Народна банка Србије

Mакроекономскa кретања и мере монетарне политике

- стање и перспективе –

септембар 2012. године

Народна банка Србије

Карактеристике актуелних макроекономских кретања

2

• Основне карактеристике:• Висок фискални дефицит и растући јавни дуг;• Неповољни екстерни услови: светска криза и криза јавног дуга у ЕУ, турбулентна кретања

на светским тржиштима;• Неповољни метеоролошки услови: погоршање енергетског биланса и биланса хране.

• Основне последице на економију Србије:• Редукција економског раста, запослености и агрегатне тражње уз задржавање високог

спољнотрговинског и текућег дефицита платног биланса;• Недовољна спремност за улагања у Србију и тешкоће у финансирању текућег дефицита

платног биланса и државе;• Притисци на домаћа финансијска тржишта, посебно депрецијацијски;• Раст инфлације по основу раста цена хране, регулисаних цена и претходне депрецијације;• Јачање ризика по финансијску стабилност.

• Основне карактеристике економске политике у наредном периоду:• Смањење експанзивности фискалне политике: редукција дефицита, са приходне и расходне

стране, са циљем враћања јавног дуга у оквире утврђене фискалним правилима;• Промене у рестриктивности монетарне политике у највећој мери зависно од инфлационих

очекивања;• Структурне политике са нагласком на јачање доприноса нето извоза економском расту;• Посебна пажња се мора посветити финансијској стабилности.

Народна банка Србије Економска активност: благи раст БДП-а у Т3

3

Графикон 1. Кретање БДП-а

(десезонирано, I 2006=100)

• Економска активност у Србији је погођена кризом у зони евра.

• Након пада у Т1 2012. од 0,6%, БДП је у Т2 забележио раст 0,7%.

• У Т3 очекујемо благи раст БДП-а од 0,1% дсз.

95

100

105

110

115

III2006.

I III2007.

I III2008.

I III2009.

I III2010.

I III2011.

I III*2012.

Србија ЕУ*Процена НБС

Народна банка Србије

Економска активност: пословни и радни услови и очекивања

4

• Сви сектори и даље перципирају тренутне пословне и радне услове као негативне.

• Сектор привреде очекује краткорочни раст производње и промета.

Графикон 2. Биланси оцена пословних/радних услова

у Србији*

Графикон 3. Биланси очекивања у погледу кретања производње

и промета – сектор привреде*

-64,7

-72,6

-100,0

-45,4

-120

-100

-80

-60

-40

-20

0

20

11 12 12012.

2 3 4 5 6 7 82012.

Финансијски сектор Привреда

Синдикати Становништво

*Израчунавају се као разлика пондерисаних учешћа испитаника који сматрају да се пословни/радни услови побољшавају и оних који сматрају да се погоршавају.Вредност изнад нуле указује на побољшање, а испод на погоршање.

Извор: Ipsos

10,6

41,7

-20

0

20

40

60

80

11 12 12012.

2 3 4 5 6 7 82012.

Производња/промет - 3 месецаПроизводња/промет - 6 месеци

* Израчунавају се као разлика учешћа предузећа која очекују раст производње/ промета и оних која очекују пад, пондерисаних пословним приходима. Вредност изнад нуле указује на раст, а испод нуле на пад.

Извор: Ipsos

Народна банка СрбијеЕкономска активност: раст БДП-а у 2012. -0,5%,

а у 2013. 2,5%

5

Графикон 4. Пројекција раста БДП-а (из августовског ИоИ)

(међугодишње стопе, у %)

• Пројекција за 2012. је ревидирана услед изузетно лоше пољопривредне сезоне (ефекат ниже пољопривредне производње на БДП је 1,0 п.п).

• У 2013. години очекујемо раст од око 2,5%, пре свега по основу ниске базе у пољопривреди (ефекат +1,0 п.п) и раста производње у аутомобилској и пратећим индустријама (ефекат око +1,0 п.п).

• Претпоставке: опоравак економске активности код спољнотрговинских партнера и фискална консолидација.

