Увод

Албанска лига 1878-1881. године имала је веома велики значај за историју Србије осамдесетих година XIX века. Посебно за област Старе Србије - Косовски вилајет.

Повод за Оснивање Албанске лиге били су Конгреси: у Сан-Стефану и Берлину 1878. године и одлуке тих конгреса, а поред тога и бућење националне свести Албанаца за самоопредељење и тежња да се цео Албански народ уједини у јединствену државу. Њихове тежње је подржала Турска, јер очигледна њена немоћ да одбрани интегритет царства погодује за буђење идеја о независној борби Албанаца против Србије, Црне Горе, Грчке, него и тражењу нових путева за одбрану турских интереса од обновљених балканских држава. Тада је први пут формулисан концепт „Велике Албаније“ којим су се желеле санкционсати дотадашње етничке промене и освајања на рачуч балканских хришћана: простор Албанске доминације се проширавао преко граница до којих је уопште допро албански миграциони талас.

Програм лиге је био уперен против балканских држава, посредно и против европских сила које су наводно хтеле да изађу у сусрет ослободилачким тензијама Србије, Црне Горе и Грчке, а против Турске - уколико је њена слабост постала опасна за замишљени интегритет „Велике Албаније“. Агресивна освајачка и реваншистичка, конзервативна и националистичка Лига је без обзира на све унутрашње разлике успела да повеже Албанце све три вере. Противсрпска орјентација Лиге је са своје стране трајно оптеретила односе између српског и албанског народа.

Проучавањем ове теме то јест оснивање Албанске (Призренске) лиге 1878- 1881. године бавили су се многи аутори, и са српске и са албанске стране. Један од многих који су се бавили овом темом био је Богумил Храбак који је изучаво Албанце почев од средњег века па све до XX века. Посебно је направио осврт на узрок оснивања Албанске лиге 1878. године и сам развој Лиге који је текао у три етапе и на крају угушивање Лиге од стране Порте.

Осим Храбака за проучавање овог периода у првом плану извора веома је значајан Јован Хаџи- Васиљевић, који је изучавао историју Срба у Османској царевини од друге половине XIX века до балканских ратова.

Формирање лиге

Албанска - Призренска Лига (Савез) за одбрану права албанског народа представља врло значајну појаву тзв. источне кризе, а за Арбанасе значи и једну од најважнијих страница њихове скорије прошлости. Оно што је за историчара као истраживача од значаја, то је да о Лиги постоје различита па и противречна схватања, зависно од тога ко и како посматра збивања у вези с њом .1

До формирања лиге дошло је у току припреме за Берлински конгрес (10. јун 1878. године). Сан - Стефански мировни уговор отворио је процес поделе европске Турске, при чему су земље насељене српским и албанским становништвом биле подељене између Србије, Црне Горе, и Бугарске.

Тренутак оснивања Лиге се поклопио са историјским догаћајем: српска војска ослободила је Јужну Србију и избила кратко на Косово. Црна Гора је хтела да заузме Малесију, Плав и Гусиње, због тога је маса избеглица дошла на Косово и Метохију. У Косовско - метохијске вароши Призрену је избегло 5 000 људи, а у Ђаковици око 2 000 људи. Због страха од „поделе Албаније“ на Берлинском конгресу долази до окупљања и договора албанских главара из Ђаковице , Пећи, Гусиња, Тетова, Љуме и Дебра да мирним путем супростави и спречи даље „захватање у Албанске земље“ од стране суседа. Крајем маја и почетком јуна одржани су шири састанци албанских преставника у Призрену: на том састанку се окупило више од триста делегата из свих крајева где живе Албанци. На конгресу у Бајракли џамији основана је Албанска (Призренска) лига 10. Јуна 1878. године.2 Оснивачи лиге били су: Пашко Васа, браћа Сами Фрашери, Абдул - Беј Фрашери, Али - Паша Шабанагић - Гусињски, Хаџи Зека.3 Основни задатак Лиге је био да не дозволи да се од Османског царства одвоји део територије за коју су Албанци сматрали да припада Албанији и да Албанци добију аутономију.

1 Б.Храбак – Призренска - Арбанашка лига 1878-1881, стр. 7.2 Д. Богдановић - Књига о Косову ,стр.115-117.3 Ј.Хаџи Васиљевић, Арбанска лига ,стр.39

Лига је од свог оснивања па све до укидања или до угушења од стране Турске империје прошла кроз три фази или периода.

