Завршни рад

УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Оцена индекса мултипликације код Жилавке (Vitis vinifera L.) и дивље руже (Rosa canina L.)

узгојених in vitro

Стефан Клинцов

Завршни рад

Бањалука,2011

УВОД

• Култура биљног ткива је постала саставни деоистраживања оплемењивања пољопривредних,хортикултурних, дрвенастих биљака и важан деотехнологије биљака.

• Микропропагација је поступак у којем се закултивисање користе искључиво изданци стаблаосовинског порекла, значи вршни и пазушни пупољци.

• Микропропагација као једна од in vitro техника јенашла највиши ниво практичне примене у воћарству каометода вегетативног размножавања.

Историјски преглед културе ткива

1902. Први покушај културе биљног ткива (Haberlandt)

1922. Култура in vitro кореновиг вршка (Robbins, Kotte)

1934. Прва успешна култура ткива, трајна култура корена прадајза (White)

1962. Oбјављен је медијум MS (Murashige i Skoog)

1977. Успешна интеграција Т-ДНК из плазмида Ti у биљке (Chilton i sar.)

Дивља ружа (Rosa canina L.)и винова лоза(Vitis vinifera L.)

Дивља или пасја ружа (Rosa caninaL.)је биљка из породице Rosaceae.Расте у висину 2 до 3 m као разгранатигрм са обраслим бодљикама према доле.

Винова лоза (Vitis vinifera L.)јевишегодишња биљка која припада

фамилијиVitaceae. Винова лоза има јаснодиференциране вегетативне и

генеративнеоргане.

Технике културе in vitro

Култура ткива је као основни циљ имала добијање инеограничено дуго одржавање ткива у недиференцираном стању

Култура ембриона - ембрион недовљно развијен.

Култура коренова – коренови су изоловани и култивисани санамером да се културе могу неограничено дуго одржавати

Фазе микропропагације

1. Прикупљање материјала за микропропагацију

2. Површинска стерилизација

3. Обрада материјала

4. Иницијалне културе

5. Мултипликација изданака

6. Издуживање изданака

7. Ожиљавање

8. Адаптација

Предности микропропагације

• Велики број клонова

• Здраве биљке

• Биљке спремне за даљи развој

• Једина изведива метода регенерације генетски модификованих ћелија или ћелија након спајања протопласта, корисна код стерилних биљака које не дају витално семе

• Неке биљке врло ситног семена се најуспешније узгајају in vitro техником

Недостаци микропрапагације

• Врло скуп поступак

• Осетљивост микроклонираних биљака

• Не могу се све биљке успешно размножавати културом ткива

• Регенеративна способност може да се изгуби

након одређеног броја супкултивирања

• Код узгоја in vitro ниво етилена и угљен – диоксида се може повећати на неприхватљив ниво, што доводи до развоја биљака лошег квалитета

Циљ рада

У раду су праћени параметри успешностиуспостављања асептичне културе:проценат почетних експлантата који јеконтаминиран,некротирао,иницираолисну розету,као и индексмултипликације.

Иницијација розете

Пупољци величине 0,5–0,8 cm су постављанина базалном медијумуMurashige и Skoog(1962)–MS медијум са• 2.0 g 6–бензиламинопурин (ВАР); • 0.5 g индол–ß–бутернакиселина(IBA);• 7 g агарa и• 20 g сахарозe.

Раствор Минерлане материје mg / l

МАКРОЕЛЕМЕНТИ

NH4NO3 1650

KNO3 1900

CaCl27H2O 655

MgSO47H2O 370

KH2PO4 170

IK 0.83

МИКРОЕЛЕМЕНТИ

H3BO3 6.20

MnSO4H2O 16.90

ZnSO47H2O 8.6

NaMoO2H2O 0.25

CuSO45H2O 0.025

CoCl26H2O 0.025

ГВОЖЂЕFeSO47H2O 27.80

Na2EDTA2H2O 37.30

Састав MS медијума (1962)

Мултипликација експлантата

По успостављањустерилне културеинициране лиснерозете су пренете на медијум за мултипликацију којије садржавао МЅминералне соли и органски комплексса у mg/l: • ВАР 1,0• IBA 0,1

Услови за гајење културе

Културе су гајене уклиматизованој просторијиса контролисаном температуром (23°С±1°С),фотопериодом (16/8 часова, светлост/мрак) иинтензитетом светлости на површини култура од 8.83Wm¯², обезбеђеним са белим флуоросцентимлампама, јачине 40 W,6500 K.

Резултати са дискусијом

Анализа процента контаминације током 4 пасажа код Жилавке узгојене in vitro

Жилавка Пасаж I II III IV

a

Укупан број инокулираних пупољака 5 20 64 86

bБрој контаминираних 1 0 5 5

C

Проценат контаминације (%) 20.00 0.00 7.81 5.81


Анализа индекса мултипликације током 4 пасажа код Жилавке узгојене in vitro

Жилавка Пасаж I II III IV

a


dБрој иницираних 4 20 59 81

eИндекс мултипликације 0.80 1.00 0.92 0.94


Анализа процента контаминације током 4 пасажа код дивље руже узгојеног in vitro

Дивља ружа Пасаж I II III IV

a


bБрој контаминираних 3 1 0 0

CПроценат контаминације 20 4,17 0.00 0.00


Анализа индекса мултипликације током 4 пасажа код дивље руже узгојеног in vitro

Дивља ружа Пасаж I II III IV

a


dБрој иницираних 12 23 45 87

ЕИндекс мултипликације 0.80 0.96 1.00 1.00

Закључак

Кроз постигнуте резултате код Жилавке (Vitis vinifera L.)видимо да је број контаминираних експлантатанајмањи у другом пасажирању (0.00%), док у трећем имамоповећање процента контаминације (7.81%).

У даљим пасажирањима број контаминираних експлантата,остаје исти, са повећањем инокулираних пупољака.Претпоставка је да би се проценат контаминације кроз даљнапасажирања и даље смањивао индиректно пропорционално бројуинокулираних пупољака.

Код одређивања индекса мултипликације, долазимо до сличнихзакључака. Индек мултипликације је такође највећи у другомпасажу (1.0), а кроз даља пасажирања има тенденцијупораста, па можемо да претпоставимо да ће имати сталнипораст.

Даље у раду, одређиван је проценат контаминацијекод дивље руже (Rosa canina L.).

У овом истраживању смо дошли дозакључка, да се проценат контаминације сбројем пасажирања смањује, тако у првом износи20.00%, док већ у трећем и четвртом је 0.00%. Крозове резултате видимо да је дивља ружа као биљказахвална према микропропагацији.

Што се тиче индекса мултипликације, овај параметаррасте од првог (0.8) ка последњем пасажу (1.0) узчињеницу да се кроз број пасажирања повећавао иброј инокулраних експлантата.

Код поређења резултата код Жилавке идивље руже, видимо да је замикропропагацију Жилавка незнатнозахтевнија, односно да код дивље ружеимамо већи проценат иницираних лиснихрозета.

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

Завршни рад

Documents

Transcript of Завршни рад