К А П Е Т А НГ У Г У Л Е Н Ц Е

НА

Тихом оКЕАНУ

ГУсАрсКА ПричАЏоНА рАјАНА

Превела с енглескогЕмилија Кићовић

Крај

гусарима

„То је апсолутно срамно!“, рече премијер. „Тај гусарски нитков мора да буде ухваћен, ма колика цена била! Узмите ескадрон бродова и претражите седам мора! Пронађите Црно Прасе, ухватите капетана и доведите га овамо живог!“

Крај

гусарима

Долевлада

Ухцатити

Гугуленцета

Адмирал, сер Порфирије Кочо-перни, главнокомандујући Британ-ске морнарице, стајао је са дужним поштовањем и салутирао.„Сав дрхтим од жеље, премијеру!“, рече он. „Изабрали сте правог чо-века за тај посао. Заробићу хуљу! Само то препустите мени!“

А на сунчаном острву, далеко усред Тихог океана, капетан Гугу-ленце се блажено одмарао. То је било неколико седмица након састанка премијера и адмирала и

капетан није ни слутио каква му зла коб прети. Ово је за њега била јако успешна година. На обали су лежале велике гомиле блага покраденог са мањих и слабијих бродова. Небо је било плаветно, море благо и топло, а он је са својом посадом истински уживао.

Миле Пиле и Јуре Буре правили су роштиљ на златном песку.

Бода Чиода и Предраг Бураг уживали су у плавкасто- -зеленкастом мору.

Изненада из правца џунгле долете бродски мали, Томица. „Капетане! Газда!“, викао је. „Страшна вест... Јури Вас Британ-ска морнарица!“

„Како знаш?“, упита Гугуленце једва дишући.„Чуо сам од једног становника с оне стране острва“, одгово-

ри Томица. „Морнарица претражује читаву обалу, а овамо ће стићи за који минут!“

Настаде паника међу гусарима. Неки се обукоше, не би ли што пре побегли, а други се свукоше да запливају, ако буде потребе.