Web viewСлика приказује: а) колико воде има у човечијем телу. б) да је дечак обукао тамне панталоне
Колико Је Ведрина Живота Угрожена и Опседнутост Њоме...
3
Колико је ведрина живота угрожена и опседнутост њоме присутна, сведо- чи иесма „Коњ”. Гоњен бичем, коњ јури путем („осам ногу има”) и вуче терет, на- тсран присилом и агресијом човека („Између вилица / Човек му се настанио”). Тиме је нарушено природно стање у коме се једино може осмислити биће коња. Првобитна побуна против присиле, оне људске, доживљена је као грубо иску- ство („Тада је губицу раскрвавио / Хтео је / Да прегризе ту стабљику кукуруза”). Због онога што га је задесило и због трауматичног искуства, остала је само „туга у очима лепим”. Круг и његово везивање за тугу и пут којим ходи упућује на без- излаз и сизифофско истрајавање („Јер друм краја нема / А целу земљу треба / За собом вући”). О присили и опседнутости ведрином до њеног најмањег трачка го- вори и песма „Кестен”. Кестен, заробљен бетоном и асфалтом, доживљава уте- скобљеност свога трајања јер је отргнут из аутентичне, исконске природе. Њего- во лишће су „зелене новчанице” које улица испија (лишено је сокова). Уместо правих гнезда, у крошњи носи гнезда од пиштаљки и сирена. Једино кореном, не- спутаним, доживљава авантуру, носећи сан о бекству из такве тескобе. Али, сва- ког јутра, оно је ипак ту, без изгледа на икакву промену. И кестен је антропомор- физован, понаша се као људско биће: има прсте, живи од пустоловина, има дивне успомене, искрада се из града (живи неки ноћни живот) и поново се враћа „у др- воред на своје место”, у стање које му је човек наменио. Analiza, obično osam nogu ima, to znači da je konj u trku, kada stoji on je na četiri noge a kada trči zbog iluzije se stvara slika da konj ima osam nogu. To je karakteristično za Popinu poeziju, on hoće uvijek da nas iznenadi nečim novim, to je slika običnog konja koji trči ali Popa mu pridodaje još četiri noge što zaista čini ovu sliku posebnom. Ovo "obično" mijenja situaciju jer obično ima 4 noge a u trku 8 nogu. Između vilica nastanio mu se čovjek, to znači da je konj ukroćen i da sad čovjek gospodari sa njim. Jer kad čovjek vodi konja drži ga za dio metala koji mu je stavio u vilicu. Tada je gubicu raskrvario, znači da je pokušao da se pobuni protiv, ali nije uspio, htio je da pregrize daj metal (stabljiku kukuruza) koja je bila u njegovim ustima. Popa kaže da je davno to bilo, time naglašava da je dosta vremena prošlo a samim tim da se konj privikao na svoju sudinu. U ocima lepim.. sada čisti opis konja i njegove situacije, opet ponavljanje da je konja neko zauzdao a parabola toga jeste da je i čovjeka neko zauzdao. Drum kraja nema, znači da nikada neće doći do kraja druma, a toliko ima da radi i da za sobom vuče, ostaje mu samo da pati, i čovjeku i konju.
description
D
Transcript of Колико Је Ведрина Живота Угрожена и Опседнутост Њоме...
