Рачунари као помоћ у екстремним ситуацијама

Свесни смо да су рачунари постали неизоставна компонента у сваком дому,образовним

институцијама,научним станицама...Такође су заузели примат и у разним областима

живота.Човек се без њих осећа несналажљиво у спољном свету.Многа научна достигнућа остварена

до сада захвалност дугују рачунарима и ванвременској технологији.Њихово постојање је довело до тога да и сам човеков живот буквално

зависи од њих.

У тренуцима када природа покаже своју окрутност и угрози човекову безбедност, па и сам његов живот, савремена

технологија може одиграти кључну улогу у спасавању живота и имовине људи.

Међутим, неретко је и човек један од изазивача непогода и екстремних ситуација.

Екстремене ситуације могу бити:1.биолошке(епидемије,епизоотије,инфективне болести,екстремне операције)2.геофизичке(земљотреси,вулканске ерупције,клизишта,одрони)3.климатске(екстремне температуре,пожари,суше и 4.олује,урагани,тајфуни)5.хидролошке(поплаве,бујице,олујни таласи)

Ситуације изазване људским факторима:1.техничко-технолошке(експлозије,пожари,цурење гаса,тровања,зрачења)2.саобраћајне несреће(у шинском,друмском,ваздушном и воденом саобраћају)3.остале несреће(рударске,радиолошко-хемијске)

Пођемо ли од тога да екстремне ситуације могу бити биолошке природе, онда нам се намеће питање каква је улога рачунара и да ли они могу помоћи у случајевима када је угрожен живот човека (екстремне операције) или животи већег броја људи ( заразне болести) .

Једну од најважнијих примена рачунари су остварили у медицини.

Наиме, прва операција јетре обављена је уз помоћ таблет рачунара у Немачкој. Таблет користи увећану стварност

која омогућава да се јетра сними уз помоћ iPad-a и прикаже уз помоћ виртуелних 3D модела реконструисаних од правог

органа. Ова процедура помаже да се лоцирају критичне структуре,као што су тумори и крвни судови. На овај начин

ће се побољшати квалитет примене предоперационих планираних резова током операције.

Рачунари у медицини

Иако живимо у 21. веку, наша цивилизација још увек није искоренила све заразне болести.Епидемије заразних болести су

присутне у појединим деловима света, нарочито у Африци.Постоји реална опасност да поједине епидемије прерасту у тзв.пандемије

када могу угрозити здравље великог броја људи у целом свету, а то је свакако једна крајње опасна ситуација. Данас људи много путују, а савремени начин путовања олакшава ширење болести и то веома брзо.Авиони који лете са једног краја света на други,свакодневно носе и своје нежељене путнике - разне вирусе, бактерије и друге

клице.

Како и да ли компјутери могу помоћи у предвиђању ширења опасних заразних болести као што је ебола, птичји грип, сарс

или нека друга још неиспољена болест која нас вреба из прикрајка?

Тимови истраживача,епидемиолога и програмера у Америци и Европи раде на креирању компјутерске мапе која би омогућавала праћење развоја епидемије приказујући

хронологију епидемије и предвиђајући у ком правцу ће се иста даље ширити.

Дирк Брокман са Хумболт универзитета у Берлину и Дирк Хелбинг са Федералног технолошког института у Цириху креирали су компјутерски модел који рачуна како ће се вирус ширити и до којих градова ће највероватније прво стићи.То су постигли компјутерском симулацијом приказујући мрежу аеродрома и поласке из подручја у Африци, угрожених еболом, ка европским престоницама,у првом реду Паризу и Лондону,са којима су земље западне Африке из историјских разлога повезане као бивше колоније.

Компанија Gugl је 2008. године први пут представила алатку Flu trends са циљем да помогне у предвиђању избијања и ширења вируса грипа. Наведена алатка анализира речи унесене у претрагу и повезује их са IP адресом, која даје тачну локацију одакле се претрага врши. У основи ове идеје стоји претпоставка да у оном месту у ком се вирус шири људи више претражују појмове везане за симптоме грипа (нпр:грозница, болови у мишићима и сл.)

Још једна могућност примене рачунара и њихове помоћи у екстремним ситуацијама јесте, свакако, њихова улога у предвиђању екстремних временских прилика какве су

рушилачки ветрови ( торнада, оркани, тајфуни и сл.).

Научници америчког центра за истраж ивање временских непогода у Колораду покушавају да побољшају тачност прогноза појављивања торнада. Наиме, ови научници буквално јуре за торнадом у колони возила која су снабдевена инструментима као што је доплер радар, чији одраз стручњаци посматрају на мониторима у једном од возила. Компјутер ствара тродимензионалну слику ветра, али и отпадака и зрна града која лете кроз ваздух. Инструменти се постављају и дуж стазе којом се непогода креће ради мерења испод радарског снопа.Ти подаци се користе за пројектовање грађевинских објеката у областима са честим олујама.

