KKRRAA\\AAKKRRAA\\AA ..........................................................................................22

UUVVRREEDDAAUUVVRREEDDAA........................................................................................44

RRAASSIIPPNNII[[TTVVOORRAASSIIPPNNII[[TTVVOO..................................................66

BBEESSBBEESS ........................................................................................................88

NNEEPPRRAAVVDDAANNEEPPRRAAVVDDAA ....................................................................1100

KKUUKKAAVVII^̂LLUUKKKKUUKKAAVVII^̂LLUUKK ..........................................................1122

NNEEZZNNAAWWEENNEEZZNNAAWWEE..........................................................................1144

LLEEWWOOSSTTLLEEWWOOSSTT ..............................................................................1166

NNEETTOOLLEERRAANNCCIIJJAANNEETTOOLLEERRAANNCCIIJJAA ........................................1188

VVAANNDDAALLIIZZAAMMVVAANNDDAALLIIZZAAMM ......................................................2200

GGLLUUPPOOSSTTGGLLUUPPOOSSTT ............................................................................2222

LLAA@@LLAA@@..................................................................................................2244

NNEEMMAARRNNEEMMAARR......................................................................................2266

SSEEBBII^̂NNOOSSTTSSEEBBII^̂NNOOSSTT ..............................................................2288

UUCCEENNAAUUCCEENNAA ........................................................................................3300

NNaasslloovv oorriiggiinnaallaa::Armelle Barrès, Morale et vie en communpubliée par Editions BORDAS, ParisIllustrations: Joëlle Passeron, Rony TurletCopyright © 2001 by Editions BORDAS/VUEF, ParisZa izdawe za Srbiju i Crnu Goru ©Kreativni centar 2006

BBiibblliiootteekkaa Da sazna{ i razume{

SS ffrraannccuusskkoogg pprreevveellaaMirjana Vukmirovi}

PPrriirreeddiillaaIvana Igwatovi}

UUrreeddnniikkNatalija Pani}

IIlluussttrraattoorr ssaarraaddnniikkAndrej Vojkovi}

IIzzddaavvaa~~Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8tel.: 011/38 20 464, 38 20 483, 24 40 659www.kreativnicentar.co.yuZZaa iizzddaavvaa~~aaQiqana Marinkovi}, direktor

[[ttaammppaaPublikum

TTiirraa`̀3000

ISBN 86-7781-441-6

Delovi basni Petao i lisica i Junica, koza i ovca u dru{tvu lava

preuzeti su iz kwige Lafontenove basne, prev. D. Ili}, S. Petkovi}, B. Jovanovi}, Beograd 1975.

Str. 2 SSuupprroottnnoosstt kkrraa||ii:: po{tovawe svojine.

TTeesstt:: Vladina sestra smatra da je to kra|a. Vlada je mo-

gao da tra`i rolere od we – to bi bilo jednostavnije. /

Zavisi. Ako Zoja kasnije vrati narukvicu, to nije kra|a.

/ To jeste kra|a. / Da li je to kra|a? Zavisi… Da bismo

doneli kona~nu odluku, moramo znati: a) Da li je vla-

snik nov~anika bio u pekari kada je Mihailo video

nov~anik? Ako je bio u pekari i ako Mihailo nije ni-

{ta rekao, to je r|av znak. b) Mihailo je uzeo nov~anik,

ali {ta je s wim uradio? Mogao je da ga da prodava~ici

ili da ga odnese u policijsku stanicu.

LLooppoovvii ii mmaaggaarraacc:: Tre}i lopov je ukrao magarca.

PPlleenn llooppoovvaa:: Pas je ukraden de~aku koji ka`e: „Moj naj-

boqi drug!“; kutija za prvu pomo} devoj~ici koja vi~e:

„Ne mogu da di{em!“; medvedi} je uzet de~aku koji se `a-

li da ne mo`e da zaspi; dokumenti pod naslovom „Plan

odbrane“ ukradeni su ~oveku koji uzvikuje: „Mogu}a opa-

snost za celu zemqu!“; nov~anik je uzet de~aku koji govo-

ri o svojoj u{te|evini; kompjuter onome koji zakqu~uje

da je wegov rad oti{ao u nepovrat; album s fotografija-

ma ukraden je devoj~ici koja ka`e: „Moje uspomene!“

NNaa tteebbii jjee ddaa pprreessuuddii{{:: Tre}a navedena re~enica ukazuje

na to da su u tom slu~aju postojale olak{avaju}e okolno-

sti. Ako neko krade da bi nahranio dete (zato {to samo

tako mo`e da do|e do hrane) ili ako to ~ini da bi spasao

ne~iji `ivot … onda kra|a ima druga~iji smisao.