Колико је ведрина живота угрожена и опседнутост њоме присутна, сведо- чи иесма „Коњ”. Гоњен бичем, коњ јури путем („осам ногу има”) и вуче терет, на- тсран присилом и агресијом човека („Између вилица / Човек му се настанио”). Тиме је нарушено природно стање у коме се једино може осмислити биће коња. Првобитна побуна против присиле, оне људске, доживљена је као грубо иску- ство („Тада је губицу раскрвавио / Хтео је / Да прегризе ту стабљику кукуруза”). Због онога што га је задесило и због трауматичног искуства, остала је само „туга у очима лепим”. Круг и његово везивање за тугу и пут којим ходи упућује на без- излаз и сизифофско истрајавање („Јер друм краја нема / А целу земљу треба / За собом вући”). О присили и опседнутости ведрином до њеног најмањег трачка го- вори и песма „Кестен”. Кестен, заробљен бетоном и асфалтом, доживљава уте- скобљеност свога трајања јер је отргнут из аутентичне, исконске природе. Њего- во лишће су „зелене новчанице” које улица испија (лишено је сокова). Уместо правих гнезда, у крошњи носи гнезда од пиштаљки и сирена. Једино кореном, не- спутаним, доживљава авантуру, носећи сан о бекству из такве тескобе. Али, сва- ког јутра, оно је ипак ту, без изгледа на икакву промену. И кестен је антропомор- физован, понаша се као људско биће: има прсте, живи од пустоловина, има дивне успомене, искрада се из града (живи неки ноћни живот) и поново се враћа „у др- воред на своје место”, у стање које му је човек наменио.Analiza, obično osam nogu ima, to znači da je konj u trku, kada stoji on je na četiri noge a kada trči zbog iluzije se stvara slika da konj ima osam nogu. To je karakteristično za Popinu poeziju, on hoće uvijek da nas iznenadi nečim novim, to je slika običnog konja koji trči ali Popa mu pridodaje još četiri noge što zaista čini ovu sliku posebnom. Ovo "obično" mijenja situaciju jer obično ima 4 noge a u trku 8 nogu. Između vilica nastanio mu se čovjek, to znači da je konj ukroćen i da sad čovjek gospodari sa njim. Jer kad čovjek vodi konja drži ga za dio metala koji mu je stavio u vilicu. Tada je gubicu raskrvario, znači da je pokušao da se pobuni protiv, ali nije uspio, htio je da pregrize daj metal (stabljiku kukuruza) koja je bila u njegovim ustima. Popa kaže da je davno to bilo, time naglašava da je dosta vremena prošlo a samim tim da se konj privikao na svoju sudinu. U ocima lepim.. sada čisti opis konja i njegove situacije, opet ponavljanje da je konja neko zauzdao a parabola toga jeste da je i čovjeka neko zauzdao. Drum kraja nema, znači da nikada neće doći do kraja druma, a toliko ima da radi i da za sobom vuče, ostaje mu samo da pati, i čovjeku i konju.
Ciklus pesama Spisak Vaska Pope je slikovito i emotivno, beleženje tragičnosti, gubljenja slobode u savremenom svetu, ali i pesnička analiza granice između mogućnosti i realiteta, slobode i neslobode. Pesma Konj je jedna od najpoznatijih pesama iz ovog ciklusa. Kroz sudbinu konja Vasko Popa slika i sudbinu svih živih bića na Zemlji.
Pesma Konj simbolično slika tragiku, nesporazum i večni antagonizam u svetu, u kome uvek postoji neko ko je ugrožen.
Konj gonjen bičem juri putem, "osam nogu ima". On u kasu, u trku vuče svoj teret prisilom čoveka, jer "izneđu vilica čovek mu se nastanio". I upravo time čovek je narušio prirodno stanje, slobodu konja i njegovu sreću. Nekada davno konj je pokušao da se pobuni protiv ljudske prisile, "hteo je da pregrize tu stabljiku kukuruza". Njegova pobuna se završila porazom. Doživeo je svoju pobunu kao grubo iskustvo, jer "tada je gubicu raskrvavio". Zbog onog što mu se desilo, ostala mu je samo "tuga u očima lepim". Poraz se završava apatičnošću i konj mora da vuče teret svog postojanja. Poslednji stihovi pesme ukazuju na bezizlaznost i Sizifovu istrajnost konja, "jer drum kraja nema, a celu zemlju treba za sobom
vući". Naslućuje se i pomirljivost sa sudbinom, ali i strah od života pod teretom i u ropstvu koji mu predstoji. Dužnost postaje njegova nepromenjiva sudbina.