-4

-2

0

2

4

6

8

II2010.

IV II2011.

IV I2012.

IV II2013.

IV II2014.

Народна банка СрбијеЕкономска активност: потенцијална екстерна

тражња

6

Пpoцена привредног раста по земљама (%)

2012 2013 2012 2013 2012 2013 2012 2013

Албанија 1,5 2,9 1,5 2,9 0,5 1,7 - -

Немачка* 0,9 1,2 0,8 1,0 1,0 1,4 0,7 1,7

Бугарска 0,8 2,0 0,8 2,0 0,8 1,5 0,5 1,9

БиХ -0,1 1,4 -0,1 1,4 0,0 1,0 - -

Македонија 1,6 2,5 1,6 2,5 2,0 3,2 1,7 2,5

Црна Гора 0,2 1,5 0,4 2,0

Ев розона* -0,5 0,3 -0,5 0,2 -0,3 0,7 -0,3 1,0

Румунија 0,9 2,0 0,9 2,0 1,5 3,0 1,4 2,9

Слов енија -0,9 0,8 -0,9 0,8 -1,0 1,4 -1,4 0,7

Хрв атска -1,2 0,8 -1,2 0,8 -0,5 1,0 -1,2 0,8

И талија* -2,1 -0,5 -2,2 -0,6 -1,9 -0,3 -1,4 0,4

И зв ор:Consensus Forecast , MMF Outlook Sept 2012, Eurostat

* MMF Outlook Update, Sept 2012

CF авг. CF септ. MMФ апр. Eurostat

Народна банка Србије Економска активност: извори раста БДП-а

7

Графикон 5. Доприноси годишњем расту БДП-а

(у процентним поенима)

5,4

3,6

5,4

3,8

-3,5

1,01,6

-0,5

2,5

-16

-12

-8

-4

0

4

8

12

16

20

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.* 2013.*

Нето извоз

Државна потрошња и инвестиције

Приватне инвестиције

Приватна потрошња

БДП

* Процена НБС

• Раст у 2013. ће бити вођен нето извозом, услед експанзије извозних сектора (доприноси компоненти: C -0,4 I +1,3 G -0,7 NX +2,3).

Народна банка СрбијеЕкономска активност: промене у структури

употребе БДП-а

8

Графикон 6. Структура БДП-а

(у %)

• Смањење удела потрошње и раст нето извоза.

79,4 79,9 78,3 76,1 75,7 73,4

-26,3

-18,1 -15,6 -17,4 -16,0 -13,3

-40

-20

0

20

40

60

80

100

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.* 2013.*

Приватна потрошња Приватне инвестиције Државна потрошња и инвестиције Нето извоз

* Процена НБС

Народна банка СрбијеСпољнотрговинска активност: нижа

покривеност увоза извозом

9

• Покривеност увоза извозом порасла је са око 45% у периоду пре кризе 2008. на 59,3% у јулу (мерено 12-месечним покретним просеком).

• Извоз је тренутно 13,5% изнад преткризног нивоа, а увоз испод 13,6%.

Графикон 7. Робна размена

(десезонирани подаци у еврима, 2008=100)

30%

40%

50%

60%

70%

60

80

100

120

140

1 3 5 72008.

9 11 1 3 5 72009.

9 11 1 3 5 72010.

9 11 1 3 5 72011.

9 11 1 3 5 72012.

Извоз, л.с. Увоз, л.с. Покривеност увоза извозом*, д.с.

*12-месечни покретни просеци

Народна банка Србије

Платни биланс: могућности финансирања текућег дефицита

10

• Раст текућег дефицита платног биланса и мање могућности његовог екстерног финансирања.

