ХЕМИЈА 7 - УЏБЕНИК

Хем

ија

7 •

уџбе

ник

Анђе

лков

ић •

Нед

ељко

вић

ISBN 978-86-6109-003-5

Naslovna UDZ klapna_K4_K1 MAJ2010.indd 1 5/17/2010 4:07:55 PM

Хемија 7

Драгана анђелковић Татјана Недељковић

Уџбеник хемије за седми разред основне школе

01-09 strana I dupla MAJ2010.indd 1 5/18/2010 1:33:50 PM

Хемија 7

Уџбеник хемије за седми разред основне школе Драгана Анђелковић, Татјана Недељковић

УредникПроф. др Живослав Тешић

Извршни уредникЛидија Станојевић

Рецензенти Др Душанка Милојковић-Опсеница, Хемијски факултет, БеоградМр Татјана Вербић, Хемијски факултет, БеоградСунчица Душмановић, професор хемије у ОШ „Владислав Рибникар“, Београд

ЛектураВесна Калaбић

Графичко обликовање Лидија Станојевић

Дизајн Студио Логос

ИлустрацијеАлександар Возаревић

ФотографијеGetty imagesСаша РадосављевићАрхива Логоса

ИздавачНови Логос Цара Душана 48, Београд тел: 011/2636 520; фаx: 011/2620 365e-mail: [email protected]

За издавачаНада Осмајић

Штампа

Министарство просвете Републике Србијеодобрило је овај уџбеник за употребу у школамаод 2009/2010. школске године решењем број:650-02-00293/2009-06 од 1. 9. 2009. год.

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, БеоградISBN 978-86-6109-003-5COBISS. SR-ID 175243276


Хемија 7

Драгана анђелковић Татјана Недељковић

Уџбеник хемије за седми разред основне школе


4

Кратак водич кроз уџбеник ...................................... 6

1. Хемија и њен значај .................................................. 9

1.1. Предмет изучавања хемије. Хемија у склопу природних наука и њена примена .................................................................. 10

1.2. Рад у хемијској лабораторији .........................................................................13

1.3. Мерење у хемији .................................................................. 221.3. Питања и задаци .................................................................. 26

2. Основни хемијски појмови ................................. 31

2.1. Материја и супстанце ...................................................... 322.2. Физичка и хемијска

својства супстанци ............................................................ 352.3. Физичке и хемијске

промене супстанци ........................................................... 382.4. Чисте супстанце:

елементи и једињења ...................................................... 422.5. Смеше ........................................................................................ 462.6. Раздвајање

састојака смеше ................................................................... 491.3. Питања и задаци ................................................................. 54

3. Структура супстанце ............................................. 57

3.1. Атом и структура атома .................................................. 583.1.1. Атом ..................................................................................... 583.1.2. Хемијски симболи ........................................................ 613.1.3. Грађа атома ..................................................................... 643.1.4. Релативна атомска маса .......................................... 683.1.5. Електронски омотач .................................................. 713.1.6. Периодни систем елемената ................................. 75

САДРЖАЈ


5

3.1.7. Врсте хемијских елемената .................................... 803.1.7. Питања и задаци .......................................................... 82

3.2. Oсновне честице које изграђују супстанце: атоми, молекули и јони .................................................. 863.2.1. Kовалентна веза ........................................................... 863.2.2. Молекули елемената

и молекули једињења ................................................ 923.2.3. Jонска веза ....................................................................... 993.2.4. Валенца елемената у ковалентним

и јонским једињењима .......................................... 1033.2.5. Релативна

молекулска маса ........................................................ 1083.2.6. Атомске, молекулске

и јонске кристалне решетке ............................... 1113.1.7. Питања и задаци ....................................................... 116

4. Хомогене смеше – раствори ................................................. 121

4.1. Раствори и растворљивост ......................................... 1224.2. Процентни састав раствора ....................................... 1294.3. Вода. Значај воде за живи свет ................................. 1331.3. Питања и задаци ............................................................... 138

5. Хемиј ске реакције и израчунавања .................................................... 141

5.1. Хемијске реакције. Анализа и синтеза ........................................................... 142

5.2. Хемијске једначине. Закон о одржању масе ................................................... 146

5.3. Закон сталних односа маса .......................................................................... 151

5.4. Количина супстанце. Моларна маса ..................................................................... 154

5.5. Израчунавања у хемији ................................................ 1571.3. Питања и задаци ............................................................... 160

Речник појмова .......................................................... 164

Прилог ........................................................................... 174


6

Поштовани ученици,добро дошлиу свет хемије.

Хемијом су се некада бавили људи који су сматрани чаробњацима, врачевима или мудрацима. У савремено доба хемијом се баве хемичари у институтима, фармацеути, лекари, козметичари, технолози, ветеринари, стоматолози и други. Хемија ће вам помоћи да разумете појаве у природи, састав и својства различитих материјала и начин на који се она испитују. Испитујући својства материјала и појавe из природе, бићете очарани разноликошћу боја и мириса.

Надамо се да ће вам садржаји у овом уџбенику помоћи да на што лакши и интересантнији начин стекнете основна знања, вештине и умења потребна за разумевање основних појмова хемије и постизање жељених резултата из овог наставног предмета.

