САОБРАЋАЈНА САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА У ИНФРАСТРУКТУРА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈРЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

МИНИСТАРСТВО САОБРАЋАЈА И МИНИСТАРСТВО САОБРАЋАЈА И ВЕЗАВЕЗА

Појам инфраструктуреПојам инфраструктуре

Појам Појам инфраструктураинфраструктура долази од лат. ријечи:долази од лат. ријечи:infrainfra=испод+ =испод+ struerestruere=склапати, слагати, зидати.=склапати, слагати, зидати.

Инфраструктуру можемо генерално дефинисати Инфраструктуру можемо генерално дефинисати као физичку и просторну структуру - "објекте" који као физичку и просторну структуру - "објекте" који омогућавају кретање омогућавају кретање љљуди, добара, производа, уди, добара, производа, воде, енергије, информација, отпада и сл. Ова воде, енергије, информација, отпада и сл. Ова дефиниција не обухвата зграде, изузев дефиниција не обухвата зграде, изузев транспортних терминала, као ни возила.транспортних терминала, као ни возила.

У економији, инфраструктура је скуп различитих У економији, инфраструктура је скуп различитих система система који осигуравају континуирано и који осигуравају континуирано и учинковито одвијање и развој цјелокупне учинковито одвијање и развој цјелокупне дјелатности неке земље или мање територијалне дјелатности неке земље или мање територијалне јединице (свих сектора националнјединице (свих сектора националне привреде е привреде и и друштвених дјелатности).друштвених дјелатности).

Подјела јавне инфраструктуреПодјела јавне инфраструктуре

Подјела јавне инфраструктуре извршена је на сљедеће Подјела јавне инфраструктуре извршена је на сљедеће области: области:

саобраћајна инфраструктурасаобраћајна инфраструктура (путеви, железничке пруге (путеви, железничке пруге и станице, аеродроми, унутршњи пловни путеви и и станице, аеродроми, унутршњи пловни путеви и пристаништа и сл.), пристаништа и сл.),

телекомуникациона инфраструктурателекомуникациона инфраструктура (телефонија, (телефонија, телеграфија, оптички каблови, земателеграфија, оптички каблови, земаљљске станице веза, ске станице веза, саобраћајна телематика и сл.) саобраћајна телематика и сл.)

енергетска инфраструктураенергетска инфраструктура (објекти, уређаји и системи (објекти, уређаји и системи електричне енергије, нафтоводи, гасоводи, електричне енергије, нафтоводи, гасоводи, продуктоводи и сл.), продуктоводи и сл.),

хидротехничка инфраструктурахидротехничка инфраструктура (снабдјевање водом, (снабдјевање водом, каналисаканалисањње насее насељља, објекти за пречишћаваа, објекти за пречишћавањње отпадних е отпадних вода, наводвода, наводњњаваавањње, одводе, одводњњаваавањње и сл.) и е и сл.) и

остала инфраструктураостала инфраструктура (депоније чврстог отпада, јавне (депоније чврстог отпада, јавне површине за спорт, рекреацију и сл.) површине за спорт, рекреацију и сл.)

ПОЛАЗНА АНАЛИЗА-ПОЛАЗНА АНАЛИЗА-БХ Транспорт мастер планБХ Транспорт мастер план

БиХ Транспорт мастер планБиХ Транспорт мастер план, на основу договора од , на основу договора од 27. новембра 1998. године урадила је Јапанска 27. новембра 1998. године урадила је Јапанска агенција за међународну сарадњу (ЈИЦА) и водећи агенција за међународну сарадњу (ЈИЦА) и водећи консултант консултант PacificPacific ConsultantsConsultants InternationalInternational из Јапана из Јапана, у , у сарадњи са Министарством цивилних послова и сарадњи са Министарством цивилних послова и комуникација БиХ, Министарством саобраћаја и веза комуникација БиХ, Министарством саобраћаја и веза Републике Српске као и Министарством промета и Републике Српске као и Министарством промета и комуникација Федерације БиХ. Студија је завршена у комуникација Федерације БиХ. Студија је завршена у марту 2001. године.марту 2001. године.

Основна идеја свих истраживања је да ова студија Основна идеја свих истраживања је да ова студија одреди транспортне потребе сваког ентитета, одреди транспортне потребе сваког ентитета, простор између ентитета и између земље и њених простор између ентитета и између земље и њених европских сусједа.европских сусједа.

