Средња школа „28. јуни“Источно Ново Сарајево

Матурски рад из предмета: Рачунарске мреже

Тема: Skype

Ментор: Ученик:

Марија Мочевић Марко Мандић

Источно Ново Сарајево

мај 2015. године

Skype

2

Skype

САДРЖАЈ

1.УВОД................................................................................................................................. 4

1.1.Историја Skype-а.......................................................................................................4

1.2.Шта је Skype ? ..........................................................................................................4

2. SKYPE...............................................................................................................................5

2.1. Позиви у оквиру Skype мреже (Skype in)...............................................................5

2.2. Позиви ван Skype мреже (Skype out)......................................................................6

2.3. Skype Voicmail услуга..............................................................................................6

3.0. КАКО ФУНКЦИОНИШЕ SKYPE ?............................................................................7

3.1. Начин рада Skype-а..................................................................................................7

3.2. Skype архитектура....................................................................................................8

4.0. КАКО ИНСТАЛИРАТИ SKYPE ?.............................................................................10

4.1. Преузимање Skype software-ског пакета..............................................................10

4.2. Покретање инсталације Skype-а............................................................................10

5.0. ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................17

6.0. ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................18

1. УВОД

3

Skype

1.1. Историја Skype-а

Skype је основан 2003. године од стране скандинавског двојца Јanus Friis-a и Niklas Zennström-а. Овај двојац постао је свјетски озлоглашен или популаран, како год то желите, стварањем KaZaa-e , 'peer to peer' технологије за бесплатно преузимање филмова, музике, књига и сличног садржаја са интернета. Иако су због тога завршили на суду и били приморани да продају КаZaa-у, овај двојац није мировао и нову прилику је пронашао у VoIP технологији. У изради Skype software-a допринијели су и Естонци Ahti Heinla, Priit Kasesalu и Jaan Tallinn.Прва ''beta'' верзија Skype-a пуштена је у рад 29. аугуста 2003. године.

Дана 12. септембра 2005. године компанија eBay купила је Skype за око 2,5 милијарде долара. Компанија еBay дана 1. септембра 2009. год. продаје 65% акција Skype-а за око 1,9 милијарди долара.Мicrosoft компанија објавила је да је дана 10. 05. 2011. год. купила Skype за суму од 8,5 милијарди долара чиме је Мicrosoft добио свој VoIP сервис, док је компанији еBay која је имала 35% акција Skype-a у своме власништву, припало око 2,5 милијарди долара.

1.2.Шта је Skype ?

Као посебан облик модерне комуникације, посљедњих година јавља се интернет телефонија. На тај начин створена је нова врста комуникације, која без потребе за измјенама архитектуре јавне (ПТТ) мреже, користи њене постојеће ресурсе и гласовну комуникацију чини готово бесплатном.

Да би се Интернет телефонија остварила потребни су нам : рачунар, слушалице, микрофон, интернет конекција као и неки од softwere-а за комуникацију.

Најпознатији апликациони softwere за интернет телефонију јесте SKYPE. То је мали програм величине 21,6 MB, који служи за остваривање телефонске везе путем Интернета. Оно што га чини јако популарним јесте чињеница да је он потпуно бесплатан. Преузимање овог програма можемо извршити на сл. адреси : http://www.skype.com .Skype је тренутно доступан за Windows, Linux, Mac OS X, Windows Mobile, Android и iOS оперативне системе. Да би се Skype користио на неком уређају, тај уређај мора испунити одређене услове. Ти услови се разликују у зависности од оперативног система под којим уређај ради.

4

Skype

Према томе, уређаји који раде под Windows оперативним системом захтијевају минимум процесор брзине рада од 1 GHz и минимум 512 MB RAM меморије.Уређаји који раде под Mac OS X 10.5 оперативним системима или новијим захтијевају минимум двојезгрени INTEL процесор радне брзине од 1 GHz и минимум 1 GB RAM меморије. Уређаји који раде под Linux оперативним системом захтијевају минимум процесор радне брзине 1 GHz и минимум 256 MB RAM меморије. Што се тиче уређаја који раде под Windows Mobile, Android и iOs оперативним системима, они немају неке посебне услове које морају задовољити да би користили Skype softwere.

