-Diplomski rad-

ВИСОКАШКОЛАСТРУКОВНИХСТУДИЈА ЗАОБРАЗОВАЊЕ ВАСПИТАЧАУКИКИНДИ

Дипломски рад : Тема Говорне способности деце

предшколског узраста са ротацизмом

Област: Специјална педагогија у корелацији са методиком развоја говора

Ментор: Мр Загорка МарковКо-ментор: Др Миланка МаљковићСтудент: Зорица Малешев

Говорне способности деце предшколског узраста са ротацизмом

Кикинда, 2008. године

Дипломски рад Малешев Зорица

4


I Теоријска разматрања

1. Развој способности вербалне ( говорно-језичке ) комуникације детета предшколског узраста

Стицање способности вербалне (говорно-језичке) комуникације или

онтогенеза система комуникације отпочиње првим криком новорођенчета и траје

током живота. Онтогенеза језичког система дели се на три фазе: прелингвистичку,

лингвалну и постлингвалну. ( Керамитчијевски,1990 )

Прелингвистичка фаза траје до треће године, лингвална до седме, а

постлингвистичка током целог живота.

Развитак способности вербалне комуникације састоји се из пет етапа:

1. Пројезичко изражавање;

2. Фонолошки развој;

3. Морфолошки развој;

4. Синтаксни развој;

5. Семантички развој;

Пројезичка експресија детета назива се још и исказивање, изговарање, говор

и изражавање. Постоје четири форме пројезичког изражавања : плач, гласови

неудобности, гласови удобности, вокална игра. Оне се јављају у току прве године

живота, претходе појављивању прве речи и трају све док дете не буде способно да

се изражава речима.

Пројезичко изражавање представља сиров гласовни материјал чија је

класификација могућа тек између 6. и 9. месеца живота детета. У овом периоду

јављају се скоро сви гласови, али не као фонеме, већ као произведени изражајни

сигнали усред великог броја и различитих типова произведених звучних сигнала

због чега је веома тешко рећи којим говорним гласовима дете овог узраста


5


располаже. Међутим, то не значи да није могуће њихово идентификовање,

издвајање и класификовање.

Појава фонолошког подсистема језика један је од основних индикатора

одвијања процеса изградње језичког система, односно развитка способности

вербалне комуникације.

Фонолошки развитак манифестује се повећањем броја и типова говорних

симбола које производи само дете. То је и један од основних критеријума код

одређивања темпа и нивоа фонолошког сазревања јер се веома тешко утврђује да

ли је одређени глас изражавања формиран као говорни, тј. фонемизиран или је још

на нивоу недиференцираних прејезичких звучних сигнала.

Експресивна форма језика у суштини има моторну карактеристику и веома

комплексну функцију, па процес њеног савладавања траје најраније до осме године

живота.

Фактори убрзавања и успоравања су:

1. Биолошки фактори;

2. Стање и ефикасност вербалног стимулисања средине;

3. Психолошки фактори;

4. Развијеност аудитивне перцепције;

Почетна селективна респираторна активност производи контролисану

експираторну ваздушну струју која је неопходна за производњу дугих слоговних

низова. Чим је ваздушна струја потиснута респираторним механизмом, бива

модификована на различите начине од стране осталих механизама ефекторног

система. На нивоу фонаторног механизма она се модификује тако што се озвучује,

при чему се добијају одговарајуће висине и јачине. На нивоу резонаторног

механизма физички се ваздушна струја модификује на тај начин што се мења

утицај резонатора, тј. мењају се волумени и односи ларингеалне, фарингеалне,

назалне и букалне шупљине. Тако се добија секвенца преклапајућих покрета која

модулира, једну за другом, експираторну ваздушну струју у складу са утврђеним

фонетским нормама и одговарајућим социјалним ситуацијама. Ову способност дете


6


стиче у периоду до осме године живота, што значи да процес идентификовања и

формирања фонема обухвата период од појаве прве речи, у првој години живота, до

стицања способности управљања механизмима ефекторног система, посебно

артикуларног механизма у осмој години живота.

Хронологија савлађивања - усвајања говорних гласова - фонема:

Узраст-година ФонемеПрва а, б, в, м, п, т, дДруга г, и, ф, нТрећа е, у, њ, о, х, к, ј

Четврта с, ш, з, ц, ч, л, љ, рПета ж, ћ, ђ, џ, /дз/

У периоду од пете до осме године долази до прочишћавања и стабилизације

артикулације фонема у свим фонетско - гласовним позицијама и у свим лексичким

положајима.

Стицање морфема код вербалног језика представља највиши ниво

генеративног језичког функционисања. Стицање морфема условљено је владањем

правилима промена и флекцијских правила. Морфолошки ниво граматике

дефинише се као ниво инфлекцијски правила.

Процес синтаксног развитка детета одражава се и остварује кроз језичку

комбинаторику, тј. стварање и креирање реченице, до чега долази код активног

оралног комуницирања детета са средином.

Капацитет за синтаксни развој здравог детета омогућава максимална

постигнућа у сазревању овог језичког подсистема у периоду од 2. и 4. године

старости. После тога овај капацитет постепено опада и нестаје тек у младалачко

доба.


7


Семантички развој детета указује у више случајева да се прва реч јавља у 12.

месецу живота. Већи број унутрашњих и спољашњих фактора одређује појаву прве

речи, развитак и реченични капацитет сваког појединца.

У просечној развијеној говорној средини са нормалном комуникативном

стимулацијом, семантички развитак детета је веома брз.

Табеларни приказ просечног броја фонда речи детета до осме године

живота:

Узраст Број речи

2. година 1000








8


II Говорни апарат

2. Артикулаторни механизам

Сачињавају га делови орофацијалне и орофарингеалне регије: усне, језик,

меко непце, увула и доња вилица, алвеоле и тврдо непце који имају пасивну

улогу у артикулацији гласова. Само произвођење говора обавља се потискивањем,

обликовањем и испуштањем ваздушне струје из дисајних органа, ларинкса и

празнине изнад ларинкса.

2.1. Усне ( labia )

Горња усна (labium superius) и доња усна (labium inferius) имају пре свега

улогу сфинктера у артикулацији гласова.Сачињава их већи број глатких мишића

који јој омогућавају већу покретљивост.

