П Л А Н Е Т А Р Н А Р А С К Р Ш Ћ А

Шта би Маркс данас рекао

Чему се м и као сведоци и учесници највеће кризе светског капитализма можемо научити од највећег критичара „друштва

похлепе”?

У „Тајмовом” есеју нема, разуме се, ре- волуционарних порука. Али начин тражења одговора на питање „Како да

спасемо капитализам?” изражава нови дух који се на Западу јавио у јесен 2008. годи- не, после слома на Волстриту и избијања највеће досадашње кризе капиталистичког друштва. То је дух слободног истраживања узрока онога што се десило и промена ко- је су неопходне.

Жалосна је чињеница да тог духа код нас још увек нема. Наши политичари, такозва- ни експерти и аналитичари, затечени су на спавању и из свог дубоког сна немају на- меру да се пробуде. Код нас се још не раз- мишља како да се подстакне производња и отворе нова радна места, већ како да се кре- дитима постигне раст потрошње. Наравно, звучи као Буш прошлог пролећа. Нерацио- нално кредитирање потрошње је и произве- ло финансијски крах. Док Американцима помаже њи- хов прагматизам да се брзо прилагоде, наши догматски следбеници неолиберализма још држе главе у песку. Нај- зад ће почети да копирају оно што раде други. Али ће- мо платити скупу цену због закашњења.

„Неконтролисани турбо-капитализам изгубио је свој разлог постојања”, констатује „Тајм”. Признаје се да је оштра Марксова критика тржишне привреде постала да- нас релевантна и да се чак с правом поставља питање да ли је капитализам ваљан економски систем. И пошто се одбацује Марксово револуционарно решење, помињу се два начина на које би се капитализам могао „попра- вити”.

Један је: „морализација” капитализма. Саркози се, на пример, залаже за „хумани капитализам”, „капитали- зам с етиком”. Не знамо какав је хуманизам Саркози имао у виду, али „Тајм” изгледа следи минхенског ка- толичког надбискупа Рајнхарда Маркса који се, у недав- но објављеној књизи, залаже за обнову темељних хри- шћанских вредности. Наравно, првобитни хришћани су били комунисти, распродавали су имања и укључива- ли су се у хришћанске заједнице, лишени било какве својине. Надбискуп вероватно није то имао у виду, већ бригу о сиромашнима и милосрђе. То су, нажалост, вр- ло површне корекције: капитализам је увек носио собом елемент филантропије, али исто тако ни- је никад постојао без похлепе и нагоми- лавања богатства.

Други начин поправке капитализма је, по „Тајму”, „немачка социјална тржишна привреда” с високим нивоом социјалне заштите. Пример те врсте је пружио ла- буризам одмах после Другог светског ра- та. Још савршенији модел тзв. државе благостања је остварен у Скандинавији, где је прогресивним порезима одузимано и до 90 одсто добити капиталиста и где су класне разлике биле веома смањене.Нажалост, ниједан од тих облика капи- тализма (с људским лицем) није прежи- вео агресију неолиберализма после дола- ска на власт Регана, Тачерове и Кола осамдесетих година двадесетог века.

Шта се, дакле, може данас научити од тог највећег критичара капи- талистичког система, Карла

Маркса?Мора се узети у обзир да постоје разли-

чити слојеви те критике. Најдубљи фило- зофски слој садржи критику људске оту- ђености. У сваком класном друштву чо- век је отуђен од предмета свог рада, од по- литичких институција, од других људи, најзад и од самог себе и своје могуће ства- ралачке делатности. Да би се ти облици отуђености превазилазили неопходно је више слободе, социјалне правде и једнако- сти међу људима. У данашњим условима то је утопијски идеал целе наше епохе и он је остварив тек иза историјског хори- зонта савременог друштва.

Следећем слоју припада најопштија и најапстрактнија економска проблематика. Марксов Капитал почиње ана- лизом робе и критиком отуђености робне производње. То је најдубља структура постојећег друштва; она не по- чиње и не завршава се капитализмом. Она се још врло дуго не може укинути сем делимично и у малим изо- лованим заједницама (какви су, на пример, израелски кибуци). Већ данас и у непосредној будућности може се једино постићи да у људском животу буде све више пред- мета и делатности који се не купују и не продају за но- вац (љубав, пријатељство, стваралаштво, дарови сваке вр- сте).

