,

: ,

( )

:19. 1855.

:( )

:20. 1921.

:( )

(, 19. 1855 , 20. 1921) . 1876. 1918. , .

1

1.1 1.2 2

2.1 2.2 3 4 5

19. (7. . 17. 18. . - . .[1] (. ) , - . , , .[2] . , . , . 1868. , , , . , . 20/9 ( . .) 1874. , 19. . .

(1865 1966), 25.11. 1884. . :

, , 1941. ;

, , , 1941;

, , 1941, .

:

( 1885. , 1952. ; , , , ),

(1886 1977, )

(1889 1969).

; 3. XII 1922. . : ; ; ( ), , ( ), ; , , , , , ; ( ), , ( ), ( ), ( , ), ( ), ( ), ( ), ( ), ( ) . 1919. . . . 5. X 1933. . . 1927. . - (1987). 1997. , 1998. . , .

. : 1. 11. 1898. 26. 1. 1900., 5. 10. 1900. 22. 6. 1902. 6.110 1903. 16. 3. 1904. , . . ( 1910). , 1920. : 16. 3. 1904. 4. 3. 1909. , 1903.; 12. 110 1913. 1914.

, , (1876. 1877 1878. ). II .

.

- 1885. 5. .

1898. 1904. .[3] , , , 1909, , . .

, , . , . , . . , .

, , . , , , . , . ( ) , . , , , . . , 1915, , . , . 1916. . 1918. 1918.

20. 1921. 1969. , .

, , , . , 19. 20. .

2. 4. , ;

( ), ;

2. , ;

3. , ( 2. ).

5. , , ;

1. , ( 2. 3. 4. ).

2. , ( 3. 4. ).

3. , , ( 4. ).

4. , , ;

2. ; , , - .

2. , ;

2. , ;

, 2. , ;

4. , ;

, , 191213. .

1, , , 2. ;

2. , ;

2. , ;

2. ;

, ;

, I ;

1. , ;

1. ; , , - .

I , ( ). .

1. ; , .

, ;

;

, ;

, ; .

19141918. , ;

, ; .

Home Revija Kolubara Knjige IP Kolubara Akcije O namaBiografski leksikon Valjevskog kraja - knjiga III - sveska 12Vojvoda ivojin Mii

Autor: Zdravko Rankovi

Vojvoda ivojin Mii

MII, ivojin (Struganik, 7. VII 1855 Beograd, 20. I 1921), vojskovoa.

Potie iz porodice koja se u 18. v. doselila u Struganik iz Tepaca u Crnoj Gori. Njegovi preci najpre su se prezivali Kaljevi, docnije izvesno vreme u prvoj polovini 19. v. Lui i ivkovi, a njegovi savremeni srodnici esto i Miovi. Trinaesto je dete Radovana i Anelije (erke Jovana Damjanovia iz Kotunia).

Osnovno kolovanje zapoeo u Ribnici 1. X 1865, zavrio ga u Kragujevcu (trei i etvrti razred za godinu dana). est razreda gimnazije uio u Kragujevcu (od 1868) i Beogradu, potom u Beogradu od 20. IX 1874. i Vojnu akademiju.

U aprilu 1876. je, kao pitomac, rasporeen u Valjevo, na prvu svoju oficirsku dunost. Na bojitu je, u Srpsko-turskom ratu, komandovao Kolubarskim bataljonom 2. klase Valjevske brigade, sastavljenim od narodne vojske. Tada je zasluio i svoje prvo odlikovanje, a u decembru je proizveden za peadijskog potporunika. U ratu 1877-8. je komandir ete valjevskog kombinovanog bataljona VII puka. Posle tih ratova, zavrenih pobedom Srbije, itava 11. klasa vojnih pitomaca, kojoj je pripadao i M., vraena je u akademiju da dovri kolovanje. Posle jo dve godine kolovanja rasporeen je u Prokuplje.