Главни мишић је musculus orbicularis oris , али је за артикулацију гласова

веома важна функција кружног мишића усног отвора, јер својим контракцијама

обликује усни отвор и на тај начин обезбеђује оптималне услове артикулације.

Састав и покретљивост усана омогућавају финије, брже и сихронизоване покрете

ивица и углова који у артикулационој секвенци морају брзо заузимати различите

положаје.

2.2. Језик (lingua)


9


Језик представља слузничну кесу испуњену мишићима. Велику

покретљивост омогућава богата лепезаста раширена мускулатура која се дели на

спољашње и унутрашње мишиће. У спољашње мишиће спадају : musculus

genioglossus, m. hyoglossus, m .palatoglossus, m. styloglossus; док групу унутрашњих

мишића сачињавају: m .longitudinalis superior, m. longitudinalis inferior, m.

transverus, m. ventricularis.

У средњој линији језика налази се вертикална фиброзна преграда која језик

дели на две симетричне половине од којих свака има своју посебну инервацију.

Анатомски, језик се дели на два дела, предњи или хоризонтални и задњи или

вертикални део. Предњи део језика се још зове и орални , сачињава 2/3 језика и

слободан је, док задњи део, који се још зове и фарингеални и сачињава 1/3 језика,

срастао је са усном дупљом. Предњи део језика је у средњој линији усне дупље

везан за њено дно слузничним набором ( frenulum linguae ).

Језик има богато разгранату одговарајућу моторну, сензитивну, густаторну

и тактилну инервацију.

2.3. Меко непце ( velum palati )

Меко непце је покретна мишићна везивна плоча која је припојена за задњу

ивицу тврдог непца, а бочно, са обе стране, за базу језика и ждрела. Задња ивица

меког непца је слободна. У саставу меког непца налазе се мишићи : musculus tensor

veli palatini, musculus levator veli palatini, musculus uvulae, musculus

palatopharyngicus. Они га подижу, спуштају и затежу. Као артикулатор, меко непце

се не може издвајати од велофарингеалне валвуле коју, поред меког непца,

сачињавају непчани лукови и средњи конструктор ждрела (Пасавантов набор),

јер они у функционалном јединству синергестски учествују у процесу фонације,

резонанције и артикулације.

При мирном дисању кроз нос, меко непце је спуштено, а при фонацији,

заједно са осталим деловима валвуле, одваја носни од ждрелног резонатора и

усмерава ваздушну струју и звук кроз усну дупљу.


10


Ресица (uvula) је део овог тракта, али је њена фонација у процесу

артикулације незнатна. Има активну улогу само у језицима где се артикулише

гутуларно ,, Р ”.

2.4. Горња вилица, алвеоле и зуби

Горња вилица (maxilla) је коштано ткиво које је наслоњено на кости лобање.

Завршава се низовима зуба. Унутрашња страна пресвучена је мишићним ткивом у

виду алвеоралног гребена.

Алвеорални гребен је предњи део тврдог непца који почиње непосредно

изнад секутића а завршава се код првих кутњака.

Зуби заједно са гингивама спреда и са стране, затварају усну дупљу. Горњи

су непокретни, док се доњи крећу заједно са доњом вилицом.

На простору од ивице секутића до алвеоралног руба остварује се

артикулација већег броја говорних гласова. Због тога то је и најактивније подручје

артикулације.

2.5. Тврдо непце ( palatum durum )

Тврдо непце је коштани кров усне дупље. Захвата подручје од половине

првих кутњака до ивице завршетка последњих кутњака. Састоји се од два дела.

Први, предњи део (praepalatum), захвата простор од средине првих кутњака до

средине трећих кутњака,док други, задњи део (postpalatum) захвата простор од

средине трећих кутњака до завршетка зуба.

Тврдо непце је покривено веома танким слојем мишића и мукозном опном

која обавија унутрашњу страну уста.

2.1.1. Дисајни органи


11


Дисајне органе сачињавају плућа, бронхије и трахеја (душник). Посебно

значајна улога је дијафрагме и осталих респирацијских мишића као и

међуребарних мишића. Ови органи првенствено служе за вршење виталне

функције дисања, а код човека ваздушна струја која пролази кроз

трахеобронхијално стабло и плућа користи се као покретачка снага за вибрације

гласница.

Све респирацијске покрете остварују инспирацијски и експирацијски

мишићи. Од мишића који омогућавају удисај најважнију улогу има дијафрагма.

Она је у облику мишићно-везивне плоче, распрострањене хоризонтално између

грудног коша и шупљине трбушне дупље. Има форму куполе са вишом десном

страном, а са леве стране је нешто издубљена и изнад ове стране се налази срце.

Јачина и величина удисаја зависи, у великом степену, од дијафрагме коју помажу

други мишићи удисачи.

2.1.2. Ларинкс-гркљан

Ларинкс је генератор гласа и налази се на раскрсници дисајног и

дигестивног пута у средњој линији предње стране врата. Помоћу њега се образује

глас човека. Састоји се из активне хрскавичне цеви, која је састављена из неколико

парних и непарних хрскавица које су међусобно повезане зглобовима, мишићима и

везивним ткивом.

Са унутрашње стране ларинкс је обложен слузницом, а са предње покривен

кожом и поткожним ткивом. Кожа овог предела је најпокретнија од свих делова

коже врата.

Код мушкараца је гркљан већи него код жена и деце. На штитастој

хрскавици се на предњој страни ствара избочење које се назива Адамова јабучица.

До повећања гласница доводи повећање штитасте хрскавице, тако да су гласнице

жена просечно дугачке између 18 и 20 мм.


12


Ларинкс је састављен од неколико врста ткива. Хрскавице ларинкса су:

штитаста хрскавица, прстенаста, епиглотис, аритеноидне хрскавице,

Санторијеве хрскавице, Врисбергове хрскавице.

Епиглотис има велики значај у фонацији, пошто директно утиче на

формирање облика и величине уласка у ларинкс и облик фариналног гласа. Има

облик листа: непарна хрскавица постављена као поклопац који наткрипљује улаз у

лумен гркљана. Има заштитну улогу дисајних путева при гутању. Епиглотис,

својом везом са базом језика, прати покрете базе језика при гутању и при фонацији.

