УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ НА РАДУ

Мастер академске студије

Управљање ванредним ситуацијама

Семинарски рад

Предмет: Цивилна заштита

Тема: СКЛОНИШТА

Ментор:др Емина Михајловић, ванр. проф

Студент:Станковић Младен бр, инд 11352

НИШ, 2013

Садржај

УВОД............................................................................................................................................. 2

1. СКЛОНИШТА..........................................................................................................................3

1.1 Склоништа за склањање материјалних добара...............................................................4

2. Изградња склоништа............................................................................................................8

2.1 Двонаменска склоништа..................................................................................................10

2.2 Управљање и газдовање склоништима..........................................................................11

2.3 Опремање и одржавање склоништа...............................................................................12

2.4 Коришћење склоништа....................................................................................................16

Закључак.....................................................................................................................................19

УВОД

Решавање проблема заштите становништва, материјалних и културних добара путем склањања свакако спада међу најважније, али и најтеже и најсложеније задатке цивилне заштите, од периода Првог светског рата па све до данашњих дана. Овај проблем се решавао низом превентивних мера, реализованих још пре почетка рата, односно унапред планираних, а масовно и на брзину изведених пред сам почетак или у току вођења рата. Као најважније међу мерама сматрају се: просторно и урбанистичко уређење, прилагођавање постојећих објеката функцијама заштите, дисперзија и премештање становништва и изградња и уређење разних врста склоништа и заклона.

Организација и спровођење мера склањања подразумевају:

- Планирање, изградњууређење, одржавање и организацију коришћења склоништа и заклона

- Склањање путем померања на погоднија места ван угрожених рејона и објекатам где су услови за заштиту повољнији, а у насељу нема довољно склоништа и заклона

Разликују се три основне групе заштитних објеката, и то:

- Заклони,

- Склоништа,

- Двонаменски објекти.

1. СКЛОНИШТА

Према одредбама Правилника о техничким нормативима за изградњу склоништа „...као склоништа за заштиту становништва од ратних дејстава сматрају се затворене просторије које по свом функционалном решењу, конструкцији и облику треба да обезбеде прописну заштиту становништва од ратних дејстава“.

Склоништа требају да пруже заштиту од:

1. Разорних дејстава ваздушно-ударног таласа после експлозије нуклеарних и класичних ратних сретстава;

2. РХБ агенса3. Топлотног зрачења и пожара4. РХБ акцидената у миру

Имајући у виду настојања да се сваком грађанину обезбеди адекватна заштита у стану, на радном месту и на сваком другом месту, склоништа се могу поделити на:

1. Породична склонипта, која се граде као подрумске и друге догодне просторије са армиранобетонским конструкционим елементима

2. Кућна склоништа основне заштите, која се граде у склопу стамбених зграда чија је укупно развијена бруто површина већа до 5000м2, а у склопу зграда мање бруто развијене површине од 5000 м2 граде се склоништа допунске заштите

3. Јавна склоништа у градовима и већим насељима, грађана на местима на којима се окупља већи број грађана

Под јавним склоништима се подразумевају и блоковска склоништа. Као јавна склоништа могу се користити и постојећи комунални, саобраћајни и други инфраструктурни објекти испод површине тла, прилагођени за склањање.

Према корисницима деке се на:

a) Склоништа опште намене

б) Склоништа посебне намене

Склоништа опште намене су објекти за заштиту становништва, која се према ужој намени могу даље поделити на:

- Породична склоништа – за заштиту чланова домаћинства,

- Кућна склоништа – за заштиту станара у згради,

- Блоковска склоништа – за заштиту станара више зграда у других грађана,

- Склоништа предузећа и других организација – за заштиту радника и материјалних добара,

- Јавна склоништа – за заштиту грађана.

