Западноевропске сталешке монархије

Уставна власт у Енглеској

• 1066.год. нормандијски војвода Виљем Освајач у бици код Хестингса поразио је последњег англосаксонског краља и постао енглески краљ

• Он је земљу англосаксонског племства поделио норманском племству. 1086.год. пописана су сва имања у Енглеској, ради увођења нових пореза (Књига страшног суда)

• Владари норманске династије су изградили јаку централну власт.

• Средином 12.века на власт долази Хенри II, оснивач династије Плантагенет

• Он је поседовао поседе на територији Француске, био је син анжујског грофа, а наследио је и Нормандију. Брачним везама проширио је власт и на Аквитанију, југозападни део Француске

• Заузео је део Шкотске, док је Велс довео у вазални положај, Велс је дефинитивно покорен 1282.год., од тада енглески престолонаследник носи титулу “принц од Велса”

• Хенри II је повећавао порезе племству и свештенству, што му је доносило доста непријатеља. Његов главни противник био је Томас Бекет, кентерберијски надбискуп, којег су у самој катедрали убиле краљеве присталице.

• Њега је на власти наследио син Ричард Лавље Срце, учесник III крсташког рата, узор средњевековног витеза

• Приликом повратка из крсташког рата, био је заробљен од немачког цара, па је извесно време провео у заточеништву, док није плаћен откуп.

• У Енглеској је била популарна легенда о добром краљу Ричарду и злом принцу Џону (Јовану), који је Енглеском владао у његовом одсуству

• Најпознатија легенда из тог периода је о Робину Худу и његовој дружини из Шервудске шуме

Ричард Љавље Срце (1157-1199; краљ Енглеске 1189-1199)

• На власти га је наследио Џон Без Земље

• Претрпео је пораз од француског краља Филипа II Августа у бици код Бувина 1214.год.

• Дошао је и у сукоб са римским папом

• Због тога је дошло до побуне крупног племства

• 1215.год. био је принуђен да изда Велику повељу слобода (Magna Carta Libertatum)

• Повељом је утврђено да су сви слободни људи заштићени од самовоље власти

• Краљу је забрањено да уводи и повећава порезе без сагласности сталежа

• Издавањем повеље је призната премоћ закона у односу на владара

• За контролу спровођења повеље изабран је Велики савет од 25 племића

• Из Великог савета, средином 13.века настаје парламент

• 1265.год. Симон де Монфор је на заседање Великог савета позвао по два представника сваког града и округа

• Тада је прихваћено начело: “Оно што се тиче свих, треба да буде од свих одобрено”

• У 14.веку парламент се дели на Горњи дом (House of Lords) и Доњи дом (House of Commonse)

Француска

• Од краја 10.века Француском владају краљеви из династије Капета.

• 987.год. за краља је изабран Хуго Капет• То је време феудалне анархије, Капети владају само

градом Паризом, са околином (краљевски домен)• Стварни извор моћи Капета био је у подршци цркве• Доласком на власт династије Плантагенета у

Енглеској, енглески краљеви су имали велике поседе у Француској, знатно веће од поседа француских краљева

• Почетком 13.века краљ Филип II Август проширио је власт француских краљева, поразивши код Бувина 1214.год. краља Џона Без Земље, којег је подржавао немачки цар Фридрих II.

Филип II Aвгуст

(1165-1223)

Краљ Француске

1180-1223

• За време његових наследника спроведена је централизација државе

• Краљ Луј IX Свети основао је централни краљевски суд у Паризу

• Краљ Филип IV Лепи је дошао у сукоб са папом, почетком 14.века

• Папа Бонифације VIII му је забранио да убира порезе од свештенства

• 1302.год. он је сазвао Скупштину државних сталежа (племство, свештенство и грађанство), да би добио подршку за сукоб са папом

• Наследник папе Бонифација VIII, папа Климент V је под притиском морао да пренесе папско седиште у град Авињон у Француској, то је период Авињонског ропства папа (1309-1378), то је период у којем су римске папе потпуно зависне од воље француских краљева.

• Филип је 1306.год. протерао Јевреје из Француске и отео им имовину, а 1307.год. је под изговором исповедања јереси, извршио покољ темплара

• Жак де Моле,• 23 и последњи велики

мајстор реда темплара• Ухапшен 1307.год, а

спаље на ломачи 1314.год.

• Папа Климент V је 1312.год. формално забранио ред

• Горећи на ломачи проклео је и папу и краља Филипа IV Лепог, који су обојица умрли у року од годину дана

• Базилика Сен Дени, у којој је сахрањена већина француских краљева, до 1789.год. само три краља нису ту сахрањена

• Сен Дени је јужно предграђе Париза

Стогодишњи рат

• 1328.год. изумрла је династија Капета, на власт је дошла династија Валоа.