I фаза (мај - јун 1878. године - новембар 1878. године)II фаза (новембар 1878. Године – до краја 1880 године)III фаза (крај 1880. године - пролеће 1881. године).4

I фаза

Након оснивања лиге делегати из северне Албаније, Македоније и Косова су били за политичко решавање албанског питања у склопу Турске царевине, али уз привилегован положај, да имају самоуправу у оквиру њихове територије, а уједно да буду ослобођени дажбина према султану. Они су хтели да успоставе самосталну државу Албанију, која би била састављена из четири области (кнежевине):

1. Јужна Албанија и Епир (Јањина);

2. Северна и средња Албанија (Скадар, Тирана, Елбасан);

3. Македонија (Скопље, Дабар, Гостивар, Прилеп, Велес, Битољ, Охрид);

4. Косово са деловима Јужне Србије и Македоније (Пећ, Ђаковица, Призрен, Нови Пазар, Митровица, Сјеница, Приштина, Гњилане, Прешево, Куманово);

У ствари то је представљало концепт „Велике Албаније“ који је обухватао области словенских и грчких земаља, у којима је албанско становништво престављало мањину, али без обзира на то оно је успело насиљем да преузме доминацију на овим просторима. Пре свега позивајући се на повлашћени положај муслимана у Турској. Што се тиче концепта „Велике Албаније“ није било размимоилажења међу три политичке фракције које су се налазиле унутар Лиге, јер је концепт Велике Албаније био подлога и водиља за било коју варијанту албанског питања. Зато можемо да кажемо да је на Призренском конгресу 1878. године коначно формулисан програм албанског

4 Б.Храбак – Призренска - Арбанашка лига 1878-1881, стр. 334-336

национализма. Због усаглашавања око формулисања програма Фрашери је на заједничкој „аутономашкој“ платформи попустио, иначе Фрашери је заступао фракцију албанаца муслимана.5

Програмом Призренске лиге дефинисани су циљеви албанског националног покрета. Тежња за запоседањем делова територија Србије, Црне Горе, Македоније и Епира остала је актуелна до данас. Програм Призренске лиге често се дефинише као програм стварања тзв. Велике Албаније. Албанци су од Берлинског конгреса, све до Балканских ратова 1912, признавани као све значајнији фактор у Турској, тако да им је дата прилична слобода деловања, што је резултирало масовним прогоном Срба са простора Косова и Метохије. Овај програм Лига је обнародовала у целини 18. Јуна 1878. године на јавном збору у Призрену.

Програм у целини гласи:

Скупштина је прихватила статут Албанске лиге под називом Карарнаме. У Ствари то је са први програм ове организације, који је потписало 47 делегата са Косова и Метохије, из Западне Македоније и Црне Горе. Он садржи 16 тачака:

1. Наша лига има за циљ да не прихвати и да остане на одстојању од сваке власти сем портине и она ће се оружјем борити за одбрану целокупне територије.

2. Наш главни циљ је очување царских права неприкосновеног његовог величанства султана, нашег господара. Због тога сви они који се томе противе ремете мир, они који настоје да ослабе ауторитет власти, они који потпомажу то, сматраће се као непријатељи нације и отаџбине, ако не буду променили своје мишљење, а и они који ће напасти лојалне грађане царства биће истерани из наше земље.

3. Изасланици – представници других крајева који желе да се укључе у Лигу примаће се с вољом и укључићемо их у листу Лиге, као пријатеље власти и земље.

4. На основу високог верског закона Шеријата бранићемо као наше животе, богатство и част немуслиманских верских заједница, које хоће добро

5 Д. Богдановић - Књига о Косову ,стр. 117-118

да се владају према законима, али против оних који ремете мир борићемо се зависно од услова и места.

5. Сви трошкови који су потребни за одржавање војске, која ће се послати из разних крајева, сакупљаће се на основу правила која ће се састављати. Радо ће се примити помоћна војска која ће доћи и споља у оквиру нашег контиента.

6. Имајући пред очима Балканско тле, нећемо дозволити ни по коју цену да стране војске азе по нашој земљи. Бугарској влади нећемо признати ни име. Ако Србија не буде напустила мирним путем бесправно освојене округе послаћемо против ње башибозуке (хакинџилере) и настојаћемо до краја да ослободимо те крајеве, против Црне Горе деловаћемо у истом смислу.

7. Пошто су се наши суграђани и наши другови наше вере са својом вољом укључили у редове наше Лиге и пошто су њихови крајеви од значаја, ми се повезујемо са њима и зависно од времена и услова земље, неће им недостајати помоћ и узајамни споразум.