U rat sa Bugarima, 1885. godine, M. je uao kao komandir 1. ete 1. bataljona u valjevskom V peadijskom puku Drinske divizije I poziva, pa docnije postavljen za komandanta tog bataljona. Upuen je 1887, poto je prethodno unapreen u in kapetana, na dalje vojno kolovanje u Austro-Ugarskoj (streljaka kola u Bruku). Generaltabni pukovnik je postao 1901. Pored komandnih dunosti u raznim garnizonima (Uice, Kladovo, Beograd, Kragujevac) bio je i kraljev autant (postavljen u leto 1893, razreen u prolee 1897). Pratei kralja Aleksandra Obrenovia bio je 1896. na Olimpijskim igrama u Atini i posetio Hilandar.

Komandant Drinske divizije, sa seditem u Valjevu, je od 1. V 1902. do 26. VI 1903. Za to vreme stanovao je sa porodicom u kui Milenka Drakovia u Karaorevoj ulici. Dok se nalazio meu Valjevcima M. je potpomagao akcije graanskih udruenja i, izmeu ostaloga, bio predsednik obnovljenog Kola jahaa Knez Mihailo i Streljake druine. Kad je odlazio iz Valjeva, ispraen je veoma srdano. U in generala unapreen je 20. XI 1912. to je predstavljalo nagradu zasluenu u Kumanovskoj bici. Na dunosti pomonika naelnika Glavnog generaltaba nalazio se 1909-12. i 1913-14.

Komandovanje I armijom preuzeo je 2. XI 1914. u 21 as u Mionici, to je ubrzo dovelo do povratka morala meu srpskim ratnicima zahvaenim malodunou. Sa njom je izvojevao blistavu pobedu u Kolubarskoj bici. Celokupna evropska tampa pisala je o srpskom trijumfu i o vojskovoi iz Struganika. Za te zasluge dobio je vojvodsko zvanje (4. XII 1914). A u znak zahvalnosti za osloboenje Valjeva od gnusnog neprijatelja proglaen je za njegovog poasnog graanina (14. VI 1915); deo tadanje valjevske Ulice kralja Aleksandra poneo je M. ime.

U jesen 1915. nije se slagao sa planovima o povlaenju Srpske vojske sa teritorije Kraljevine zalaui se za prikupljanje raspoloivih srpskih snaga u Metohiji i prelazak u protivnapad. Povinovao se ipak odluci o povlaenju i svoju armiju poveo na jug. Izvesno vreme je potom proveo na leenju u Italiji i Francuskoj da bi u septembru 1916. ponovo preuzeo komandnu dunost u I armiji i doprineo oslobaanju Bitolja. Naelnik taba Vrhovne komande je od 7. VI 1918: sa tog mesta komandovao je, u septembru 1918, probojem Solunskog fronta. Njegova odluka o ubrzanom nastupanju Srpske vojske na sever umnogome je ubrzala slom snaga Centralnih sila na Balkanskom poluostrvu. Po zavretku rata M. je postao naelnik Generaltaba vojske Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca ali je zbog teke bolesti bio primoran da u leto 1919. napusti tu dunost i ode na leenje u Francuskoj.

Na Vojnoj akademiji u Beogradu M. je predavao Strategiju u razdobljima: 1. XI 1898 26. I 1900, 5. X 1900 22. VI 1902. i 6. IX 1903 16. III 1904. Mnogobrojne rasprave iz oblasti ratne vetine objavio je u Srpskoj vojsci i Ratniku, asopisima iji je bio urednik. Predavanja pitomcima Vojne akademije objedinio je u knjizi Strategija koja je odmah uvrena u obaveznu lektiru oficirskog kora. Sa nemakog jezika je preveo Taktiku od V. Balka (objavljeno 1910). Bolest ga je spreila da dovri pisanje svojih uspomena, zapoetih na leenju u Francuskoj 1920. Dva puta je penzionisan: najpre od 16. III 1904. do 4. III 1909. godine zbog sumnje da je neprijateljski raspoloen prema oficirima, akterima majskog prevrata 1903; ponovo od 12. IX 1913. do jula 1914.