Str. 4 SSuupprroottnnoosstt uuvvrreeddii:: po{tovawe drugih i wiho-

vog dostojanstva, starawe o tome da se govori istina i

da se ne koriste re~i koje }e povre|ivati druge.

TTeesstt:: Odgovori pod 1, 3, 5 i 7 govore o ~asnom pona{a-

wu. Nasuprot tome, odgovori pod 2, 4, 6 i 8 svode ~ast na

pri~u o obmawivawu i udarcima.

UUvvrreeddqqiivvoo ppoonnaa{{aawwee:: Gospodin Bezobzirko ne}e uvre-

diti gospodina Pa`qivka samo ako ga bude pa`qivo

slu{ao.

IIzzrraazz ii iizzrreekkaa:: 1. b; 2. b.

VVeerrbbaallnnii nnaappaadd:: To je napad koji podrazumeva upotrebu

uvredqivih re~i izgovorenih agresivnim tonom.

PPiittaawwee rree~~ii:: a–3; b–2; v–1.

Str. 6 SSuupprroottnnoosstt rraassiippnnii{{ttvvuu:: {tedqivost, ~uvawe

`ivotne sredine, umereno tro{ewe…

TTeesstt:: Sve re~enice govore o rasipni~kom pona{awu.

KKoolliikkoo ttoo kkoo{{ttaa??:: Da bi se kupile patike potrebno je

raditi 30 sati, za rolere 40 sati, a za bicikl 50 ({to je

vi{e od jedne radne nedeqe).

PPrraavvaacc:: kkaannttaa zzaa ||uubbrree:: Pli{ani meda i zeleni xemper

mogu se pokloniti takvi kakvi su. Plasti~ne i staklene

fla{e i novine mogu da se recikliraju. Crveni xemper

mo`e da se zakrpi i nosi po ku}i, a cipele mogu da se

poprave (pod uslovom da se prona|e i druga!).

ZZaammiissllii!!:: Za pet godina stanovnici Los An|elesa mo}i

}e da piju pre~i{}ene otpadne vode.

NNeekkaadd ii ssaadd:: U pro{losti je razlog {tedqivosti bilo

siroma{tvo; danas se stvari ne bacaju zbog sasvim dru-

ga~ijih razloga – takvo pona{awe je odgovor na obiqe i

preveliku proizvodwu. Jednostavno, {ta uraditi sa

svim tim fla{ama?

Str. 8 SSuupprroottnnoosstt bbeessuu:: smirenost, blagost, ose}awe

mere…

TTeesstt:: Bilo bi dobro da nema{ nijedan potvrdan odgovor.

OObbrraattiittee ppaa`̀wwuu nnaa hhuummoorr!!:: Za mirne i stalo`ene osobe

ka`e se da su hladnokrvne.

PPoossttoojjee rraazzllii~~iittee vvrrssttee bbeessaa:: Pecaro{ je otkrio pticu

uprqanu mazutom. Wegovo lice odra`ava zaprepa{}e-

we. / Kelner je bio nespretan. On je besan na samog sebe.

/ Medicinske sestre nisu dovoqno pla}ene. One ispo-

qavaju svoje nezadovoqstvo. / Ana se ne pona{a lepo za

stolom. Wena majka se quti.

IIzz {{ttaammppee:: Ako se taj ~ovek naqutio, mogao je da upla-

{i decu; ako se stra{no razgnevio, mogao je da im u~i-

ni ne{to na`ao; ako je poludeo od besa, mogao je sva{ta

da uradi: u novinama se skoro svakog dana mo`e pro~i-

tati poneka vest o stra{nim posledicama ne~ijeg be-

sa… Bes ponekad potpuno izmakne kontroli.

SSlliikkee bbeessaa:: Izgledalo je kao da }e da isko~i iz sopstve-

ne ko`e. Bio je besan kao ris. Udarila mu je krv u glavu.

Izlazi joj para na u{i. Bio je van sebe. Pona{ao se kao

razjareni bik.

Str. 10 SSuupprroottnnoosstt nneepprraavvddii:: pravda, pravi~nost…

TTeesstt:: Svi odgovori pod a opisuju nepravedno pona{awe.

NNeepprraavvddaa ii nneepprraavvddee:: Kako se oni koji slu{aju radio i

pqeskaju rukama pona{aju prema violinisti? Okrenu-

li su mu le|a, {to je stvarno nepravedno, naro~ito ako

on dobro svira! / Voza~ koga je policajac zaustavio mo-

`e smatrati nepravednim to {to nije zaustavqen i vo-

za~ koji je pred policajcem pro{ao kroz crveno svetlo.

/ Izgleda da de~ak koji se nalazi na desnoj strani ima

sve: pa`wu `ene koja stoji u sredini, u`inu, lepu i ~i-

stu ode}u. Drugi de~ak nema ni{ta.

