DUAN VASILjEVTek to je Prvi svetski rat bio zavren, a ve se mogao uti glas mladih intelektualaca koji su se vratili iz rata sa traumama i oseanjem velikog razoaranja i moralnog poraza, nemonih da shvate novo vreme, neki novi svet koji se u meuvremenu stvarao, i neku drugu logiku kojom su se ljudi rukovodili dok su se oni vukli po rovovima i prolazili kroz mnoge uase. Bila je to tzv. izgubljena generacija o kojoj se uveliko govorilo u Evropi; generacija koju je imao svaki narod posle tog uasnog sveopteg rata, kao to se javlja i nakon svakog drugog rata. To je ona generacija koju je imenovala amerika spisateljica Gertruda Stejn neposredno posle rata u Parizu; pojam koji je pri- hvatio Ernest Hemingvej i svi ostali. Re je o svetu mladih koji su uase svet- skog rata doiveli kao slom svih dotadanjih etikih, politikih i uopte ivotnih ideala. To je onaj svet kome je pripadao i Milo Crnjanski, ali pre svih mladi pesnik Duan Vasiljev, ivotom i ratom opustoen i izmuen o- vek.Unutranji glas svog razorenog bia i cele generacije, izgubljene gene- racije na naim prostorima, pesniki e artikulisati (osmisliti) u pesmi ovek peva posle rata, ali i u drugim lirskim ostvarenjima rasutim po asopi- sima toga vremena. Tako u pesmi Narataji on ovako doivljava svoju izgubljenu generaciju:Mi smo svi Prometeji,mi, Neshvaeni, Ismejani,mi, Bolni, Gorki,:^Goli,mi, Straii, Prezreni, Izgnani!Duan Vasiljev roen je u Kikindi 1900. godine. Jo kao ak, zaljubljen verovatno prvi put, da bi pred devojkom dokazao svoju hrabrost, da bi se ocu osvetio za preveliku strogost prema njemu, da to pre doe do uiteljske diplo- me, prijavljuje se u vojsku, odbijaju ga, ali, i pored toga, odlazi na front i bori se na austrougarskoj strani protiv svoje brae (Srba), sa eljom jednom jedinom - da pogine.Vrativi se, ipak, iz rata, gde se po rovovima suoavao sa uasnim slika- ma ranjavanja i umiranja, izmuen ivotom i samim ratom, nemoan da se snae u posleratnim danima, a jo i bolestan od tuberkuloze, Duan Vasiljev intenzivno oajava i pati to su sve moralne vrednosti obezvreene i pogaene. Svoj bol, svoje klonue i unutranju pobunu protiv novog obrasca ivljenja i sveta u kome se naao on izrie u svojim antiratnim i antireligioznim pesma- ma kao to su: ovek peva posle rata, Pesma bune protiv boga, Pla Matere ovekove, Bolniid, Dani kajanja, None strave padaju po nama, Svete moje nedelje, Naraiji. Umro je 1924. godine, a tek je propevao.OVEK PEVA POSLE RATAPesma je prvi put objavljena u asopisu Misao 1920. godine. Delo je sa antiratnom i defetistikom intonacijom jer je duhovna tvorevina bia izgubljenih ideala i pokopanih svih svetlih iluzija.Lirski subjekat u pesmi ovek peva posle rata, svojim pevom, ne iskazuje radost zbog kraja rata, niti ushit slobodom i novim ivotom, nego neto drugo: iskazuje tugu posustalog oveka, oseanje promaenosti ivota; nudi itaocu rune slike drutvene stvarnosti u kojoj e se nai nakon rata; iskazuje saznanje o moralnoj posrnulosti ljudi, o njihovoj egoistinosti i odsustvu pra- ve ovenosti. Pesma je vapaj i krik mladog gubitnika koji preko svoga nezadovoljstva i udesa projektuje sudbinu i promaenost celog jednog narata- ja ili izgubljene generacije u vihoru rata i nakon rata; pokazuje ono duhovno stanje i psihiko raspoloenje u biu na koje emo nailaziti i u Lirici Itake Miloa Crnjanskog.U pesmi ovek peva posle rata potenciran je subjekat - JA. To JA ne samo da se vie puta ponavlja (7 puta), nego je to JA istureno u prvi plan, nosilac je svih zbivanja i trpi sva dejstva: Ja sam gazio... ja sam eljan... ja sam se smejao... ja sam do jue... ja sam ovek... ja ne traim. JA je ispunjenje pesme i sredite, stoer cele pesme. U njemu se sve prelama (sve istine, oseanja, doivljaji) i preko njegove ekspresije sve iskazuje, ukazujui nam, intenzivno i alarmantno, na linu dramu subjekta, na neprilagodljivost subjekta u svetu i na nesporazum bia sa tim svetom.