Захваљујући техници, научници могу да прате развој ветра при земљи, како се то одражава на висинске ветрове, како

киша и град утичу на то, да ли ветар струји увис или ка земљи, да ли је топао или хладан и како то утиче на

стварање торнада.Научници анализирају видео снимке торнада како би боље

разумели како се непогоде стварају. То им помаже у постављању тачнијих прогноза, а то може спасити многе

људске животе.

Данас сви подаци о временској прогнози стижу захваљујући моћним компјтерима у рачунарским комуникационим центрима смештеним у посебним зградама или деловима зграда.Компјутери су повезани са радарским центрима, осматрачким станицама, опсерваторијама и сл.Рачунари обрађују комплетне податке о притиску, температури, влажности, ударима ветра и о свим другим параметрима битним за прогнозу. Када постоји опасност од временских непогода, упозорења се шаљу надлежним државним органима и активира се одређени степен упозорења на опасности од временских непогода на одређеним територијама. На тај

начин се могу спречити или бар ублажити последице невремена и спасити животи људи и њихова имовина.

Екстремни спортови су све популарнији широм света.Скијање доноси велику дозу адреналина и зато

има велики број љубитеља.Једна канадска фирма развила је систем за GPS

навигацију,алпинистичке наочаре Transcend.Оне имају уграђен провидни LCD дисплеј који ствара илузију да

слика “виси”два метра испред корисникових очију.LCD може да приказује GPS податке,тренутну брзину,

географске координате са надморском висином,пређени пут и висинску разлику,време(или штоперицу),бројач

корака и температуру ваздуха.Наочаре садрже и мини-компјутер који памти податке о власниковом кретању и омогућава њихов каснији пренос на PC рачунар у циљу

анализе и архивирања.Пренос се врши USB везом.

Ове наочаре свакако представљају помоћ скијашима јер они у сваком тренутку имају увид у податке од значаја за њихову сигурност, па тако

могу спречити падове, повреде и ситуације опасне поживот.

Човекова жеља за авантурама и знатижеља проузрукоје још једну ситуацију веома опасну по живот. Најновија статистика говори да више од 90 одсто лавина изазивају особе на скијама и сноубордима које су напустиле безбедну зону. Међутим, лавине могу бити покренуте и под дејством киша, ветра, јаког сунца, високог степена влаге и сл.Многе земље у свету (Канада, САД, скандинавске земље , Нови Зеланд итд.) раде на пројектима за сузбијање лавина. Међутим, водећу улогу у истраживању имају научници швајцарског института за истраживање снега и лавина(SLF).

На 1645 метара надморске висине у близини Давоса налази се истраживачки центар снабвдевен рентгенски

компјутеризованим томографима, електронским микроскопима, специјалним радарима и хеликоптерима са

ласерским мерачима дистрибуције снега. Научници проучавају типове снега, анализирајући пахуље

снега односно мале ледене кристале путем поменутог компјутерског томографа и добијају детаљну структура

унутар узорака снега на тачно жељеној температури. Ови скенери праве 3Д слике снежних кристала са резолуцијом до

20 микрометара. У посебном ваздушном тунелу убрзавају се различите мешавине снега, а затим помоћу ласера, ултразвучних

емитера и сличних мерних уређаја одрећује продирање ветра, влаге и топлоте кроз снежни покривач.

У стрмој долини Сион,на око 2700 метара надморске висине, изграђен је бункер у којем је смештено постројење за тестирање динамике лавине пуне снега. Такође, на три локације, на различитим дубинама, закопани су радари са континуалним таласима променљиве фреквенције. Ови уређаји користе се за праћење протока снега и ерозије тла приликом лавина. Постоје и оптички брзински сензори, детектори снаге удара, сонде за мерење густине снежне масе у току и након слегања и други инструменти као динамички барометри и мерачи протока. Током зиме научници константно прате метереолошке параметре на основу којих могу да претпоставе када ће се стећи предуслови да се лавина формира у следећа три дана.Тада се обавља ласерско мерање снежног покривача из хеликоптера и почиње чекање уз мониторе рачунара у које се сливају подаци из свих сензора у долини и сателита за метереолошка испитивања.

Научници су развили 3Д софтверски модел Rapid mass movement који користи деценијама сакупљане обрасце кретања лавина и једначине за динамику флуида како би проценио могуће исходе лавина у ризичним

зонама.Швајцарска влада користи овај софтвер за анализу свих путева и насеља које потенцијално могу да задесе лавине. Ове симулације се

раде чак два пута дневно.Захваљујући овим моделима за симулирање врши се упозоравање људи

на опасност од лавина и тиме спасавају многи животи.