2. SKYPE

2.1. Позиви у оквиру Skype мреже (Skype in)

Овај подсистем иновиран је у марту 2005. године и још увијек је у развоју. На овај начин је покушана практична примјена концепта '' један свијет – један број '', а идеја би функционисала тако што купите један обичан фиксни број у жељеној земљи и он постаје ваш. На тај начин би вас они који немају Интернет и рачунар звали са свог класичног фиксног или мобилног телефона на ваш Skype број, а позив би се аутоматски преусмјеравао преко интернета на ваш рачунар. С обзиром да је овај подсистем још увијек у развоју, бројеви се могу купити само у појединим земљама ( Енглеска, Њемачка, Данска, Француска, Естонија, Бразил ...), али се његова експанзија очекује ускоро.

Уколико би купили овакав Skype in телефон, чија годишња претплата износи око 30 еура, довољно би било да дођете у било који хотел у свијету, прикључите свој телефон на Интернет конекцију и аутоматски сте доступни. Оно што је најбитније је да би онај ко вас зове плаћао цијену разговора као да позива локални број, што овај подсистем чини веома занимљивим.

Слика 1. Skype in телефон

2.2. Позиви ван Skype мреже (Skype out)

5

Skype

Овај подсистем у оквиру Skype-a вам омогућава позиве ван Интернет мреже, односно позивање било које фиксне или мобилне телефоније у свијету. Овај разговор није потпуно бесплатан као разговор између Skype корисника на Интернет мрежи, али су цијене толико ниске да је управо то, заједно са квалитетом везе, донијело велику популарност Skype-у. Овај подсистем функционише тако што најприје уплатимо одређен новчани износ на нашем Skype налогу а то можемо урадити на следећој Интернет страници : http://www.skype.com/en/offers/skype-credit/.

Овдје можемо изабрати износ који желимо да уплатимо, а он може бити 5, 10 или 25 долара. Уплата се врши преко било које банковне картице или неких платежних Интернет сервиса као што је PayPal.

Управо овај подсистем донио је Skype-у велику популарност овог програма међу фирмама. Скоро свака већа фирма у развијеним земљама, па и код нас, користи ову услугу ради уштеде новца. Мноштво пута је скренута пажња од стране појединих критичара на лош квалитет звука или везе приликом комуникације међу корисницима, било аудио или видео комуникације. Да ли је то заиста тако, остаје да процијенимо сами, али свакако морамо узети у обзир брзину протока Интернета.По неким процјенама минимална потребна брзина за аудио разговор помоћу Skype-а је 38 Kbps (кило бајта по секунди) а за видео разговор 256 Kbps па чак и мање уз камере мање резулуције.У сваком случају, ако узмемо цијену разговора у обзир, мања загушења у мрежи која су наравно могућа не би нам требала сметати.

2.3. Skype VOICEMAIL услугa

Ово је веома популарна услуга Skype сервиса. Веома је јефтина па чак и бесплатна уколико активирамо Skype in услугу. У случају када нам је Skype заузет, нисмо доступни или једноставно нисмо поред рачунара Skype Voicemail ће примити позив за нас. Та услуга огледа се у могућности да нам пријатељи оставе гласовну поруку, када из било ког разлога не можемо да примимо позив, затим да сачувамо и преслушамо ту поруку било кад и било гдје у свијету.

3.0. КАКО ФУНКЦИОНИШЕ SKYPE ?