8. Ако војска у неким крајевима наилази на ма какву тешкоћу у погледу остваривања Лигиних циљева, ближи крајеви кад год буду сазнали о томе похитаће да јој пруже потребну помоћ да би се испунили постављени захтеви.

9. Ко се удаљи из наше Лиге, ко-не дај боже-шпијунира и ко се не буде придржавао - према могућностима - наређења претпостављених добиће заслужену казну.

10. Грађанин ма којег краја који се укључује у нашу Лигу ма ко био и припадник ма чије вере био, ако буде тражио да се удаљи из наше Лиге не сме да пређе у Србију и Црну Гору. Ако против овог наређења буде радио казни ће се у духу прописаних чланова о шпијунажи.

11. Сваки од нас кога је лига узела у службу, ако не буде одговорио својим задацима, зависно од способности или се буде показао немарљив или непослушан, или буде учинио ма какву злоупотребу у својој канцеларији или у својој служби или буде учинио некакав неуљудан чин или силовање, искључиће се и казниће се зависно од грешке и одузеће му се имовина.

12. Одашиљање војске, њено повезивање и употреба и све друге мере које су у вези с тиме уредиће се на основу посебних правила о овом питању.

13. Посветиће се посебна пажња потребној коресподенцији да би се обезбедило остваривање тих послова.

14. Влада се неће мешати у послове Лиге, што је схватљиво. С друге стране и Лига се неће мешати ни у каквој форми у административне унутрашње послове владе, сем у случају злоупотребе и насиља.

15. По један примерак ове одлуке послаће се у места где треба.16. На основу усклопљене бесе ми, представници непобедивих

хероја северне Албаније, Епира и Босне, оних јунака који од рођења не познају другу игру сем оружја и који су спремни да дају своју крв за Царство, за нацију и за отаџбину, одабрали смо Призрен као седиште наше Лиге и нећемо дозволити никако да нас од сада онеспокоји какав освајач и да угњетава грађане наше земље. Ова Лига ће се пренети од нас на нашу децу и наше синовце и ко буде изашао из ње сматраће се као искључен из ислама и на њега нека падне проклетство и ниподаштавање од свих нас.

„Ми се повезујемо да бисмо се верно придржавали тачака наше одлуке и као потврду тога стављамо наше печате и потписе.6

Албанска лига је на Берлинском конгресу иступила у име албанског народа, борећи се за заштиту граничних територија на које су претендовале суседне земље. Лига је упутила меморандум о конгресу којим се од великих сила тражи признање националног идентитета Албанаца и Албаније и аутономију Албаније унутар Отоманског царства. Уз акцију кроз меморандуме у Берлину Призренска Лига је послала делегацију под вођством Абдул - беја Фрашерија и Мехмета Али Врионија у Беч, Берлин, Париз, Лондон и Рим. Циљ делегације је био да објашњава и брани ставове меморандума Призренске Лиге. Међутим, Берлински конгрес је игнорисао Меморандум Лиге, а немачки канцелар Ото Фон Бизмарк је заузео став да албанска нација непостоји. Албанској делегацији није било дозвољено да учествује на Берлинском конгресу. Албанске земље су третиране као део

6 Дејан Миканца, Владан Гавриловић, Горан Васин: Знаменита документа за историју српског народа 1538-1918, стр. 335-336.

Турске државе, а Албанци као турски грађани иако су у то време били против Турске. Због таквог третмана Албански дипломата Абдул Фрашери је протестовао.7

"Ако велике силе осуде овај храбри слободни народ да остане у ропству, или још горе да буде подељен између сродних држава. Балканско полуострво никад неће имати мира, јер Албанци никад неће престати да се боре за своју независност.“8

