Тир(н)анија

БогданТирнанић

Неки медији су допринели паду

“бившег режима%

припремивши преврат од 5.

октобра. Није им се то нарочито исплатило јер

данас су неки од њих жртве

криптостаљинис- тичке одмазде

Шпет о истом. Теза о (не)објављеном “медиј- ском рату” посредно је

минулих дана потврђена на два начина.

Један од тих доказа је вул- гарно практичне природе са елементима кривичног дела у покушају. Директор једног (полу)таблоида уређивачке политике на нивоу женске ташне, коме су послови ло- ше кренули, иначе гастарбај- тер мађарске провенијенције, издао је обавезујућу препору- ку заједничкој штампарији да обустави послове са таблои- дом коме неким случајем ти- раж перманентно расте. Ре- чено - учињено: штампарија је раскинула уговор. То је би- ло логична последица нело- јалне конкуренције, каква у области медија није редак случај. Професионална нови- нарска удружења нису реа- говала, а политичари су се за- довољили уопштеним фраза- ма о тржишној равноправно- сти слободне речи, бла-бла, трућ-трућ.

Али, где је ту поменути елемент кривичног дела у по- кушају? Мађарски гастарбај- тер је искористио право који

његов (полу)таблоид поседује као већински власник по- менуте штампарије. И шта је ту чудно осим саме обаве- зујуће препорукб? Спорно је то што се већинско власни- штво може законски стећи тек од 1. I 2008. године. Па, према томе, уколико оно постоји већ данас, онда то зна- чи да је остварено криминалном радњом, то јест илегал- ном куповином удела малих акционара, дакле уз избе- гарање аукцијске конкуренције и пореских дажбина. Уз- гред буди речено, штампарија је деведесетих година XX века добијена у виду донације УН тадашњим независним (нужно и опозиционим) новинама како би оне избегле уцене и санкције режимских штампарских погона. Оста- је да се спор разреши на суду. Међутим, када неким но- винама лоше крене, џаба им правна држава. О крими- налној радњи у покушају већ и да не говоримо. Ваљда је у томе разлог зашто је једна швајцарска компанија, ина- че власник инкриминисаног (полу)таблоида, доделила предееднику Тадићу награду за политичку културу.

Други доказ постојећих медијских невоља више је те- оријске природе, а оличен је чланком у једном недељни- ку на тему стања у новинарској професији. Конкретан по- вод је изјава Луке Мичете, директора ТАНЈУГ-а, о нека- квој мртвој стражи државних медија. Но, у суштини, ра- дило се о (проширеном) коментару једног истраживања о актуелној позицији новинара, које је још априла месеца спровео Стратеџик маркетинг, агенција позната по својој наклоности једној политичкој опцији, чији је власник ина- че супруг Надежде Гаће, председнице НУНС-а, једине ди- ректне саговорнице аутора текста. А то је већ једностра- ни приступ. Он је, изгледа, политички мотивисан.

Јер се аутор нареченог текста поново оборио на табло- иде, тврдећи да они сатанизују сваког противника посто- јећих владајућих структура, према чијим се субјективним снагама иначе односе са слугерањским предзнаком. Раз-

уме се по себи да је, у складу са уређивачком политиком поменутог недељника, за конкретну илустрацију тезе узет пример Чеде Јовановића, коме је негде поручен метак у чело. То како се неке новине односе према Чеди јесте сви- њарски, али то још не значи да је, само због тога, Јова- новић анђеоско биће које лепрша крилцима док облеће око некакве друге Србије. Да ситуација није нимало на- ивна показује случај отпуштеног главног уредника једног недељника, који је шут карту зарадио након притиска јед- не приватизоване невладине организације која се искљу- чиво бави заштитом лика и дела извесне бебе.

Но, свеједно, манимо се тога. Оно што чини суштину чланка јесте мишљење самих (анкетираних) новинара о беди професије: она се углавном карактерише као лоша, катастрофална, поражавајућа, понижавајућа... Писац у томе види директну функцију власти, односно њених кон- кретних моћника, разних министара и државних секре- тара, али и тешко медијско наслеђе из Милошевићевог времена, када су медији били индустрије лажи. Таквом се ставу нема шта замерити. Осим његове ограничено- сти. Он је по томе налик захтеву за лустрацију који се- же у прошлост до, отприлике, неколико година пре VIII седнице. А шта је било пре тога? Као и предлагачи лу- страције, тако и аутор чланка несвесно подлеже илузији да је, када је реч о актуелној беди професије, то само по- следица ове власти и милошевићевског наслеђа, док је, обрнуто, све пре VIII седнице, било време када су у штам- пи текли мед и млеко објективног изражавања, да је на- ша журналистика у брозно време обитавала у небеским висинама квалитета и правдољубивости. Јер, да би неко завршио у блату, тај се, сликовито речено, мора стрмо- пиздити са мердевина.

Шо је тек озбиљна заблуда. Било је у то старо време појединаца који чине част професији, али се о некој генералној идили никако не може говорити. Јер, да

је тада наше новинарство било часно и верно узусима за- ната, новине би 1953. године на насловним страницама објавиле да је Ђилас у праву, а 1966. године како Ранко- вић није прислушкивао Тита. Идемо даље: 1968. године не би били штампани онолики коментари о утицајима тајних служби из иностранства на студентске демонстра- ције које би да сруше самоуправљање, већ би, управо су- протно, био здушно подржан њихов захтев за више со- цијализма по глави становника, што је такође грозно, али је, просто, било тако. И не би се данас у бардове нови- нарства бројали они који још верују да су 1972. године свргнути тзв. либерали били последња нада за демокра- тизацију посусталог друштва, без обзира на чињеницу како је у њихово време било највише забрана, хапшења и спаљивања шарене штампе. Зар није сам Тито тражио од уредника Комуниста да нападну Бранка Ћопића, што су ови и учинили, уједно све жалећи што Борба није ви- ше партијски лист. А шта ћемо тек са оним списком стрељаних сарадника окупатора? И тако даље.

Такав новинарски менталитет, стваран деценијама, при- родно је дошао на своје у време демократуре из деведесе- тих година прошлог века. Ни 5. октобар није битније ути- цао на промену стања; напротив. Већ 6. октобра осванула су ванредна издања дојучерашњих режимских гласила ко- ја су славила демократску револуцију. Али, није у томе било ничег посебно изненађујућег. Тадашњи председник државе је, посетивши један од бастиона Милошевићеве по- литике, рекао да је знао како ће победити када је видео да је и тај лист прешао на страну демократске опозиције. Би- ло Ј*е то погрешно, дакле политички. нису они победили зато што је дотични лист прешао на њихову страну, већ је тај лист прешао на њихову страну зато што су победи- ли. Беда професије је, дакле, трајно стање. И оно неће по- стати ништа боље кроз (не)објављени медијски рат. Ш