Склоништа посебне намене су објекти за заштиту материјалних и културних добара и активности. Склоништа за заштиту материјалних и културних добара деле се према ужој намени на склоништа за:

- Прехрамбене и пољопривредне производе,

- Средства личне потрошње и опреме

- Погонске материјал за гориво

- Санитетски и фармацеутски материјалм

- Културна и архивска добра.

Слика 1. Примери склоништа у подруму стамбених зграда

1.1 Склоништа за склањање материјалних добара

Под материјалним добрима која подлежу обавези склањања подразумевају се материјална и друга добра која служе за подмиривање животних потреба грађана, као и друга материјална и културна добра изузетне научне, историјске, културне и уметничке вредности погодна за преношење и склањање. Склањање материјалних добара у склупу њих и животних намерница све више добија на значају. При уређивању ове заштите

неопходно је материјана средства, робне резерве и покретна културна добра, распоредити у простору, односно извршити њихову сипрерзију. Ова материјална добра склањају се у складишта која су наменски грађена за ове потребе. При дисперзији материјалних добара и њиховом складиштењу неопходно је водити инвентар и евиденцију, у циљу спречавања њиховог неовлашћеног отуђивања и губљења.

Склоништа за заштиту активности такође се могу делити по ужој намени, као што су:

1. Склоништа за руковођење;2. Склоништа за органе цивилне заштите;3. Склоништа за здравство и сличне службе.

Према капацитету, односно броју особа које се могу склонити, склоништа се деле на:

1. Врло мала склоништа, капацитета до 7 особа;2. Мала склоништа, капацитета од 7 до 50 особа;3. Средња склоништа, капацитета од 50 до 100 особа;4. Велика склоништа, капацитета од 100 до 300 особа;5. Врло велика склоништа, капацитета од 300 до 2000 особа.

Према правилнику о техничким нормативима за изградњу склоништа предвиђа се, у зависности од процене угрожености, изградња следећих врста склоништа:

Склоништа допунске заштите, која треба да издрже натпритисак ударног таласа од 50 kPa, имају склонишни простор за максимално 50 људи и могућност проветравања. Ова склоништа представљају прелазни тип заштитних објеката између заклона и склоништа основне заштите.

Склоништа основне заштите, као стални заштитни објекти, треба да издрже натпритисак ударног таласа од 100-300 kPa, имају склонишни. Утврђена су за непрекидни боравак до 200 људи до 7 дана и имају уграђене филтровентилационе уређаје. Ова склоништа обезбеђују оптималан степен заштите.

Склоништа појачане безбедности , као стални заштитни објекти који су отпорни на директан погодак авио-бомбе од малсимално 300 килограма, капацитета су за преко 200 људи и уређена су за непрекидан боравак у њима до 14 дана. Поседују уређаје за допунску обраду ваздуха. Ова склоништа обезбеђујуу максимални степен заштите, њихова отпорност на ваздушни надпритисак редовно је изнад 300 kPa.

Склоништа допунске зашите означавају се знаком у облику равностраног троугла са основом у хоризонталном положају.

Слика 2. Примери склоништа у комерцијалним вишеспратним зградама

Склоништа основне заштите означавају се кругом различито обојеним, тако да је зелена боја намењена за натпритисак до 100 kPa, жута боја за натпритисак од 200 kPa, а црвена боја за натпритисак од 300 kPa.

Склоништа појачане заштите означена су квадратом и обојена зеленом бојом за отпорност од 300 кг, жутом бојом за отпорност од 500 кг а црвеном бојом за отпорност 1000 кг и више,

Склоништа у начелу чине следећи елементи:

1. Просторије и простори, улаз, устава, просторије за боравак, простор тенхичко-технолошке инсталације, санитарни и мокри чвор, резервни излаз, а, зависно од величине и намене, и друе просторије, као што су, на пример излази за деконтаминацију или простор за смештај и храну

2. Инсталације за воду, канализацију, слабу и јаку струју, вентилацију;3. Опрема: санитетска, за самоспасавање, за припремање хране, за воду, за

деконтаминацију, за седење и лежање.