SSaavveesstt:: Filip, na primer, mo`e da ka`e: „Ne}emo re-

}i da smo mi ostavili otvorena vrata zato {to }emo

onda imati neprilika“, a Julija: „Re}i }emo da smo mi

ostavili otvorena vrata zato {to je Ivan nepravedno

optu`en, umesto nas.“ Filipov i Julijin mali drugar

mo`e da ka`e: „Mislim da je najboqe re}i istinu.“

IIzzrraazzii:: b; v.

Str. 12 SSuupprroottnnoosstt kkuukkaavvii~~lluukkuu:: hrabrost.

TTeesstt:: Odgovori pod b zaista govore o hrabrosti.

LLaavv ii lloovvaacc:: Ne treba se juna~iti bez potrebe.

HHrraabbrroosstt nnee zznnaa~~ii ddaa ttrreebbaa uu~~iinniittii bbiilloo {{ttaa!!:: K na

majici ~oveka koji dr`i bicikl i onog koji je naoru`an

do zuba. H na majici onog koji nosi bokserske rukavice,

ali koji bi radije oti{ao. N na onom koji bez ikakvog

razloga dr`i aparat za ga{ewe po`ara. Z na majici

~oveka koji se raspravqa sa … zecom.

ZZaammiissllii!!:: Kada bi prikazanim osobama ponestalo hra-

brosti… Sudija bi bila nepravi~na; na primer, ne bi

smela da osudi nijednog kriminalca jer bi se pla{ila

osvete. Spasilac na planini vi{e nikom ne bi prite-

kao u pomo}. Bolni~arka bi se pla{ila da pri|e bole-

snicima. Hrabrost je i dobro obavqati svoj posao – ma

kakav on bio.

IIzzrraazzii:: Pla{io se sopstvene senke. / Kada se neko izla`e

opasnosti za drugoga, ka`e se da on vadi kestewe iz vatre.

Str. 14 SSuupprroottnnoosstt nneezznnaawwuu:: znawe, obrazovawe,

obave{tenost, informisanost.

TTeesstt:: Zelene ta~ke pokazuju da `eli{ da nau~i{ {to vi-

{e. Razumeo si – radoznalost je vrlina kada te navodi

na to da u~i{.

AA aakkoo uuoopp{{ttee nnee zznnaammoo mmaatteemmaattiikkuu……:: Na}i }e{ se

ispred muzeja.

TToo jjee vvrrhhuunnaacc!!:: 1. lekaru; 2. studentu kwi`evnosti; 3.

istori~aru.

AAkkoo nnee zznnaammoo ddaa ~~iittaammoo……:: Onaj koji ne zna da ~ita u}i

}e u pogre{an voz. Naravno, nije potrebno da zna{ da

~ita{ kako bi razumeo {ta zna~i mrtva~ka glava na

fla{i i o ~emu govori saobra}ajni znak. Ali kako }e{

da polo`i{ voza~ki ispit ako ne zna{ da ~ita{?

^̂uuddaa zznnaawwaa:: Navodwavawe, le~ewe, isu{ivawe.

Str. 16 SSuupprroottnnoosstt lleewwoossttii:: rad, vredno}a, mar-

qivost, trud, polet…

TTeesstt:: Ako ima{ samo crvene ta~ke – bravo! Nekoliko

naranxastih ta~aka – ni to nije lo{e. Ali, da li si

iskreno odgovarao?

KKaakkvvaa sslliikkaa!!:: Po{tar – D; kuvar – A; vatrogasac – A i B;

p~elar – V; ~uvar – G.

SSlliikkee:: Lew kô buba. / Hteti hleba bez motike. / Lezi, le-

bu, da te jedem.

LLeeww??:: Naravno da nije. Onaj koji ne radi nije uvek le-

wivac! Nezaposleni i penzioneri ne rade, ali mogu

biti veoma vredni i aktivni.

Str. 18 SSuupprroottnnoosstt nneettoolleerraanncciijjii: tolerancija, ra-

zumevawe, prihvatawe i po{tovawe drugih. Pa`wa: to-

lerisati zna~i i dopustiti da se dogodi ne{to {to je

trebalo ili se moglo spre~iti. Ako direktor {kole

ka`e: „Ubudu}e ne}u vi{e tolerisati neopravdano izo-

stajawe sa ~asova“ – za wega se ne mo`e re}i da je neto-

lerantan.

TTeesstt:: Ako su svi tvoji odgovori pod b, ti si tolerantan.

NNeettoolleerraanncciijjaa ii pprrootteerriivvaawwee:: Lav je odlu~io da sa svo-

je teritorije protera sve `ivotiwe koje imaju rogove. I

zec je mislio da treba da napusti taj kraj, pla{e}i se

da neko ne pomisli od wegovih u{iju da su rogovi.