Од угла штитасте хрскавице до вокалног наставка аритеноидне хрскавице

налазе се гласнице. То су тракасти мишићно-везивни набори који се при

респирацији одмичу, а при фонацији примичу и потпуно затварају лумен ларинкса

на овом нивоу. Глотис (простор између гласница) има при респирацији троугласт

облик. Примицање гласница и вибрирање доводи до произвођења звука и чини их

основним фактором генератора који доводи до стварања гласа у резонаторско-

артикулацијском простору. Но, овако настао глас подлеже и одређеним физичким

трансформацијама, због резонанце и импеданце.

Гласнице се морају посматрати у оквиру целине, као један од елемената

који имају утицаја у вокалном апарату.

Простор између гласница, глотис, са обе стране ограничавају стране

гласница и вокални наставци аритеноидних хрскавица, а од гласница до доње

ивице прстенасте хрскавице је смештен субглотични простор. Сви ови поменути

делови имају значајну улогу у произвођењу гласа.

Шупљине изнад ларинкса су три: грлена-ждреона, између ларинкса и

уста, усннена-уста, носна-шупљина носа.

Форма и величина ових празнина имају посебан значај за тембр (боју)

човековог гласа.

Поред тога, усна шупљина је место где се образује (утврђује) формирање

човековог говора. Органи усне дупље учествују при формирању гласа. Део њих

учествује активно-уста, језик, доња вилица, док зуби, горња вилица и непце су

пасивни учесници у артикулацији.


13


Стегнута доња усна, слабије покретљив језик, дебеле и статичне усне чине

потешкоће у правилном говору. Због тога се јављају извесни говорни дефекти-

неправилности при изговору гласова, тешкоће при дисању и формирању гласова.

2.1.3. Механизам рада говорног апарата


14

1. Дијафрагма2. плућа3. бронхије4. душник5. гркљан (ларинкс)6. ждрело (фаринкс)7. гласнице8. глотис9. епиглотис10. ресица(увула)11. усна шпљина12. меко непце(велум)13. тврдо непце(палатум)14. носна шупљина15. десни (алвеоле)16. горња усна17. доња усна18. горњи зуби19. доњи зуби20. језик


Активност говорних органа игра веома важну улогу у формирању

квалитетног гласа. Координираност која постоји међу њима ствара и обликује звуке

карактеристичне за људски говор као артикулисани систем комуникације.

3.Поремећаји артикулације са посебним освртом на ротацизам


15


3.1. Комбиновани поремећаји- лабава артикулација

Лабава артикулација је назив за групу сиптома који дају негативан утисак о

изговору. Неки од тих сиптома су заједнички за све гласове, док су пак неки у

зависности од гласовне групе посебни или апсолутно специфични и тичу се једног

гласа.

Због стварања разних преграда, теснаца и разних других оштећења долази

до недефинисане дисторзије изговорених гласова.

У једном гласу оштећен је обично већи број елемената као што су:

комплетна преграда за оклузивне гласове или преграда меког непца којом се

регулише орални ток ваздушне струје, интезитет звучности, прецизно

артикулисано подручје, степен отворености или затворености вокала, висина и

квалитет основног гласа, као и трајање.

3.2. Ротацизам


16


Ротацизам представља поремећај изговора гласа ,, Р ”, који се веома лако

препознаје и уочава.

Глас Р је најзахтевнији глас јер за њега је потребна велика покретљивост

језика, сложеност и координираност покрета језичних мишића и нарочито

правилну пропорцију језика у односу на остале говорне органе.

У зависности од положаја у речима јавља се и неустаљен квалитет гласа Р.

Он се најбоље осећа у сугласничкој комбинацији са плозивима П, Б, Т, Д, Г, К, док

се недостатак највише примећује у интервокалном или иницијалном положају.

Услов за правилан изговор гласа Р састоји се у форми и структури језика

као и осталих говорних органа, нарочито правилан однос језика и осталих

говорних органа, њихова пропорција и узајамни утицај.

Затим важно је и нагласити да правилна инервација свих мишића, а

нарочито оних који језик стављају у одређени артикулациони положај, такође игра

важан предуслов за правилан изговор гласа Р.

У изговору разликујемо: билабијално Р, француско, јако вибраторно тј.

увуларно Р, неколико нијанси грленог Р, Х, затим фрикативно Р без вибрације, Р с

једним ударом на алвеоле, Р код којег се само језична леђа дижу према тврдом

непцу, Р слично гласу Ј или гласу Л, као и латерално Р. Такође имамо и неке

изговоре које је тешко сврстати у било који нама познати гласовни систем.

Омисија гласа Р врло често се јавља код деце са две до две и пo године, па

чак и код деце са три године. Омисија означава изостанак, тј. не изговарање гласа,

у овом случају гласа Р,па дете изоставља Р у разним реченицама (нпр: врата-вата,

рука-ука, врт-вт, парк-пак) .

Овакве омисије су релативне, глас Р оставља траг у облику временског

продужења или напетости. Дете је аудитивно свесно гласа Р, зна му и место у

речима, али га својим говорним органима још не може остварити, чува му место у

речима и то тако да остварује његово временско трајање или напетост, а изоставља

само звучну реализацију гласа Р. Убрзо та омисија прелази у неку супституцију

или дисторзију , а из њих се, у већини случајева, развије глас Р.


17


3.3. Супституција-параротацизам (pararotacismus)

Параротацизам или замена се јавља код млађе деце, а његови узроци су:

недовољно развијен фонематски слух, наглувост или лош говорни пример.

Глас Р има двоструку функцију, наиме појављује се у консонатској и

вокалској функцији и његове замене иду консонатском, сонатском или вокалском

линијом.

Сонант Р, апикоалвеорални вибрант, у консонатском положају може бити

замењен прелазним гласом Ј, сонантима Л и В (нпр: рука-јука, лука-вука, трава-

тјава, тлава-твава) .

У развојној линији гласова прелазни глас Р је испред сонанта Л и В, па се и

у патолошком говору замена гласом Ј сматра нижим ступњем замене са Л или В.

Очекује се да ће дете у чијем се изговору већ јављају замене са Л или В брже

напредовати у развоју гласа Р од детета које га изговара као Ј.

У слоготворном (вокалском) положају глас Р се замењује вокалима, а тек у

вишем развојном стадијуму артикулације и сонантима Л или В. У питању су

најзатворенији вокали И или У ( нпр: врт-вут-вит, први-пуви-пиви) .

