ПРИМАЊЕ МИНЕРАЛНИХ ЕЛЕМЕНАТА И ЊИХОВЕ

ФУНКЦИЈЕ(МИНЕРАЛНА ИСХРАНА)

РАДИЛИ: Сергеј Комазец и Емилија Бугарчић

ХЕМИЈСКИ САСТАВ БИЉКЕ Биљке примају различите елементе из

земљишта Нису јој неопходни сви елементи из

спољашње средине Метода ВОДЕНИХ КУЛТУРА~ њом се

утврђује потреба биљке за појединачним елементима

Елементи без којих биљка не може~ЕСЕНЦИЈАЛНИ или НЕОПХОДНИ ЕЛЕМЕНТИ

По количини која је потребна биљкама неопход

ни елементи се деле

на:

МАКРОМЕТАБОЛИЧКЕ (C, O, H, N,

S.. )

МИКРОМЕТАБОЛИЧКЕ (Fe, Cu, Cl.. )

Коренов систем биљака апсорбује минералне соли из земљишта(растворене су у води) у облику:

1.АНЈОНА 2.КАТЈОНА

Транспорт може да се одвија активно или пасивно.

К и Са и остале есенцијалне елементе преносе посебни преносиоци.

ПРИМАЊЕ МИНЕРАЛНИХ СОЛИ И ЈОНА

Ћелијски сок слатководне алге Nitella у већој количини накупља елементе хлор и калијум него што је њихова концентрација у спољашњој средини

Сличне разлике могу да се виде и код морске алге Valonia.

Јони који уђу у ћелије корена преносе се до трахеја и трахеида(ксилем) и тако снабдевају стабло, листове, цветове и плодове

АЗОТ

Спада у групу макрометаболичких елемената

У ваздуху је аступљен као инертан гас N2

(78%) и недоступан је биљкама У земљишту може да се нађе у органском и

неорганском облику

На недостатак азота биљке реагују:»успореним растењем»листови, цветови и плодови су ситнији»лишће губи зелену боју (хлороза) »у стаблу, лисним петељкама и нервима јавлја се нпр. антоцијан(даје црвенкасту боју) уместо хлорофила

КРУЖЕЊЕ АЗОТА У ПРИРОДИ

Азот у природи стално прелази из неорганског у органски облик и то се назива циклус кружења азота у природи

Циклус подразумева низ хемијских трансформација које омогућавају прелажење азота из једног облика у други

ФИКСАЦИЈА ЕЛЕМЕНТАРНОГ АЗОТА

Способност да фиксирају

елементарни азот (редукују

га) имају бактерије и

неке цијанобактери

је (модрозелене

алеге)

Они се деле у две велике групе:

1. слободне азотофиксаторе

2. симбионтске азотофиксаторе

ПРИМАЊЕ И ФУНКЦИЈЕ СУМПОРА, ФОСФОРА И ДРУГИХ НЕОПХОДНИХ

ЕЛЕМЕНАТА

У природи ретко долази до недостатка сумпора, али када дође до тога биљке постају: закржљалог раста, листови губе хлорофил, хлороза се прво јавља у млађим листовима

Сумпор у високим концентрацијама делује штетно на биљке

Сумпор на забареним земљиштима је веома токсичан за биљке

У недостатку фосфора долази до слабог раста, не јавља се хлороза (листови су тамнозелени). Крајњи симптом је некроза на разним органима

Када нема магнезијума инхибирана је синтеза хлорофила (листови су хлоротични), хлороза се најпре јавља у старијим листовима и често има типичан изглед

Недостатак калијума изазива специфичне промене на листовима: они су повијени по ивици, по ободу се јављају мрке и жуте зоне или пеге, при покретљивости јона калијума најпре страдају старији листови

Код биљака које расту у недостатку калцијума нарочито страдају коренови~ бочни коренови и коренске длачице се не развијају, коренови су мрки и слузави, листови су мали и увијени са изразитом хлорозом