@@rrttvvaa pprreeddrraassuuddaa:: Predrasuda je pogre{no mi{qewe

koje nije zasnovano na ~iwenicama.

RRee~~ii kkoojjee mmnnooggoo ggoovvoorree:: a, v; b.

Str. 20 SSuupprroottnnoosstt vvaannddaalliizzmmuu:: po{tovawe dobara,

naro~ito javnih; obnavqawe.

TTeesstt:: Ako si obojio {aku s palcem nagore pored re~e-

nica pod parnim brojevima, a {aku s palcem nadole po-

red re~enica pod neparnim brojevima – bravo!

PPaa`̀wwaa!! OOppaassnnoosstt……:: 1–V; 2–G; 3–B; 4–A.

PPoouukkaa……:: Iz javnih prostora uklawa se sve ono {to mo`e

da se uni{ti, a svuda se postavqa neka vrsta za{tite.

PPrraavvaa rree~~:: Obnavqawe.

Str. 22 SSuupprroottnnoosstt gglluuppoossttii:: razboritost, o{troum-

nost, sposobnost da se razmisli pre nego {to se ne{to

uradi, inteligencija.

TTeesstt:: a–3 (deca }e se sigurno upla{iti, a neko mo`e i

da se povredi); b–2; v–1 (to nije u redu, posebno ako se

ozledio); g–4 (na nesre}u, tako ne{to se doga|a).

IIzzaazziivvaawwee kkoojjee jjee ppoo{{lloo ppoo zzlluu:: a–3; b–1; v–2.

PPoouukkaa pprrii~~ee:: Naizgled bezazlena igra, bacawe kamewa,

mo`e izazvati nesre}u. Treba razmi{qati: bacawe ka-

mewa s mosta mo`e biti veoma opasno.

GGlluuppoo ii zzlloo:: Bolni~arka nipo{to ne odobrava takvo po-

na{awe. A, naravno, ni ti!

SSlliikkee gglluuppoossttii:: Se}i granu na kojoj se sedi zna~i nepro-

mi{qeno ~initi ne{to na svoju {tetu, dovoditi u opa-

snost sopstveni polo`aj. Ne videti daqe od nosa zna~i

biti ograni~en, poznavati samo najpristupa~nije i naj-

prostije ~iwenice.

Str. 24 SSuupprroottnnoosstt llaa`̀ii:: istina.

TTeesstt:: Valentinina la` je najte`a: optu`ila je nekog ko

je nevin. Ugqe{ina je izazvana `eqom za osvetom i

mo`e imati nezgodne posledice: Vladimirov drug je

mo`da hteo Vladimiru da ka`e ne{to va`no… Mita

nije ba{ preterano pametno postupio kada je slagao.

Bojanina la` ne}e imati ozbiqne posledice i niko

zbog we ne}e patiti. Bojana je slagala iz dobre namere

– postoje la`i koje izri~emo kada `elimo da budemo

qubazni i u~tivi.

LLaa`̀oovv ssee ssaamm oottkkrriivvaa:: Ko la`e? De~ak koji skriva ka~-

ket iza le|a, de~ak koji je pocrveneo, devoj~ica koja se

okre}e sme{kaju}i se sau~esni~ki.

PPoouukkaa pprrii~~ee:: La`ovu na kraju niko ne veruje.

ZZaammiissllii:: ^amac koji tone: ^udo! ^amac koji ne mo`e da

potone. Zatvorenik: Video sam ga kako krade! Automobil:

Dobar auto po povoqnoj ceni! Poplavqena ku}a: Idealno

mesto za odmor!

PPoosslloovviiccaa:: Neistina i obmana brzo se otkriju.

Str. 26 SSuupprroottnnoosstt nneemmaarruu:: briga, starawe, pa`wa,

predanost poslu, revnost, trud…

TTeesstt:: Ako ima{ vi{e nego , ti si nemaran.

SSeeqqaakk,, ppaass ii lliissiiccaa:: Pouka basne je da treba sam da se

pobrine{ o onome do ~ega ti je stalo, a ne da se osla-

wa{ na nekog drugog.

IIzz {{ttaammppee:: 1–V; 2–A; 3–G; 4–D; 5–B.

PPoouukkaa pprrii~~ee:: U ba{ti nemarnog ~oveka ne raste ni{ta.

[[eesstt ddookkaazzaa:: U kugli u kojoj je ribica nema vode; na po-

lici je ostavqen sendvi~; ma~kin rep prikqe{ten je

vratima; cve}e nije zaliveno, iako pored saksije stoji

fla{a s vodom; ispod kreveta su {rafciger i ~arapa;

na krevetu je napola isce|ena tuba boje.