Вокали И и У као најзатворенији вокали, највише се од свих приближавају

консонатима. С обзиром на то да сонант Р ипак има јаке консонантске особине,

деца му и у вокалском положају одабирају најсродније супституције. То значи да

су уочила његове битне карактеристике, тј. вокалску функцију, али и консонантни

карактер. У даљем развоју артикулације гласа Р у вокалском положају се може

заменити са Л или В.

Супституција гласа Р у вокалском и консонантском положају у већине деце

нестају између треће и четврте године, а преко дисторзија обично прелазе у

правилно Р. До четврте године дете би морало научити правилан изговор гласа Р.

Међутим, код неке деце дисторзије остају дуже, а у неких се задржавају читавог

живота.


18


Дисторзија гласа Р, према месту творбе, деле се на: предње и задње.

Предње дисторзије су оне које се остварују у предњем делу усне дупље, а то

значи на делу усана до алвеола. Предње дисторзије су обично присутне код деце, а

задње, иако потичу из детињства, чешће су у одраслих, што значи да су чврсто

устаљене. Зато предње дисторзије лакше нестају ,спонтано, а задње остају.

3.4. Врсте ротацизма тј. изговора гласа Р


19


3.4.а). Билабијални (двоуснени) ротацизам

Билабијални или двоуснени ротацизам назива се још и кочијашко Р. Назив

потиче од глагола прснути који се у Босни употребљава у значењу потерати коња.

Глас Р се у тој речи остварује билабијалним вибрацијама, што је карактеристика

билабијалног Р. При његовој реализацији уместо врха језика вибрирају обе усне.

Редак је као поремећај, обично је краткотрајан, јер је веома уочљив, визуелно и

аудитивно, па околина и само дете делују на његово исправљање.

Понекад се билабијално Р примењује за корекцију гласа Р као привремена

фаза у логопедији као и у рехабилитацији говора деце оштећеног слуха.

3.4.б). Невибрантни билабијални ротацизам

Невибрантно билабијално Р звучно се остварује као полувокал W. У нашем

гласовном систему га нема. Словенци га имају , не као слово, већ као глас, па се Л

и В на крају затвореног слога остварују као W. Дисторзија у облику W паралелна је

супституцији гласа Ј.

3.4.в). Недовољно вибрантно Р


20


У нормалном течном говору сонант Р има једну до три вибрације. У

консонантском положају најчешће има једну, а у вокалском три. То су брзи

ударци, па се и њихов след перципира као континуирани глас иако је реч о

прекидима.

Међутим, ако вибрације изостану и остане само један додир, јавља се

недовољно вибратно Р. Често је прелазна фаза од супституције ка нормалном

изговору. Из слушне вежбе и увежбавање артикулације, такав ротацизам се брзо

исправља.

3.4.г). Латерални ротацизам –rotacismus lаteralis

У случају латералног ротацизма, као и у латералном сигматизму,

поремећена је симетрија рада језика. Једна половина врха језика прислоњена је

уз алвеоле, а друга вибрира. Такав ротацизам није особито уочљив. Примећује

се у фонетским контекстима који истичу изговор Р.

У ретким случајевима половина језика вибрира, а друга, она без

вибрација или с тромим покретима који су само рефлекс вибрација прве

половине језика, не остварује додир. Ретко је функционални поремећај, може

бити последица парезе једне стране језика. У том случају компромитована је

цела артикулација. Такав је литерални ротацизам веома уочљив. Вибрације које

се остварују замаскиране с шумом који производи ваздушна струја пролазећи

преко троме стране језика , па слушалац има утисак обезвучености. Као и код

латералног сигматизма , ако је изговор напет, може се појавити и млаз

пљувачке.

Због асиметричног рада језика, а посебно ако је реч о парези, такав

ротацизам се тешко исправља.

3.4.д). Дорзални (ресични) ротацизам


21


Дорзални ротацизам се још зове и ,, париско р “, јер изговор гласа Р

одговара париском изговору гласа Р. Вибрације се остварују на леђима језика, а

прекид настаје при додиру леђа са меким непцем, тако да се има утисак да се уз

Р пробија и веларни фрикатив Х, што даје утисак обезвучености.

3.4.ђ). Увуларни (леђни) ротацизам

У увуларном ротацизму вибрира задњи део меког непца и увула, а

прекиди се остварују додиром леђима језика. Структуре су исте као у дорзалног

ротацизма, само су вибрације у увуларног ротацизма мало брже него у

дорзалног, нема обезвучавања. Веома је аудитиван, смета околини. Ако су

вибрације веома јаке, може са отворити пролаз кроз носну шупљину па се може

појавити и назалност, али то је ретка појава.

3.4.ж). Гутурални-грлени ротацизам-немачко Р

Остварује се на путу иза леђа језика према корену. Вибрације су

релативно споре, чује се шум који подсећа на глас Х. Сличан је изговору

немачког гласа Р. Спада у задње ротацизме, постојан је и не може се брзо

отклонити.

3.4.1. Узроци ротацизма: анатомска одступања


22


3.4.1.а). Ивица језика

Ивица језика код правилне анатомске грађе простире се нормално у виду

полукруга или полуелипсе и ограничава горњу од доње површине језика, било да је

у мировању или испружен. Код пацијената који не изговарају правилно глас Р

ивица језика је угнута на месту где полази језична преградна опна, услед чега врх

језика изгледа усечен и раздвојен. Језик, када се нађе у положају за артикулацију

гласа, не додирује целом својом ивицом десни и алвеоле, већ у срединиоставља

жлеб кроз који ваздух несметано пролази у виду фрикције.

3.4.1.б). Асиметрија језичних половина

Она настаје због асиметрије инервације обеју језичних половина. Доста је

честа, доминантност једне половине језика над другом види се када је језик

испружен.

Средња линија површине језика упадљиво скреће-девира. Иако има

органско-анатомско обележје, последица је неуролошког испада.

3.4.1.в). Језична преграда

Језична преграда пролази кроз средину језика и служи за везивање

фиброзног ткива. Полази од ивице језика, спушта се његовом доњом површином до

пода усне дупље и прелази у подјезични френулум. На доњу површину језика

излази у виду жилице, а код особа без гласа Р је задебљана. Ствара зарез на врху

језика, ако је утиснута преко његове ивице и допушта веће или мање опружање

предњих језичких мишића.


23


Иако је правилно грађена, а има чврсту структуру (због недостатка фине

еластичности) утиче на успоравање покрета језика.