Планерски радови засновани су на:Планерски радови засновани су на: Формулацији интегрисаног, мулти-модалног (путеви, Формулацији интегрисаног, мулти-модалног (путеви,

жељезница, водни токови, ваздух) транспорт мастер жељезница, водни токови, ваздух) транспорт мастер плана који се протеже на двадесетогодишњи плана који се протеже на двадесетогодишњи хоризонт планирања до 2020. године;хоризонт планирања до 2020. године;

Идентификација у склопу свеукупног мастер плана Идентификација у склопу свеукупног мастер плана високо приоритетних пројеката;високо приоритетних пројеката;

Осврт на стање Осврт на стање инфраструктуре у Републици инфраструктуре у Републици СрпскојСрпској

ОсновнаОсновна мрежа Републике мрежа Републике Српске данас садржиСрпске данас садржи::

4,192 4,192 километара километара путевапутева, ,

425425 километара жељезница километара жељезница,, 204 204 километара ријечних километара ријечних пловних путева (Сава)пловних путева (Сава),, Аеродром Бања ЛукаАеродром Бања Лука Ријечна лука ШамацРијечна лука Шамац

У периоду 1992-1995. године у Републици Српској било је уништено или оштећено око 70% путне мреже, преко 30 већих мостова, те је око 90% мреже локалних путева било без савременог коловоза.

По завршетку рата пројекти за побољшање саобраћаја фокусирани су на хитно отклањање ратом узрокованих физичких оштећења и поновну успоставу основних саобраћајних услуга и објеката.

Данас путну мрежу Републике Српске чини 1,781 км магистралних и 2,183 км регионалних путева што укупно износи 4,192 км, којим, на основу Закона о јавним путевима (‘’Службени гласник РС’’, број 3/04), управља Јавно предузеће ‘’Путеви Републике Српске’’.

Ову основну путну мрежу увећава и 227 км локалних путева који су посебним одлукама Владе РС проглашени битним за функционисање укупног саобраћаја на територији Републике Српске и предати ЈП ‘’Путеви РС’’ на управљање.

Путна инфраструктура

Путна мрежаПутна мрежа

Од краја рата важна побољшања путне мреже су Од краја рата важна побољшања путне мреже су била постигнута углавном од била постигнута углавном од Ургентног Ургентног Транспортног Реконструкцијског Програма (УТРП).Транспортног Реконструкцијског Програма (УТРП). Овај пројекат је покренут 1996. године са главним Овај пројекат је покренут 1996. године са главним фокусом на рехабилитацији путева, реконструкцији фокусом на рехабилитацији путева, реконструкцији мостова као и набавци неопходне опреме за мостова као и набавци неопходне опреме за изградњу путева.изградњу путева.

Приближно Приближно US$ 92 милионаUS$ 92 милиона је уложено је уложено током током трајања УТРП за пројекте рехабилитације путева.трајања УТРП за пројекте рехабилитације путева. Главни финансијери овог пројекта су били Главни финансијери овог пројекта су били Свјетска Свјетска банкабанка (48.5 процената), (48.5 процената), ЕБРДЕБРД (15.1) проценат, (15.1) проценат, УСАИД (12.0 процената), Европска комисија (10.9 УСАИД (12.0 процената), Европска комисија (10.9 процената) и Јапан (10.7 процената). процената) и Јапан (10.7 процената). Укупна Укупна дужина УТРП пројеката је 2,165 км, дужина УТРП пројеката је 2,165 км, од којих од којих 1,480 км у ФбиХ и 1,480 км у ФбиХ и 685 км у РС.685 км у РС.

Око Око US$ 84 милионаUS$ 84 милиона је уложено за рехабилитацију је уложено за рехабилитацију 60 мостова60 мостова у склопу УТРП програма. Главни у склопу УТРП програма. Главни финансијери овог пројекта су финансијери овог пројекта су Европска комисијаЕвропска комисија (50.9 процената), (50.9 процената), Свјетска банкаСвјетска банка (26.8 процената), (26.8 процената), УСАИД УСАИД (13.3 процената) и (13.3 процената) и ЕБРДЕБРД (7.2 процената). (7.2 процената).

