniku da
postavlja upite sistemu, izvodi analize i sl.
On-line Analytical Processing (OLAP) - softver koji se koristi za rad sa višedimenzionalnim
podacima iz različitih izvora koji se smeštaju u skladište podataka. Formira različite poglede na
podatke. Omogućuje brţi, sadrţajniji i interaktivniji pristup višedimenzionalnim podacima.
Optimizacija (Optimize) - strategija odlučivanja pri odabiru alternativa koja daje najbolje ili
optimalno rešenje.
Organizacijski SPO (Organizational DSS) - višekorisnički SPO dizajniran da podrţi donosioce
odluka koji su u okviru veće celine od grupe.
Organizacioni sistem za podršku odlučivanju (Organizational Decision Support System -
ODSS) -mreţni sistem za podršku odlučivanju koji sluţi korisnike na nekoliko lokacija, a koji
donose različite odluke.
Osnovni entitet, generički (Entity Generic) - entitet čiji su objekti klasifikovani u jedan ili više
podtipova ili potklasa (supertip, superklasa).
Otvoreni sistem - kompjuterski sistem na mreţi koji dozvoljava bilo kom korisniku da koristi
hardver ili softver.
127
Paralelna obrada - napredna kompjuterska tehnika koja omogućava da kompjuter izvodi više
obrada istovremeno.
Planiranje (Planning) - menadţerska funkcija zasnovana na pravljenju prognoza, definisanju
onoga što treba da se uradi i identifikovanju metoda koje treba da se dodele.
Podaci (Data) - Binarna (digitalna) prezentacija atomskih činjenica, teksta, grafika, bit mapa,
zvuka, analognih ili digitalnih video segmenata. Podak je sirovina sistema koju ovaj dobija preko
procedura i koja se koristi radi kreiranja informacija.
poruka se šalje u jedno vreme, a odgovor je uzvraćen u drugo vreme.
Poslovne transakcije (Business Transaction) - to je jedinica posla nad strukturama podataka u
cilju kreiranja, modifikacije ili brisanja poslovnih podataka. Svaka transakcija predstavlja jednu
vrednovanu činjenicu, koja opisuje jedan poslovni slučaj.
Poslovni model (Business Model) - u skladištu podataka, to je dizajnerski pogled na to kako
posao funkcioniše. Pogled moţe biti sa aspekta posla, podataka, slučaja ili resursa i moţe da bude
o prošlom, sadašnjem ili budućem stanju posla.
Poslovni podaci (Business Data) - podaci o ljudima, mestima, stvarima, poslovnim pravilima i
slučajevima koji se upotrebljavaju pri voĎenju posla. Nisu metapodaci.
Pravila zaključivanja - pravila u ekpertnom sistemu pomoću kojih se upravlja mehanizmom
zaključivanja.
Pravilo (Rule) - formalni pristup specifičnim preporukama, direktivama ili strategiji, iskazanim
kroz IF-THEN konstrukcije.
Primarni alati sistema za podršku odlučivanju - olakšavaju razvoj generatora sistema za
podršku odlučivanju ili specifičnih sistema za podršku odlučivanju. Uključuju programske jezike,
grafiku, sistem upita, random generaciju brojeva i sl.
Prirodni jezik - jezik kojim ljudi govore.
Proceduralna pravila - prezentacija znanja pomoću pravila sa IF i THEN delom.
Procesor prirodnog jezika - korisnički interfejs baziran na veštačkoj inteligenciji koji
omogućava da korisnik komunicija sa kompjuterski zasnovanim sistemom kao što bi konverzirao
sa drugim čovekom.
Prva normalna forma (First Normal Form – 1NF) - entitet je u prvoj normalnoj formi ako su
njegov sadrţaj samo atomske vrednosti.
Rapidni razvoj aplikacija (Rapid Application Development – RAD) - deo metodologije koji
navodi na inkrementalni razvoj uz podršku naručioca. Cilj je da razvoj projekta ostane
usredsreĎen na stalno ostvarivanje komunikacije. Jedino ograničenje pri ovakvom radu jeste
različitost govora lica koja su u komunikaciji.