Аутори

10 11

Данас постоји велики број наука које проучавају природу. Те науке издвојиле су се као самосталне, а развиле из биологије, хемије, физике, астрономије или геологије. Све те науке међусобно су повезане и различити научници са различитих аспеката проучавају исте природне појаве.

Велики број научника бави се различитим истраживањима којима се унапређује живот. У тим истраживањима хемичари имају значајну улогу. Хемија има примену у производњи хране, лекова, текстила, коже, козметичких производа, боја, лакова, ђубрива, метала, пластичних маса и других материјала. У савременом свету човек је суочен и са различитим проблемима у вези са очувањем животне средине и здравља, а у решавању тих проблема хемичари дају велики допринос.

У хемији се, као и у другим наукама, на одређени начин долази до научних истина. Тај начин назива се научни метод и састоји се из неколико основних фаза. Уколико се уочи појава за коју се тражи научно објашњење најпре се формулише хипотеза (претпоставка). Хипотеза се затим проверава експериментима.

Експеримент (оглед) је намерно изазивање промена у одређеним условима ради њиховог праћења и проучавања.

Уколико резултати експеримената покажу да је хипотеза била исправна, на основу ње може се извести теорија. Теорија је модел на основу кога се објашњава уочена појава. Резултати једног истраживања не усвајају се аутоматски. Они се објављују у научним публикацијама и тада их други научници анализирају, критикују и упоређују са сличним експериментима изведеним на више места у свету. Нико се не плаши да ће му идеја бити украдена, јер је већ установљено правило да је аутор идеје онај ко први објави свој рад. Експерименти који се изводе морају бити тако описани да се могу поновити. Експеримент се понавља много пута и проверава док научни свет не усвоји нову теорију.

ХЕМИЈА И ЊЕН ЗНАЧАЈ1. 1.1. Предмет изучавања

хемије. Хемија у склопу природних наука и њена примена

Овај текст помоћи ће ти да:

Природа је разноврсна, а проучавање природе старо је колико и људски род. Прачовек је користио предмете у оном облику у коме их је налазио у природи, а много касније научио је да из руда добија метале, да их обликује и користи. У Старој Грчкој велики филозофи покушавали су да схвате од чега је природа изграђена. Они се нису бавили практичним радом, већ су о проблемима размишљали, дискутовали и анализирали их. Много касније појављују се алхемичари, као претече хемичара. Они су покушавали да осмисле поступак за добијање злата из других метала и да пронађу еликсир живота. Иако им то није успело, открили су велики број супстанци и методе рада за које се до тада није знало. Крајем седамнаестог века француски научник А. Лавоазје уводи мерење у истраживања, што се може сматрати почетком хемије као науке.

Хемија је природна наука која се бави проучавањем грађе, својстава и промена супстанци.

Исоријски развој меоа раа и исраживања Хемијска лабораорија

Лекови

Произвои о ласике

Koзмеички роизвои

И ту хемија има примену!

да су Марс, кликер, паприка и пас физичка тела изграђена од истих и различитих супстанци;

да су кисеоник, вода, целулоза и бакар чисте супстанце. Различитих чистих супстанци има више милиона и њихов број стално се повећава;

да су злато, сумпор, дубнијум, азот, водоник, хелијум и угљеник елементи. Број елемената се повећава јер научници нове елементе добијају вештачким путем;

да чистих супстанци има више од 23 милиона, а многе од њих направио је човек, по угледу на супстанце из природе или сасвим нове којих до тада није било у природи, као што су најлон, пластика и стакло;

да је брашно смеша. Сејањем брашна кроз сито, честице се раздвајају на основу величине. Сејање је поступак за раздвајање састојака смеше и може се примењивати у индустрији, грађевинарству или кулинарству;

да су солане постројења у којима се од морске воде добија морска со испаравањем воде. За испаравање се користи сунчева топлота, а добијена морска со користи се у домаћинству;

да су бистри сок од јабуке и супа са резанцима смеше. Разлика је у томе што је бистри сок хомогена, а супа са резанцима хетерогена смеша.

ОСНОВНИ ХЕМИЈСКИ ПОЈМОВИ

СТРУКТУРАСУПСТАНЦЕ

Знаш... Да ли знаш...

56

3.

57

због чега је важно знати структуру супстанце;

каква веза постоји између дијаманта, једне од најскупоценијих супстанци, и графита, који се користи за израду оловака;

како бисмо могли без знања страних језика затражити воду у Јапану;

због чега се кристални шећер топи када падне на врелу ринглу, а кухињска со не;

шта је заједничко за кухињску со, дијамант, драго камење, плави камен, кристални шећер и гвожђе;

због чега се на површини воде образују нафтне мрље када из танкера непажњом човека нафта исцури у море?

Кратак водич кроз уџбеник

57


Да ли знаш...?Питања на овој страни уџбеника уводе вас у

нову наставну област.



Знаш...На овој страни уџбеника

су одговори на уводна питања наставне области.

Наставна областУ седмом разреду

има пет наставних области.