Графикон 8. Покриће дефицита платног биланса

(у млрд. евра)

7,1

2,1

1,9

2,8

3,1

-4,0

-2,0

0,0

2,0

4,0

6,0

8,0

2008 2009 2010 2011 2012

Капитални рачун Званичне резерве

Остале инвестиције Директне и портфолио инвестиције, нето

Дефицит текућег рачуна

Народна банка СрбијеФискална кретања: средњорочно неодржив

дефицит (1/2)

11

Графикон 9. Консолидовани приходи, расходи и резултат•(% БДП-а)

• Учешће консолидованог буџетског дефицита у БДП-у износило је око 5,0% у 2011, док очекивани дефицит у 2012. износи око 6,7%, што значајно прелази ниво од 4,25% БДП-а који је договорен са ММФ-ом.

• Висок дефицит у П2 2012. последица је високог раста капиталних расхода, субвенција и расхода за куповину добара и услуга.

• Србији је неопходна значајна консолидација у 2013. години.

-10.0

-8.0

-6.0

-4.0

-2.0

0.0

2.0

4.0

6.0

8.0

10.0

30

35

40

45

50

55

60

II2007.

IV II2008.

IV II2009.

IV II2010.

IV II2011.

IV II2012.

Фискални резултат, д.с. Приходи, л.с. Расходи, л.с.

Народна банка СрбијеФискална кретања: средњорочно неодржив

дефицит (2/2)

12

Графикон 10. Јавни дуг*

(млрд EУR)

(

• На крају Т2 2012. јавни дуг износио је 15,3 млрд. EУР (или 54,7% БДП-а), што представља раст од око 3,3 млрд. ЕУР у односу на крај 2010.

• Јавни дуг Србије је нижи него у многим земљама Европе, али изнад границе дефинисане фискалним правилима од 45%.

• Очекујемо да ће фискална консолидација довести прво до заустављања раста, а потом и до смањивања удела јавног дуга у БДП-у

0

10

20

30

40

50

60

0

2

4

6

8

10

12

II2008.

IV II2009.

IV II2010.

IV II2011.

IV II2012.**

Спољни, л.с. Унутрашњи, л.с. % БДП-а, д.с.

* Статистика јавног дуга укључује државне ХоВ по тржишној вредности од новембра 2011. У складу са том методологијом НБС је израдила процену стања јавног дуга пре промене методологије.**Процена НБС

Народна банка Србије Кретања на девизном тржишту

13

70

80

90

100

110

120

130

140

2 4 6 82008.

10 12 2 4 6 82009.

10 12 2 4 6 82010.

10 12 2 4 6 82011.

10 12 2 4 6 82012.

Румунија Мађарска Пољска Турска Србија

Графикон 11. Кретање курсева одређених националних валута према евру

(Т2 2010=100)

Народна банка Србије Кредитна активност: успоравање раста

14

3,8

4,8

4,7

-5

0

5

10

15

20

25

30

1 3 5 72009.

9 11 1 3 5 72010.

9 11 1 3 5 72011.

9 11 1 3 5 72012.

Кредити привреди Укупни домаћи кредити Кредити становништву

* По искључењу ефеката промене девизног курса

Графикон 12. Реална потраживања банака по кредитима*

(мг стопе, у %)

Народна банка Србије

Инфлација: од јула 2012. године изнад горње границе дозвољеног одступања од циља

15

• Међугодишња инфлација је у августу наставила бржи раст него што се очекивало и други месец за редом се нашла изнад горње границе дозвољеног одступања од циља (5,7%).

• Месечна инфлација у августу износи 1,6% и у највећој мери је последица раста цена непрерађене хране (пре свега раста цена свежег меса, и сезонски неуобичајеног воћа и поврћа), раста цена цигарета, као и нафтних деривата.

• У августу је ИПЦ без енергије, хране, алкохола и цигарета трећи месец за редом изнад горње границе дозвољеног одступања од циљa. Раст ових цена је пре свега опредељен кретањем цена увозних производа, као и производа чије се кретање цена директно усклађује са девизним курсом.

7,9

6,7

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

12009.

3 5 7 9 11 12010.

3 5 7 9 11 12011.

3 5 7 9 11 12012.

