1805. Битка наИванковцу, у

близини Ћуприје

Устаници су победили велику турску војску (50.000 војника)

Године 1804. Срби су поражени у бици на

Чокешини. Погинула су браћа Недић и 303

хајдука. Бојем на Чокешинибосанским Турцима јеонемогућено да пружепомоћ опседнутом

Шапцу.

Први град који су устаници ослободили

У овој народној песми Кулинова љуба пита два врана гаврана који слећу на њену кулу какав је исход битке на Мишару и да ли се њен муж Кулин-капетан враћа као победник. Гаврани јој, међутим, одговарају:

„Нити иде Кулин-капетане, нити иде, нити ће ти доћи.

Нит’се надај, нити га погледај.Рани сина пак шаљи на војскуСрбија се умирит не може”

После ове победе, Турска је била приморана да српским устаницима понуди мир. Срби су одбили мир на наговор Русије.

Устанике је предводио војвода Стеван Синђелић

Пред надмоћном турском војском запалио је магацин са барутом, разневши себе и своје војнике, али и бројне Турке.

Од посечених српских глава Турци су сазидали Ћеле-кулу, као опомену свим устаницима.

1805. године од највиђенијих старешина састављен је Правитељствујушчи совјет

Он је уз Карађорђа управљао Србијом – прва српска влада

Седиште Совјета било је на почетку у Смедереву, граду који је последњи пао под турску власт

Први председник Совјета био је Прота Матеја Ненадовић (син кнеза Алексе Ненадовића)

Прота Матеја Ненадовићнаписао је „Мемоаре”, у

којима описује Први српски устанак