3.1. Начин рада Skype – а

6

Skype

Аутори Skypе-а никада нису објавили како Skypе функционише, тако да информације о начину рада потичу од независних истраживача који су анализирали Skypе, што аутори нису ни демантовали нити потврдили. Временом је Skypе напредовао и претрпио многе промјене те већина ових података из тих изнијетих анализа више није тачна. Разлог за овако вјешто прикривање информација јесте настојање да Skypе не стекне конкуренцију на пољу Интернет комуникације.

На овај начин се корисници Skypе-а обавезују да користе искључиво Skypе, а они који би жељели да комуницирају са неким Skypе корисником бесплатно путем Интернет мреже, приморани су користити Skypе.Оно што је познато јесте да је Skypе peer-to-peer1 VoIP2 клијент уз криптовано повезивање корисника ( енкрипцију извршава по принципу ''end to end'' ). За комуникацију Skypе користи TCP и UDP улаз и то TCP/80 (HTTP) и TCP/443 (HTTPS). Није објављено који codec за пренос гласа користи Skypе, али према истраживањима Одјељења за рачунарске науке '' Columbia University “ претпоставља се да се користе iLBC и iSAC codec произвођача GlobalIPSound или неки трећи потпуно непознат codec.Измјерено је да се за пренос гласа користи пропусни опсег од 50 до 8000 Hz,

карактеристичан за wideband и потребан проток од 3 до 16 Kb/s. Предпоставка је да користи MP3 технологију као и техлологију за сузбијање еха тј. микрофоније.

За криптовање садржаја који се преноси користи се 256-битни AES3 алгоритам. Криптовање је процес којим се садржај поруке шифрује ради безбједности у преносу података. За договарање око симетричних АЕS кључева на почетку сесије, користи се 1536 битни или 2048 битни RSA4 алгоритам. Као што је речено криптовање се врши по принципу еnd to end, што значи да се криптовање врши између крајњих корисника.

Да би Skypе могао функционисати потребно је да Firewall рачунара, Skypе корисника, дозволи ˝пролаз˝, односно омогући саобраћај података (глас, текст, видео, слике итд.). Да би се то постигло Skypе мора открити који тип Firewall-a рачунар користи и како да га прође. Претпоставка је да Skypе користe STUN или TURN протоколе за откривање типа Firewall-a и начина проласка. Оба протокола се

1 peer-to-peer – директан систем преноса, што значи да се веза не остварује преко централног сервера већ директно између корисника, чиме се штеде мрежни ресурси2 VoIP (Voice over Internet Protocol) – протокол за пренос гласа путем Интернета3 AES – напредни стандард за енкрипцију4 RSA – алгоритам за асиметричну криптографију

7

Skype

заснивају на NAT систему разрјешавања IP адреса који је дио Firewall-a. Откривене информације се чувају у Windows registry- у.

3.2. SKYPE архитектура

Skypе се састоји из 3 основна дијела :1. Login server ( сервер за логовање )2. Super node ( супер тачка )3. Ordinary host ( обичан корисник )

1. Сервер за логовање ( Login server )

Клијент-сервер заснована мрежна архитектура указује на постојање сервера као главног снадбјевача и клијента као крајњег корисника услуга или информација. У случају Skypе сервера то није тако. Skypе сервер се назива Login server и његова једина сврха је додјела јединственог корисничког Skypе имена и лозинке, приликом пријављивања на Skypе. То је једини централизовани сервер на коме се чувају подаци о корисницима и њиховим налозима. Када се први пут пријављујете на Skypе, овај сервер се брине о томе да се не дуплира нечији налог, што значи да не постоји могућност да се два корисника региструју под истим именом.

Такође, сваки пут кад се пријављујете на Skypе мрежу, овај сервер врши провјеру вашег налога.

Login server чува и податке који се односе на глобално индексирање (проналажење корисника), а освjежавање тих података се врши сваких 72 сата. Према истраживањима Одељења за рачунарске науке ''Columbia University'' установљено је да приликом логовања, обичан рачунар (ordinary host) увијек користи TCP протокол за размјену података са хостом који има адресу 80.160.91.11, па се тако дошло до закључка да је тај хост Login Skype server, као и да је стациониран у Данској.