РехабилитацијаРехабилитација Према студији БиХТМАП у периоду Према студији БиХТМАП у периоду од од 2001-2001-

2020.2020. године, године, у Републици Српској потребно је у Републици Српској потребно је за одржавање, рехабилитацију и изградњу нових за одржавање, рехабилитацију и изградњу нових путева издвојити 2,7 милијарди маракапутева издвојити 2,7 милијарди марака да би се да би се постигло жељено стање на путевима што не постигло жељено стање на путевима што не обухвата изградњу аутопутева. обухвата изградњу аутопутева.

Актуелни пројекат рехабилитацијеАктуелни пројекат рехабилитације у Републици у Републици Српској обухвата Српској обухвата 55 пројектних пакета55 пројектних пакета, од којих , од којих се сваки састоји од три до четири хомогена се сваки састоји од три до четири хомогена дијела, а дијела, а обухвата преко 774 километра обухвата преко 774 километра магистралних и 331 регионалних путева.магистралних и 331 регионалних путева. Процијењено је да ће пројекат Процијењено је да ће пројекат коштати око 80 коштати око 80 милиона еврамилиона евра, скоро три четвртине од тога је за , скоро три четвртине од тога је за мрежу магистралних путева у РС. Реализација мрежу магистралних путева у РС. Реализација овог пројекта је почела овог пројекта је почела 20082008, а завршава се , а завршава се 2011. године. 2011. године.

Аутопут Бања Лука-Аутопут Бања Лука-ГрадишкаГрадишка

спој према спој према коридору 10 у Хрватскојкоридору 10 у Хрватској тренутно најоптерећенија дионица у тренутно најоптерећенија дионица у

Републици СрпскојРепублици Српској почетак изградње 2004. године (5,7 почетак изградње 2004. године (5,7

km km на јужном дијелу на јужном дијелу Маховљани-Маховљани-ГламочаниГламочани))

почетак изградње 2008. године (2почетак изградње 2008. године (277 кмкм на дијелу на дијелу Градишка-МаховљаниГрадишка-Маховљани))

почетак експлоатације 2010. годинапочетак експлоатације 2010. година

Аутопут Бања Лука-ГрадишкаАутопут Бања Лука-Градишка

OOкучаникучани ( (коридоркоридор 1010))

ГрадишкаГрадишка ( (граница БиХграница БиХ//ХрватскаХрватска))

АеродромАеродром

Бања Лука Бања Лука југјуг

Бања Лука сјеверБања Лука сјевер

ГламочаниГламочани

Преговори за изградњу мреже Преговори за изградњу мреже аутопутева кроз РС путем аутопутева кроз РС путем концесијеконцесије Разговори о имлементацији око 430 км мреже аутопутева Разговори о имлементацији око 430 км мреже аутопутева

у Републици Српској путем концесије су у току. у Републици Српској путем концесије су у току. Влада Републике Српске 7. фебруара ове године донијела Влада Републике Српске 7. фебруара ове године донијела

је одлуку о прихватању самоиницијативне понуде је одлуку о прихватању самоиницијативне понуде аустријске компаније „Штрабаг“ за изградњу мреже аустријске компаније „Штрабаг“ за изградњу мреже аутопутева у Републици Српској путем концесије. На баутопутева у Републици Српској путем концесије. На бази ази тога воде сетога воде се разговори о изради конкретног уговора. разговори о изради конкретног уговора.

Мрежом аутопутева биће обухваћени правци: Мрежом аутопутева биће обухваћени правци: Бања Лука - Добој 72 км,Бања Лука - Добој 72 км,    Гламочани - Купрес 110 км, Добој Гламочани - Купрес 110 км, Добој - Јакеш 46 км, Бања Лука - Нови Град 71 км, Јакеш – Шамац - Јакеш 46 км, Бања Лука - Нови Град 71 км, Јакеш – Шамац 98 км.98 км.

Ова концесија покренуће све јавне радове, тј. кориштење Ова концесија покренуће све јавне радове, тј. кориштење свих расположивих ресурса Републике Српске.свих расположивих ресурса Републике Српске.

Изградњом и одржавањем мреже аутопутева створиће се Изградњом и одржавањем мреже аутопутева створиће се могућност за ангажовање више од 8 000 радника.могућност за ангажовање више од 8 000 радника.

ПројектиПројекти

Република Српска проводи и пројекте урбаних Република Српска проводи и пројекте урбаних заобилазница/кружних путева за важније заобилазница/кружних путева за важније урбане центре у цијелој Републици Српској. урбане центре у цијелој Републици Српској. Посебно су фокусирани пројекти у близини Посебно су фокусирани пројекти у близини градова Бања Лука, Приједор, Добој, Модрича, градова Бања Лука, Приједор, Добој, Модрича, Бијељина, Рогатица и Требиње.Бијељина, Рогатица и Требиње.

