Музика тражи уши | Дејан Алексић
10
-
Upload
kreativni-centar -
Category
Documents
-
view
454 -
download
32
description
"Музика тражи уши" јесте збирка прича која се памти по духовитости и досетљивости приповедача. Осим што се с радошћу обраћа читаоцима, он се вешто игра речима, а у причама му се отме и понеки стих. Јунаци ових прича могу свет окренути наглавачке, сањају да су "тамо неки Жак", одушевљавају се на француском, читањем истерују бубе из главе, размишљају о "мањости" и "већости" и редовно перу уши да Музика не би напустила овај свет.
Transcript of Музика тражи уши | Дејан Алексић
MUZIKA TRA@I U[I
CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd
821.163.41-93-32
ALEKSI], Dejan (1972)Muzika tra`i u{i / Dejan Aleksi} ;
ilustrovao Dragan Bibin. - 2. izd. - Beograd :Kreativni centar, 2009 (Beograd : Grafiprof).- 54 str. : ilustr. ; 23 cm. - (Pri~am ti pri~u)
Tira` 2.000.
ISBN 978-86-7781-645-2
COBISS.SR-ID 171548428
Dejan Aleksi}
drugo izdawe
IlustrovaoDragan Bibin
UrednikSla|ana Ili}
Likovni uredniciDu{an Pavli} i Andrej Vojkovi}
LektorAleksandra Markovi}
Priprema za {tampuMarko Huber
IzdajeKreativni centar, Beograd
Gradi{tanska 8Tel.: 011/244-06-59, 382-04-64, 382-04-83
www.kreativnicentar.rs
Za izdava~amr Qiqana Marinkovi}, direktor
[tampaGrafiprof
Tira`2.000
ISBN978-86-7781-645-2
MUZIKATRA@I U[I
Dejan Aleksi}
IlustrovaoDragan Bibin
5
SADR@AJ
PRAZNA PRI^A. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
MOQAC UGOSTITEQ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
DVE UKOSNICE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
JEDNOM JE JEDAN DE^AK ZEVNUO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
PROBLEM S KAMILOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
POSAO ZA LI[]E. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
LIMENI PETAO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
PRI^A O IZGUBQENOJ CRTICI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
MESTO ZA LEPTIRA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
@AK. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
UPITNIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
SLU^AJ KLEMPAVE KU]E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
KO JE IZMISLIO PLA^ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
LIPA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
MUZIKA TRA@I U[I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
TELEFONSKI RU^AK. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
PRI^A ZA LAKU NO] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Nije jednom bio jedan neko. I ne samo da nije bio taj neko, negonije bilo ni zamka u kome (zbog toga) nije `iveo, ni a`dajekoju (zbog toga) nije ubio, ni princeze koju (opet zbog svega
toga) nije spasao. Kad se sve sabere, nije bilo ni~ega da bi se napisala ova pri~a.
Tako je ona ostala prazna. I stoga je morala da ode kod doktora kojiprazne pri~e le~i od praznine. A taj doca je bio kao iz pri~e. Imaoje }elu, cvikere i nalivpero.
– Dobar dan – re~e doktor kada je Pri~a u{la u ordinaciju.Potom malo spusti cvikere i boqe je pogleda.
– Dobar dan – uzvrati Prazna Pri~a.– Da poga|am – nastavi gospodin doca. – Vi mora da ste jedna
vrlo prazna pri~a.Na te re~i Pri~a se stra{no sneveseli, jer je shvatila da je
wena praznina toliko o~igledna.– No, nema razloga za poti{tenost – stade je te{iti ovaj izu -
zetni lekarski znalac. – Sve se mo`e popraviti. Najpre mi reciteotkad ste prazni.
Prazna Pri~a je potpuno otvorila svoje prazno srce i otkriladoktoru da je prazna oduvek. Po`alila mu se kako je u dru{tvo neprimaju druge pri~e, koje u sebi imaju vukove, zmajeve i za~aranepe}ine sa blagom. Doca je pa`qivo slu{ao i kuckao nalivperom osto. A to je zna~ilo da razmi{qa.
– Dobro – re~e naposletku – stvar je jasna. Mora}emo ne~im davas ispunimo. Kakva pri~a `elite da budete?