2. Супер тачка ( Super node )

Super node је обичан клијентски рачунар (host) који има:

- довољно снажан процесор- довољно меморије

8

Skype

- јавну IP адресу- довољан Интернет проток

Није са сигурношћу познато како и на који се начин постаје Super node, али неки истраживачи тврде да не можемо утицати на то и да уколико испуњавамо наведене услове и сами можемо постати Super node.

Међутим, најновија истраживања демантују те тврдње и према тим истраживањима, да би избјегли постајање Super node-а, потребно је да у конфигурацијама избришемо port за долазеће конекције.

Листу Super node-ова чува сваки клијент за себе у криптованом облику у Windows registry- у. Приликом сваког активирања клијента, врши се ажурирање листе Super node-ова и та листа се назива Host Cache листа која се иницијализује приликом првог активирања Skypе-а. На овај начин Super node преузима улогу сервера тако што врши проналажење корисника путем технологије Глобалног индексирања.

Уколико први Super node који се налази до вас нема података о траженом кориснику, он вас пребацује на сл. Super node итд. Комуникација међу Super node-овима се врши помоћу UDP протокола. Из разлога што су поруке криптоване, није могуће пратити комуникацију даље од првог Super node-а.

Слика 2. Супер тачка (Super node )

3. Обичан рачунар ( Ordinary host )

Обичан корисник је крајњи корисник на мрежи, тј. сваки корисник који није Super node. Обичан корисник се постаје када се региструјете као Skype корисник и остаје све док не постанете Super node или док престанете бити Skype корисник.

9

Skype

Важно је нагласити да се и Super node у току Интернет комуникације понаша као Ordinary host.

4.0. КАКО ИНСТАЛИРАТИ SKYPE ?

4.1. Преузимање Skype software-ског пакета

Први корак при инсталацији Skype апликативног software-а је преузимање његовог инсталационог фајла ( Skype Setup ). Овај фајл могуће је преузети са више различитих Интернет адреса, али једна од најчеће кориштених јесте : http://www.skype.com/en/download-skype . Тренутно се користи 7.3.0.101 верзија овог software-а која је објављена 2015. године.Ажурирање новијих верзија овог програма је веома битно. Величина овог инсталационог фајла је 21,6 MB.

Слика 3. Skype инсталациони фајл

4.2. Покретање инсталације Skype-а

Други корак код инсталације Skype-а започињемо двоструким кликом на иконицу инсталационог фајла сл. 3. Након покретања SkypeSetup.exe фајла отвара се прозор са упитом који се односи на безбједност покретања инсталације новог програма ( Security Warning ), тј. упозорење од стране Windows-а прије инсталације новог software-а.

Ово упозорење појављује се увијек при инсталацији нових software-а на рачунар због могућности инсталације неког од непожељних програма који могу оштетити оперативни систем. У нашем случају, пошто је Skype провјерен software бирамо опцију RUN сл. 4.

10

Skype

Слика 4. безбједносно упозорење

Следећи корак се односи на избор језика и прихватање услова за коришћење Skype-a (Skype and user license agreement) као што је то приказано на сл. 5.

У кораку који је означен са бројем 1 је потребно изабрати језик (тренутно је српски), а у кораку под бројем 2 је потребно потврдити checkbox и на тај начин прихватити услове за коришћење овог програма који су унапријед дефинисани од стране његовог произвођача.