Дефиниције И то је...Илустрације интересантних

појава из свакодневног живота.

Наслов лекцијеУ свакој наставној

области има од три до седам

лекција.

Овај текст помоћи ће ти да...

На основу овог текста можете

сазнати која ћете знања, умења и вештине стећи

након учења дате лекције.

1.1.

Хемија је природна наука која се бави проучавањем грађе, својстава и промена супстанци. грађе, својстава и промена супстанци. Хемија је природна наука која се бави проучавањем

каква веза постоји између дијаманта, једне од најскупоценијих супстанци, и графита, који се користи за израду и графита, који се користи за израду

како бисмо могли без знања страних

дијамант, драго камење, плави камен, дијамант, драго камење, плави камен,


7

1312

У хемијској лабораторији обављају се различита испитивања. Да би рад у лабораторији био пријатан и безбедан, треба се придржавати основних правила рада.

1. У хемијској лабораторији ученик не сме бити без надзора наставника.

2. У хемијској лабораторији не сме се конзумирати храна и пиће.

1.2. Рад у хемијској лабораторији

Овај текст помоћи ће ти да:


В А Ж Н О Ј Е З Н А Т И О . . .предмету изучавања хемије, хемији у склопу природних наука и њеној примени

Хемија је повезана са осталим наукама.

Хемија има примену у производњи и побољшавању квалитета различитих производа, оцени квалитета и заштити животне средине и здравља.

1. Шта је хемија?

2. Како се у хемији долази до научних сазнања?

3. Шта је експеримент?

4. Опиши научни метод.

5. На који начин хемијска истраживања доприносе унапређењу живота?

П И Т А Њ А

Експеримент је намерно изазивање промена у одређеним условима ради њиховог праћења и проучавања.

У хемији се научним методом на одређен начин долази до научних истина.

3. У раду је потребно носити заштитне наочаре и заштитне мантиле, а дугачка коса мора бити везана.

1918

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕЗАДАТАК 1 Пажљиво прочитај упутство и одговори на питања у Радној свесци на стр. 8.

У овом задатку немој изводити оглед, већ само прочитај упутство и одговори на питања.

УпутствоЗа извођење огледа у овој лабораторијској вежби потребно је да припремиш своје радно место. Пре почетка рада радно место мора бити празно, а у близини може бити само Радна свеска, уџбеник и оловка, никако храна, пиће, ранац, одећа и друго.

Припреми следеће супстанце и прибор: · дестиловану воду, плави камен, кухињску со;· епрувете, сталак за епрувете, дрвену штипаљку, мензуру,

ерленмајер, чаше, реагенс-боцу, стаклени штапић.

Стаклено посуђе мора бити чисто, а уколико није, мора се опрати детерџентом, затим испрати неколико пута обичном водом и на крају дестилованом водом.

Оглед 1Потребно је помешати мало плавог камена и дестиловане воде. Изабери одговарајући прибор и посуђе и помешај супстанце. Припремљену мешавину сачувај за оглед 2.

3. Прибор за загревање може бити шпиритусна лампа напуњена алкохолом.

4. Метална шипка на коју се причвршћују различити држачи посуда назива се метални статив.

5. Метални прибор који служи као држач је клема.

Уколико се при огледу и демонстрацији неке појаве издвајају гасови који могу бити опасни, користи се дигестор (капела). Дигестор има веома јаку вентилацију за одвод гасова.

Оглед 2У епрувету до трећине њене запремине сипај припремљену мешавину из огледа 1, а затим допуни водом до половине. Упореди боју добијене мешавине са претходно припремљеном мешавином.

Оглед 3

Мере опреза

У празну епрувету до трећине њене запремине сипај воду. Ухвати епрувету дрвеном штипаљком и загревај на пламену шпиритусне лампе до кључања. Пажљиво померај епрувету изнад пламена, тако да се вода равномерно загрева.

Пази да отвор епрувете не буде окренут према теби или другим особама!

Оглед 4У празну и чисту чашу стави пуну кашичицу кухињске соли и додај воду до половине запремине чаше. Стакленим штапићем промешај садржај у чаши тако да се све раствори. Припреми и правилно означи етикету. Садржај из чаше преспи у чисту реагенс-боцу и залепи етикету.

Пошто си пажљиво прочитао и разумео упутство, пре него што изведеш огледе у задатку 2, наведи основне мере опреза и правила рада у хемијској лабораторији и одговори на питања у Радној свесци.

Диесор (каела)

Сави зашине наочаре и рукавице

26 27

5

4

3

2

11. На који се начин у хемији долази до сазнања?

2. Са којим је природним наукама хемија повезана?

3. Наведи називе лабораторијског прибора и посуђа приказаног на сликама.

4. Изабери тачан одговор. За мерење запремине течности може се користити: а) вага, б) мензура, в) термометар, г) епрувета, д) порцеланска шоља.

5. Која се правила морају поштовати при раду у хемијској лабораторији?

6. Објасни допринос грчких филозофа и алхемичара развоју хемије.

7. Зашто се експерименти изводе у лабораторијама?

8. Изабери слово испред тачног одговора. Мешање течности у епрувети на слици је приказано: а) правилно, б) неправилно.