To pitawe samo je jo{ vi{e zbunilo Pri~u, jer ona nije imalapojma o tome kako `eli da izgleda. Jedino joj be{e stalo do toga dane bude prazna.
– Rado bih, ako nemate ni{ta protiv, ubacio jedan doga|aj u vas.Pri~a nije rekla ni{ta. – @elite li stra{an, sme{an, avanturisti~ki, qubavni ili
neki sasvim peti doga|aj?
6
PRAZNA PRI^A
Pri~a je i daqe }utala. Otkud prazna pri~a mo`e da zna kakavdoga|aj `eli?! Doca je za to vreme preturao po svojoj kutiji za doga -|aje.
– O, zaboga! – uzviknu on iznenada i izvadi jednu veoma starufotografiju.
– Ovo sam ja kad sam bio mali – re~e i rasplaka se. Prazna Pri~avide na toj fotografiji de~aka sa pli{anim medom u naru~ju.
– Lep neki meda – re~e ne`no Prazna Pri~a.– Lep, nego {ta! Ali izgubio sam ga odavno i vi{e ga nikada
nisam na{ao, i sada sam ga se setio, i mnogo sam tu`an, i mnogo samusamqen, i sve tako redom...
7
I Praznoj Pri~i je sve to bilo mnogo tu`no. Zato ona re~e:– Molim lepo, onda }u ja biti pri~a o de~aku koji je izgubio
pli{anog medu i na{ao ga posle mnogo vremena!Docino lice se skroz-naskroz ozari. Po{to obrisa suzne o~i,
on vrati cvikere na vrh nosa, zadenu nalivpero za xep i po~e{a sepo }eli.
– Vi ste, dozvolite, najlep{a prazna pri~a koju sam ikada izle~iood praznine.
Posle toga su doca i Prazna Pri~a, koja vi{e nije bila prazna,oti{li na sok od maline. Pri~ali su o vukovima, zmajevima iza~aranim pe}inama sa blagom. A to uop{te nisu prazni razgovori.Naro~ito ako se uz wih pije sok od maline.
8
Jedan genijalni moqac do|e jednog dana na sjajnu ideju da otvorirestoran. Tako i u~ini. Svom restoranu dao je ime @aket. Napra -vio je i reklamu: Ako vam glad smeta, svratite do „@aketa“! Wegov restoran visio je na tihom, mirnom mestu u plakaru.Na jelovniku behu razne |akonije – levi rukav s man`etnom,
duplo {tepani xepovi, cvetom ukra{en rever (kaput je nosio dever),filcana postava na be~ki na~in, kragna à la France i druge neo -doqive poslastice o kojima svaki moqac sawa.
Sve to be{e veoma ukusno i gosti su navra}ali u sve ve}em broju.Moqac je ponosno gledao kako mu posao cveta, ali nije zadovoqnotrqao ruke, jer moqci nemaju ruke. Iz istog razloga ni gosti nisumogli prste da poli`u, iako bi to rado u~inili pored tolikoraznovrsne i ukusne hrane.
Naravno, kao i u svakom restoranu koji dr`ido ugleda, i u @aketu je svirao veoma solidanmoqa~ki orkestar. Uglavnom staro gradskumuziku. A najomiqenija pesma be{e onakoja po~iwe stihovima:
Sve {to ~ovek prede,
{ije ili kroji,
moqac }e da jede,
pa }e da se goji...
Bilo je tu i gostiju iz dalekih, toplih krajeva, koji tako rasko{nespecijalitete nisu probali nikada u `ivotu.
– Blago vama koji `ivite ovde! – re~e jedan ugledni moqac, kojije upravo stigao iz dalekog sun~anog grada na moru. – Vi se ovde takolepo gostite, a kod nas je hrana preslana. Eto, ju~e sam ru~ao jednekupa}e ga}e i smu~ilo mi se od tolike soli!
– A zamislite tek ovo – nadoveza se moqac koji je va`io zavelikog svetskog putnika. – Stanovnici ostrva Tuvalu obla~e se samou li{}e! Tamo bi moqci pocrkali od gladi!
9
MOQAC UGOSTITEQ