* U pesmi se naglaavaju dva vremenska plana - bliska prolost (do ju- e) i sadanjost (,,danas). Bie pesnikog subjekta je u sadanjosti, ali nijednog trenutka njegova svest ne ukida ono to je bilo, jer bi bie ukinulo se- be, svoju iskustvenost i ne bi moglo da posvedoi o proivljenim uasima, i bez toga italac ne bi mogao da shvati svu tragiku i uzaludnost borbe i satiranja subjekta, pa i celog jednog narataja. Zato se i ova dva plana - bliska prolost (do jue) i sadanjost (,,danas) i njihovi sadraji - stalno smenjuju, uzajamno dopunjuju i stapaju u jedinstvenu sliku ovekove promaenosti.ta je to to ini blisku prolost, to pesnikovo do jue? Prvo, to je rat, svirep i besmislen, u ijem se vrtlogu nalo i bie pesnika. Od rata se poinje u pesmi i pesnik se stalno vraa ratu da bi potvrdio kroz kakve je uase i strahote prolo bie i kako se, u takvim situacijama, ono aktuelizovalo, se- be dokazivalo. A da je rat klanica besmisleno sukobljenih i nateranih na su- kob, kazuje i stih: Ja sam Gazio u krvi do kolena Ovde je u pitanju hiperbola (gazio u krvi do kolena) koja treba da izrazi na slikovit nain strahote kroz koje je subjekat morao da proe da bi se, na kraju, naao tu gde jeste. Ali i tada, dok je gazio u krvi do kolena, on se smejao, pokazujui time moda prkos spram smrti, moda unutranji zanos heroja koji ne pita zato. U ratnom sueljavanju (brata sam zvao dumanom kletim) i primoranosti da se on, Sr- bin, bori protiv Srbina, ovek protiv oveka ili brat protiv brata po Hristu. ukazuje jo na jednu dimenziju rata kao besmisla u kome se vri ponitenje onoga to je najsvetije - oveka. Ali, bez obzira na jedno takvo saznanje, noeno verom u bolje i prosperi- tetnije sutra, bie je ilo napred sa zanosom, sa kliktajem u juriu (kada se napred hrli). Idenje napred je prolaenje kroz pakao, prolaenje kroz situa- ciju katastrofinih razmera (... i onda leti k vragu i bog, i ovek, i rov). Ali kroz sve to vodi i put osveenja, put saznanja. Bie pesnika je do jue bilo } prilici da trpi u pokornosti (Ja sam do juer pokorno saginjao glavu) i pod- nosio sramotu suoavajui se sa obezvreivanjem sebe, ali, i pored toga, pesnik se borio, valjda uveren da e, nakon to se rat zavri, doi izbavljenje, i ne slutei kakav e ishod biti njegove borbe i toga gaenja u krvi do kolena - da e se, nakon to se rat zavri, doi izbavljenje, i ne slutei kakav e ishod biti njegove borbe i toga gaenja u krvi do kolena - da e se poniavanje bia nastaviti. Meutim, nakon svega to se desilo danas, dolo je prosvetljenje u vidu konanog saznanja - da je sve iznevereno, sve po- gaeno i sve bilo uzaludno, i da se sve moe sliti samo u jednu jedinu re - pro- past.italac postavlja drugo pitanje: zato se sve to zavrilo tako kako se zavrilo - u razoaranju, klonuu ili defetizmu? Takvo raspoloenje u biu i njegovo pesimistiko oseanje sveta donelo je upravo to aktuelno danas, za koje je iveo i ratovao, a u kome sada traje kao nesmireni oajnik i neuteno vapi za pravednou i ljudskou. ta se desilo dok je on ratovao? Oskrnavljeno je sve to je sveto: Sestra mi se prodala i majci su mi posekli kose ". Stoga razo- arano bie svet oko sebe doivljava kao mutno more bluda i kala u kome e se i ono nai. Umesto pravih ljudskih vrednosti i pravog morala, u novom vremenu nailazi na novo ponaanje ljudi, na iftinsku brutalnost koja nita ne uvaa- va i po svemu gazi ( Gledam kako mi eljenu enu / Gubavi bakalin Grli "); naila- zi na egoistiku gramzivost koja ne zna za etiku niti obzir (i kako mi s glave raznosi krov). Bie umorno od rata i obesmiljeno u miru nema vie snage