9. Чему служи дигестор?

10. Којим се јединицама у хемији најчешће изражавају следеће физичке величине:

а) маса, б) запремина, в) температура?

11. Колико износи запремина течности измерена пипетом која је приказана на слици?

12. Изведен је оглед приказан на сликама. Опиши који су прибор и посуђе коришћени током огледа, као и које су се појаве и промене десиле током огледа.

13. На сликама су приказане реагенс-боце са знацима упозорења. Која хемикалија:

а) је отровна,

б) је опасна,

в) нагриза кожу?

14. Објасни због чега се остатак супстанци из неког огледа не сме сипати у сливник већ се мора одлагати у посебне посуде.

15. Измерене су масе следећих предмета: маса прстена је 2 g, маса пилуле 500 mg, а маса шнале 5 g. Дате резултате прикажи табеларно.

5

4

3

2

1

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

5

4

3

2

1

5

4

3

2

1

ПитањаИза сваке лекције налазе се питања

која вам помажу да проверите основна знања о појмовима из

лекције.

Важно је знати о...На крају сваке лекције налазе

се описи свих кључних појмова обрађених у лекцији.

Лабораторијске вежбеУпутство за извођење

лабораторијских вежби.

Питања и задациНа крају сваке наставне области

налазе се питања и задаци који вам помажу да проверите своје знање.

26

НивоОбратите пажњу на ознаке нивоа

тежине питања. Што је ниво течности у епрувети виши, питања су тежа.

2


8

да је физика природна наука;

да физика проучава кретање тела, начин деловања тела једно на друго и правила по којима се то одвија;

да физика описује природу уз помоћ физичких величина и њихових међусобних односа;

да се физичкa тела, аутомобил, човек, чамац, кликер, крећу и имају масу;

да је у научним истраживањима, а посебно у оквиру природних наука, важно мерење; мерећи човек долази до објективније представе о простору и стварима које га окружују, о природи чији је саставни део;

да је биологија природна наука;

да биологија проучава својства и понашање организама, њихов раст, развој и размножавање, као и узајамно деловање различитих организама и њихову интеракцију са околином;

да је свет биљака, животиња, људи и микроорганизама веома сложен, а да се жива бића састоје од ћелија; ћелије чине различите супстанце које су у међусобној интеракцији која представља живот;

да сви облици живота имају извесне особине које их чине специфичнима и разликују од неживих ствари. Те особине последица су тачно одређене структуре ћелија, односно супстанци у ћелијама.

„НАУКА ЈЕ НАЧИН РАЗМИШЉАЊА.“И. Асимов

Знаш...


шта је хемија;

да је хемија млађа од осталих природних наука;

чиме се бави хемичар;

где хемичар ради;

да је и кухиња место где се дешава хемија;

шта су пипета, ерленмајер, мензура, епрувета и чему служе;

шта је дигестор;

шта су лабораторијске вежбе и како се изводе?

ХЕМИЈА ИЊЕН ЗНАЧАЈ

Да ли знаш...

1.

9


10

ХЕМИЈА И ЊЕН ЗНАЧАЈ

1.1. Предмет изучавања хемије. Хемија у склопу природних наука и њена примена

Овај текст помоћи ће ти да:• разумеш шта је предмет изучавања хемије;• сазнаш због чега је хемија природна наука; • разумеш начин на који се у хемији долази до сазнања.

Природа је разноврсна, а проучавање природе старо је колико и људски род. Прачовек је користио предмете у оном облику у коме их је налазио у природи, а много касније научио је да из руда добија метале, да их обликује и користи. У Старој Грчкој велики филозофи покушавали су да схвате од чега је природа изграђена. Они се нису бавили практичним радом, већ су о проблемима размишљали, дискутовали и анализирали их. Много касније појављују се алхемичари, као претече хемичара. Они су покушавали да осмисле поступак за добијање злата из других метала и да пронађу еликсир живота. Иако им то није успело, открили су велики број супстанци и методе рада за које се до тада није знало. Крајем седамнаестог века француски научник А. Лавоазје уводи мерење у истраживања, што се може сматрати почетком хемије као науке.


Исоријски развој меоа раа и исраживања

10-29 Hemija UDZ I poglavlje DIGITAL odobreno.indd 10 5/18/2010 1:46:22 PM

11

Данас постоји велики број наука које проучавају природу. Те науке издвојиле су се као самосталне, а развиле из биологије, хемије, физике, астрономије или геологије. Све те науке међусобно су повезане и различити научници са различитих аспеката проучавају исте природне појаве.

Велики број научника бави се различитим истраживањима којима се унапређује живот. У тим истраживањима хемичари имају значајну улогу. Хемија има примену у производњи хране, лекова, текстила, коже, козметичких производа, боја, лакова, ђубрива, метала, пластичних маса и других материјала. У савременом свету човек је суочен и са различитим проблемима у вези са очувањем животне средине и здравља, а у решавању тих проблема хемичари дају велики допринос.

