Бојовић Васић

Војвода Петар Бојовић Рођен 12.10.1859. надомак Младеновца. Борио се у 4 рата од 1885.-1918. У Балканским ратовима био је делегат Српске врховне кома- нде при грчкој војсци у Солуну. Од 1891. до 1899. предавао је на Војној академији, а 1900. по- стављен је за војног миснистра. Пензионисан је привремено на- кон Мајског преврата 1903. Поново је активиран 1914. као командант Дунавске дивизије другог позива, а посебно се истакао у биткама на Дрини – - на Колубари и Мачковом (Крв- авом) камену. Предводио је срске трупе преко Албаније уместо, у том тренутку, слабог војводе Живојина Мишића. На Солунском фронту је најпре командовао Првом армијом, а затим је постављен за команданта Треће армије уместо већ остарелог Штурма. У чин генерала унапре- ђен је 1917. Током 1922. обављао је дужност министра војске и морнарице, а након тога је постављен за команданта Дунавске армијске области у Новом Саду и Савске армијске области у Загребу. Енглеска војна команда сматрала је да је генерал Васић, поред војводе Мишића, најспособнији српски официр. Посебно га је ценио и уважавао Никола Пашић. Уживао је углед великог војсковође и умног човека. Говорио је 7 страних језика и написао бројна дела, као што су: ,,Војничка читанка“ 1893, ,,Основи стратегије“, ,,Висока војна дисциплина“ и ,,Последњи дани ђенерала Јована Мишковића“ из 1909. Изумео је прву српску ручну гранату, познату као ,,Васићевка“ или ,,Крагујевка“ која је због свог специфичног облика и детонације била међу најзначајнијом опремом српске војске. Одликован је вишеструко од српске војске, али и од стране Француске, Енглеске, Персије, Грчке, Италије, Турске, и Бугарске. Остала је упамћена Милошева беседа војницима на Кајмакчалану: ,,ЈУНАЦИ, силним нападима Дринаца, Дунаваца и братским напорима српских и француских топџија, Кајмакчалан је заузет! Непријатељ је разбијен! Јунаци, отели сте му топове, заузели сте орлово гнездо, силну тврђаву и сву наду непријатељеву! Врата за нашу милу Србију ви сте отворили. Дивећи се вашој победи, ја вас јунаци поздрављам узвиком – Живели! Напред из славе у славу! Напред у нове победе, напред даље у нашу Србију!“ Генерал Милош Васић преминуо је 20.10.1935. у Београду, а остало је упамћено да је замолио своју супругу, непосредно пред смрт, да му спреми војничко одело да би отишао још једном пред свог краља, да га поздрави, јер је знао да ће му то бити последњи пут. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. Српски војвода Петар Бојовић рођен је 4/16. јула 1858. године у околини Нове Вароши. Учествовао је у Српско-турским ратовима, Балканским ратовима и Првом светском рату. Током Српско-турских ратова био је у штабу Врховне команде, а по завршетку ратова по- стао је водник батерије у Београду. После Српско-бугарског рата постао је водник коњи- це, а затим је 1891. положио испит и добио чин капетана. Истовремено је постављен за вршиоца дужности начелника Штаба Мора- вске дивизије у Нишу. При избијању Балканског рата 1912. године је био командант Коњичке дивизије. У првом ба- лканском рату Бојовић је био начелник Штаба Прве армије од октобра 1912. године.Истакао се током Кумановске и Битољске битке, по- сле којих је добио чин генерала. У Другом балканском рату био је начелник штаба Прве армије која је однела победу у бици на Брегалници, а после рата био је ко- мандант трупа Нових области на Косовуи Македонији. У Првом светском рату био је командант Прве армије. Учествовао је у завршним операцијама Церске битке, а по ослобађању Шапца је и продро у Срем. Бива ра- њен у глежањ, па је смењен са места команданта. Због Тројне офанзиве, опет је реактивиран. Опет је постао командант трупа Нових области и успео је да пружи отпор непријатељу, док се српска војска повлачила ка Косову. Одлуку о повлаче- њу ка Албанији дочекао је као начелник врховне команде. Поднео је оставку начелника Врховне команде 19. јуна 1918. године, због несла- гања око проширења Солунског фронта. Затим је опет постављен за команданта Прве армје, којом је командовао у бици код Доброг поља. Због ратних заслуга 13.9.1918. добио је чин војводе. После рата постао је командант Прве армијске области и на тој функцији је остао до децембра 1920. године. Именован је начелником Главног генералштаба војске Краљевине СХС у јануару 1921. Децембра исте године стављен је на располагање, а убрзо и пензионисан. Враћен је у службу 1941. и постављен за Врховног инспектора целокупне војне силе Југославије. Током Априлског рата именован је по уставу, услед малолетно- сти краља Петра II, за помоћника врховног команданта краљевске југословенске војске, да би после капитулације војске сам себи одредио кућни притвор у коме је био до краја рата. По ослобођењу Београда ухапсила га је ОЗНА. У притвору је мучен, а затим пуштен, а убрзо је и преминуо19. јануара 1945. Носилац је многобројних највиших српских и савезничких одликовања. Уврштен је у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје. Срамотном одлуком комунистичке власти није сахрањен уз највише војне и државне почасти, већ у тајности, јер комунисти су се плашили овако великих људи и након њихове смрти. Генерал Милош Васић

Бојовић Васић

Documents

Transcript of Бојовић Васић