Улаз служи за саобраћај између спољне средине и унутрашњости склоништа. У зависности од објекта, може постојати један или више улаза. У случају да има више улаза они се постављају на што је више могуће већим растојањикма како би се избегло истовремено ратарање и могу имати функцију резервног излаза.

Устава има функицију да раздваја, изолује или штити унутрашњост склоништа од спољне средине, чиме у ствари представља тампон просторију. Она се може састојати од једне или две просторије. У овом другом случају први простор има функцију предуставе, а други простор главне уставе.

Резервни излаз служи само за напуштање склоништа у ванредним условима, када је напуштање склоништа кроз улаз онемогућен. По правилу се резервни излази решавају као и улази, а треба да имају и уставу.

Просторије за деконтаминацију користе они који накнадно улазе у склоништа из већ контаминиране средине. Ове просторије се постављају највише уз једну половину броја улаза и по правилу имају свлачионицу са тушевима.

Просторија за боравак, најмања површиина основе простора за боравак износи 0.6 м2 по особи а нормална висина је 230-240 цм.

Слика 3. Примери склоништа у комерцијалним зградама

Елементи инсталације за вентилацију треба да обезбеде:

1. Нормално проветравање2. Заштитно проветравање3. Херметичко затварање склоништа без прветравања.

Нормално проветравање се примењује одмах по запоседању склоништа, када ваздух још није контаминиран. Прећишћавање ваздуха који се убацује у склониште посредством вентилатора, који је саставни део филтровентилационог уређаја , сведено је на ослобађање од механичких нечистоћа.. у склоништу створен натпритисак у односу на спољашни омогућава да употребљени ваздух излази у спољашњу атмосферу из склонипта преко противударних вентила за регулисање протока.

Заштитно проветравање се користи када је спољна атмосфера контаминирана РХБ агенсима. И у овом случају се ваздух убацује помоћу вентилатора, али претходно ослобођен свих контаминаната. Они у облику прашине заустављају помоћу пешчаног претфилтра, док се гасови и аеросоли заустављају филтром за колективну заштиту. Ваздух напушта склониште на исти начин као и при нормалном проветравању.

Херметичко затварање склоништа спроводи се у периоду непосредно после напада, када су могуће пожарне олује и повећане концентрације продуката сагоревања, угљен-моноксида, пре свега у ваздуху. У склоништу се тада затварају сво улазни и излазни отвори, канали за одвод и довод ваздуха, а за дисање се користи само она количина ваздуха која се затекне у склоништу.

Када концентрација угљен-диоксида у склоништу достигне вредност од 4-5% укључује се један од начина проветравања или напушта склоништа.

Елементи инсталације за проветравање могу се поделити у следеће групе:

1. Елементи за заштиту од ударног таласа;2. Елементи за довођење ваздуха;3. Елементи за пречишћавање ваздуха;4. Елементи за расподелу ваздуха.

2. Изградња склоништа

Ради заштите од елементарних непогода и других несрећа, органи државне урапве и органи локалне самоуправе и привредна друштва и друга правна лица, у оквиру својих права и обавеза, дужна су да обезбеде да се становништво, односно запослени, склоне у

склоништа и друге објекте погодне за заштиту. При изградњи објеката у градовима и привредним центрима, као и другим насељеним местима која би, према Процени угрожености, могла бити циљ напада у рату, инвеститор је дужан да, у складу са просторним односно урбанистичким планом, обезбеди изградњу склоништа или других заштитних објеката за заштиту и склањање.

Просторним односно урбанистичким планом, у оквиру мера за уређење и припреме територије за потребе одбране земље, утвђују се услови и мере заштите и спасавања, обавезе изградње склоништа, тип и отвореност склоништа и прилагођавање других објеката погодних за затштиту и склањање. При изради планске документације, привредних друштава, друга правна лица која су овлашћена за припремање и извршавање просторних и урбанистичких планова, дужна су да од надлежне скужбе прибаве услове којима се утврђују урбанистичке мере заштите од ратних дејстава и елементарних непогода и њих уграде у планску документацију.