[[ttaa ssee ddooggooddiilloo??:: Telefon je zazvonio i Kristina je po-

tr~ala da se javi. Zaboravila je da iskqu~i plin. / Go-

spodin Popovi} je mislio da je zakqu~ao sva vrata, ali

se prevario – zaboravio je jedna…

Str. 28 SSuupprroottnnoosstt sseebbii~~nnoossttii:: nesebi~nost, veli-

kodu{nost, dare`qivost…

TTeesstt:: Svi predlozi su r|avi.

^̂uuvvaajjttee ssee ttrroo{{eewwaa!!:: Cicija ne}e ulo`iti novac u neki

posao, ne}e nikom ni{ta pokloniti, ne}e kre~iti, ni-

kom ni{ta ne}e pozajmiti, ne}e kupiti ode}u, a vero-

vatno ni nova kola.

ZZllaattaa,, jjoo{{ zzllaattaa!!:: Mida se odrekao tog dara da ne bi

umro od gladi.

NNeevveerroovvaattnnoo,, aallii iissttiinniittoo!!:: Da! Tvrdica je seo na pa-

strmku.

SSaa ssrrcceemm iillii bbeezz wweeggaa:: Velikodu{nost: zlatno srce, srce

na dlanu, plemenit, milosrdan. Sebi~nost: {krtica, la-

kom, cicija, samo`iv, lihvar, bez srca.

Str. 30 SSuupprroottnnoosstt uucceennii:: oslawawe na sopstvene

snage za sve {to nam je potrebno; po{tovawe tu|e svo-

jine i privatnosti; nenasilno pona{awe.

TTeesstt:: predlozi pod b su dobri.

PPiittaawwee zzaakkoonnaa:: B; B; V; A.

IIzzrraazzii:: Ne popustiti ucewiva~ima ne zna~i pognuti

glavu i biti mawi od makovog zrna ili im vratiti milo

za drago – oko za oko, zub za zub – ve} mu}nuti glavom i

suprotstaviti im se na pametan na~in.

UUcceewwiivvaawwee??:: v – ^eda je ucenio Nedu ako joj je rekao:

„Plati}e{ ti meni ako to ne uradi{.“

SADR@AJRE[EWA

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije

172(035.057.874)

BARES, ArmelaMoral i `ivot u zajednici : radna sveska

za gra|ansko vaspitawe / Armela Bares ;ilustracije @oela Pasron, Roni Tirle ;²priredila Ivana Igwatovi} ; s francuskogprevela Mirjana Vukmirovi}³. – Beograd :Kreativni centar, 2006 (Beograd :Publikum). – 31 str. : ilustr. ; 26 cm.– (Biblioteka Da sazna{ i razume{)

Prevod dela: Morale et vie en commun /Armelle Barrès. – Tira` 3.000.

ISBN 86-7781-411-6

COBISS.SR-ID 129433356

moral.qxp 15.3.2006 10:51 Page 32

`ivot u zajednicii

Radna sveska za GRA\ANSKO VASPITAWE

Da li se detetu u porodici i u {koli pru`ajumogu}nosti da nau~i kako da boqe `ivi s drugima?

Kako se detetu, na primer, mo`e ukazati na `ivotnu va`nost pojma po{tovawe i kako mu se to mo`e objasniti?

Na koji na~in dete mo`e da shvati sav zna~aj su-{tinskih na~ela – poput jednakosti, po{tovawaqudske li~nosti, vrednosti rada, potrebe da se s drugima `ivi u dobrim odnosima – u svetu u kojem se svakodnevno pokazuje da se te vrednostine po{tuju uvek? Kona~no, kako mu objasnitiva`nost najjednostavnijih pravila svakodnevnog`ivota: o tome da treba voditi ra~una o onome {tose radi, da treba biti pa`qiv, zavr{iti zapo~eto?

Mnogo je pitawa koja bi se mogla odnositi na sadr-`aj ove kwige. Sva ta pitawa ukazuju na potrebu zasavremenim na~inom podu~avawa moralnim na~e-lima, jer ono ima va`no mesto u predmetu Gra|an-sko vaspitawe.

Ciq takvog podu~avawa uvek je isti: pokazati dete-tu, na primer, da ne treba biti sebi~an ili sekoristiti tu|im slabostima…

Prilikom izbora naslova kwige – Moral i `ivot u zajednici – nije postojala moralizatorska na-mera. Naslov je izabran u `eqi da se {to preodgovori velikoj potrebi za odgovaraju}im na-stavnim sredstvima i da se pomogne roditeqima i nastavnicima. Jedini ciq autora bio je da

napi{e kwigu koja }e povezati odrasle i decu i podsta}i ih na zajedni~ko razmi{qawe.

