Предмет: ИСТОРИЈА

Име и презиме: Немања Катић

Школа: Основна школа „Јован Поповић“, Нови Сад

Разред и одељење: 8. Разред, VIII – 3

Датум: 10.03.2015. године

Наставна тема: Други светски рат

Наставна јединица: Последице рата – холокауст, геноцид, страдање у рату

Тип часа: изучавање новог градива

Образовни стандарди:

ИС.1.1.8. именује најважније појаве из опште историје

ИС.1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из опште историје

ИС.2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом

ИС.2.2.2 уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извора

ИС.3.1.2. уме да објасни специфичности важних историјских појмова и да их примени у одговарајућем историјском контексту

ИС.3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања

Образовни циљ часа:

Упознати ученика са чињеницама, процесима и последицама које су се јавиле у току, и после Другог светског рата. Посебно развити код ученика способност резоновања и критичког мишљења.

Васпитни циљ часа:

Развити код ученика интересовање за овај период. Оспособити их за разумевање друштвено-политичких процеса у овом периоду. Научити ученике, колико су ратови погубни, психичке трауме које се јављају после рата.

Исход часа:

Ученици су савладали чињенице и појмове Другог светског рата као што су геноцид, холокауст, као и последице који је рат оставио на даљи ток развоја Европе и света.

Облик рада: Фронтални, индивидуални облик рада

Методе рада: Метод усменог излагања, метод показивања, метод разговора, текст метода.

Активности наставника:У уводом делу часа помоћу метода разговора проверавам знање ученика о претходној лекцији. У главном делу часа помоћу метода показивања ( презентација у Power Point-u, коришћење историјске карте) и метода усменог излагања излажем ново градиво. У завршном делу часа кроз метод разговора проверам да ли су ученици разумели градиво.

Наставна средства:

Уџбеник, рачунар, видео бим, историјска карта.

Литература за ученика:

Момчило Павловић, Ђорђе Ђурић, Историја : за осми разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2012

Литература за наставника:

Чедомир Попов, Политички фронтови Другог светског рата , Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа, Нови Сад, 1995

Питер Калвокорези, Гај Винт, Тотални рат, Рад, Београд, 1987

Роберт С. Вистрич, Хитлер и холокауст, Александрија прес, Београд, 2004

Волтер Лакер, Историја Европе : 1945-1992, Клио, Београд, 1999

Артикулација часа

Уводни део: ( 5 мин.)

На почетку часа, поставићу неколико питања да би повезали претходно градиво са новим. Поставићу први слајд са насловом Последице рата.

1. Када је почео Други светски рат?2. После Пољске, које земље је Немачка још

напала?3. Када је Француска капитулирала?4. Када је Немачка напала Совјетски савез?

Када САД улазе у рат?5. Шта се десило 6. Јуна 1944. године?6. Када се завршио Други светски рат?

Главни део: (30мин.)

У главном делу часа настојаћу да изложим нову наставну јединицу. Пребацићу на други слајд и поставити питање ученицима шта је то по њима тотални рат? Уколико је делимичан одговор, допунићу ученика. Рећи ћу им да се тачан број људских жртава у Друго светском рату не зна тачно, али да се сматра да је страдало око 55 милиона људи, при чему 10% отпада на припаднике оружаних снага, док се остало односи на цивиле. Такође и број рањених је био вишеструко већи, што Други светски рат чини најкрвавијим сукобом у