Инвеститор може бити ослобођен обавезе изградње склоништа, репењем надлежне слућбем на основу прибављеног мишљења органа надлежног за послове урбанизма о непостојању техничких услова за изградњу склоништа, у складу са законом и другим прописима. Уколико инвеститор не гради склониште дужан је да плати накнаду у висини од 2% од укупне вредности грађевинског дела објекта који се уплаћује јавном предузећу за склоништа.

Инвеститори који граде блоковска склоништа дужни су да по прибаљању употребне дозволе за изграђено склониште у року од 15 дана склониште предају на управљање и одржавање Јавном предузећу за склоништа.

Укупне склоништне потребе на нивоу општине/града утврђују се тако што се од укупног бројчаног стања грађана са прогнозом прираштаја одузимају оне катагорије грађана које из било ког разлога напуштају град и то:

Грађани који су планирали евакуацију; Грађани који одлазе у оружане снаге, јединице цивилне заштите, јединице ране

обавезе и друге јединице заштите; Грађани чија предузећа измештају производне капацитете ван угрожене

територије; Грађани који по неком другом основу напуштају град.

Анализом ових параметара долази се до укопног броја склонишних потреба у општити/граду, и то по месту становања, месту рада и јавноме месту.

Средства за изградњу и одржавање јавних склоништа обезбеђују се:

1. Из накнада по уплати инвеститора;

2. Из закупнине коришћења јавних и блоковских склоништа;3. Из других извора.

2.1 Двонаменска склоништа

Имајући у виду да су склоништа по цени изградње знатно оптерећење за друштво, идеја да се склоништа у миру користе за неку другу одговарајућу намену налази пуно економско и друго оправдање. Избор мирнодопске намене склоништа зависи од веше чинилаца, али је она, пре свега условљена специфичним карактеристикама сваког објекта, као што су:

1. Величина склоништа, распоред и површина просторија,2. Врста склоношта,3. Положај склоништа.

Слика 4. Примери склоништа у комерцијалним вишеспратним зградама

Склоништа у миру се могу користити као:

1. Простори за обављање занатских делатности,2. Складишта,3. Друштвене просторијем оставе станара, складишта опреме,4. Трговине типа самоуслуге,5. Угоститељски објекти – кафићи,6. Гардаробе или ресторански простори у школама, установама и предузећима,7. Лабораторије, рентген сале, апотеке,8. Просторије за младе, библиотеке,

9. Ученички простори,10. Складишта опреме ЦЗ.

При оређивању мирнодопске улоге склоништа треба да се води рачуна о томе да се она морају по потреби ставити у заштитну функцију за најдуже од 24 часа.

Двонаменска склоништа имају значајну улогу у разбијању аверзије према склонишном простору, као и стварање културе и навике његовог коришћења. Њихово мирнодопско коришћење их чини отвореним простором, у којем долази до контакта грађана будућих корисника истих објеката.

Знак за обележавање двонаменског склоништа по боји је у облику исти као и знак за склоништа одговарајуће врсте и отпорности, с тим што је десна половина знака по вертикали црвене боје. Када су два склоништа међусобно одвојена конструкцијским зидом који обезбеђује предвиђену отпорност за оба склоништа, тада се говори о удвојеним објектима.

2.2 Управљање и газдовање склоништима

Форимирањем Јавног предузежа за склоништа сва склоништа и блоковског карактера пренета су од стране Владе Србије на управљање и газдовање овој институцији. Истовремено је дефинисано да су склоништа основне заштите власништво Републике Србије.