Уколико кликнете на дугме Options ( сл. 5 ) добићете пар додатних опција које се односе на даљи рад Skype-а :

1. Lunch Skype after installation - ово поље је унапријед означено и односи се на аутоматско покретање Skype-а након његове инсталације

2. Update Skype Extras Manager - ово поље је унапријед означено и односи се на управљање додатака за Skype-а

3. Install Skype Plugin for Mozilla Firefox - ово поље можете означити по жељи и није означено унапријед као претходна два, а односи се на Skype додатке који су намијењени за допуну Интернет претраживачу Mozilla Firefox

4. Update Skype add-on for Internet Explorer - и ово поље је аутоматски означено а односи се на Skype додатак за претраживач Internet Explorer

11

Skype

Слика 5. бирање језика за кориснички интерфејс и прихваћања права кориштења Skype-а дата од произвођача

У трећем кораку потребно је кликути дугме Install сл. 5. након чега започиње инсталација Skype-а. Комплетна инсталација software-а траје неколико минута (од 2 до 4 минуте) у зависности од перформанси рачунара. Није потребан никакав надзор над процесом инсталације од стране клијента. Цијели процес се одвија аутоматски без додатних опција за конфигурисање будућег рада Skype-а у овом дијелу.

Након инсталације појављује се прозор са обавјештењем о успјешно обављеној инсталацији software-а и након клика на дугме Start Skype сл.6. започињете са креирањем налога.

12

Skype

Слика 6. Обавјештење о успјешној инсталацији Skype-а

У следећем прозору који се односи на креирање Skype налога је потребно да попуните четри поља која се односе на ваше пуно име, корисничко име и лозинку сл. 7. Наравно да не морате да уносите своје право име у првом пољу - можете да унесете било које име или надимак, али би свакако било пожељно да унесете тачне податке.

У поље за бирање Skype имена унесите неко произвољно име, надимак или било коју ријеч чија је дужина минимум 6 знакова а максимум 150 знакова (слова или бројеви), а у поље за лозинку унесите било шта у дужини од минимум 4 знака (слова или бројеви). Следеће поље је понављање уписа лозинке, затим поновна потврда о прихватању услова за коришћење Skype-а. Потом кликните на дугме Next након чега вас очекује наставак креирања налога.

У следећем дијелу је потребно да унесете своју e-mail адресу на коју ће вам остали Skype клијенти или компанија Skype моћи да шаљу пошту или обавјештења сл. 7. Затим слиједи уношење података који се односе на државу и град из којег се пријављујете. Поље Sing me in when Skype starts је унапред чекирано и омогућује пријаву на Skype без поновног уношења Skype имена и лозинке сваки пут кад покрећете овај програм.

13

Skype

Слика 7. Креирање Skype налога

Кликом на дугме Next прелазите на следећи дио инсталације програма у којем се у Skype бази података провјерава ваш налог сл. 8. Уколико нико већ не користи Skype корисничко име које сте ви изабрали, одобрава се отварање налога. Уколико неко већ користи корисничко име које сте изабрали, Skype вас враћа на поновно уношење података, тј. потребно је да изаберете друго корисничко име.

У том случају ће вам бити аутоматски понуђено више опција за бирање корисничког имена тако што: уколико сте изабрали корисночко име ˝ ПетарПетровић ˝ а оно је већ резервисано (налази се у бази података као већ искориштено корисничко име), Skype ће аутоматски понудити пар опција за бирање другог корисничког имена а које је слично оном које сте хтјели.

Тако ће вам у наведеном случају бити понуђено, нпр. ˝ ПетарПетровић1 ˝, ˝ Петар.Петровић ˝, ˝ ПеПетровић ˝, ˝21ПетарПетровић˝ и слично. У том случају, уколико изаберете неко од понуђених корисничких имена која су вам на располагању, настављате са пријавом и добијате налог са бираним корисничким именом.

14

Skype

Уколико вам не одговара ни једно од понуђених корисничких имена можете да бирате неко друго, све док не добијете одобрење за отварање Skype налога са корисничким именом које вама одговара.

Слика 8. Провјера аутентичности Skype налога

Уколико је налог аутентичан слиједи активирање налога, а затим и прва поздравна порука о томе '' шта има ново у вези са Skype-ом ''.

Обавјештење се односи на унапријеђење квалитета аудио комуникације као и брзу и лаку замјену слушалица и микрофона који су основа Интернет комуникације.