Razvojno okruţenje (Development Environment) - deo ekspertnog sistema koje koristi
projektant. Razvojno okruţenje uključuje bazu znanja, mehanizam zaključivanja, akviziciju
znanja i poboljšane sposobnosti rezonovanja. Inţenjer baze znanja i ekspert se smatraju kao deo
ovog okruţenja.
Rečnik podataka (Data Dictionary) - baze podataka o podacima i strukturama.
Relaciona baza podataka - baza podataka čiji su zaposi organizavoani u tabelama kojima moţe
da se pristupa preko relacione algebre ili relacionog računa.
Rezonovanje zasnovano na slučajevima (Case-based Reasonong - CBR)- metodologija u koji
znanje i/ili zaključivanje se izvodi iz istorijskih sličajeva.
Sekvencijalna obrada - uobičajena kompjuterska tehnika koja izvodi odreĎene akcije u odreĎeno
vreme, po sekvencama.
128
Senzitivna analiza - studija efekata promene jedne ili više ulaznih varijabli za predloţeno
rešenje.
Simulacija (Simulation) - tehnika voĎenja jednog ili više eksperimenata koji testiraju različite
rezultate kvantitativnog modela sistema.
Sistem (System) - kolekcija povezanih jedinica koje su organizovane da izvršavaju odreĎenu
svrhu. Sistem moţe biti opisan jednim modelom ili sa više njih, najverovatnije sa različitih
aspekata posmatranja.
Sistem dijaloga (Dialog System) - hardver i softver koji kreira i implementira korisnički interfejs
za SPO.
Sistem za upravljanje bazom modela (Model Base Management System - MBMS) - softver
za upis, aţuriranje, kombinovanje, itd., tj. upravljanje bazom modela.
Sistem za upravljanje bazom podataka (Database Management System -DBMS) - softver za unos,
aţuiranje i upite u bazi podataka.
Sistem za upravljanje slučajevima (Case Management System - CMS) - sistem za upravljanje
velikom količinom slučajeva u organizacionom sistemu za podršku odlučivanju.
Sistem zasnovan na modelima (Model-based System) - aplikacije čije znanje se izvodi iz
matematičkih modela.
Sistem zasnovan na znanju (Knowledge-based System) - obično su sistemi zasnovani na
pravilima za ekspertizu. Slični su ekspertnom sistemu sa tom razlikom što se u izvor ekspertize
moţe uključiti dokumentovano znanje.
Sistemi za odlučivanje (Decision Systems) - to su programski orijentisane tehnologije koje se
koriste za usmeravanje odlučivanja, posmatranje i kontrolu procesa i pomaţu donosiocima odluka
u situacijama kada nisu u mogućnosti da odluče.
Sistemi za podršku menadţmentu (Managemant Support Systems - MSS) - primena bilo koje
tehnologije za poršku odlučivanju u procesu odlučivanja.
Sistemi za podršku odlučivanju (SPO, Decision Support Systems) - interaktivni kompjuterski
zasnovani sistemi koji pomaţu donosiocima odluka u korišćenju podataka i modela radi
identifikacije i rešavanja problema i donošenja odluka.
Sistemi zasnovani na pravilima (Rule-based Systems) - sistemi u kojima je znanje prezentirano
u obliku pravila.
Skalabilnost (Scalability) - sposobnost raslojavanja hardvera i softvera radi podrţavanja većih ili
manjih količina podataka i više ili manje korisnika.
Skladište podataka (Data Warehouse) - skladište podataka je objektno orijentisana, integrisana,
vremenski promenljiva, postojana kolekcija podataka u upravljanju procesima donošenja odluke.
Soba odlučivanja (Decision Room) - fizički aranţman kod grupnih sistema za podršku
odlučivanju gde su radne stanice dostupne svim učesnicima. Cilj korišćenja soba odlučivanja je da
se poveća i poboljša proces grupnog odlučivanja.
SPO upravljan dokumentima (Document-Driven DSS) - veb podrţava pristup velikim bazama
dokumenata, uključujući i baze podataka dokumenata u hipertekstu, slike, zvukove i video zapise.
SPO upravljan podacima (Data-Driven DSS) - sistemi skladišta podataka koji dozvoljavaju
manipulaciju nad podacima preko odreĎenih računarskih alatki prilagoĎenih specifičnom
problemu, ili preko više opštih alatki i operatora koji dodaju dodatne funkcije. SPO upravljan
podacima sa OLAP ili data mining alatkama donose najviši nivo funkcionalnosti i podrške u
odlučivanju, koji je povezan sa analizama velikih kolekcija istorijskih podataka.