3.4.1.г). Подјезични френулум

Троугласта опна разапета на углу испод језика и пода усне дупље наставак

је језичне преграде. Продужава се у жилични сплет с чвором између подјезичних

пљувачних жлезда. Држи језик под оштрим углом у односу на под усне дупље кад

се језик подигне према алвеолама. Код особа које немају глас Р у изговору,

троугласта френулум опна не постоји.

Прва варијанта-језична преграда спуштена сасвим до дна скреће скоро под

правим углом ничим непридржавана и наставља се у правцу подјезичних

пљувачних жлезда.

Друга варијанта је када подјезични френулум и језична преграда срасту

(мање или више), када се срашћивање протегне од врха језика и не дозвољава

никакво слободно кретање предњег дела језика (најтежи облик) .

3.4.1.д). Диспропорција језика

Основа језика је тако широка да мишићи корена језика покривају већи део

пода усне дупље (цео језик изгледа ближе напред). Сплет у којем се подјезични

френулум завршава не лежи у средини пода усне дупље, већ је приљубљен уз саме

десни доњих секутића, задебљан и натегнут.

Предњи део језика у односу на корен и језична леђа је мање развијен па

сразмерно краткоћи добија у дебљини. Недостаје еластичности, условљен спорим и

тешким покретима је главна препрека за глас Р.


24


3.4.1.ђ). Високо тврдо непце

Високо тврдо непце је један од узрока неправилног изговора гласа Р.

Простор између језика и тврдог непца већи је него код нормалног непца, па језик

није у стању да правилно обавља своју функцију. Код високо тврдог непца обично

се јавља невибратно Р.

Сметњу изговору гласа Р изразито чине:

1. јако прирастао подјезични френулум

2. високо тврдо непце

3. ако језичко преграда усеца ивицу језика


25


4. Неуролошке сметње

Покрете језика регулишу: nervus hypoglosus-XII, nervus glossopharzngeus-

IX, nervus vagus-X .

Nervus hzpoglossus XII је моторни живац који инервише мишиће језика

(једро nucleus originis n. hypoglossi) и налази се у продуженој мождини.

Испад функције: скретање језика ка оштећеној страни при протрузији

(плажењу), јер m. genioglossus здраве стране гура језик на болесну страну.

Функција говора, жвакања и гутања није оштећена због преплитања

мишићних влакана из обеју половина језика. Јавља се атрофија мишића

одговарајуће половине језика, наборан језик, што даје тешкоће при формирању

гласова С, З, Т, Д, Л, Р.

Код оштећења у једру (амиотрофичка латерална склероза, прогресивна

булбарна парализа) јавља се и фасцикулација (бочне ивице језика ,, рубне

фасцикулације “ ) .

M. genioglossus код неких особа има само једнострану супрануклеарну

инервацију (из контралатералног кортекса) . Код оштећења кортикулабулбарног

пута долази до слабости половине језика и девијације при протрузији, али нема

атрофије мишића.

Код масивне лезије пирамидног пута у капсули интерној (апоплексија)

испољава се слабост musculus orbicularisa orisa (централни фацијалис) и musculus

genioglosi (централни XII-hypoglossus) и хемиплегија на страни супротној од

жаришта.

Nervus glosopharyngeus-IX има функцију сензитивне инервације : задњег

дела меког непца, тонзиларне ложе, задњих и бочних зидова pharinksa, епиглотиса,

делова cavum tympani, задње трећине језика; такође има и функцију моторне

инервације : M. stulopharyngeus (тешкоће при гутању) .


26


Прекид нерава даје анестезију горњег фаринкса (прекривање са n. vagusom)

и гушење фаригеалног и паланталног рефлекса унилатерално.

Оштећен је са вагусом код:

1. прелома лобање;

2. тумора задње базе лобање;

3. саркома базе лобање;

4. тромбозе синуса sygmoideusa

5. анеуризме артерије vartebralis и basilaris

Nervus vagus-X има соматску функцију: сензитивна инервација pharinksa,

dure mater задње лобањске јаме (једро-nucleus tractus solitari) .

Моторна инервација мишића меког непца фаринкса и ларинкса (једро-

nucleus ambiquus) .

Висцеромоторна инервација глатких мишића гастроинтестиналног тракта

дисајних путева, инервација срца и стомачних жлезда ( једро- nucleus originis

dorsalis narvi vagi).

Висцеросензитивна инервација органа чију глатку мускулатуру инервише

овај живац (једра-nucleus terminalis alae cinereae) .

Једра се налазе у продуженој мождини (васкуларни процеси, мултипла

склероза, амиотрофичка латерална склероза) .

Знаци оштећења моторне функције вагуса: меко непце; назални говор,

враћање течности на нос, гласне жице; дисфонија.

Узроци: polyradiculoneuritis mijasteria gravis

Тумори тонтоцеребралног угла, тумори врата и медијастинума оштећују

гране вагуса-n. recurens обе стране лезије вагуса су смртоносне.


27


Тонус језичних мишића

Мишићни тонус врло је јак, језик нееластичан, згрчен, задебљао, меснат и

диспропорционалан, приликом покретања у облику вретена.

Хипертонична мускулатура језика пружа дуг и снажан отпор вежбама.

Хипотоничан језик има тенденцију да се шири у предњем делу при сваком

покрету. За реедукацију је захвалнији јер код њега пре долази до вибраторног Р.

4.2.Анатомско-неуролошке сметње

Ове сметње су присутне код ,, лепезастог језика “, који је у основи спор,

тром и неспретан, лепезасто раширен, трепери целом видљивом ивицом од једног

до другог угла усана, чврсто је усађен за своју основу и неправилно постављен у

односу на друге говорне органе. Функционална неспособност понекад се одражава

на померање и промену осталих гласова.

Глас Р је чешће комбинован са оштећењем већег броја гласова: умекшавање

гласова и њихово померање према предњим секутићима Ш, Ж, Ч, Џ, затим

недостатком гласа Л и Љ, лабавом артикулацијом гласова В и Т.


28


III Дечји говор

5. Закаснелост дечјег говора

Закаснелост дечјег говора може настати због урођене или у најранијем

детињству стечене заосталости моторности говора. Она може бити повезана са

заосталошћу моторности целог тела, а може се искључиво изразити у заосталости

моторности говорних органа. И код овог детета се увек касније појави говор, који

се најчешће неправилно и споро развија.