Абдул Фрашери

Одлуком великих сила на Берлинском конгресу 1878. године, Аустро –Угарска је добила право да окупира Турске провинције, Босну и Херцеговину, а Македонија и Стара Србија (Косово и Метохија и Новопазарски Санџак) остали су и даље у поседу Турске. По 25 члану Берлинског уговора, Аустро – Угарска је добила право да у западном делу Новопазарског Санџака држи војне гарнизоне. Због овакве одлуке Берлинског конгреса Албанци су били огорчани.9 Поготову је ту огорчаност још више изазвала капитулација Турске. Тако да лига долази у фазу отвореног супростављања турским властима покушавајући да оружаном акцијом спречи извршење одредаба Берлинског уговора и створи услове за иредентистичке захтеве према Србији и Црној Гори. Суочена са неспособношћу Турске државе да одбрани своју територију и отомански суверенитет, Лига се све више окреће ка идејама пуне аутономије, па и независности. А њен оружани покрет удара по Турској управи колико и по хрисћанској раји. Мобилизација албанских маса била је уперена првенствено против Србије и Црне Горе, али се у пракси ова оружана маса покренула сада против Турске власти и војске. Због тога што је на Косову почело да влада безвлашће и припадници Лиге су вршили терор над свима окренувши се и против Турске. На први покушај Турске да поврати ред на Косово узвраћено је масовном оружаном побуном, у Ђаковици је убијен Мехмед - Али Паша (26.августа 1878 године) који је упућен тамо ради смиривања ситуације.10

7 B. Stolli –Албанско питање 1878-1882, стр. 3338 Historia e shqipȅrise II, стр. 2049 Историја српског народа, VI књига, I том, стр. 26310 B. Stolli –Албанско питање, стр. 334

II Фаза

Крајем 1878 године масовна побуна Албанаца је кулминирала, јер су они од Турске захтевали аутономију и уједињење у један Вилајет. Порта је ово одбила и они почињу устанак против ње 1879 године којим је Турска власт свргнута у Вучитрну, Призрену, Ђаковици, Приштини и Пећи.11 Турци да би спречили шире слојеве Албанаца да се укључе у идеју око аутономије, турске власти су изазвале граничне сукобе на Црногорско - српској граници играјући на карту да ће привући пажњу муслимана. Турцима су помогли и Срби који су из Топлице и из делова јужне Србије отерали око 30.000 Албанаца. Протерани Албанци су појачали албанско становништво на Косово и радикализовали га против Србије, због чега је одмах дошло до сеобе српског живља у Србији са простора Косовског вилајета.12 Пре свега српски живаљ је са Косова у Србију дошао, јер је на Косову настало двовлашће, што се трагично одражавало на положај српског народа „Срби су добили два господара; они су двојици господара порез давали, двоје војске издржавали, а никаква права и заштите нису имали ...." Хришћани су свуда плаћали два данка, а што се тиче војске они су требали војску да дају, ако Албанци крену на Србију. У Скадру долази до заједничког наступа свих Албанаца и Муслимана око радикалне фракције. Априла 1880 године истакнута је идеја о независности Албаније. 10. априла 1880 године издата је прокламација са захтевом:

1. Унутрашња аутономија за све Албанске земље,2. Кнез изабран вољом народа народа са наследним правима,3. Паушално плаћање годишњег данка,4. Право на помоћну војску,5. Уклањање свих отоманских група,6. Успостављање дипломатских односа између аутономне

Албаније и Порте,7. Постављање чиновника који потичу од албанског народа.

11 Д. Богдановић - Књига о Косову ,стр. 11812 Б.Храбак – Призренска Арбанашка лига, стр. 334

На основу овог захтева устанак против Турака се још више распламсао. Не само што се распламсао, већ је наглашено начело целокупности албанског народа, а под „целом Албанијом“ подразумевао се концепт „Велике Албаније“ коју је заступала Албанска Лига. При томе се није водило рачуна да у свим земљама где живе Албанци они не чине већину, већ мањину. Зато се мора се рећи да пограм Призренске лиге има тенденцију да загосподари околним територијама, где су Албанци мањина. Само седиште Лиге у периоду 1878-1881 године никад није било ван, регионалног призренског савета и никад седиште није прешло ни у центар северне Албаније Скадар, ни у Ороши где је иначе било седиште најугледнијег племена Миридита. Носилац идеје „Велике Албаније“ као интегралне државе албанског народа у доба формирања Лиге и у њеној даљој историји, јесу управо Албанци дијаспоре на српској имакедонској земљи, који баш тој идеји дају изразиито милитантни и заштитнички карактер.13

III Фаза

Већ у пролеће април /март 1881 године дошло је до разлаза Лиге и Порте, јер је Турска била принуђена да делимично спроведе одлуке Берлинског конгреса. Лига више није била потребна Порти, па је Порта хтела да она нестане тј. да је угуши.

