Између игре и науке

5
Основна школа за образовање и васпитање деце и омладине са сметњама у развоју „Смех и суза“, Алексинац Између игре и науке Експерименти за Научно финале пројекта „Наук није баук“ Алексинац, Наставници: новембар, 2015. Светлана Богавац Ђорђевић Биљана Веселиновић

Transcript of Између игре и науке

Основна школа за образовање и васпитање

деце и омладине са сметњама у развоју

„Смех и суза“, Алексинац

Између игре и науке Експерименти за Научно финале пројекта „Наук није баук“

Алексинац, Наставници:

новембар, 2015. Светлана Богавац Ђорђевић

Биљана Веселиновић

Добродошли у ОШ „Смех и суза“ у Алексинцу.

Ми се трудимо да науку учинимо забавном и привлачном деци. Сви наши

експерименти су лаки и безбедни за ученике. Трудимо се да користимо само опрему и

материјал који налазимо у свом окружењу (у природи, кући или школи).

Деца су природно радознала, а експерименти су одличан начин да им помогнемо

да истражују свет око себе. Трудимо се да децу научимо да логички размишљају и прате

научни процес. Овакав начин учења има огромне користи за децу током одрастања,

помажући им да планирају, комуницирају, раде креативно, решавају проблеме и још

много тога.

1. Експеримент: НАПРАВИМО КОМПАС

За нашу учионицу морамо направити

компас. Посао није тежак.

Потребан материјал: посуда са

водом, чеп од плуте (стиропора), магнет,

игла, компас.

Како се оглед изводи: У посуду са

водом спустите чеп од плуте. Магнетом

прећи преко игле пар пута. Игла ће се

намагнетисати. Пажљиво положите

намагнетисану иглу на средину плутаног

чепа, да би игла пловила на води. Кад игла заузме водораван положај, она ће показивати

положај север - југ. Ако иглу окренемо у другом правцу, враћа се у првобитни положај.

Проверити компасом.

Закључак: Намагнетисана игла која се слободно креће, ротира око осе, и усмерава

према магнетском пољу Земље је компас. Компас је навигациони инструмент за

оријентацију, односно проналажење праваца на Земљи.

2. Експеримент: ЗМАЈ

Потребан материјал: гвоздени

стуб на дрвеном сталку, чиода, спајалица са

мало конца, магнет, папир, маказе, лепак

Како се оглед изводи: Убодите

чиоду у дрвени сталак. Поставите магнет на

метални стуб. Вежите спајалицу канапом за

чиоду. Подигните спајалицу према магнету.

Магнет привлачи спајалицу, иако се не

додирују, и исправља канап којим је

спајалица повезана са чиодом. Сада исеците

папир у облику змаја и залепите на

спајалицу. Покушајте да змаја померите у другом правцу - вратиће се у првобитни

положај. Изгледаће као да змај лети према стубу.

Закључак: Овим духовитим експериментом успели смо дa учинимо видљивим,

иначе невидљиве линије магнетних сила.

3. Експеримент: ПЛАМЕН СВЕЋЕ ЈЕДЕ КИСЕОНИК

Без кисеоника ватра не може да гори. Ако упаљену свећу затворимо у чашу, она ће

се угасити кад потроши сав кисеоник. Кисеоник сачињава једну петину ваздуха. Овим

огледима то ћемо доказати.

I начин

Потребан материјал: две свеће,

мала чаша, велика чаша, две тацне, мало

пластелина, упаљач.

Како се оглед изводи: Забодите

свеће у постоља од пластелина на средини

мале плитке тацне. Свеће треба да стоје

право. Упалите свеће упаљачем. Једну

свећу поклопите мањом чашом, другу

већом чашом. Свећа испод мање чаше ће се

угасити пре свеће која гори испод велике

чаше. Пламен упаљене свеће троши све

честице кисеоника у чаши.

Закључак: Пламен се гаси када је сав кисеоник из чаше потрошен.