У хемији се, као и у другим наукама, на одређени начин долази до научних истина. Тај начин назива се научни метод и састоји се из неколико основних фаза. Уколико се уочи појава за коју се тражи научно објашњење најпре се формулише хипотеза (претпоставка). Хипотеза се затим проверава експериментима.

Експеримент (оглед) је намерно изазивање промена у одређеним условима ради њиховог праћења и проучавања.

Уколико резултати експеримената покажу да је хипотеза била исправна, на основу ње може се извести теорија. Теорија је модел на основу кога се објашњава уочена појава. Резултати једног истраживања не усвајају се аутоматски. Они се објављују у научним публикацијама и тада их други научници анализирају, критикују и упоређују са сличним експериментима изведеним на више места у свету. Нико се не плаши да ће му идеја бити украдена, јер је већ установљено правило да је аутор идеје онај ко први објави свој рад. Експерименти који се изводе морају бити тако описани да се могу поновити. Експеримент се понавља много пута и проверава док научни свет не усвоји нову теорију. Хемијска лабораорија

Лекови

Произвои о ласике

Koзмеички роизвои

И ту хемија има примену!


12


В А Ж Н О Ј Е З Н А Т И О . . .предмету изучавања хемије, хемији у склопу природних наука и њеној примени

Хемија је повезана са осталим наукама.

Хемија има примену у производњи и побољшавању квалитета различитих производа, оцени квалитета и заштити животне средине и здравља.

1. Шта је хемија?

2. Како се у хемији долази до научних сазнања?

3. Шта је експеримент?

4. Опиши научни метод.

5. На који начин хемијска истраживања доприносе унапређењу живота?

П И Т А Њ А

Експеримент је намерно изазивање промена у одређеним условима ради њиховог праћења и проучавања.

У хемији се научним методом на одређен начин долази до научних истина.


13

У хемијској лабораторији обављају се различита испитивања. Да би рад у лабораторији био пријатан и безбедан, треба се придржавати основних правила рада.

1. У хемијској лабораторији ученик не сме бити без надзора наставника.

2. У хемијској лабораторији не сме се конзумирати храна и пиће.

1.2. Рад у хемијској лабораторији

Овај текст помоћи ће ти да:• сазнаш основна правила рада и мере опреза у хемијској

лабораторији;• сазнаш који се основни прибор и посуђе користе у хемијској

лабораторији;• овладаш основним операцијама лабораторијске технике.

3. У раду је потребно носити заштитне наочаре и заштитне мантиле, а дугачка коса мора бити везана.


14

4. Пре извођења лабораторијске вежбе треба проучити упутство и припремити прибор и хемикалије.

5. При загревању различитих супстанци треба стајати и бити што је могуће даље од пламена, а отвор епрувете не сме бити усмерен ка ономе ко изводи оглед ни према другим особама.

6. Огледе који су у току не треба остављати без надзора.

7. Уколико се испитује мирис супстанце, не сме се ми ри-сати директно из посуде, већ се руком изнад отвора па ре супстанце усмеравају ка носу. Укус супстанци се не проверава.


15

8. Боце са супстанцама морају бити правилно обележене и складиштене.Приликом извођења огледа треба обратити пажњу на слике које се налазе на етикетама, а означавају мере опреза којих се треба придржавати.

9. Огледе треба изводити са што је могуће мање супстанце. Чврсте супстанце треба узимати кашичицом, а за сваку супстанцу користи се посебна кашичица да не би дошло до онечишћења.

10. Супстанце или остатак супстанци по завршетку огледа не смеју се сипати у сливник већ у посебан суд за одлагање хемикалија.

11. По завршетку рада радно место треба средити, очистити, а посуђе опрати и сложити.

Оасно Наризајуће ОксиујућеОровно Екcлозивно Раиоакивно Зааљиво

12. У свакој лабораторији мора постојати ормарић за прву помоћ у коме се налази материјал за указивање прве помоћи, а на вратима ормарића јасно назначени бројеви телефона свих хитних служби.

Ормарић за рву омоћ


16

Рад у лабораторији подразумева коришћење различитог посуђа и прибора.

Хемијско посуђе служи за извођење огледа и чување хемикалија. Може бити од обичног или специјалног стакла, пластике или порцелана.

Епрувета је стаклена посуда цилиндричног облика у којој се мешају супстанце и изводе једноставни огледи.

Лабораторијска чаша и ерленмајер служе за мешање, извођење огледа, грубо одмеравање и загревање течности. Ерленмајер има уско грло, што спречава прскање течности услед мешања.

Мензура и пипета су стаклене посуде са поде�цима које се користе за одмеравање течних супстанци.

Порцеланска шоља је посуда у којој се супстанце загревају.

Аван са тучком може бити од порцелана и у њему се уситњавају супстанце чврстог агрегатног стања.

Сахатно стакло је плитка стаклена посуда на коју се супстанце сипају ради одмеравања или испитивања.

Осим наведеног посуђа, у лабораторији се може користити и велики број других различитих посуда.