Због таквог става Порте према Лиги присталице Лиге су истакле идеју о пуној независности и образовања. Тако да је постало јасно шта је крајњи циљ Лиге био и да је Турска била присиљена да је угуши у крви. Због тога је устанак управо угушен на Косову.14 Турска је упутила војску на челу са злогласним Дервиш - пашом, преко Солуна и Скопља, најпре на Призрен, па на Ђаковицу, а на јесен 1881 године у Љуму и Дебар и постепену целу Албанију од севера до југа. Релативно лако гушење Лиге било је могуће, јер се Лигина војска распала и остало је свега 5.000 бораца, јер је у самом руководству било доста Албанаца који су били лојални султану. Њене вође су биле похапшене или прогнане у друге крајеве. До Краја 1882 године у Малу Азију је расељено око 30.000 Албанаца с циљем да се искорене и што

13 Д. Богдановић - Књига о Косову ,стр. 119-12014 Б.Храбак, Призренска Арбанашка лига, стр. 334-335

темељније и ликвидирају организацију Лиге. Отпора је било, али без чвршће повезаности на ширем простору.15

Друштво, привреда и култура у Косовском вилајету у време

Албанске лиге

Одлуке Берлинског конгреса нису побољшале положај српског народа у Турској, а ни осталих хришћанских народа. Уз то се 1878 године јавио нов чинилац - Албанска Лига која је била оруђе у турским рукама и коју су карактерисали панисламска идеологија великоалбанских схватања.16

15 Д. Богдановић, Књига о Косову ,стр. 122

16 Историја српског народа, VI књига, I том, стр. 282

Тако да је у периоду постојања Лиге 1878 - 1881 године у Старој Србији Косовском вилајету било најтежих прогона, физичког уништавања и расељавања у коме се врло лако може навеести план „за етнички чистог“ Косова као „албанске земље у духу програма Албанске Лиге“. По неким прорачунима у периоду 1876 - 1882 године са територије Старе Србије што подразумева и целу северну Македонију иселило се око 60.000 људи. Српска влада је због оваквог односа према Србима у Косовском вилајету „наоружавала народ на Косову“. Почеле су да се јављају КОМИТЕ после 1878 године, а „Комитски покрет у Старој Србији поникао је из најреволуцинарнијег дела српског сељаштва које више није могло подносити турски феудални систем и многобројна насиља. Наспрам српских комита, јављају се Албанске разбојничке дружине КАЧАЦИ.17

Албанци упадају на Српску територију после 1878 године, убијају из заседе српске војнике, пљачкају коморе, нападају чак и на саме војне предстраже. Током 1878 - 1880 године њихове су чете стално концентрисане уз границу. 6. априла 1879 нападају Куршумлију, а 28. маја 1880 гоодине Преполац. Србија се једва уздржала да не узврати на ове нападе. Српске влада је о свим овим нападимима Албанаца и убиствима на граници и дубље на српској државној територији извештавала Порту и посланства великих сила у Цариграду, тражећи од Турске да стане томе на пут.18 Неспособне и немарне турске власти нису уопште показивале намеру да заштите Србе него су у појединим случајевима и саме вршиле насиље над њима у Косовском вилајету. Срби се почињу прогањати и као раја тј. домен погодан за појачану економску експлоатацију, нарочито у аграру и као политички непоуздан поданик тј. као становништво које је било захваћено потајном иредентом и природном тежњом за прикључење Србији.19

Поред терора и убијања Срби су били приморани да се одричу вере и народности. Да се Арбанаше. У складу са овом појавом постоје и аргументовани наводи да највећи део данашњих Албанаца на Косову и Метохији чине заправо „блиски потомци исламизираних Срба“20

17 Д. Богдановић, Књига о Косову ,стр. 12618 Премовић, Голгота Србије у Старој и Јужној и поход Србије ка својим просторима 19 Д. Богдановић, Књига о Косову 20 Р. Премовић, Голгота Срба у Старој и Јужној Србији и поход Србије ка својим просторима, стр. 84

Српско Становништво у Косовском вилајету било је пресецано и изукрштавано са Албанским и муслиманским становништвом. Постојало је неколико мањих целина са компактним српским становништвом. Тако да је живот српског народа на Косову био вема тежак, особито на селу, јер је градско становништво услед присуства турских власти живело донекле безбедније.21

Упркос природним потенцијалима цела ова област живи крајње примитивно. Пре свега због политичких неприлика, опште несигурности свакодневног зулума од стране Албанаца и Турака.22

Аграрни односи у Турској били су засновани на феудалној основи, јер Турска држава није уопште поклањала пажњу развијању и јачању економске моћи сељаштва у Старој Србији. Српски сељаци су огромној већини били чифчије и нису имали своју земљу, већ је земља била власништво ага и бегова, читлук - сахибија, који су били Албанци и Муслимани. Без обзира што је српски сељак имао тежак положај, он је морао да плаћа велике државне порезе, а аге су им натовариле и дажбине.