Поред Јавног предузећа за склоништа, управљање и газдовање склоништима врше и:

- Пословни простори градова који су и даље задржали управљање (Ниш, Нови Сад и Крагујевац),

- Паркинг сервис Београд у делу где си и склоништима гаражни простори

- Скупштине станара – кућни савети, за склоништа у зградама у катагорији кућних склоништа,

- Војно-стамбени организ за мањи део који је остао у склопу њиховог стамбеног простора,

- Део склоништа остао је без власника или, боље рећи, њима нико не управља нити газдује.

Јавно предузеће за склоништа има обавезу управљања највећим бројем склоништа. Да би се остварио основни циљ, функционисање склоништа, битно је створити организацију, која ће гарантовати извршење постављених задатака. А они би били: обезбеђење опреме и средстава у склоништу; текуће и инвестиционо одржавање склоништа; обезбеђење

резервних делова и средстава која су неопходна за текуће и инвестиционо одржавање, обезбеђење возила, алата и друге технике.

2.3 Опремање и одржавање склоништа

Опремање склоништа прописаном опремом има за циљ да пружи оптималне услове за коришћење склоништа у спрцифичним условима вишедневног боравка. Склоништа се морају опремити:

Опремом за боравак, Санитарном опремом, Опремом за храну и пиће, Опремом за самоспасавање.

Опрему за боравак чине. Седишта, лежајеви, столови, столице, ормани и полице. Седишта и лежаји чине обавезне делове опреме за боравак у склоништима. Остали делови опреме предвиђају се, по правилу, као допунска опрема за већа и велика склоништа, у којима се издваја посебна просторија за обедовање или одвијање активности које захтевају ту врсту опреме.

Санитарну опрему, средства и уређаје чине: нућничке преносне посуде, посуде за одлагање фекалних материја и отпадних вода, средства а дезинфекцију, раставање и дезодорацију фекалних материјала и преносни умиваоници. Опрему за храну и воду представљају средства и уређају за чување и припремање хране, резервоари за воду, средства за обедовање, средства за прикључке појединачних уређаја на електроинсталације. Опрему за самоспасавање састоји се од комплета наменског алата и прибора за самоспасавање.

Ради правилног руковања и одржавања опреме у склоништу, као предуслова, неопходно је поседовати уредну техничку документацију, о то: пројекте изведеног стања; упуство за руковање и одржавање, атесте, ако се предвиђају; елаборате о пробним испитивањима и мерењима; књигу одржавања опреме. Такође, за опрему је потребно имати гарантне листове, спискове овлашћених сервиса, произвођача опреме и уређаја и спискове резервних делова. Опрема се мора одржавати у технички исправном стању, у складу са упутствима о одржавању и чувању произвођача опреме. Активности на пословима одржавања, према врсти радова, могу се поделити на: превентивно одржавање, ревизију и ремонт.

Превентивно одржавање подразумева повремене радње које омогућавају одржавање опреме у употребном стању, чиме се обезбеђује правилно функционисање ове опреме у словима запоседања и коришћења склоништа. Превентивним одржавањем врши се:

- визуелни преглед опреме - замена оштећених делова опреме ограниченог века трајања;

- Провера исправности механизмакоји обезбеђује функционалност опреме;

- Провера површинске заштите металних конструкција;

- Провера површинске заштите металних конструкција;

- Састављање записника о нађеном стању.

Ревизија представља периодичан детаљни преглед и испитивања опреме ради:

- провере функционалности;

- провере изолтора удара;

- провере средстава везе у склоништу;

- провера заштићености опреме од корозије;

- провере спојева, пралнених и других делова опреме;

- састављање записника о извршеним испитивањима и давање прилога.

Ремонт има за циљ да се већим оправкама и заменама дотрајалих делова опрема одржи у технички исправном стању. Ремонт може бити редовни и ванредни. Редовни ремонт врши се у складу са упутствима произвођача опреме. Ванредни ремонт моће уследити након ревизије опреме

Периодичност послова на одржавању опреме одређује се, по правилу, упутством о оржавању према конкретном случају. Уколико рокови поједниних послова на одржавању нису дефинисани упутствима произвођача, по правилу, послови одржавање опреме врше се у временским размацима, и то:

- послови на превентивном одржавању опреме – једном у шест месеци;

- послови техничке контроле исправности – најмање једном годишње.