Следећи ниво је критика производње која следи ка- питалистички принцип: инвестира се у производњу ради добити (профита). Ма колико Маркс оштро

критиковао нехуманост која је присутна у оваквом при- ступу раду и уопште животу, чињеница је да ниједна од досад изведених социјалних револуција (у Русији, Кини, Југославији, итд.) није у пракси истрајала на овој врсти критике. Профит мотив је свуда, мање или више, вра- ћен у живот и ми готово свуда још живимо у капита- лизму.

Сад долази онај ниво критике који је за нас непосред- но релевантан. То је критика тржишне регулације при- вреде. У Марксово време, све до Октобарске револуције

и до Велике депресије тридесетих година прошлог века, па затим опет од продора неолиберализма осамдесетих досад, пре- овладавало је уверење да тржиште у принципу само себе регулише (1а1ббег 1ш- ге) и да у њему постоји нека „невидљи- ва рука” која доводи ствари у ред и спре- чава хаос. С тим у вези је било схватање тзв. „минималне државе”, тј. државе ко- ја само одржава поредак и доноси зако- не, али се у привреду не меша.

У досадашњој историји се већ два пу- та јасно показало да је овај основни прин- цип економског либерализма у потпуно- сти погрешан. Поред многих мањих кри- за и застоја, 1929. и 2008. је дошло до ка- тастрофалног пропадања богатстава, до масовне незапослености и неумерене пат-

•! II

МихаилоМарковић

Сигурно је ида пе систем којибуде

надживеосадашњу катастрофалну кризу на Западу бити нека врста државног капитализма,

у комећедржава регулисати битне

привредне и друштвене токове

2 0 / Н И Н / 5 / 0 2 / 0 9

ње десетина милиона људи. У ранијим кризама је до наго- милавања робе (тзв. хипер- продукције) долазило због то- га што су, у тежњи за што ве- ћим профитима, капиталисти тежили да на минимум обо- ре зараде запослених, чиме су знатно снижавали ниво тра- жње за робом. Садашња кри- за доноси собом још три про- блема.

Прво, у условима глобали- зације, дакле светске привред- не сарадње, џиновске мулти- националне компаније су уло- жиле огроман део капитала и преместиле гигантска преду- зећа у источну Азију где је рад пет до двадесет пута јевтини- ји, обезбеђујући тако енормне профите. Сад је у развијеним земљама дошло до растуће незапослености.

Други проблем је монетар- на криза. Некад је новац мо- рао имати златну подлогу.Никсон је 1971. године укинуо златну основу долара. Да би финансирале своје ратове САД су штампале доларе у огром- ним количинама. Они су би- ли прихватани у целом свету због изузетног економског, политичког и војног угледа САД. Слично је било и са др- жавним обвезницама (зЦДе ђопЉ) које је за готов новац својим грађанима у целом свету продавала америчка влада да би покривала своје огромне буџетске дефиците и дугове (у 2008. укупан аме- рички дуг је достигао 13.000 милијарди долара - готово целокупан годишњи бруто приход САД). Тренутак истине је за овај виртуелни но- вац и папире од вредности морао доћи - и он је дошао септембра 2008 - кад су се огромна богатства свела на безвредни папир. (Тако је, на пример, руски тајкун Олег Дерипаска одједном изгубио 35 милијарди долара.)

Трећи проблем је убрзано повезивање, спајање, пре- продаја и преузимање банака и предузећа, које је произ- вело џиновске мреже „виртуелног” капитала. Тај капи- тал није коришћен за улагање и производњу, већ за фи- нансијске спекулације лишене реалне основе. Кад су до- шла зла времена те мреже су неочекивано пуцале, а огромне банке и корпорације су преко ноћи пропадале.