Развојним програмом Републике Српске за Развојним програмом Републике Српске за период од 2007-2010. године предвиђена је период од 2007-2010. године предвиђена је изградња и модернизација магистралних и изградња и модернизација магистралних и регионалних путева у вриједности од регионалних путева у вриједности од 120.000.000 КМ. 120.000.000 КМ.

Истим програмом развоја Републике Српске Истим програмом развоја Републике Српске предвиђена је изградња локалне путне мреже предвиђена је изградња локалне путне мреже за изразито неразвијене општине у вриједности за изразито неразвијене општине у вриједности суфинансирања од 70.000.000 КМ.суфинансирања од 70.000.000 КМ.

Жељезнички Жељезнички саобраћајсаобраћај У обнову жељезничког саобраћаја у Републици Српској у У обнову жељезничког саобраћаја у Републици Српској у

послијератном периоду уложено је око 360 милиона марака из послијератном периоду уложено је око 360 милиона марака из буџета Републике Српске, око 25 милиона евра кредита и око буџета Републике Српске, око 25 милиона евра кредита и око 5 милиона марака донираних средстава од стране СФОРА те 5 милиона марака донираних средстава од стране СФОРА те два милиона Владе Шведске. два милиона Владе Шведске.

Данас Република Српска има око 425 км жељезничке мреже Данас Република Српска има око 425 км жељезничке мреже нормалног колосјека. нормалног колосјека.

Тренутно Жељезнице Републике Српске Тренутно Жељезнице Републике Српске превозе око милион превозе око милион путника годишње и око шест милиона тона робе.путника годишње и око шест милиона тона робе.

Просјечна брзина возова је око 35 километара на сат с тим да Просјечна брзина возова је око 35 километара на сат с тим да су за путничке возове обезбијеђене брзине на појединим су за путничке возове обезбијеђене брзине на појединим дионицама и до 100 км на сат те за теретне до 75 километара дионицама и до 100 км на сат те за теретне до 75 километара на сат. на сат.

Жељезнице користе око Жељезнице користе око 920920 теретних вагона теретних вагона различитих различитих серија, око серија, око 2222 путничких вагона путничких вагона за унутрашњи и за унутрашњи и међународни саобраћај, имају два дизел моторна воза те 42 међународни саобраћај, имају два дизел моторна воза те 42 возне локомотиве. возне локомотиве.

Дневно на пругама Републике Српске саобраћа до 65 Дневно на пругама Републике Српске саобраћа до 65 путничких возова и 8 теретних возова. путничких возова и 8 теретних возова.

Влада РВлада Републике епублике Српске је за «Жељезнице Републике Српске је за «Жељезнице Републике Српске» у овој години издвојила 32 милиона КМ.Српске» у овој години издвојила 32 милиона КМ.

За потребе Жељезница Републике Српске Влада За потребе Жељезница Републике Српске Влада Републике Српске Републике Српске ппокренула је процедуру кредитног окренула је процедуру кредитног задужења код Владе Шпаније, ради набавке пет задужења код Владе Шпаније, ради набавке пет путничких гарнитура нагибне конструкције производње путничких гарнитура нагибне конструкције производње Талго.Талго.

У првом кварталу ове године завршена је и посљедња У првом кварталу ове године завршена је и посљедња активност на имплементацији прве фазе обнове и активност на имплементацији прве фазе обнове и реконструкције жељезничке инфраструктуре у реконструкције жељезничке инфраструктуре у Републици Српској, која је финансирана средствима Републици Српској, која је финансирана средствима банака ЕБРД и ЕИБ у износу од 25 милиона евра.банака ЕБРД и ЕИБ у износу од 25 милиона евра.

Почела је друга фаза реконструкције жељезничке Почела је друга фаза реконструкције жељезничке инфраструктуре у Републици Српској чија вриједност ће инфраструктуре у Републици Српској чија вриједност ће износити око 80 милиона евра.износити око 80 милиона евра.