• Енглески краљ Едвард III је сматрао да по сродству са Капетима има право на француски престо

• То је довело до Стогодишњег рата (1337-1453)

• Рат је имао неколико фаза и вођен је са променљивим успехом

• У првој фази Енглези су нанели два тешка пораза Французима:

• 1346.год. у бици код Кресија

• 1356.год. у бици код Поатјеа

Битка код Кресија

• Сматра се крајем епохе витезова и почетком модерних начина ратовања

• 1348.год. у читавој Европи избила је тешка епидемија куге, познате као “црна смрт”, која је утицала и на ток рата

• Крајем 14.века Французи су успели да се опораве и да потисну Енглезе, избегавајући велике битке

• Почетком 15.века Енглези поново преузимају иницијативу

• 1415.год. нанели су тежак пораз Французима у бици код Азенкура, Енглези заузимају велики део Француске, укључујући и Париз

• Бургундијски војвода ступио је у савез са Енглезима

• Тешке борбе вођене су око града Орлеана. • Јованка Орлеанка је тврдила да ју је Бог

одредио да протера Енглезе; она је подигла борбени морал краљу и војницима код Орлеана, тако да су Енглези одустали од опсаде

• Енглези су је на превару ухватили и погубили • То је био почетак преокрета у рату,

бургундијски војвода мења страну и прелази на страну француског краља

• Рат је завршен 1453.год поразом Енглеске

Последице рата

• Историјски је значајан по увођењу нових тактика и оружја

• Напуштен је систем феудалних армија, чију основу чине тешко оклопљени витезови

• По први пут настају професионалне стајаће војске

• Рат је делимично имао и карактер француског грађанског рата (бургундијски војвода се бори на страни Енглеза)

Нова оружја

• Појављују се бројна нова оружја• Енглески (велшки) дугачки лук, са

великим дометом (ефикасан против војске витезова)

• Крајем 14.века у употребу улазе пушке и топови

• Захваљујући појави нових оружја и промени структуре војске, племство губи свој некадашњи значај

• Рат је разорио Француску, али је ојачао француски национализам и убрзао претварање Француске у централизовану монархију

• У Енглеској је дошло до грађанског рата између династија Јорк и Ланкастер, познатог као “Рат ружа”(1455-1485)

• Рат је завршен битком код Босворта 1485.год, у којој је погинуо последњи краљ из династије Јорк, Ричард III

• Власт у Енглеској преузима династија Тјудор

Немачка

• У првој половини 12.века Немачком влада династија Хоенштауфен (војводе Швапске)

• Најзначајнији владар те династије био је Фридрих Барбароса (1152-1190)

• Он је настојао да учврсти власт у борбама против немачких великаша и побуњених италијанских градова.

• Његов главни противник у Немачкој био је саксонски војвода Хенрих Лав

• Италија се у 12.веку састојала из три одвојене политичке целине

• Северна Италија је припадала Светом римском царству

• У средишњем делу Апенинског полуострва налазила се Папска држава

• На југу се налазила Краљевина Сицилија

• Током 11. и 12.века северноиталијански градови су искористили сукобе царева и папа и скоро потпуно се осамосталили.

• Заузимањем градске околине, формиране су мале независне републике (Сијена, Фиренца, Милано)

• У њима су се развијали банкарски послови, трговина, текстилна индустрија; Венеција и Ђенова су били главни трговачки посредници између истока и запада.

Грб Хоенштауфоваца

• Фридрих Барбароса(1122-1190)

• Како би се одбранили од царских претензија, северноиталијански градови су се уз помоћ папе удружили 1167.год. у Ломбардијску лигу.

• Фридрихова војска је доживела пораз од италијанских градова 1176.год. у бици код Лењана, након чега је Барбароса морао да призна аутономију северноиталијанских градова, који су добили право да сами бирају своју градску власт.

• У време династије Хоенштауфен Немачка је колонизовала источна подручја, ретко насељења западним Словенима, спроводећи постепену германизацију ових подручја.

• 1226.год. тевтонски витешки ред је покорио и покрстио Прусе

• Хоенштауфовци су крајем 12.века постали и краљеви Сицилије

• Након изумирања лозе Хоенштауфен, у периоду 1254-1273.год. у историји Немачке траје период interregnuma,међувлашћа, који је трајао до избора Рудолфа Хабсбурга за немачког цара.

• Хабсбурзи су били пореклом из Швајцарске; Рудолф је 1278.год. прикључио Аустрију породичним поседима, победивши чешког краља Отокара Пшемисла, који га није признао за немачког цара.

Грб Хабсбурга

• У другој половини 14.века и првој половини 15.века царством је владала династија Луксембург

• Најзначајнији владар те династије био је Карло IV, немачки цар и чешки краљ

• Он је 1356.год. издао Златну булу, којом је дефинисан избор цара, цара је бирало седам “кнежева изборника”

• Средином 15.века Хабсбурзи поново постају немачки цареви и на том месту ће остати све до пропасти Светог римског царства 1806.год.

• Моћ Хабсбурга није почивала на царској титули, већ на обједињавању великог броја држава и покрајина под непосредном влашћу