EрувеаEрувеа

Чаша Ерленмајер

Eрувеа

Чаша

EрувеаEрувеа

Ерленмајер

Eрувеа

Пиеа

Мензура

Пиеа

Мензура

Аван са тучком може бити од порцелана и у њему се

Сахано сакло


17

1. Балон, 2. Конензаор, 3. Веелас, 4. Саклени шаић, 5. Перијева шоља, 6. Саклени левак, 7. Лула

1. Дрвена шиаљка, 2. Машице, 3. Кашичица, 4. Пинцеа, 5. Термомеар, 6. Гумено црево, 7. Шриц-боца

И то је посуђе!

И то је прибор!

1.

1.

2.

2.

3.

3.

4.

4.

5.

5.

7.

7.

6.

6.

За загревање садржаја порцеланске шоље или епрувете могу се саставити апаратуре као што је приказано на слици:

На основу слике закључи чему служи сваки назначени део.

Објашњење:1. Метални прибор који служи као ослонац шоље, чаше

или посуде која се загрева, назива се троножац.2. Мрежица на коју се ставља посуда да не би дошло

до прегревања и пуцања стакла и да би се садржај равномерно загревао назива се азбестна мрежица.

Лабораторијски прибор чине дрвени, метални, стаклени, гумени или пластични помоћни предмети за извођење огледа.

Дрвена штипаљка служи за држање епрувете при загревању, а машицама се држе остали стаклени или порцелански предмети који су врели.

1.

2.

3. 3.4.

5.


18

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕЗАДАТАК 1 Пажљиво прочитај упутство и одговори на питања у Радној свесци на стр. 8.

У овом задатку немој изводити оглед, већ само прочитај упутство и одговори на питања.

УпутствоЗа извођење огледа у овој лабораторијској вежби потребно је да припремиш своје радно место. Пре почетка рада радно место мора бити празно, а у близини може бити само Радна свеска, уџбеник и оловка, никако храна, пиће, ранац, одећа и друго.



Стаклено посуђе мора бити чисто, а уколико није, мора се опрати детерџентом, затим испрати неколико пута обичном водом и на крају дестилованом водом.

Оглед 1Потребно је помешати мало плавог камена и дестиловане воде. Изабери одговарајући прибор и посуђе и помешај супстанце. Припремљену мешавину сачувај за оглед 2.

3. Прибор за загревање може бити шпиритусна лампа напуњена алкохолом.

4. Метална шипка на коју се причвршћују различити држачи посуда назива се метални статив.

5. Метални прибор који служи као држач је клема.

Уколико се при огледу и демонстрацији неке појаве издвајају гасови који могу бити опасни, користи се дигестор (капела). Дигестор има веома јаку вентилацију за одвод гасова.

Диесор (каела)


19


Оглед 3



Пази да отвор епрувете не буде окренут према теби или другим особама!


Пошто си пажљиво прочитао и разумео упутство, пре него што изведеш огледе у задатку 2, наведи основне мере опреза и правила рада у хемијској лабораторији и одговори на питања у Радној свесци.



20

ЗАДАТАК 2Изведи основне операције лабораторијске технике и опиши поступак у Радној свесци на стр. 9.



УпутствоОглед 1Потребно је помешати мало плавог камена и дестиловане воде. Изабери одговарајући прибор и посуђе и помешај супстанце. Припремљену мешавину сачувај за оглед 2.


Оглед 3




Пази а овор ерувее не буе окрену рема еби или руим особама!



21

П И Т А Њ А1. Наброј основна правила рада у хемијској лабораторији.

2. Опиши поступак и мере опреза при загревању супстанце у епрувети.

3. На који се начин означава етикета на реагенс-боци?

4. Шта се налази у ормарићу за прву помоћ?

5. Опиши и наведи примену следећег прибора и посуђа: а) епрувета, б) метални статив, в) сахатно стакло, г) мензура, д) пипета, ђ) шпиритусна лампа, е) ерленмајер, ж) машице.

Наброј основна правила рада у хемијској лабораторији.

Да би рад у лабораторији био пријатан и безбедан, треба се придржавати основних правила рада.

В А Ж Н О Ј Е З Н А Т И О . . .раду у хемијској лабораторији

Хемијско посуђе служи за извођење огледа и чување хемикалија.

У свакој лабораторији мора постојати ормарић за прву помоћ у коме се налази материјал за указивање прве помоћи, а на вратима ормарића јасно назначени бројеви телефона свих хитних служби.

Лабораторијски прибор чине дрвени, метални, стаклени, гумени или пластични делови који служе као помоћни предмети при извођењу огледа.

Приликом извођења експеримента треба обратити пажњу на слике које се налазе на етикетама, а означавају мере опреза.


22

У научним истраживањима мерења се изводе ради описивања природних појава.

Мерење је поступак којим се одређује вредност неке физичке величине помоћу одговарајућих мерних инструмената.

Све физичке величине имају своје интернационалне називе и изражавају се јединицама. Званичне ознаке за физичке величине и јединице дефинисане су Међународним системом јединица, такозваним SI системом. У хемијским истраживањима, мерењима и прорачунима најчешће се користе физичке величине и јединице приказане у табели:

1.3. Мерење у хемији

Физичка величина

Ознака физичке величине

SI јединицаJединицe које се најчешће користе у хемији

Маса m kg g

Запремина V m3 dm3 и cm3

Температура T K °C

Количина супстанце

n mol mol

Табела 1.1. Физичке величине и јеинице које се најчешће корисе у хемији

Маса супстанце мери се вагом. Ваге могу бити техничке и аналитичке, а разликују се по прецизности, тачности мерења и маси која се може измерити. Аналитичка вага је врло осетљив инструмент којим се мора пажљиво руковати.