Закаснелост говорног дечјег развоја најчешће се јавља због рђавих услова

живота и одсуства говорног васпитања.

Јавља се код деце превремено рођене, слабије телесне грађе, потхрањене, а

говор им се по правилу касније појављује. Исто тако у породицама и у установама

где се са најмлађом децом врло мало или нимало не општи.

Због тога говор касни и јавља се тек онда када су повољни социјални и

васпитни услови. Код већине ове деце, ако иначе припадају телесно и умно деци

масовне популације, говорни развој се брзо надокнади али у најранијем детињству.

Код друге деце говор се нешто спорије развија и обично га прате извесне

неправилности. Зато је потребно таквој деци посветити посебну пажњу.

Говор код деце ментално недовољно развијене касни, а кад се појави,

обично се спорије и неправилно развија како у логичком тако и у формалном

погледу (у изговору гласова и речи) .

Све ово зависи од самог степена менталне заосталости, уколико је већа

ментална неразвијеност, утолико су већа кашњења и неправилности говора.


29


5.1. Говор и социокултурна депривација-запуштеност

Социокултурна депривација-запуштеност подразумева да се развој детета

одвија под смањеним позитивним утицајима из околине или у потпуном одсуству

васпитних утицаја.

Новија истраживања указују да деца која се налазе у социјалној изолацији

доиста не развијају говор као ни друге облике симболичког понашања, али се

способност за њихов развој не губи ако постоји афективна (емоционална)

комуникација детета и друге особе.

Уочено је да деца из домова, деца презапослених или психички недозрелих,

немарних родитеља, још у прелингвалној фази говора имају мању учесталост и

мању разноликост у брбљању. Такође њихов каснији говорни развој је знатно

успорен.

Закључујемо да говор деце која живе у неповољним социокултурним

условима карактерише оскудан и другачији речник, неизграђени појмови, краћа

реченица, једноставне граматичке структуре и много поштапалица (овај,онај),

ограниченост у изражавању донекле и другачији садржај говора ( више изражавају

научене, уобичајене и голе чињенице, него што изражавају свој лични став или

осећање према објекту говорења) .

Говорни дефицит и специфичност говорног изражавања, настали као

последица социокултурне депривације могу знатно отежати привикавање на школу

и угрозити успешност учења.

Због тога је неопходан појачан рад и одговарајући емоционални контакт са

таквом децом да би превазишла поменуте тешкоће.


30


Говорна индетификација (поистовећивање)

Говорна идентификација-поистовећивање је процес усвајања и репродукције

говорних образаца друге особе (модела) заснован на трајној комуникацији и

постојаном емоционалном односу између субјекта и модела.

У неким случајевима као последица говорне идентификације могу се јавити

погрешке у артикулацији, разумевању значења појединих речи (семантике) или

коришћења одређених синтаксичких и граматичких правила.

Лоша говорна навика

Лоша говорна навика је стечено и сталним понављањем аутоматизовано

погрешно говорно понашање. Сматра се да је физиолошка основа навика уопште

смањен синаптички отпор у прелажењу нервних импулса. Синапса је место на коме

долази до међусобног контакта између два неурона. Према учењу Павлова, лоше

говорне навике су настале као резултат формирања патолошког условног рефлекса

и одвикавање од њих претпоставља гашење тог рефлекса. У основи лоше говорне

навике леже погрешни аудитивно-кинестетички и артикуло-моторни енграми.

Њима може да се објасни већина тзв. ,, функционалних ” говорних

поремећаја, као што су извесне дислалије, развојна муцања, мутизми, мажење при

говору, продужена физиолошка тепања, разни маниризми који прате говор (разне

узречице,тикови..) .Одвикавање представља процес потискивања лоших и усвајање нових

говорних навика који се заснива на физиолошкој законитости о стварању нових

динамичких веза, као и веза између њега и рецепторних и ефекторних говорних

система. При томе логопед објашњава смисао правилног говорења, технику

правилне говорне функције и примењује говорне вежбе.


31


Рад на развоју говора

Оперативни план и програм, остваривање и реализација садржаја у развоју

говора предвиђа континуитет у свакодневном раду на богаћењу дечје говорне

културе као једног од примарних циљева и компоненти за оспособљавање деце у

комуникацији и богаћењу речника. То подразумева сталне, свакодневне и

разноврсне вежбе у говору деце, како у оквиру активности.

Најједноставнији и најчешће неговани облици изражавања су: репродукције

кратких књижевних садржаја, информативних и других познатих у методологији

терминологије као препричавања.

Васпитач чита деци краћи текст, а затим води разговор о прочитаном, тако

да се уочи шта је које дете запамтило из приче. При томе децу учимо да уочавају

битне моменте и да путем питања и одговора деца истичу шта им се свиђа, а шта

не, шта је лепо, добро итд…

Од врсте текста и циљева које желимо постићи зависе питања која

постављамо и усмеравамо дацу ка одређеном сазнању. Препричавање се може

организовати помоћу низа слика, слајдова, Тв филмова, дијафилмова,

апликација….

Врсте препричавања су:

1. слободно препричавање краћих садржаја

2. препричавање помоћу питања и одговора

3. детаљна препричавања краћих садржаја

4. сажето препричавање садржаја

5. препричавање са измењеним завршетком садржаја

Зависно од врсте текстова, циљева активности, узрасне групе, опредељујемо

се за поједине видове препричавања.


32


Причање је по многим методичарима, сложенија компонента говора, јер је

причање креирање садржаја на основу запамћеног и доживљеног у коме учествује

и стваралачка машта. Захтеви и облици причања могу бити, зависно од узраста,

врсте и облика текста, циљева и задатака, као и дидактичког средства:

1. причање према слици

2. причање по низу слика

3. причање по задатим речима-апликацијама

4. настављање приче инспирисане датим почетком

5. причање у дијалошкој форми

Описивање спада у значајан облик језичког комуницирања, које је

заступљено у свакодневном говору. Добро описивање претпоставља

оспособљеност деце да посматрају, уочавају, уобличавају, синтетизују и све то

језички изразе полазећи од општег ка појединачном. Најважније је да се откривају

битна својства која се језички конкретизују и доводе у везу са другим сличним

појмовима помоћу памћења, асоцијација итд.