РазвојРазвој

Карта жељезничке мрежеКарта жељезничке мреже

Ваздушни саобраћајВаздушни саобраћај

Ваздушни саобраћај у РС чине четири субјекта и то: Ваздушни саобраћај у РС чине четири субјекта и то:

Републичка дирекција за цивилну ваздушну Републичка дирекција за цивилну ваздушну пловидбу, пловидбу,

Предузеће Аеродроми РС који управља Предузеће Аеродроми РС који управља Аеродромом Бања Лука, Аеродромом Бања Лука,

Авио-компанија у оснивању “Авио-компанија у оснивању “SkySky SrpskaSrpska” са ” са сједиштем у Бањој Луци и сједиштем у Бањој Луци и

Ваздухопловни сервис Владе Републике Српске. Ваздухопловни сервис Владе Републике Српске.

Поред тога планирано је да се изгради аеродром у Поред тога планирано је да се изгради аеродром у Требињу тако да је Влада, у циљу реализације Требињу тако да је Влада, у циљу реализације овог пројекта, формирала ЈП „Аеродром Требиње“ овог пројекта, формирала ЈП „Аеродром Требиње“ са сједиштем у Требињу.са сједиштем у Требињу.

Аеродром Бања ЛукаАеродром Бања Лука

Аеродром БањаАеродром Бања   Лука је отворен за цивилни ваздушни Лука је отворен за цивилни ваздушни саобраћај 18. новембра 1997. године. Од 02. марта 1998. саобраћај 18. новембра 1997. године. Од 02. марта 1998. године, када је Југословенски аеротранспорт обавио године, када је Југословенски аеротранспорт обавио први промотивни лет са Аеродрома Бања Лука овај први промотивни лет са Аеродрома Бања Лука овај аеродром је у искључивој функцији међународног аеродром је у искључивој функцији међународног превоза путника. превоза путника.

Тренутно се обавља саобраћај на релацији Бања Лука-Тренутно се обавља саобраћај на релацији Бања Лука-Београд, Бања Лука-Салзбург, Бања Лука-Тиват и Бања Београд, Бања Лука-Салзбург, Бања Лука-Тиват и Бања Лука-Цирих. Након реновирања писте у коју је Влада Лука-Цирих. Након реновирања писте у коју је Влада Републике Српске уложила три милона КМ проведена је Републике Српске уложила три милона КМ проведена је докапитализација у оквиру које је Влада РС уложила докапитализација у оквиру које је Влада РС уложила шест милиона КМ, а остали сувласници око два милиона шест милиона КМ, а остали сувласници око два милиона КМ. КМ.

У наредном периоду за модернизацију аеродрома У наредном периоду за модернизацију аеродрома договдоговара сеара се кредит ЕБРД у висини до 21 милион евра кредит ЕБРД у висини до 21 милион евра које ће се уложити у набавку нове аеродромске опреме, које ће се уложити у набавку нове аеродромске опреме, проширење аеродромске зграде, модернизацију проширење аеродромске зграде, модернизацију аеродромских инсталација.аеродромских инсталација.

Водни саобраћајВодни саобраћај

Водни саобраћај у Републици Српској одвија се на ријеци Сави, Водни саобраћај у Републици Српској одвија се на ријеци Сави, Уни, Дрини, Босни, Врбасу и другим рјечним и језерским Уни, Дрини, Босни, Врбасу и другим рјечним и језерским површинама, које немају уређене пловне путеве, а користе се за површинама, које немају уређене пловне путеве, а користе се за пловидбу.пловидбу.

Ријека Сава, дио ријеке Уне, Босне и Дрине имају дјелимично Ријека Сава, дио ријеке Уне, Босне и Дрине имају дјелимично уређен пловни пут с тим да је ријека Сава проглашена за уређен пловни пут с тим да је ријека Сава проглашена за међународну ријеку, на којој је пловидба отворена за међународну ријеку, на којој је пловидба отворена за међународни саобраћај и исти статус имају и дијелови тока међународни саобраћај и исти статус имају и дијелови тока пограничних ријека Уне и Дрине и то од ушћа па узводно до 10-пограничних ријека Уне и Дрине и то од ушћа па узводно до 10-15 км. На дијелу ријеке Саве који припада РС налазе се Лука 15 км. На дијелу ријеке Саве који припада РС налазе се Лука Шамац, товариште Б.Брод, пристаниште Градишка (које треба да Шамац, товариште Б.Брод, пристаниште Градишка (које треба да прерасте у луку) товариште за течне терете у Рафинерији прерасте у луку) товариште за течне терете у Рафинерији Б.Брод, скелски прелази са попречном пловидбом у Српцу и Б.Брод, скелски прелази са попречном пловидбом у Српцу и Црњељеву код Бијељине те капетанија пристаништа у Брчком.Црњељеву код Бијељине те капетанија пристаништа у Брчком.