3 5 7

Потрошачке цене ИПЦ без хране,енергије, алкохола и цигарета

Графикон 13. Кретање инфлације

(мг стопе, у %)

Народна банка СрбијеИнфлација: узрок актуелног раста су

поскупљења хране

16

• Инфлација је у августу 2012. године износила 7,9%. Расту од 5,3 п.п. у односу на април 2012. године, највише је допринео раст цена хране од 4,1 п.п. (око 76,7%).

• Са графикона се јасно види да је волатилност цена у Србији у највећој мери вођена ценама хране, а последњих месеци све више и регулисаним ценама.

Графикон 14. Доприноси мг инфлацији по компонентама

(мг стопе, п.п)

0,6 0,7 0,7

3,20,6 1,2

2,7

2,0

2,6

6,4

1,2

1,8

1,8

-1,9

1,6

14,7

2,7

7,9

-2

0

2

4

6

8

10

12

14

16

12010.

2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 12011.

2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 12012.

2 3 4 5 6 7 8

Цене нафтних деривата Регулисане ценеЦене непрехрамбених производа и услуга Цене прехрамбених производаЦене воћа и поврћа ИПЦ инфлацијаИнфлациони циљ Дозвољено одступање

Народна банка СрбијеИнфлација: виша инфлационих очекивања али

и неизвесност (1/2)

17

2

4

6

8

10

12

14

16

82012.

9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 82013.

*Агенција Ipsos од новембра 2011.

Финансијски сектор Привреда Синдикати

Становништво Циљана стопа инфлације Дозвољено одступање

Графикон 15. Инфлациона очекивања по секторима

(Gallup/Ipsos*)

Народна банка СрбијеИнфлација: виша инфлационих очекивања

али и неизвесност (2/2)

18

92012.

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 92013.

0

2

4

6

8

10

12

14

Инфлациона очекивања финансијског сектора - медијанаЦиљана стопа инфлацијеДозвољено одступањеИспитаници

Извор: Bloomberg, НБС.

112012.

12 1 2 3 4 5 6 7 82013.

0

2

4

6

8

10

12

14

Инфлациона очекивања финансијског сектора - медијанаЦиљана стопа инфлацијеДозвољено одступањеИспитаници

Извор: Ipsos, НБС.

Графикон 16. Дисперзија инфлационих очекивањаГрафикон 17. Дисперзија инфлационих очекивања

Народна банка СрбијеИнфлација: НБС очекује наставак раста мг

инфлације у наредном периоду

19

Графикон 18. Пројекција инфлације (ИоИ, август 2012.)

(мг.стопе, у %)

0

2

4

6

8

10

12

14

16

62011.

9 12 3 62012.

9 12 3 62013.

9 12 3 62014.

• Очекујемо да ће инфлација у наредном периоду расти и да ће максималну вредност достићи у П1 2013. године, пре свега због трошковних притисака на произвођаче хране, депрецијације из претходног периода и бржег раста регулисаних цена.

• Повратак инфлације у границе дозвољеног одступања од циља очекујемо крајем 2013. године.

• Ризици пројекције везани су за кретање цена хране и дешавања у међународном окружењу.

Народна банка Србије

Економска и монетарна полититика у наредном периоду – изазови и могућности

20

• Фискална консолидација:

• Смањење расхода државе (мањи приходи становништва по основу зарада и пензија, нешто већи по основу социјалних давања; мањи издаци државе куповину роба и услуга);

• Повећање прихода (ПДВ, порез на добит…);• Смањење задуживања државе на домаћем и екстерном тржишту.

• Очекивани резулатати фискалне консолидације: поступно и контролисано смањење дефицита и задужености државе, повољнија премија ризика, извесније финансирање екстерног дефицита, мањи притисак на девизно тржиште…

• Структурне политике Владе

• Монетарна политика:

• Рестриктивност у складу са инфлаторним притисцима и потребом постизања средњорочних циљева;

• Смањење волатилности појединих компоненти инфлације, јачање кредибилитета и стабилнија реакција монетарне политике.

• Макроекономска и финансијска стабилност од пресудног значаја.

Народна банка Србије

21

Хвала на пажњи