129
SPO zasnovan na komunikacijama (Communications-Driven DSS) - sistem za podršku u
odlučivanju koji koristi mreţne i komunikacione tehnologije radi olakšavanja saradnje i
komunikacije.
SPO zasnovan na modelima (Model-Driven DSS or Model-oriented DSS) - tip SPO-a koji
podrazumeva pristup i manipulaciju modelima. Npr. neki OLAP sistemi dozvoljavaju sloţene
analize podataka koji mogu da budu klasifikovani kao hibridni SPO sistemi koji u sebi sadrţe
pronalaţenje modela, podataka i sumiranih podataka.
SPO zasnovani na znanju (Knowledge-Driven DSS) - predlaţu i preporučuju akcije
menadţerima. Koncept koji se koristi je data mining.
Spoznajno preopterećenje - psihološki fenomen, količina informacija koja prekoračuje
spoznajni kapacitet donosioca odluke. Sistemi za podršku odlučivanju mogu smanjiti ali i
povećati spoznajno preopterećenje.
Stablo čvorova (Node Tree) - grafičko predstavljanje relacije roditelj-dete izmeĎu čvorova na
IDEF0 modelu, u obliku grafičkog stabla.
Sticanje znanja (Knowledge Acquisition) - izvoĎenje i formulacija znanja izvedenih iz različitih
izvora, naročito ekspertskih.
Strelica (Arrow) - direktna linija koja prenosi podatke ili objekte od izvora (bez vrha strelice) do
mesta korištenja (sa vrhom sterilce).
Strelica mehanizma (Mechanism Arrow) - vrsta strelice koja izraţava IDEF0 mehanizam, tj.
značenje korišćeno za izvršenje funkcije; uključuje specijalan slučaj strelice poziva (Call Arrow).
Strelica mehanizma je povezana sa donjom stranom IDEF0 pravougaonika.
Strelica poziva (Call Arrow) - tip strelice mehanizma koji omogućava deljenje detalja izmeĎu
modela (povezujući ih zajedno) ili unutar modela.
Šema (Schema) - definicija strukture podataka.
Školjka (Shell) - alatka za razvoj ekspertnog sistema koji sadrţi dve nezavisne celine softvera.
Pravila postavljena od strane menadţera i mehanizam koji je sposoban da u skladu sa pravilima
donosi zaključke.
"Šta-ako"analiza - mogućnost upita kompjuterskog sistema koji će efekti biti ukoliko se
promeni neki ulazni podatak.
Tabela odlučivanja - tabela koja se korisi za prezentovanje znanja i njegovu pripremu za analizu.
Tip podataka (Data Type) - kategorizacija apstraktnog skupa vrednosti, karakteristika i skupa
operacija koji se odnose na atribute. Celi brojevi, realni brojevi, znakovni tipovi podataka itd.
Transakcione baze podataka (Operational or Transaction Database) - baze podataka za
transakciju (razmenu) podataka. One su izvor za skladišta podataka.
Treća normalna forma (Third Normal Form-3NF) - jedan entitet je u trećoj normalnoj formi
najpre ako je u drugoj normalnoj formi, i ako svaki atribut koji nije ključ nije u direktnoj
zavisnosti od primarnog ključa.
Tunelska strelica (Tunneled Arrow) - strelica (sa specijalnom notacijom) koja ne sledi
normalne zahteve da svaka strelica mora da ukazuje na strelicu na povezanom roditeljskom ili
dete dijagramu.
TvrĎenje (Assertion) - iskaz koji prikazuje uslov koji mora da bude tačan (ispunjen).
Ulazna strelica (Input Arrow) - vrsta sterlice koja izraţava ulaz, tj. podatke ili objekte koji se
transformišu preko funkcija u izlaz. Ulazne strelice su povezane sa levom stranom IDEF0
pravougaonika.
Upit (Query) - postavljanje pitanja (kriterijuma). Obično koristi sloţene SQL konstrukcije.
130
Upravljači jezik (Command Language) - način korisnikove interakcije sa kompjuterskim
sistemom preko struktuiranog niza komandi sa definisanom sintaksom i semantikom.