Могућности описивања су разноврсне, а могу се сврстати у неколико

најважнијих група:

1. описивање предмета по непосредној перцепцији

2. описивање слика

3. описивање бића, портрета

4. описивање природе

5. описивање сложених односа међу предметима, бићима, појавама

Наравно да се сви ови облици и групе прилагођавају узрасту деце, циљевима и

задацима васпитно-образовних активности, а одређују се и на основу састава групе

деце, о чему васпитач води рачуна.


33


IV Циљ и задаци истраживања

6. Циљ истраживања

Циљ истраживања је искључиво потврда да ли деца са поремећајем изговора

гласа Р, предшколског узраста, имају потешкоће при запамћивању, самосталном и

слободном препричавању. Затим да ли исти овај поремећај изговора Р утиче и на

саму језичку способност.

Задатак истраживања

У складу са већ постављеним циљем, задаци нашег истраживања су :

процена језичког запамћивања, самосталног и слободног препричавања код деце

предшколског узраста са ротацизмом ; процена језичке способности деце са

ротацизмом .


34


V Хипотезе истраживања

7. Прва хипотеза

Претпостављам да не постоје значајне разлике у језичким способностима

између деце предшколског узраста са ротацизмом и деце типичне популације.

Друга хипотеза

Предпостављам да нема значајних разлика између језичког запамћивања,

самосталног и слободног препричавања између деце предшколског узраста са

ротацизмом и деце типичне популације.


35


VI Метод рада

8. Узорак

Узорком је обухваћено стотинак деце предшколског узраста

хронолошке доби од 6-7 година, најстарије припремне групе мушкога и женскога

рода. Деца су прошла кроз низ тестова, један од тих тестова је и тријажни тест за

одређивање правилне артикулације гласова. Помоћу овог теста одређена је група

деце и то деца са ротацизмом и друга деца. Деца са другим гласовним

поремећајима су одбачена из групе и као контролна група одређена су деца без

говорних поремећаја и деца са мањим говорним поремећајима.

Овим тестом даље смо се водили кроз процес истраживања.

Требало је доказати постављене хипотезе.

Након поделе деце на групе, групи са поремећајем изговора гласа Р урађен

је поновни тријажни тест ради утврђивања којој групи ротацизма припада.

Добијени резултати указали су да у нашој испитивачкој групи највише има деце са

билабијалним и дорзалним ротацизмом, а гутуларни и ресично-увуларни појављују

се у малом броју, свега три испитаника и то два са гутуларним ротацизмом и један

са ресично-увуларним.

Затим узети су подаци деце, годиште, пол, образовање мајке, као и

социјални статус којем дете припада.


36


Тријажни тест за одређивање правилне артикулације

изговорених гласова у српском језику

(Васић, 1981, 117-118)

Глас Реч + +- - Реч + +- - Реч + +- -

И игла Лице

Е ексер Беба

А ашов Мат

О орах Топ

У угаљ Рука

II

Консонанти

Плозиви

П писмо Капа Топ

Б буре Јабука Хлеб

Т тањир Сто Лист

Д дрво Звезда Грозд

К коњ Око Точак

Г гуска Игла Круг

Африкати

Ц ципела Шибица Чамац

Ћ ћебе Кућа Пећ

Ђ ђаци Лађа Вођ

Ч чаша Очи Кључ

Џ џемпер Оџак Доџ

Фрикативи


37


Ф фес Кофер Штоф

В вода Ован Лав

С сат Месец Купус

Глас Реч + +- - + +- - + +- -

З зима Коза Воз

Ш шума Крушка Добош

Ж жаба Ружа Пуж

Х хаљина Јахач Тепих

Ј јеж Јаја Змај

Р рак Кров Лептир

М миш Лимун Сом

Н нос Санке Лимун

Њ њушка Тањир Тигањ

Латерални

Л лутка Кола Бокал

Љ људи Шкољка Пасуљ

Укупно + +- -

Вокал

Плозиви

Африкати

Фрикативи

Назали

Литерали

Добри гласови---------------Толерантни гл.---------------Недостају глас.--------------

Примедбе-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


38


Датум испитивања:------------------------ Испитивач:------------------------ --------------------------------------

Узорак:

Врста ротацизма

Пол Годиште Социјални статус

Образовање мајке

Билабијални девојчица 5,6 година средњи Средња школа

Билабијални девојчица 6,6 година средњи Средња школа

Билабијални девојчица 5 година средњи Виша школа

Билабијални дечак 6 година средњи Основна ш.



Билабијални дечак 6 година добар Високо обра.

Дорзални девојчица 6 година добар Средња школа

Дорзални девојчица 6 година добар Средња школа

Дорзални девојчица 5,8 година средњи Виша школа

Дорзални дечак 5,9 година лош Средња школа

Дорзални дечак 6,6 година средњи Средња школа

Дорзални дечак 6 година добар Основна ш.

Дорзални дечак 6 година добар Средња школа

Дорзални дечак 6 година средњи Средња школа

Гутурални дечак 6 година средњи Виша школа

Гутуларни девојчица 6 година добар Средња школа

Ресично- дечак 6 година лош Основна ш.


39


увуларни

8.1. Употребљени мерни инструменти

За истраживање смо употребили следеће инструменте:

Тест за испитивање језичке способности

Тест за испитивање језичког запамћивања и самосталног

препричавања


40


8.2. Тест за испитивање језичке способности (ЈС)-

С.Владисављевић

Овим тестом се пружа оријентациони увид у ниво дечје језичке

развијености. Усмерен је на откривање дечје способности да влада одређеним

граматичким категоријама.

Пракса је показала да деца са патолошким неразвијеним говором касно или

готово никако нису у могућности да овладају овим граматичким категоријама које

представљају мисаоно-језичку апстракцију као што су предлози, прилози, везници,

падежне промене именица и промене глагола према лицима и временима , тзв.

аграматизам.

Овај тест је максимално упрошћен и намера му је само да иницира

постојање језичких неспособности.

Тест садржи десет питања која се непосредно упућују детету. Срачунате на

то да својом садржином произилазе из његовог искуства, да су врло одређена и да

наводе на кратке али строго усмерене одговоре. Због тога су питања максимално

сугестивна. Она се чак могу допунити помоћним питањима , или се неке речи, ако

је ситуација повољнија за нешто друго, могу и заменити, али све мора бити

усмерено на то да помогне како би се од детета добио одређен одговор.