историји. Кажем да пребаце на страну 128, од ученика очекујем да сами на основу табеле схвате која је држава изгубила највише а која најмање војника и цивила. Мало причамо о томе. После поставим питање шта је то геноцид? Сачекам да неки ученици дају одговор и онда пребацим на трећи слајд где пише правилна дефиниција шта је то геноцид, где пише да је то систематско уништавање читавих етничких, расних, националних и религијских група. Спада у најтежу врсту злочина против човечанства. И даље кренем са причом да оно по чему се Други светски рат разликује од дотадашњих ратова јесу логори смрти, депортације и одвођење на присилни рад. Питам ново питање, да ли неко зна шта је то Холокауст? Сачекам мало да чујем одговоре, и онда надовежем следећи слајд, где пише да је холокауст појам за организовани прогон и уништавање Јевреја, од стране нацистичке Немачке у периоду од 1933-1945. године. После овога поставим питање, да ли знате зашто тачно од 1933. године? Пошто су радили ту област, требало би да одговоре тачно на то питање. Уколико не одговоре, покушаћу да их мисаоно активирам да сами схвате да је та година кључна јер је тада Хитлер дошао на власт. Наставим са причом да се процењује да је у Другом светском рату убијено око шест милиона Јевреја. Прогон Јевреја започео је одмаох после доласка нациста на власт. Нирнбершким законима 1935. године, Јеврејима су одузета грађанска права која су имали Немци, као и имовина, па су многи Јевреји емигрирали. Постављам питање, шта је то емиграција? Настављам причу, да је прогон Јевреја појачан почетком рата. У почетку је уведен систем изолације тако да су Јевреји, Роми и други послати у посебна гета. Објашњавам појам гето, да су то делови града потпуно одвојени жицом или зидовима од остатка света. Касније су депортовани у концентрационе логоре и радне логоре. Млади, способни за рад коришћени су као робовска радна снага све док не би умрли. Остали, укључујући и 1,5 милиона деце били су директно слати у гасне коморе. 27. јануара 1954. црвена армија је ослободила заробљенике из нацистичког логора смрти Аушвиц у

Пољској. Овај дан се обележава као Дан холокауста. У логорима су већина били Јевреји, али било је и Рома, Словена, и осталих које су нацисти сматрали нижим расама. Потом дајем ученицима да на страни 129 анализирају из које државе је који логор. Касније настављам са причом да су трагичну судбину доживели и сами Немци. Око 15 милиона Немаца је протерано из великог дела источне Европе. Материјални губици били су велики. Готово на сваком подручју где су се водиле ратне операције дошло је до великог или потпуног уништења путева, мостова, железница. У рату је нестало и уништено много тога што чини културну баштину, за шта је најбољи пример Варшава. Исто се догодило и са Дрезденом чији је већи део 1945. спаљен у савезничком бомбардовању. Од новембра 1945. до октобра 1946. судило се нацистичком вођству у Нирнбергу, и то је познато као Нирнбершки процес. На основу пресуде Међународног суда за ратне злочине, извршена је смртна казна над десеторицом немачких нацистичких вођа.

Завршни део часа: (10мин.)

Питам ученике да ли је било нејасноћа током главног дела излагања како би их отклонили. Постављам неколико питања да би поновили лекцију

1. Шта је то тотални рат?2. Колико је људи страдало у Другом светском рату?3. Шта је холокауст? Који дан се обележава као Дан

холокауста?4. Шта значи термин изолација и гето?5. Колико је Јевреја страдало током Другог светског

рата?6. Да ли су и Немци страдали током Другог светског

рата? Који немачки град је већим делом спаљен у савезничком бомбардовању 1945?

7. Шта је то Нирнбершки процес?

Домаћи задатак:

Написати краћи састав на тему Живот у логору или Живот у гетоу, за тему користити књигу за 8. разред, белешке са часа, као и топла препорука да се одгледа филм Пијаниста.

Изглед презентације

Први слајд:

Наслов наставне јединице( Последице рата – холокауст, геноцид, страдање у рату)

Други слајд:

Тотални рат

Трећи слајд:

Геноцид

Четврти слајд:

Холокауст

Пети слајд:

Логори

Шести слајд:

Слика Селекција у Аушвицу

Седми слајд:

Слика Јевреји у логору

Осми слајд:

Слика Деца у рату – призор из Варшавског гета

Девети слајд:

Појмови емиграција, гето

Десети слајд:

Слика Дрезден 1945. године

Једанаести слајд:

Домаћи задатак