U kwizi je obra|eno petnaest tema. Svaka zapo~iwepitawem ili tvrdwom (na primer: Ne volim nikomni{ta da dajem. Imam pravo da tako mislim! ili[to je brzo, to je i kuso! Pa {ta?) i obra|ena jekroz:

– pri~u– konkretne primere (naj~e{}e iz {tampe)– navode iz kwi`evnosti (basnu ili legendu)– primere iz istorije, mitologije, ekonomije itd.– aktivnosti (ve`be u kojima dete treba da predvi-

di posledice opisanog pona{awa ili da zamisli{ta bi se dogodilo kada bi se svi pona{ali nataj na~in).

Re{ewa zadataka i odgovori na pitawa dati su nakraju kwige.

Tekst je propra}en upe~atqivim ilustracijama koje }e podsta}i decu na razmi{qawe o mogu}imposledicama pojedinih na~ina pona{awa, kao i nato da usvoje vrednosti i pravila koja ~ine osnovu`ivota u zajednici. Pored toga, razli~iti deloviteksta poslu`i}e i kao polazna ta~ka za razgovores odraslima.

Ciq kwige u potpunosti }e biti ostvaren ako mladi~itaoci po~nu da posmatraju svoje pona{awe s naj-ve}om mogu}om ozbiqno{}u i ako shvate da je „mo-ral“ znawe koje je neophodno za zajedni~ki `ivot.

Armela Bares

Ilustracije:@oela Pasron, Roni Tirle

moral.qxp 15.3.2006 10:51 Page 1

@ I V O T I W E

Za svraku se, kao {to je poznato,ka`e da je kradqivica.

L O P O V I I M A G A R A C

Dva lopova ukrala su magarca. Jedan je hteoda ga proda, a drugi da ga zadr`i. Dok su sewih dvojica sva|ala i tukla, do{ao je tre}ilopov.

[ta je uradio tre}i lopov?

DDaa llii jjee ttoo kkrraa||aa??ZZaaookkrruu`̀ii ooddggoovvoorr..

• Vlada bez pitawa odlu-~uje da uzme sestrinerolere zato {to ih onanikada ne koristi.

jeste nije

• Zoji se mnogo svi|aAleksandrina naru-kvica. Ona je proba i ne vra}a je odmah.

jeste nije

• David ima veliku kesupunu klikera. Markouzima nekoliko kli-kera govore}i sebi dase to ne}e primetiti.

jeste nije

• Neko je u pekari za-boravio nov~anik.Mihailo nikom ni{tane govori i uzima ga.

jeste nije

2

Definicija:

Uzimawe, prisvajawe tu|eimovine, ne~ega {to pripada nekom drugom.

Po tvom mi{qewu,

suprotnost kra|i je:

K R A D Q I V A C V A T R E

■ Prometej je ukrao vatru s neba i dao je qudima. Za kaznu, Jupiter je me|u qude poslao Pandoru; ona je nosila kutiju u koju su bogovi zatvorili sve nevoqe ovog sveta. Pandora je otvorila poklopac i rasula nevoqe po zemqi.

Vidi{ da treba mnogoda pazi{!

Kako?

Zar to

nije moje?

KRA\A

Ona voli da uzima sjajne predmete i da ih krije.

moral.qxp 15.3.2006 10:51 Page 2

NEVEROVATNO,ALI ISTINITO!

Nekada su qudi zbog kra|esamo jedne pomoranxe mo-gli da zavr{e kao robija{ivesla~i na galijama!U nekim zemqama kradqiv-ci se i danas ka`wavajuodsecawem ruke.

OTETO – PROKLETO!

Ovaj lopov ni u kom slu~aju nijeimao koristi od kra|e: zlosre}nomobija~u kasa u prodavnici u koju je provalio prikqe{tila je prste. U zoru je odveden u policijskustanicu – s prstima u kasi!

3

Ne! Kada uzme{ ne{to {to ti nepripada – to je kra|a. Kra|a je~esto besmislena: wome se dobija mnogo mawe nego {to segubi. Za pokradenu osobu kra|aje nekad prava drama. Za lopovakra|a je uvek veliki rizik.[ta se dobija kra|om? Veoma~esto ba{ ni{ta, a izla`emose opasnosti da upropastimo

svoj `ivot!

N A T E B I J E D A P R E S U D I [

Lopovi su na sudu poku{alida objasne svoje pona{awe. Da li u vezi s nekim odwihovih postupaka postojeolak{avaju}e okolnosti?1

Obrazlo`i svoje mi{qewe.

1. Samo sam pozajmio ta kola!Hteo sam da ih vratim!

2. To {to sam uzeo ionakoni{ta ne vredi!

3. Moje dete je bilo gladno!

4. Za onoga koga sam pokraojedna nov~anica mawe-vi{ezaista ne zna~i ni{ta!

5. Starije osobe ne tro{emnogo!

1 Posebne okolnosti o kojima sud vodira~una prilikom odmeravawa kazne.

P L E N L O P O V A

Na osnovu onoga {to svakaosoba govori, oboj istombojom obla~i} s tekstom i ono {to je toj osobi ukradeno.