Редослед испитивања граматичких категорија не одговара граматичком

редоследу, већ комуникационо-практичном, који је заснован на провереном

искуству. Реч коју желимо да чујемо од детета заокружена је на тесту, и то не у

питању већ у одговору за који се предпоставља да би га дете требало да каже.

Тест је строго везан за ситуацију јер треба да покаже каква је активна

употреба одређених граматичких категорија , а то значи да се од детета тражи

вербалан одговор на питања испитивача.


41


За свако питање ствара се одређена ситуација пре него што се од детета

тражи одговор.

Међутим, ако ни на једно од ових десет питања не пружи тачан одговор,

постоји довољно разлога да се посумња у његову довољну језичку развијеност. У

овом тесту се не оцењује неправилан изговор; стога , ако дете одговори неправилно

његов одговор се прихвата јер показује да може да се служи одређеном

граматичком категоријом.

Сваки тачан одговор се заокружује, а број не заокружених даје увид у стање

језичке развијености (не развијености) .


42


Тест за испитивање језичке способности са

предвиђеним одговорима

1. Моја лопта је мала. Колика је твоја?

-Велика-

2. Ту су кликери, а шта су то?

-Лопте-

3. Ко седи овде?

-Бата и сека-

4. Где ти је марамица?

-У џепу-

5. Како ауто јури?

-Брзо-

6. Ко хоће лопту? Ти?

-Ја-

7. Шта ја радим?

-Пишеш-

8. Шта ти је чика дао?

-Лопту-

9. Шта је мама радила, кувала?

-Кувала (је)-

10. Ево кликера. Шта ћемо да радимо?

-Играћемо се-


43


Резултати теста за утврђивање језичке способности

Дете са

ротацизмом Број поена

Дете масовне

популације Број поенаБилабијални 7 1. 9Билабијални 7 2. 9Билабијални 8 3. 8Билабијални 6 4. 8Билабијални 6 5. 7Билабијални 7 6. 10

Дорзални 10 7. 10Дорзални 10 8. 9Дорзални 10 9. 10Дорзални 9 10. 10Дорзални 9 11. 6Дорзални 6 12. 8Дорзални 6 13. 7Дорзални 10 14. 7Дорзални 10 15. 8

Гутуларни 8 16. 10Гутуларни 8 17. 8


44


Ресично-

увуларни8 18. 9

8.3. Тест за испитивање језичког запамћивања

и самосталног препричавања – С. Владисављевић

Циљ теста је да сипита дете како, примајући једну садржину, успева да је

репродукује и у чему су његове тешкоће. Тест показује број запажених и

запамћених података, лакоћу изражавања, структуру реченице и способности

самосталне интерпретације. Исто тако се види спонтана употреба артикулације.

Тест је срачунат на општи утисак о језичким способностима детета. Тај

утисак може да се ближе одреди оценом од 1. до 5. Петица означава беспрекоран

говор у којем има чак и креативности.

Тест се састоји из кратке причице из свакодневног живота:

,, Мама је купила Милици и Весни корпицу трешања. Деца су се играла

напољу и окачила корпицу с трешњама на дрво. Док су она јурила за лоптом,

долетели су врапци и појели им трешње” .

Испитивач исприча причицу живахно, упечатљиво и унапред припрема дете

да пажљиво слуша како би после знало да је што боље исприча, преприча.

Понављање причице од стране испитивача није препоручљиво. Помагање

детету долази у обзир , али смањује оцену.


45


Тест утврђивања језичког запамћивања, самосталног

и слободног препричавања

а). Испитаник се упозори да пажљиво слуша, како би касније поновио

следећу реченицу:

,, Мама је купила Милици и Весни корпицу трешања. Деца су се играла

напољу и окачила корпицу с трешњама на дрво. Док су она јурила за лоптом,

долетели су врапци и појели им трешње” .

Испитивач записује интерпретацију испитаника:

б). Препричавање уз помоћ питања:

-шта је мама купила деци?

-Како су се звала деца?

-Шта су деца урадила с корпицом?

-Шта су још радила?

-Шта се десило трешњама? Ко је појео трешње?

ц). Слободно препричавање:

Детету се да налог да прича, дечаци о фудбалу, девојчице о пословима које

мама обавља у кући. Испитивач записује:


46


Резултати теста за утврђивање језичког запамћивања,

самосталног и слободног препричавања

Дете са

ротацизмом

Препричава

ње уз помоћ

питања

Оцена:

Слободно

препричава

ње

Оцена:

Деца

масовне

популаци

-је

Препричава

ње уз помоћ

питања

Оцена:

Слободно

препричава

ње

Оцена:

Билабијални 3 3 1. 3 4Билабијални 5 4 2. 4 4Билабијални 3 3 3. 3 3Билабијални 3 3 4. 4 3Билабијални 3 3 5. 3 3Билабијални 4 3 6. 4 5

Дорзални 4 5 7. 4 3Дорзални 5 5 8. 4 4Дорзални 5 5 9. 5 5Дорзални 4 2 10. 4 4Дорзални 2 1 11. 2 2Дорзални 2 2 12. 4 4Дорзални 4 4 13. 2 2Дорзални 4 4 14. 4 4Дорзални 3 3 15. 3 3

Гутуларни 4 3 16. 4 5Гутуларни 3 3 17. 3 3


47


Ресично-

увуларни3 2 18. 3 2

Закључак

Након урађеног истраживања, можемо слободно рећи да не постоји разлика

у интелигенцији и самим говорним способностима, запамћивању и изражавању

између деце са говорним поремећајима и деце типичне популације, као и да се

хиотезе потврђују.

1. Потврђујемо да не постоје значајне разлике у језичким способностима

између деце предшколског узраста са ротацизмом и деце типичне

популације.

2. Потврђујемо да нема значајних разлика између језичког запамћивања,

самосталног и слободног препричавања између деце предшколског

узраста са ротацизмом и деце типичне популације.

Предлог мера : интердисциплинарни рад васпитача са логопедом.

Упознавање васпитача са третманом овог говорног поремећаја. Развијање

самопоуздања код детета.

Такође можемо слободно и указати на важну улогу учествовања родитеља у

свим говорним активностима деце. Јер ако се сам родитељ не бави довољно својим

дететом, то се може одразити на његов развој како у његовом говору, тако и у

самом понашању, социјализацији и другим видовима прилагођавања.


48



49

-Diplomski rad-

Documents

Transcript of -Diplomski rad-