Uticajni dijagram (Influence Diagram) - dijagram koji prikazuje različite tipove varijabli u
problemu i kako su one meĎusobno povezane.
Veštačka inteligencija - podoblast nauke o kompjuterima i kojoj se odnosi na simboličko
rezonovanje i rešavanje problema.
Veštačke neuronske mreţe (Artificial Neural Network - ANN) - konpjuterska tehnologija koja
teţi da izgradi kompjutere koji će raditi slično ljudskom mozgu.
Višedimenzionalna baza podataka (Multi dimensional Database – MDBS) - baza podataka
koja omogućava korisnicima analize velikih količina podataka. Predstavlja podatke kao nizove
koji su organizovani u višestruke dimenzije. Ovaj višedimenzionalni pogled na podatke naročito
je vaţan za OLAP aplikacije.
Višekorisnički SPO (Multiparticipant DSS) - SPO koji podrţava višekorisnički rad u procesu
donošenja odluke, odnosno više osoba je uključeno u donošenje odluka. Veoma su slični grupnim
SPO.
Vrednost atributa (Attribute Value) - vrednost data nekom atributu u objektu entiteta.
Web orijentisan SPO (Web-based DSS) - računarski sistem koji dostavlja informacije za
podršku u odlučivanju, ili alatke za donošenje odluka menadţeru ili poslovnim analitičarima
putem veb pretraţivača. Veza je ostvarena preko mreţe koja koristi TCP/IP protokole u
komunikaciji.
World Wide Web (WWW) - niz standardnih protokola za organizovanje, čuvanje, pristupanje
informacija na Internetu.
Ţivotni ciklus razvoja sistema (Systems Development Life Cycle-SDLC) - proces sistemske
analize, softverskog inţenjeringa, programiranja i korisničke izgradnje sistema.
131
Osnovna korišćena i preporučena literatura
Deo 1 - Principi i karakteristike poslovnih IS
1. Bocij P., Chaffey D., Greasley A., Hickie S. "Business Information Systems", Prentice Hall,
2003
2. Laudon K., Laudon J. “Management Information Systems”, Pearson Prentice Hall, 2004
3. Wigand R., Mertens P., Bodendorf F. “Introduction to Business Information Systems”,
Springer 2003
Deo 2 - Razvoj informacionih sistema
1. Komisija za standarde iz oblasti softverskog inţenjeringa KSI 1/07,” Informaciona
tehnologija – Uputstvo za ISO/IEC 12207 (Procesi životnog ciklusa softvera) ISO/IEC ТР
15271”, Savezni zavod za standardizaciju, Beograd, 2003.
2. Lazarević, B. Marjanović, Aničić, N., S. Babarogić, S. »Baze podataka«, FON, Bgd, 2003.
3. SEI Software Engineering Institute.: CMMI A-Specification, Version 1.6 2004.
4. Zwass V. “Foundation of Information Systems”, McGrow Hill, 1998
5. Ţivković, S. “Strukturna sistem analiza”, interna skripta, FON, 2006.
Deo 3 - Specifični poslovni informacioni sistemi
1. Benson, R. Bugnitz T., Walton, W. “From Business Strategy to IT Action”, John Wiley &
Sons, 2004.
2. Čupić M., Tummala R., Suknović M., “Odlučivanje: formalni pristup”, FON, Beograd, 2003.
3. Inmon W.H., “Building the Data Warehouse – Fourth Edition”, Wiley Publishing,
Indianapolis, 2005.
4. McNurlin B., Sprague R. “Information Systems Management in Practice”, Pearson Prentice
Hall, 2004
5. Spackman D., Speaker, M. “Enterprise Integration Solution”, Microsoft Press, 2005
6. Turban E., Rainer R., Potter R. “Introduction to Information Technology”, John Wiley &
Sons, 2005
Deo 4 - Upravljanje Informacionim sistemom
1. Applegate L., Austin R., McFarlan W.F.: "Corporate Information Strategy and Management"
McGrow Hill, 2003
2. Bečejski-Vujaklija, D.: “Upravljačke igre u praksi menadžmenta”, DOPIS, Beograd, 1997
3. Laudon K., Laudon J. “Management Information Systems”, Pearson Prentice Hall, 2004