Према томе, суштински узроци садашње кризе су: 1) недостатак регулације, карактеристичан за идеологију неолиберализма, 2) класични недостатак куповне моћи грађана, што је подстакло банке да нуде кредите без по- крића, 3) култура похлепе која је условила потпуну ира- ционалност ове кредитне политике и свела је на хазард- ну игру: изгледи на изузетно велики профит били су утолико већи уколико је већи био ризик, 4) глобализа- ција која је довела до велике сеобе капитала на Исток и растуће незапослености на Западу.

Неки чиниоци који су узроковали садашњу светску кризу нису постојали у Марксово време, али је данашња релевантност његове критичке анализе у томе што је он доказао: 1) да нерегулисана тржишна привреда неизбе- жно води периодичким кризама и 2) да по самој приро- ди капиталистичког система (због тежње за повећањем профита) постоји стално присутан притисак да се смање радничке наднице и увећа радно време. Због првог не- достаје куповна моћ за апсорбовање растуће‘количине робе, а због другог у капитализму постоји хронична не- запосленост. Док су постојали моћни синдикати, радни-

ци су успевали да се изборе за ограничавање радног времена и за повећање надница. Сад кад су синдикати купљени или уништени, услови рада се у це- лом свету погоршавају. Маркс је, према томе, дао кључни до- принос разумевању механизма избијања криза у капитализму. У томе је он видео револуцио- нарни потенцијал за укидање тог система.

У време Комунистичког ма- нифеста 1847. године кад још није било политичке демокра- тије нити грађанских идеоло- га спремних на битне рефор- ме капитализма, Маркс је као једино решење видео насилну револуцију. Касније је он сво- је виђење исправио па је до- зволио и могућност ненасил- не еволуције (пре свега у Ен- глеској, али пред крај живота, чак и у Русији). После његове смрти Енгелс је тврдио да, на- кон увођења општег права гласа и демократских избора у Енглеској нема више потре- бе да се иде на барикаде, јер се власт може освојити и на изборима.

Врло је значајан Марксов увид (из Критике Готског про- грама, 1875) да после капита- лизма не следи дисконтинуи- рани скок у ново хуманије друштво („комунизам”) већ разни облици мешовитог дру- штва. Сведоци смо бројних та- квих облика: „друштво благо- стања” у западној и северној Европи, с великим и прогре- сивним порезима и импресив-

ном социјалном заштитом, Кина у којој је привреда ка- питалистичка, а власт у рукама Комунистичке парти- је, Јужна Кореја која спаја капитализам с државном планском комисијом и петогодишњим плановима раз- воја.

Сигурно је и да ће систем који буде надживео сада- шњу катастрофалну кризу на Западу бити нека врста државног капитализма, у коме ће држава регулисати битне привредне и друштвене токове. Први акт држав- не интервенције збио се већ под Бушом, који је морао да спасава банке пред банкротством тиме што их је на- ционализовао. Обами стоји на располагању у ту сврху 800 милијарди долара. Он ће морати да отвара нова рад- на места, да (као и Рузвелт у сличној ситуацији) орга- низује јавне радове и да зида мостове, путеве, школе и помаже сиромашне и незапослене. Сигурно је да ће сле- дити нова регулативна улога државе и ново радничко законодавство. Десило се да Обама то и жели да ради. Али и да је дошао на то место неко ко не жели, „ко- ме то мирише на комунизам”, морао би јер само тако друштво може преживети. Неолиберализам једностав- но више није реално могућ.

У друштвима сутрашњице државне регулације ће не- где бити више, негде мање, она ће имати ригиднији или еластичнији облик, негде ће бити више државне или дру- штвене, а негде више приватне својине, различит ће би- ти и степен друштвене подршке школству, здравству, на- уци и култури. Нека од тих друштава с вишим степе- ном социјалне солидарности биће сматрана „социјали- стичким”.

За разлику од предвиђања Фукујаме, који је говорио о крају историје и о дефинитивној победи либералног ка- питализма, десило се потпуно супротно. Наступила је ера мешовитих друштава. ■

Тражењ а одговора на питање „Како да спасемо капитализам?”

изражава нови дух који се на Западу јавио у јесен 2008. после слома на

Волстриту. Т о је д ух слободног истраживања узрока онога

што се десило и промена које су неопходне

5 / 0 2 / 0 9 / Н И Н / 2 1