Одржавање склоништа. Подразумева се одржавање склоништа грађених у виду сталних објеката намењених за склањање становништва и материјалних и културних добара, а обухвата мере, поступке и послове којима се обезбеђује потпуна функционалност, континуирана и сигурна исправност уређаја и опреме, чиме се обезбеђује пермаментна или једнократна употреба.

Слика 5. Флуоресценти знаци за обележавање траса и путева

Одржавање склоништа је условљено пропадањем, што се јавља као последица процеса коришћења или старења, одржавање се мора спроводити непрекидно, без обзира на време, степен експплоатације и начин коришћења. Оно обухвата грађевинске, занатско браварске и електротехничке послове, реди одвођења у исправно стање оштећених елемената и делова као целине.

У зависности од облика и обима, постпка и радова који се предузимају, као и дужине временских циклуса који се спроводе, одржавање може бити: текуће и инвестиционо.

Под текућим одржавањем се подразумевају активности које имају за циљ одржавање у исправном стању и обезбеђење нормалног функицонисања уређаја, постројења, опреме, апарата. Текуће одржавање подразумева:

1. чишћење или периодично чишћење у временским размацима према упутствима за текуће одржавање;

2. подмазивање, које се врши у временским интервалима прописаним упутствима за текуће одржавање;

3. рутински прегледи који имају за циљ откривање ситних недостатака и кварова;4. отклањање ситних недостатака и кварова.

Према томе текуће одржавање обухвата радове и поправке мањег обима којима се обезбеђује исправност склоништа, као и његова заштита од мањих оштећења која могу да настану као последица експлоатације и коришћења склоништа у миру. Текућим

одржавањем се обезбеђује да склониште али и поједини његови елементи и уређају, увек буду у исравном и употребном стању. Овај облик одржавања изводи се у краћим временским циклусима, а под њим се подразумевају прегледи пре, за време и након употребе склоништа, као и радови на отклањању мањих кварова у оквиру наведених фаза коришћења склоништа.

У оквиру текућег одржавања склоништа, могу се уврстити следећи послови:

- одржаванје хигијене кроз периодично чишћење подова, зивода и плафона од прашине и паучине, чишћење врата, капака и других елемената, чишћење од муља, шута и отпадака, прање подова и опреме и дезинфекција, дезинсекција и по потреби дератизација,

- проветравање склоништа отварањем врата и капака, пуштањем уређаја за проветраванје у погон најмање у трајању од 15 минута,

- разноврсне ситне поправке, од којих су важније: поправке и замена осигурача, прекидача, сијалица, поправка и подешавање система за проветравање, подешавање и подмазивање капака и врата, подмазивање гумених дихтунг-елемената, подмазивање клизних металних делова, делимично кречење зидова и плафона, фарбање поједниних металних делова, делимично кречење зидова и плафона, фарбање појединих металних делова и елемената, замнена и додавање уља у мултипликатор,

- провера функционисања и исправности напајања струјом и телефонске и антенске инсталације,

- визуелна контрола стања и опреме у склоништу, повремено премештање и преглед, изношење и чишћење.

Инвенстиционо одржавање склоништа подразумева збир грађевинских и других радова већег обима којима се продужава век трајања појединачних елемената, инсталација, уређаја и опреме, као и њихова замена у случајевима поптуне дотрајалости.

Овај облик одржавања подразумева и оне радове којима се врше мања парцијална побољшања елемената и инсталација, но не и склоништа у целини. Инвестиционо одржавање склоништа обухвата:

1. Замену темељне оправке уређаја, алата, система и конструкција Заменом делова конкретног средства поремећених његовим дотадашњим

радом; Продужење века трајања; Проверавање и контролу конструкционих и функционалних својства и ради

продужења века њиховог функционисања.2. Улагање у постојеће објекте, опрему и средства у циљу одржавања њихових

функционалних својстава и ради продужења века финкционисања.