У луку Шамац годишње стиже приближно 60 000 У луку Шамац годишње стиже приближно 60 000 tt робе, од тога робе, од тога 10 000 10 000 tt стиже бродом. стиже бродом.

У протеклој години у луку Брчко бродом је стигло око 24 000 У протеклој години у луку Брчко бродом је стигло око 24 000 tt робе, а из луке је отишло око 27 500 робе, а из луке је отишло око 27 500 tt робе, док је за 2006. робе, док је за 2006. годину у луку стигло 41 434 годину у луку стигло 41 434 tt, а из луке је отишло 39 195 , а из луке је отишло 39 195 tt робе. робе. Разлика у количини робе за 2006. и 2007. годину настала је Разлика у количини робе за 2006. и 2007. годину настала је усљед неповољног водостаја у 2007. години.усљед неповољног водостаја у 2007. години.

Пан-европски саобраћајни Пан-европски саобраћајни коридорикоридори

На састанку Европског вијећа, који је одржан у децембру 1994. године у На састанку Европског вијећа, који је одржан у децембру 1994. године у Њемачкој одлучено је Њемачкој одлучено је да се да приоритетда се да приоритет имплементацији четрнаест имплементацији четрнаест великих пројеката Транс-европске мреже (ТЕН) као значајног дијела великих пројеката Транс-европске мреже (ТЕН) као значајног дијела имплементације заједничке транспортне политике комисије. Транс-европска имплементације заједничке транспортне политике комисије. Транс-европска саобраћајна мрежа се треба постепено успостављати до 2010. године саобраћајна мрежа се треба постепено успостављати до 2010. године интеграцијом копнених, поморских и авио саобраћајних инфраструктура.интеграцијом копнених, поморских и авио саобраћајних инфраструктура.

Европска комисија је давно препознала императив унапријеђења Европска комисија је давно препознала императив унапријеђења транспортне инфраструктуре између Уније и централне Европе као и транспортне инфраструктуре између Уније и централне Европе као и чињеницу да неће бити отворених граница и слободног кретања особа и чињеницу да неће бити отворених граница и слободног кретања особа и роба уколико се цесте, жељезнице, аеродроми и луке у овим земљама не роба уколико се цесте, жељезнице, аеродроми и луке у овим земљама не модернизују.модернизују.

Активност је тренутно фокусирана на десет транспортних коридора у Активност је тренутно фокусирана на десет транспортних коридора у централном европском региону. За БиХ, пан-европски коридори од највећег централном европском региону. За БиХ, пан-европски коридори од највећег значаја су:значаја су:

сјевер-југсјевер-југ коридор коридор VV, пододсјек с који повезује Плоче (Хрватска), Мостар, , пододсјек с који повезује Плоче (Хрватска), Мостар, Сарајево и Тузлу (БиХ) и Будимпешту (Мађарска) - Сарајево и Тузлу (БиХ) и Будимпешту (Мађарска) - друмски саобраћајдрумски саобраћај

На коридору На коридору VcVc имамо и правац Шамац-Добој-ентитетска граница и дио имамо и правац Шамац-Добој-ентитетска граница и дио коридора који је паралелан коридору 10 Нови Град-Зворник коридора који је паралелан коридору 10 Нови Град-Зворник

Ова два правца увезана су са основном регионалном мрежом југоисточне Ова два правца увезана су са основном регионалном мрежом југоисточне Европе, односно спојени су са коридором Европе, односно спојени су са коридором XX и и VcVc. –. –жељезнички саобраћајжељезнички саобраћај

исток-западисток-запад коридор коридор XX који пролази сјеверно од БиХ кроз Хрватску дуж осе који пролази сјеверно од БиХ кроз Хрватску дуж осе : Беч (Аустрија), Београд (Србија) и Инстамбул (Турска) и коридор : Беч (Аустрија), Београд (Србија) и Инстамбул (Турска) и коридор VIIVII, ријека , ријека Дунав, који ће имати приступ када се поново ријека Сава у БиХ отвори за Дунав, који ће имати приступ када се поново ријека Сава у БиХ отвори за комерцијални саобраћај.комерцијални саобраћај.