D A L I Z N A [ ?

Kra|a je krivi~no delo.2

Ona mo`e biti obi~na,te{ka ili razbojni~ka, u zavisnosti od okolnostipod kojima je u~iwena.

2 Protivpravna radwa za koju je, po zakonu, predvi|ena kazna.

Sve ove kra|e nisu podjednako te{ke, nitiukradeni predmeti imajuistu vrednost. Pojedinipredmeti nemaju samotr`i{nu vrednost; onimogu imati sentimen-talnu vrednost – mogubiti nezamenqivi.

Privezak za kqu~eve koji

je doneo nesre}u

Dok su u kabini obla~ile kupa}e kostime, Lidija i Jovana su odu{evqeno razgovarale: – Kona~no sam ga dobila!– Super je!One su razgovarale o medvedi}u, najpopularnijem liku u tovreme. Svuda se mogao videti. Lidija ga je ve} imala naposteqini, na kostimu, pe{kiru, {kolskoj torbi, a sada jebio – divota nad divotama – i na wenom novom privesku za kqu~eve! – Super je! – ponavqala je Jovana. Super izazov, nesumwivo…Jedan sat kasnije, dok je Lidija bila pod tu{em, Jovana skoroda je uspela da skine kqu~eve s priveska… Ali Lidija je zavr{ila s tu{irawem i Jovana je imala samotoliko vremena da sve strpa u xep: i privezak i kqu~eve! Zatim je sve po{lo naopako… Lidija je stajala pred vratima svog stana. Svuda je tra`ilakqu~eve, a zatim se vratila do bazena putem kojim je do{la.Bazen se upravo zatvarao. Lidija je potr~ala… Niko je nijevideo kada je ulazila i … ostala je zatvorena! Kakva no}! Da li mo`ete da zamislite?! Kakva no} za Lidiju,sasvim samu, i za Lidijine roditeqe koji nisu znali gde imje }erka… I sve to zbog kra|e obi~nog priveska za kqu~eve!

Moj najboqi

drug!

Toliki rad

oti/ao

u nepovrat!

Mogu}a

opasnost za

celu zemqu!

Ne mogu da

zaspim!

Moje

uspomene!

Ne mogu

da di/em… Moram

da stignem do

apoteke!

PLAN

ODBR

ANEMoja

u/te;evina!

Kako?

Zar to

nije moje?

Photo

moral.qxp 15.3.2006 10:51 Page 3

[[ttaa jjee,, ppoo tteebbii,, ~~aasstt??ZZaaookkrruu`̀ii bbrroojjeevvee ppoorreeddooddggoovvoorraa zzaa kkoojjee ssii sseeooddlluu~~iioo..

• Braniti prijateqe kao samog sebe. 1

• Imati uvek posledwu re~. 2

• Ne razo~arati one koje voli{ ili one koje po{tuje{. 3

• Znati najve}i broj grubih re~i. 4

• Ne crveneti zbog ura|enog. 5

• Zadiviti najja~e. 6

• Ne prihvatati da neko ima koristi od slabosti, bede ili bola nekog drugog. 7

• Posti}i da te se mnogi pla{e. 8

4

Definicija:

Re~i ili postupci kojima senekome nanosi nepravda, bol,sramota, kojima se poga|ane~ije dostojanstvo ili ~ast.

Po tvom mi{qewu,

suprotnost uvredi je:

U V R E D Q I V O P O N A [ A W E

Gospodin Pa`qivko `eli da ka`e ne{to va`no gospodinuBezobzirku. [ta radi gospodin Bezobzirko? Kako on treba dase pona{a a da ne uvredi gospodina Pa`qivka? Samo je jedanodgovor ispravan. Obele`i ga. Gospodin Bezobzirko:■ zeva i uzdi{e■ gleda u nebo i zvi`du}e■ pa`qivo slu{a■ razgovara s nekim drugim■ pona{a se kao da gospodin Pa`qivko uop{te ne postoji.

Ako si zaokru`io samo parnebrojeve, mogao bi da razmisli{

o svom pona{awu!

Ti si jedan

obi~an…

UVREDA

N A Z I V I @ I V O T I W A

Nazivi nekih `ivotiwa koriste se kao uvrede.

]urkom ili guskomobi~no nazivamo `ensku osobu koju smatramo glupom.

Le{inarom nazivamo nekoga ko je surov i pohlepan.

Za onoga koji ne{to nerazume ka`e se da blene kô tele u {arena vrata.

