Миграције, густина насељености и популациона

политика

Миграције

Миграције представљају кретање људи којима је циљ привремена или стална промена места боравка.

Подела миграција

Миграције у Србији

Старе миграције у Србији обухватају кретање становништва пре Другог светског рата и савремене миграције.

Према Јовану Цвијићу међу старим миграцијама најважније су динарска, косовско-метохијска, вардарско-моравска и струје које су прешле Саву и Дунав.

Динарска струја

Косовско-метохијска струјаПроузрокована је турским освајањима јужних делова наше земље.

Вардарско-моравска струја

Струје које су прешле Саву и Дунав

У овим кретањима учествовало је становништво које је живело на Косову и Метохији и у југоисточној Србији а населило се северно од Саве и Дунава до Будимпеште и Сентандреје на северу и Истре и Тршћанског залива на западу.

Најпознатије сеобе које припадају овим струјама су Велика сеоба Срба под вођством Арсенија III Чарнојевића из 1690. године и Друга сеоба Срба под вођством Арсенија Јовановића Шакабенте 1739. године.

Велика сеоба Срба

Главно подручје насељавања Срба Патријарх Арсеније

III Чарнојевић

Паја Јовановић, Сеоба Срба. Срби напуштају Косово под вођством патријарха Арсенија Чарнојевића.

Друга сеоба Срба

Патријарх Арсеније IV Јовановић

Славеносербија и Нова Србија у Царској Русија (данас Украјини) које су населили Срби средином 18. века.

Насељавање КиМ и Војводине

Посебан утицај на наше етничке прилике имало је насељавање Албанаца са Проклетија, из околине Скадра и долине Дрима на испражњене просторе Косова и Метохије.

Током 18. и 19. века Аустроугарска је из војних, економских и политичких разлога у Војводину насељавала Немце, Мађаре, Чехе, Словаке, Румуне, Русине и друге народе.

Савремене миграције

Око 300.000 Немаца се из Војводине иселило у Немачку

На њихова имања је у периоду 1946-1948. године досељено око 65.000 породица из БиХ, Лике, Кордуна, Баније...

У другој половини 20. века у Турску се иселило око 25.000 Турака, Албанаца и других припадника исламске религије

Између 1960. и 1990. године са Ким се иселило близу 170.000 Срба и Горанаца који су населили Централну Србију и Војводину.

Од 1999. године са КиМ се иселило 210.148 лица

Савремене миграције

Ипак, најмасовнија кретања и пресељавања нашег становништва у послератном периоду одвијале су се на релацији село-град.

Миграције изазване распадом СФРЈ

Према попису из 2011. године укупан број имиграната досељених из бивших југословенских република је 687.948.

Емиграционо подручје

Број досељених у Србију

БиХ 298.835Хрватска 263.656Црна Гора 69.127Македонија 42.568Словенија 13.762Непознато 84.020

Густина насељености

Представља однос између броја становника и величине територије на којој то становништво живи. Изражава се бројем становника по километру квадратном.

Пресечна густина насељености у Србији без КиМ је 93 ст/км2.

Најгушће је насељен београдски регион са 513 ст/км2.

Најређе насељени региони наше земље су јужна и источна Србија са 60 ст/км2.

Популациона политика

Популациона политика је систем мера и активности које спроводи држава да би утицала на демографске процесе и регулисала број становника.

У зависности од циљева популациона политика може бити експанзивна и рестриктивна.

Рестриктивна популациона политика има намеру да спречи или успори даљи раст становништва.

Мере експанзивне популационе политике

Мало слика

Густина насељености у Србији 1900. године

Насеља у Војводини са словачком, русинском и чешком апсолутном и релативном већином 2002. године

Насеља у Војводини са црногорском, буњевачком и хрватском апсолутном и релативном већином 2002. године