Да би одржавање склоништа било успешно мора постојати и одређена склонишна документација. Склонишна документација се налази код корисника склоништа и састоји се из:

1. Инвестиционо-техничке документације,2. Техничке документације,3. Материјалне документације,4. Персоналне документације,5. Документације организације боравка.

Инвестиционо-техничка документација се односи на конструкционе и заштите карактеристике склоништа, одржавање, извођење евентуалних реконструкција и оправки. Ова документација садржи: главни пројекат, записник са примедбама о примопредаји објекта и документацију која је пратила довођење објеката у употребно стање.

Техничка докуаментацијасадржо податке о организацији простора, карактеристике уређаја и инсталација са упутствима за коришћење, дневник одржавања уређаја и инсталација, проспекте и атесте

Материјалну документацију фромира и води непосредни корисник склоништа ради спречавања злоупотреба и ради правилног руковања и расподеле средстава. Ова документација садржи: књигу инвентара склонишне опреме, алата и резервних делова, књигу евиденције лекова, евиденцију пријема и потрошње прехрамбених артикала, евиденцију докумената и драгоцености непосредних корисника, осталу документацију.

Персоналну евиденцију одржава руководилац склоништа и она садржи_ евиденцију корисника склоништа, здравствену евиденцију која се води у поседнутом склоништу, евиденцију примљене дозе зрачења, корисника склоништа а по потреби могу се израђивати и други документи.

Документација организације боравка нужан је пратилац успешне организације боравка у склоништу и она садржи: организационе схеме руковођења склоништем, евиденције задужења радних екипа, евиденција распореда дневних активности, дневник склоништа, важећа упутства и друге списе.

2.4 Коришћење склоништа

Коришћење склоништа обухвата три фазе:

a) Запоседање склоништа,b) Боравак у склоништу,

c) Напуштање склоништа.

Запоседање склоништа. По издвајању наредбе о реализацији мера приправности у односу на склоништа проверава се исправност функционисања уређаја у склоништу, компетиа опрема, поправљају оштећења, обавља контрола воде и животних намерница, стање врата. После тога склониште намењено за заштиту грађана запоседа људство које је унапред одређено и упознато да че у том објекту склањати. Запоседање може бити благовремено, када се на располагању има 30 минута, или непосредно пред почетак напада, када се располаже са 5 минута. Склониште које се запоседа својим положајем мора обезбедити да се људи у њему нађу у времену 3 до 5 минута по давању узбуне. Број пропуштених лица у склониште може бити од 3-5% већи од капацитет, а изузетни већи, ако се процени да ће боравак бити краткотрајан.

Ради организованог запоседања одређује се руководилац склоништа- он је уједно так који први стиже у склониште, заједно са екипом задуженом за контролу, пријем и распоред људства у склоништу. Ова екипа, састављена од 1-2 показивања правца кретања, 1-2 ангажована на контроли улажења и 1-2 распоређивача у склоништу, дужна је да приликом пријема у склониште обави контролу индентитета, преглета понете ствари и изврши евентуалну проверу контаминације. Први пристигли се распоређују у просторијама што даље од улаза. Старије особе, мајке са децом и болесне у првој смени треба сместити на лежајеве, особе способне за рад сместити поред просторија за филтровентилационе уређаје, а остале груписати по родбинској пропадности или жеља.када је склониште запоседнуто, затварају се врата и прелази на одређени режим проветравања.