Када затворите овај прозор отвара се нови прозор који је уједно и основа Skype interface-а сл. 9.

15

Skype

Слика 9. Основни Skype interface – прозор

Као што је приказано на слици 9, након отварања Skype корисничког налога у насловној линији ће се појавити корисничко име за које сте се опредјелили, а испод главног meni-а ће се појавити ваше пуно име и презиме уколико сте га уписали приликом попуњавања првог дијела формулара за отварање корисничког налога.

Када се налог активира овај прозор (interface) ће се аутоматски наћи на десној страни десктопа. Сада је све спремно за Интернет комуникацију уз помоћ Skype-а.

5. ЗАКЉУЧАК

16

Skype

Интернет комуникација путем Skype-а обухвата све до сада осмишљене и реализоване облике Интернет комуникације: chat, e-mail, аудио и видео комуникацију, са свим услугама које тај облик комуникације и иначе прати - говорна пошта, преусмјеравање позива, претплата, СМС поруке итд. Поред тога што је Skype врло једноставан за употребу, он је и тренутно најјефинији и најзаштићенији облик комуникације који Интернет омогућује. Заштита података је веома велика, па је приватност разговора путем Skype-а скоро загарантована. Ту заштиту обезбеђује и Super node систем рада, јер је немогуће пратити комуникацију између два корисника даље од првог Super node-а. На тај начин је прислушкивање разговора или порука онемогућено. Наравно, ово се односи само на Skype – Skype комуникацију (Skype in и Skype out подсистеми не укључују тај ниво приватности и заштите).

Компаније Skype константно ради на свом унапрјеђењу, па је недавно на тржиште пласирала и свој први Skype мобилни телефон, који гарантује велику уштеду новца. Овај телефон се понаша на мрежи скоро исто као и обичан рачунар, јер омогућава све облике позива: Skype – Skype, Skype out и Skype in. Наравно, телефони имају и све уобичајене функције као и обичан мобилни телефон, као и камеру за сликање од два мегапиксела, могућност репродуковања MP3 аудио фајлова, Интернет конекцију, репродуковање ТВ сигнала, играње игрица итд.

Skype није само облик Интернет комуникације већ и мала покретна канцеларија. Напретком технологије бежичног пријеноса података, па самим тим и бежичног Интернета, Skype је постао одличан клијент за пренос података, chat, аудио и видео комуникацију, слање и примање СМС-а и многе друге услуге. На тај начин један менаџер може све своје послове уговорити ˝ на точковима ˝, обичан човек имати контакт са свим својим пријатељима док су он или они на путу, директор имати увид у дешавањима у својој фирми када је на службеном путу, адвокат давати правне савјете и када није у својој канцеларији итд.

Уколико желите да зарадите подучавајући на даљину, Skype је одличан начин да покажете своје предавачке квалитете и успут зарадите новац у виртуленој учионици. Уопште, Skype налази примјену у свакој области у било које вријеме и на било ком мјесту.

5. ЛИТЕРАТУРА

http://en.wikipedia.org/wiki/Skype

17

Skype

http://arstechnica.com/microsoft/news/2011/05/wsj-microsoft-to-buy-skype-for-7bn-rest-of-world-for-real.ars

https://support.skype.com/en/faq/FA10328/what-are-the-system-requirements-for-skype

http://www.skype.com

http://www.skype.com/en/features/online-number/

http://www.globalipsound.com/pdf/gips_iLBC.pdf

http:// www.globalipsound.com/pdf/gips_iSAC.pdf

http://skajp.rs/Kako-da/skype-instalacija-uputstvo-korak-po-korak.html

Датум предаје: ________________

КОМИСИЈА

18

Skype

Предсједник: ____________________

Испитивач: ____________________

Члан: ____________________

КОМЕНТАР

Датум одбране: ________________ Оцјена: _________________ ( )

19