Bio je oenjen sa Lujzom Krikner (venani 25. XI 1884. u beogradskoj Vaznesenskoj crkvi). Sinovi su im: Radovan, bankarski inovnik, zarobljen kao rezervni oficir u prolee 1941. i interniran u Nemaku odakle se nije ni vratio; Aleksandar, oficir, pripadnik Ravnogorskog pokreta, streljali ga Nemci u Valjevu u decembru 1941; Vojislav, inenjer agronomije, uesnik partizanskog ustanka 1941, robijao na Golom otoku. Keri: Eleonora (roena 1885. u Uicu, umrla 1952. u Valjevu; bila je najpre udata za Bogdana Anelkovia, oficira, a posle njegove pogibije za Mihaila Markovia, valjevskog apotekara), Olga (1886-1977, udata za slikara Milana Milovanovia) i Anelija (1889-1969). Uz velike graanske i vojne poasti M. je sahranjen na beogradskom Novom groblju; tu mu je spomenik otkriven 3. XII 1922. godine. Njegov lik i delo ovekoveeni su u mnogim umetnikim delima: vietomni roman D. osia Vreme smrti; pozorina predstava Kolubarska bitka prema dramatizaciji dela tog osievog romana; pesme V. Ilia Mlaeg (Na dan sahrane vojvode Miia), Alekse antia, Slobodana Markovia (Vojvoda Mii), Petra Pajia; slike Uroa Predia, Milana Milovanovia, Vase Ekievia, Veljka Stanojevia, Nikole Milojevia, Teodora vrakia; skulpture ora Jovanovia (poprsje na beogradskom Novom groblju), Duana Jovanovia ukina, Veljka Forcana (bista u Struganiku), Neboje Mitria (reljef na ribnikom mostu u Mionici), Ota Loga (spomenik u Mionici, bista na Rajcu), Milana Besarabia (bista u Ljigu), Duana Nikolia (spomenik u Valjevu), Ljubie Mania (reljef na mestu u Beogradu gde je bila M. kua), Drinke Radovanovi (biste u Tekeriu i Beogradu), Save Halugina (bista u Miievu kod Subotice)... U Ljubljani je 1919. dotadanja Kunova cesta preimenovana u Cesta vojvode Miia. Kasarne u Mariboru i Ljubljani dugo su nosile M. ime. U Zemunu je proglaen za poasnog graanina. kola u Oglaenovcu se od 5. X 1933. zvala Osnovna kola vojvode Miia. Jedno dobrovljako naselje na severu Bake prozvalo se 1927. godine Miievo. M. rodna kua u Struganiku je obnovljena i pretvorena u spomen-muzej (1987). Dan M. roenja proslavlja se od 1997. kao praznik Mionike optine, a od 1998. godine svakog jula u Mionici se prireuju Miievi dani.

Knjige: Strategija. Vetina ratovanja, 1907; Srpsko-turski rat, 1913; Moje uspomene, 1969.

Lit.: M. Pavlovi, Vojvoda Mii od Suvobora do Maribora, Beograd 1922; Spomenica sedamdesetpetogodinjice Vojne akademije 1850-1925, Beograd 1925, 235; L. Lazarevi, Mali pomenik dodatak, Beograd 1935, 36-38; B. Jeremi, Povodom stogodinjice roenja vojvode ivojina Miia, Napred, 16. XII 1955, 2-3; . Bogdanovi, Uspomene jednog vojvode, NIN, 15. III 1970, 12; R. M. Drakovi, Karaoreva ulica, Napred, 11. IX 1970; Z. Tripkovi, Mioniani i vojvoda Mii, Napred, 23. X 1984, 7; R. Bojovi, Godinje ocene vojvode ivojina Miia od 1878. do 1909, Glasnik IAV, br. 19, Valjevo 1985, 109-123; V. B. Savi, Vojvoda ivojin Mii. Spomenica, Valjevo 1989; I. L. Misailovi, Uiki dani ivojina Miia, Kalendar Valjevac za 1994, 144-147; V. B. Savi, Sinovi vojvode Miia, Valjevo 2001; Z. Rankovi, Valjevski kraj u XX veku (hronologija), Valjevo 2002; P. Opai, Vojvoda ivojin Mii, Beograd 2002; Z. Rankovi, Miii, od Kaljevia i od Luia, Revija Kolubara, maj 2003, 28-30; isti, Mii je bio ivkovi, Revija Kolubara, avgust 2005, 34-35; M. Radoji, Vojvoda Mii i njegovi Kolubarci u ratovima 1912-1918, Beograd 2006.