za bilo kakvu akciju (mirno gledam), a vrhunac pasivnog stava i defetizma je u stihu: ,,I nemam volje - il} nemam snaGe -da mu se svetim "Subjekat u pesmi nita ne trai - nikakvu nagradu, nikakav plen, nego sa- mo malo vie nenosti, topline i svetlosti za svoju napaenost i unutranju psihiku rastrzanost:Oh, ja sam eljan zraka! I mleka!I bele jutarnje rose!Lekseme: zrak, mleko, rosa - jesu one sutine koje treba da izraze nasunu po- trebu bia za mirom, spokojstvom, oputanjem, istotom i belinom nepomue- nog trajanja, ako je ono uopte i mogue nakon svega to se preivelo i u su- bjektu nagomilalo. Trai se tek toliko da bie oseti razneenost u sebi; bie koje se zadovoljava samo najelementarnijim pojedinostima: zrak, rosa, mleko. Njemu je tako neto potrebno kao oveku koji je proao sve strahote i uase rata: Oh, t ja sam ovek! ovek!... Dakle, onaj u kome nije satrveno sve to je ljudsko. Nasuprot animalizaciji i raoveenju koje donosi rat, ovek i o- venost ostali su u njemu, pa stoga i toliko pati to je svet toliko sebian i grub.Zavravajui pesmu ovek peva posle rata stihovima:I ja ne ranm plena: oh, dajte meni samo jo aku zraka i malo bele, jutrnje rose - ostlo vam na ast! pesnik - u neto izmenjenoj formi - ponavlja svoju elju iz zavrnih stihova prve strofe, u kojoj akcentuje svoju ljudsku potrebu za golim ivotom i obino- stima svakodnevnog trajanja, ali indirektno i svoj antiratni stav, pri emu po sebnu stilogenu vrednost imaju jeziki krnji iskazi:samo jo aku zraka imalo bele, jutarnje rose . Teite je ovde na samo jo aku i malo - malo od snova, od sitnih zadovoljstava, od nenosti, svetlosti i istote, neto to se po svom bezazlenstvu i simbolinoj koliini i obimu (samo aku, malo) otro suprotstavlja gramzivoj i bezoseajnoj prirodi gubavog bakalina, spram koga subjekat u pesmi ima samo prezir i neto sauvane pobune, kome suprotstavlja istinskog oveka, iju oznaku ispisuje velikim poetnim slovom .Navodei ovaj primer, elimo istai kako su samo tri lekseme obelee- ne velikim poetnim slovom: ovek - Klanje - Saznanje, u emu treba gledati stilogenu funkciju navedenih fonema. Obeleavajui ih na ovaj nain (veli- kim slovom), on ne samo da je ove rei grafiki izdvojio od drugih rei nego im je pripisao i posebno znaenje, vrednost koja je iznad znaenja drugih rei, suge- riui tako itaocu da su one trojstvo na kome poiva njegova pesma i da cela pesma postoji samo zbog njih, zbog skrivene poruke koja je u njima. Re ovek, is- pisana velikim poetnim slovom, upozorava da je jedino takav ovek pravo osmiljenje sveta. Kada bi on (ovek) nestao, nestala bi iluzija o svetlom i plemenitom u oveku i ivot bi, u tom sluaju, bio lien uzvienog i naliio bi na trajanje u peini, pa bi se moglo govoriti o apsolutnom ponitenju ove- ka kao krune prirode i svega to je zemaljsko. ovek, naglaen velikim poet- nim slovom, upravo je to: kruna prirode, nedosegnuta vrednost svih ivih obli- ka. Ali, da bi ovek doao do prosvetljenja, pa samim tim i do Saznanja o sebi i oveku uopte, o svetu oko sebe, bilo je potrebno da ovek (ovde pesnik, pe- sniki subjekat u delu), proe kroz sve lomove i havarije ovoga sveta, kroz sve tzv. granine situacije u kojima bie oveka mora da ispolji sebe na ovaj ili onaj nain (drei do ljudskog, ili pak odbacujui ljudsko zarad sebinih inte- resa ili ouvanja iskljuivo sebe). A ta granina situacija je Rat, Klanje. Rat potvruje bie - nije vano da li je ono u rovovima ili negde iza fronta - u svim njegovim aspektima i nijansama. I tek kada se kroz sve to proe, kada se dodirne dno pakla i preivi, raa se Saznanje o oveku, o vremenu u kome se traje, o sebi i vlastitom poloaju. Zato je i takav ovek, koji se vraa ili vratio iz rata, pozvan da peva, tj. da posvedoi o sebi i inima (drugima).