Tragičnost sudbine konja je u tome što se od njega traži i više nego što može, da ima osam nogu, da se kreće drumom bez kraja, i da za sobom vuče celu zemlju. Pesma asocira na bezizlaznost, jer ovde je naznačena sudbina koja ukazuje na nemogućnost ostvarivanja u životu. Tako konj u istoimenoj pesmi Vaska Pope postaje simbol za patnju i sizifovsko u ovom svetu. Život se doživljava kao ograničenost, nekim i nečim što ugrožava sreću i spokojstvo čoveka.Analiza: “osam nogu ima” – slika konja u galopu, kasu. I ovde je vedrina zivota ugrozena i vidi se neka opsednutos njome u tuzi za njom. Konj je gonjen putem, u trku vuce svoj teret prisilom coveka i njegovom agresijom. I upravo time je naruseno prirodno stanje, bas kao i u pesmi Patka.Pesma asocira na bezizlaznost, jer kada je pokusao da se pobuni stekao je grubo iskustvo (raskrvario je gubicu). U pesmi se naslucuje i pomirljivost sa sudbinom, ali i strah jer “celu zemlju treba za sobom vuci” – tj predstoji mu ceo zivot pod teretom i u ropstvu.Konj je definitivno metafora za covjeka i njegov zivot. Preciznije da se izrazim, seljaka coveka koji svojom krvlju(bukvalno) zaradjuje mrvu hljeba dok ga veleposjednici bicuju(imalo je i toga)... Najvise se prepoznaje u zatvorenom krugu tuge, tuge koju mora da trpi zbog nedaca zivotaOva pesama je vise o coveku nego o konju.Konj je potcinjen covekom, on je pokusao tog ropstva da se oslobodi ali nije uspeo (raskrvario gubicu). Ima osam nogu jer mora da nosi i sebe i coveka i sve oko sebe da podnese. A u ocima lepim tuga mu se nastanila upravo zbog takvog zivota. :)Kakav je Popin konj? Možete li opisati njegov izgled? Da li je to „običan" konj? Na šta Popa stavlja akcenat, šta želi da istakne?- Pođimo od prvih stihova: zašto konj ima osam nogu? Šta Popa ovim sugeriše?- Razmislite na šta ukazuju stihovi „između vilica čovek mu se nastanio sa svoje četiri strane sveta"? Kakav je taj čovek tako široko nastanjen između vilica konja?- Kakav je bio ishod otpora i kojom stilskom figurom je iskazan? (naredni stihovi)- Razmislite o simbolici „kruga"! U stihovima: „U očima lepim/Tuga mu se zatvorila/U krug" na koji je način predsavljena tuga konja? Kakva je ta tuga? Zašto je zatvorena u krug?- Šta simbolizuju stihovi „Jer drum kraja nema"? Pokušaj da preformulišeš ovaj stih! Čega je simbol beskrajni „drum"?- Šta sugerišu poslednji stihovi: „A celu zemlju treba/Za sobom vući"? Kako je predstavljen udes konja i veličina njegovog tereta?- Da li je sudbina konja kojeg je čovek upregao slična čovekovoj sudbini? Obrazloži!- Razmisli o sličnosti i razlikama sudbine konja i čoveka! Da li je sudbina konja ujedno i sudbina svih živih bića na zemlji? Obrazloži!- Razmislite zašto naziv ciklusa iz kojeg je ova pesma glasi „Spisak"? Ko upravlja predmetima sa „spiska"? Da li to ukazuje na to da je i čovek na jednom univerzalnijem „spisku" samo jedan od predmeta kojim se upravlja?- Čega je sve simbol konj? Razmisli i navedi što preciznije formulacije!konji su zaista simbol dominacije, istrajnosti, slobode, mudrosti, znanja, brzine, ali i trijumfa! A ukoliko vam nešto od navedenog nedostaje u životu, za početak nabavite jednu potkovicu koja je oduvek predstavljala simbol sreće i zaštite. Npr:pegaz,jednorog...