Овај текст помоћи ће ти да:• разумеш шта је мерење;• знаш које су основне технике мерења температуре, масе и

запремине.


23

Резултат мерења приказује се тако што се из записа може одредити са коликом је тачношћу изведено мерење. Што је већи број децимала којима се исказује резултат мерења, мерење је тачније.

Запремина течности одређује се мерним судовима који имају обележене подељке. Тачност мерења одређује се као и при мерењу масе. Ниво течности у мерном суду назива се мениск. Када се очитава запремина течности, узима се доња тачка мениска, то јест да она буде у висини црте.

Температура се мери термометром, а најчешће се изражава у степенима Целзијусове скале. Постоје живини термометри, алкохолни и други, који се разликују по опсегу мерне скале.

Елекронска ваа

Ниво ечноси (мениск)

Термомеар

Теразије


24

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕЗАДАТАК 1 Одмери задате запремине дестиловане воде и резултате забележи у Радној свесци на стр. 14.

Припреми следеће супстанце и прибор: · дестиловану воду;· чаше, мензуру.

УпутствоОглед 1Одмери следеће запремине дестиловане воде и пренеси их у припремљене чаше. Запремине воде: 5 cm3, 10 cm3, 15 cm3 и 20 cm3.Означи чаше редним бројевима од 1 до 4 и сачувај их за следећи задатак. Опиши поступак мерења.

ЗАДАТАК 2 Измери температуру воде и резултате представи табеларно и графички у Радној свесци на стр. 15.

Припреми следеће супстанце и прибор: · чаше са водом из задатка 1,· термометар.

Оглед 1Стави термометар у чашу са редним бројем 1, сачекај док се ниво живе у термометру не устали. Очитај и забележи вредност температуре. На исти начин измери температуру воде у осталим чашама. Опиши поступак мерења. Графички представи добије резултате тако што ћеш на х-осу нанети вредности запремине, а на у-осу вредности температуре.

ЗАДАТАК 3Одмери задате масе плавог камена и резултате запиши у Радној свесци на стр. 16.

Припреми следеће супстанце и прибор: · плави камен; · вагу, сахатно стакло, кашичицу.


25

Оглед 1Припреми празан папир или Радну свеску и оловку, реагенс--боцу са плавим каменом, сахатно стакло и кашичицу. На ваги измери масу празног сахатног стакла и запиши вредност. Затим одмери приближно 5 g плавог камена и запиши тачну вредност одмерене масе. Опиши поступак мерења.

П И Т А Њ А1. Шта је мерење?

2. Опиши поступак мерења:

а) масе, б) запремине, в) температуре.

3. Шта је SI јединица?

4. Које се посуђе користи за мерење 12 cm3 алкохола:

а) епрувета, б) сахатно стакло,

в) ерленмајер, г) пипета?

5. По чему се разликују термометри, на пример живин и алкохолни?

Мерење је поступак којим се одређује вредност неке физичке величине помоћу одговарајућих мерних инструмената.

У хемијским истраживањима најчешће се мере маса, запремина и температура супстанци.

Маса супстанце мери се вагом.

Температура се мери термометром, а најчешће изражава у степенима Целзијусове скале.

В А Ж Н О Ј Е З Н А Т И О . . .мерењима у хемији

Запремина течности одређује се мерним судовима који имају обележене подеоке.

Теразије

Пиее


26

1. На који се начин у хемији долази до сазнања?

2. Са којим је природним наукама хемија повезана?

3. Наведи називе лабораторијског прибора и посуђа приказаног на сликама.

4. Изабери тачан одговор. За мерење запремине течности може се користити: а) вага, б) мензура, в) термометар, г) епрувета, д) порцеланска шоља.

5. Која се правила морају поштовати при раду у хемијској лабораторији?

6. Објасни допринос грчких филозофа и алхемичара развоју хемије.

7. Зашто се експерименти изводе у лабораторијама?

8. Изабери слово испред тачног одговора. Мешање течности у епрувети на слици је приказано: а) правилно, б) неправилно.

9. Чему служи дигестор?

10. Којим се јединицама у хемији најчешће изражавају следеће физичке величине:

а) маса, б) запремина, в) температура?

5

4

3

2

1

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

5

4

3

2

1


27

5

4

3

2

1

11. Колико износи запремина течности измерена пипетом која је приказана на слици?

12. Изведен је оглед приказан на сликама. Опиши који су прибор и посуђе коришћени током огледа, као и које су се појаве и промене десиле током огледа.

13. На сликама су приказане реагенс-боце са знацима упозорења. Која хемикалија:

а) је отровна,

б) је опасна,

в) нагриза кожу?

14. Објасни због чега се остатак супстанци из огледа не сме сипати у сливник већ се мора одлагати у посебне посуде.