II начин

Потребан материјал: свећа, чаша,

тањир, мало пластелина, метални новчићи,

бокал са водом, боја за колаче, упаљач.

Како се оглед изводи: Забодите

свећу у постоље од пластелина на средини

тањира. Свећа треба да стojи право.

Поставитие четири гомиле новчића тако да

чине постоље за чашу. Упалите свећу и

спустите чашу преко ње. Нека чаша буде

довољно висока да не додирује свећу.

Додајте неколико капи боје за колаче у

бокал са водом. Онда испуните тањир обојеном водом. Свећа ће се након извесног

времена угасити, а ниво воде у чаши ће порасти.

Закључак: Пламен упањене свеће троши све честице кисеоника у чаши. Вода је

усисана у чашу да би заменила потрошени кисеоник. Вода расте до висине око једне

петине чаше.

4. Експеримент: ПЛАМЕНА КЛАЦКАЛИЦА

Потребан материјал: једна свећа,

танак дрвени штапић или жица (15-20cm),

две чаше и лист папира.

Како се оглед изводи: Узмите свећу

и зарежите је с оба краја, тако да на обе

стране фитиљ остане слободан. Тачно на

половини дужине пробошћемо свећу

штапићем (или жицом). Поставите лист

папира на сто, на њега ставите две чаше.

Свећа се тада постави у водораван положај

тако што се два краја штапића, која вире из

свеће, наслоне на две чаше између којих свећа може слободно да се клати. Тако ће трење,

које ће се јављати на тој осовини приликом осциловања, бити минимално. Свећу ћемо

довести у равнотежу тако што ћемо ножем пажљиво сећи восак са једне стране дотле док

свећа не заузме потпуно хоризонталан положај. А сад запалите оба фитиља. Сваки пут

када са једне или друге стране свеће падне капљица воска, свећа ће изгубити равнотежу и

нагнуће се на страну супротну од оне са које је канула капљица.

Закључак: Направили смо једну малу клацкалицу која се љуља час на једну, час

на другу страну захваљујући сили теже, а у којој пламен омогућава сили теже да одигра

ту улогу која јој је намењена.

5. Експеримент: ЗМИЈА ОД МЕХУРИЋА

Потребан материјал: једна

пластична флаша, крпа, већа гумица за

косу, скалпел, посуда са течним

детерџентом.

Како се оглед изводи: Скалпелом

пресеци пластичну флашу. Користимо

горњи део боце. Преко пресеченог дела

поставити парче тканине (крпу), преко

ставити гумицу за косу. Потопити у течни

сапун. Дувањем кроз грлић боце, добићете

пуно мехурића од сапуна.

Закључак: Сада смо се бавили мехурима од сапуна као они који желе да уживају у

шареним бојама и нежном треперавом лету тих краткотрајним творевинама човековог

даха, не заборављајући притом на оно што смо из физике већ научили и шта ћемо у

сапунским мехурићима моћи да препознамо. Површинском напону дугујемо мехуре од

сапуна, ту дивну разоноду у којој једнако могу да уживају и деца и одрасли, а у којој су

чак и озбиљни физичари нашли широку област својих научних испитивања. Преливи боја

на површини финих сапунских опница омогућују физичарима да мере дужине светлосних

таласа, а на затегнутости тих опница проучавају се закони дејства оних сила које владају

међу појединим честицама материје и без којих се материја не би уобличавала у тела.

Шта мислите, колико је дебела опна од сапунског мехура? Да је врло танка, то сви

знате. Замислите да повећамо длаку од човечје косе толико да буде дебела 1,5m, колико

би била дебела опна сапунског мехура са тим повећањем- видела би се као линија

повучена танким пером по хартији. Тек при повећању од 40000 пута били бисмо у стању

да пресек танког зида сапунског мехура разазнамо простим оком.

Учесници пројекта „Између игре и науке“

Ученици: Александар Драганић, Сеад Ђорђевић и Милош Станковић.

Наставници: Светлана Богавац Ђорђевић, наставник хемије; Биљана Веселиновић,

наставник математике.