Боравак у склоништу условљен је низом различитих норматива и услова од којих су најважнији:

1. Микроклиматски услови (температура ваздуха, релативна влажност, аерозагађеност, количина ваздуха, осветљеност, натпритисакм струјање ваздуха),

2. Епидемијско-хигијенски услови (контрола хране, контрола воде, против епидемијске мере, збрињавање болесних, чистоћа одеће и опреме, здравствени билтен),

3. Технички услови (РХБ заштита, противпожарна заштита, санитетска заштита, контролно-мерни уређаји, средства везе, депинија отпадака, интендентаска средства),

4. Психо-физиолошки услови (бука, стресови, руковођење, боја зидова, ограниченост кретања, кардиоваскуларни систем, социолошки фактори, квалитет хране=,

5. Нормативи исхране ( количина хране, количина воде, асортиман хранем квалитет питке воде, дистрибуција хране).

Површина уставе је 0,03 м2 по особи, а не може бити мања од 1,5 м2.

Најмања површина простора за деконтаминацију износи 4,5 м2. У овој просторији се на сваких 100 људи мора имати кабина за прање. Исто тако, морају постојати и одвојен простор за смештај средстава за РХБ заштиту и простор за контаминирану одећу, као и за смештај воде за деконтаминацију.

На сваких 100 људи мора постојати посебна просторија за боравак. У случају да склониште се не проветрава, најмања површина по особи мора бити 2м2, а у супротном свега 0,6 м2 по особи.

Један заход предвиђен је за 34 особе, што значи да у склоништу од 100 особа мора постојати 3 сува захода. У том случају заходи се морају налазити у посебним кабинама, које су одвојене преградама висине најмање 2м, а однос мушких према женским износи 1:2.

Број лежајева мора износити најмање једну трећину броја особа, које се смештају у склониште. Уобичајно је да се кревети постављају на три спрата, при чему је хоризонтални и вертикални размак између лежајева најмање 60 цм.

Минималана количина питке воде је 3 литре по особи на дан, у склоништима основне заштите предвиђа се количина виде која је довољна за седам дана живота у склоништу. Крајњи услови боравка у склоништу јесу: температура 30-31 0С, влажност ваздуха 85%, концентрација кисеоника већа од 17%, а концентрација угљен диоксида не већа од 3-4%.

Боравак у склоништу организује се у тросменски циклус: 8 часова одмора, 8 часова слободних и личних активности, 8 часова опште активности (припрема и деоба хране и воде, рад на очувању колективне хигијене, рад на филтровентилационим уређајима).

За свако склониште се одређје руководилац склоништа и његов заменик, док корисници склоништа из својих редова бирају савет склоништа. Ради обезбеђивања организованог боравка у склоништу могу се формирати различите екипе (техничке за ред и безбедност, хигијену и санитарна питања, за исхрану и воду).

Напуштање склоништа, које одређује руководилац склоништа, може бити редовно, по престанку спољашње опасности која је наметнула потребу коришћења и ванредно. Ова друга потреба је у случају:

1. Механичког и функционалног оштећења већег дела склоништа,2. Панике у склоништу, односно масовног захтева за напуштањем склоништа,3. Када се напуштањем склоништа повећава заштита радних људи и грађана.

Закључак

Заштита путем склањања становништва и амтеријалних одбара је стара колико и људска заједница. Примери ефикасности овог вида заштите и спасавања има много, како пре Другог светског рата, тако и после њега. Као добар пример заштите је град Штутгарт, који је у Другом светском рату имао око 500.000 становника. Претрпео је 53 ваздушна напада, на њега је бачено 25.000 тона бомби, а имао је свега 4.000 мртвих, односно 0.8%.

Има и негативних примера из Другог светског рата, као што је случај нетачне процене угрожености града Форнајма. Он је приликом једног напада изгубио 17.000 становника или 22% укупног броја.

Из ових примера произилази да ако заштиту планирамо правовремено и ако познајемо опасности од којих треба да се штитимо, у могућности смо да одговарајућом реализацијом планираних мера губитке у људству сведемо на минимум.

Литература:

Владимир Јаковљевић, ЦИВИЛНА ЗАШТИТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, Београд 2011

www.fema.gov/pdf/plan/prevent/rms/453/fema453.pdf