15. Измерене су масе следећих предмета: маса прстена је 2 g, маса пилуле 500 mg, а маса шнале 5 g. Дате резултате прикажи табеларно.


28

5

4

3

2

1

16. Објасни због чега се при постављању теорије о некој појави она мора експериментално доказати, а експеримент поновити више пута.

17. Наведи називе посуђа и прибора које је означено бројевима.

18. Прерачунај: 10 g = _____ mg

0,5 dm3 = ______ cm3

3 kg = _____ g

25 ml = _____ cm3

19. Дат је графички приказ, где су на х-осу нанете вредности масе, а на у-осу одговарајуће вредности запремине сребра. Колико износи маса сребра ако је запремина 30 cm3?

?

?

?

?

1

2

45

3

90

80

70

60

50

40

30

20

10

0

0 2 4 6 8 10

V [cm3]

m [g]


29

20. За потребе испитивања квалитета ваздуха мерена је просечна температура по месецима.

Измерене вредности износиле су: април 6,4 °C; мај 10,6 °C; јун 15,2 °C; јул 17,2 °C; август 17,6 °C; септембар 13,7 °C; октобар 8,2 °C; новембар 3,1 °C; децембар 0,6 °C.

Представи дате резултате табеларно и графички тако што ћеш на х-осу нанети назив месеца у години, а на у-осу вредност температуре (°C).


30

да је хемија природна наука која проучава грађу, својства и промене супстанци;

да је алхемија претеча хемије. Алхемичари су открили већи број нових супстанци и метода рада, али су упркос томе разлог због којег се хемија почела развијати касније од астрономије, физике и других природних наука. Период у коме су алхемичари покушавали да открију еликсир живота и злато из других метала трајао је више стотина година, па се хемија као наука развија тек од краја XVII века;

да хемичари у сарадњи са другим научницима испитују супстанце из природе. Могу испитивати супстанце из ћелија живих организама, из свемира или из земљине коре. Могу користити те супстанце или направити нове. Свa испитивања изводе се под контролисаним условима у лабораторији;

да хемичар највећи део радног времена проводи у лабораторији неке фабрике, института, факултета,

школе или друге установе која се бави хемијским истраживањима. Хемичар који се бави научним истраживањима своје радове објављује у научним публикацијама, размењује знања са другим научницима на различитим конференцијама и чини свет бољим местом за живот;

да се у кухињи могу препознати различити предмети и посуђе које подсећа на хемијско посуђе и прибор. Кувар припрема различита јела по тачно задатим упутствима (рецептима) или експериментише покушавајући да побољша укус хране. И у кухињи постоје правила понашања као и у хемијској лабораторији;

да пипета, ерленмајер, мензура и епрувета представљају хемијско посуђе и служе за извођење различитих експеримената. Уколико се у тим експериментима ослобађају опасни гасови, хемичари их изводе у дигестору;

да су лабораторијске вежбе део наставног процеса који служи да се ученици науче лабораторијским техникама или методама.

ХЕМИЈА И ЊЕН ЗНАЧАЈ

Знаш...

30-31strana II dupla ODOBRENO.indd 30 5/18/2010 1:58:38 PM

шта је заједничко за Марс, кликер, паприку и пса;

шта је заједничко за кисеоник, воду, целулозу и бакар;

шта су злато, сумпор, дубнијум, азот, водоник, хелијум и угљеник;

да ли су научници направили неке супстанце које никада пре нису постојале на Земљи;

која је веза између сита за сејање брашна и хемијског поступка;

шта су солане;

по чему су слични, а по чему различити бистри сок од јабуке и супа са резанцима?

ОСНОВНИХЕМИЈСКИ ПОЈМОВИ

Да ли знаш...

2.

31

30-31strana II dupla ODOBRENO.indd 31 5/18/2010 1:58:45 PM

32

ОСНОВНИ ХЕМИЈСКИ ПОЈМОВИ2. 2.1. Материја и супстанце

Овај текст помоћи ће ти да:• сазнаш шта је материја;• разумеш основна својства материје;• разликујеш супстанце и физичка поља, супстанце и

физичка тела.

Материја је све што постоји у природи.

Материја може бити организована и уређена на различите начине. Материја је неуништива и не може се створити ни из чега. Она може мењати свој облик и структуру.

Издвој тачне реченице.1) Восак нестаје када свећа гори.2) Вода се не може уништити испаравањем.3) Топљење метала је кретање материје.

Објашњење: 1) Восак не нестаје када свећа гори. Када свећа гори,

восак се топи, сагорева и претвара у различите гасове. 2) Водa се не може уништити испаравањем. Течна вода

испаравањем прелази у гасовито агрегатно стање – водену пару.

3) Топљење метала је кретање материје, као и мењање положаја тела, испаравање течности, струја...

Основни видови материје су:• физичко поље,• супстанца.

Маерија је све шо осоји у рирои

32-55 Hemija UDZ II poglavlje DIGITAL ODOBRENO.indd 32 5/18/2010 1:59:44 PM

ХЕМИЈА 7 - УЏБЕНИК

Documents

Transcript of ХЕМИЈА 7 - УЏБЕНИК