B r a ~ n i p r i z o r

U ovoj sceni iz poznate komedije uvrede pqu{te izme|u mu`a i `ene! Zganerel: Ne`ni predmete mojih `eqa, istrqa}u vam u{i. Martina: Pijanac poput tebe!Zganerel: Izdeveta}u vas.Martina: Me{ino za vino!Zganerel: Izmlati}u vas.Martina: Bestidni~e!Zganerel: Prebi}u vas.Martina: Izdajico, bezobrazni~e, prevarante, kukavico, nitkove,

obe{ewa~e, bedni~e, ni{tarijo, mangupe, bitango, lopu`o! Molijer, Lekar protiv svoje voqe, ~in I, prizor 1

Mama ti se /eta

u ga}ama!

moral.qxp 15.3.2006 10:51 Page 4

P I T A W E R E ^ I

Pove`i svaki izraz s wegovim zna~ewem.

5

Ti si jedan

obi~an...

Uvrede povre|uju. Nikoga ne trebavre|ati. Ne treba ni dopustiti danas neko vre|a, ukoliko, naravno,uvrede koje su nam upu}ene zaistapovre|uju na{e dostojanstvo i ukoliko je re~ o ne~em va`nom. Ako dopustimo da nas poga|ajugluposti koje je neko rekao iliako na uvrede odgovorimouvredama – kakva je korist odtoga? Nikakva. To nije ~asno i, {to je jo{ gore, mo`e se lo{e zavr{iti!

N A P A D

Vre|ati zna~i nanositi uvredu, izazivati neprijatnoose}awe, du{evni bol.Drugim re~ima, kada nekogavre|amo, mi ga, zapravo,napadamo.

Po tvom mi{qewu, {ta je to verbalni napad? Obele`i odgovor.

• pretwa: kada neko ka`e da }e te napasti ■

• kada ti neko udari {amar ■

• napad koji podrazumevaupotrebu uvredqivih re~i izgovorenih agresivnim tonom ■

I Z R A Z I I Z R E K A

1. [ta zna~i imati duga~ak jezik?

a) oboleti od retke bolesti usta ■

b) govoriti mnogo i ru`no o drugima ■

v) navesti nekoga da ka`e ne{to {to nije `eleo ■

2. Ispeci, pa reci.[ta, po tvom mi{qewu, zna~i ova re~enica?

Umesto re~i koje mogu nekog da povrede, a {to se posle ne mo`epopraviti, bilo bi boqe:

a) re}i bilo {ta ■

b) dobro razmisliti pre nego {to se ne{to ka`e ■

v) smisliti najgoru uvredu ■

Gle, malo otrova!

Lola je ispred ogledala govorila sama sa sobom: – Uh, moram da po`urim! Vesna, ti si jedna…– Mila! … [ta radi{? – prekinula ju je majka.– Smi{qam kako da uvredim Vesnu!– Molim?! – rekla je Lolina majka i do{la u kupatiloizgledaju}i kao neko ko je upravo saznao da se dogodilavelika katastrofa… – Ti, zna~i, ho}e{ da joj nanese{ zlo?– Ali … i ona mene stalno vre|a! – Lolo! To nije opravdawe! Se}a{ li se {ta se doga|alokada si bila mala i kad su ti u {koli govorili sve onegluposti: „Mama ti se {eta u ga}ama!“ ili „Tvojoj mamiprija kad se u {orcu skija“? Sada se smeje{, ali si tadaplakala! – To je, u stvari, bilo sme{no – rekla je Lola. – I ni{tanije zna~ilo. Ali izraz lica onih koji su mi govorili tegluposti bio je otrovan. @eleli su da me povrede – dodalaje prave}i grimase. – Lolo, slu{aj me: tako ne{to nije za {alu! Uvrede izazi-vaju patwu, a ponekad se zbog wih pati do ludila. Da li si~ula da je jedan de~ak ubio druga koji mu je opsovao majku?!Razume{?Lolino lice odjednom je postalo tu`no – bilo je o~iglednoda je razumela.

D A L I Z N A [ ?

Nekada je najte`a uvredabilo huqewe ili blasfemija,re~ izgovorena protiv Boga.

U nekim zemqama onima kojisu hulili stavqan je `ig na~elo. Ako bi se prestupponovio, gorwa usna i jezik

huliteqa probijani su usijanim gvo`|em. Potom jebio vezivan za stub srama natrgu, a oko vrata su mu, kaoznak da je osramo}en,stavqana `ivotiwska creva.

a) krupne re~i •

b) meriti re~i •

v) povu}i re~ •

•izviniti se za re~eno, odre}i se izjave (1)

• govoriti odmereno (2)

•uvredqive re~i, te{ke uvrede (3)

moral.qxp 15.3.2006 10:51 Page 5