Банкарству код Срба у Старој Србији као најмлађој привредној грани петходио је процес еснафског удружења. То еснафско удружење вршено је чисто на верској основи, при еснафима су нарочито осниване касе за самопомоћ. Ово начело удруживања датира од краја XVIII века и почетком XIX века, да би се касније, седамдесетих и осамдесетих година XIX века почели удруживати на економској основи. Еснафи су оснивали своје касе у које су улагали понеки грош месечно или недељно и тим средствима су подмириване разне друштвене делатности, посебно оправка запуштених и порушених црквених здања.23

Почеци културно - просветних прилика код Срба у Косовском вилајету датирају од почетка XVIII века. Тек средином XIX века на простору Косова Метохије почиње да се у пуној снази развија школство, јер је Србија на челу са Уставобранитељском владом видела могућност снажног утицаја Србије на свој простор. Због тога су из Србије на ово подручје слали учитеље - људе са 21 Историја српског народа, VI књига, I том, стр. 28322 Р. Премовић, Голгота Срба у Старој и Јужној Србији и поход Србије ка својим просторима, стр. 20023 Историја српског народа, VI књига, I том, стр. 265-282

ширим образовањем и вишег педагошког искуства. Прве световне школе су се почеле отварати 60-их година XIX века, отварају се школе у Призрену, Приштини, Пећи, а касније и у другим градовима на простору Косова и Метохије. Један од битних момената за школство на простору косовског вилајета било је отварање Богословије у Призрену 1871 године. Пошто је ова школа била центар српске пропаганде на Косову Турци су тежили да укину и затворе је што им је пошло за руком.

Дагађаји који су се одиграли 1878 - 1881 године - „Тајно Оснивање Лиге“ довели су до застоја у развоју школства и до замирања школа у неким крајевима - Вучитрну, Косовској Каменици, Кијеву, Косовској Митровици и у другим крајевима где су постојале школе у то време и такав рад школа је био надзиран од стране Турске власти. Међутим, упркос свему просветне тековине на простору Старе Србије - Косовског вилајета нису се дале уништити.24

Активирањем Срба у Турској у области културно - просветне делатности да би се нормализовало стање настало после 1878 године почело се размишљати о томе да се на епископске столице доведу Срби. Што је учињено крајем XIX века. То је уствари био наставак акције из седамдесетх година XIX века (1874) за обнову Пећке патријаршије. Значајно место у области културно - просветних прилика код Срба у Турској заузимало је оправљање цркава и манастира. Пажња том питању обраћана је кроз цео XIX век, а од друге половине века била је веома интезивна, поготово је добила на значају у време Албанске лиге 1878 – 1881године. Без обзира што су турци покушавали на сваки начин да спрече обнову.25

24 Р. Премовић, Голгота Срба у Старој и Јужној Србији и поход Србије ка својим просторима.25 Историја српског народа, VI књига, I том, стр. 299

Закључак

Догађаји који су се одиграли у првој половини 1878 године довели су до оснивања Албанске (Призренске) – Лиге - савеза за одбрану права албанског народа 10. јуна 1878. године.

Оснивање Лиге је уствари представљао одговор европским државама које су на конгресима У Сан - Стефану, а касније и Берлину донели одлуке о подели европске Турске. Поред ове одлуке ту је била и одлука да се територије на којима је живео Српски и Албански живаљ подели између Србије, Црне Горе, Грчке и Бугарске.

Лига је у суштини представљала национално буђење албанског народа. То буђење албанског народа пред свега је несебично подржавала Турска, јер је Лига у ствари била њихово оружје против балканских хришћана. Она је педстављала прво озбиљније акционо и програмско окупљање Албанаца пре свега имајући за циљ „идеју водиљу“ стварање „Велике Албаније“, око овог циља сложиле су се све три фракције које су постајале у оквиру Лиге.

Мећутим, не може се са сигурношћу рећи да је оснивање и делатност Лиге било Портино дело, без обзира што се Лига као организација дуго ослањала на турску државу што ју је Порта врло толерисала и издашно помагала, нарочито у каснијем периоду. С друге стране није тачно ни схватање да се Лига од самог почетка, као снага националноослободилачка снага фактички налазила у конфликту са Турском.

Албанска лига је пре свега била постављена на темељу велике албанске идеје која је у суштини игнорисала све остале балканске народе који су живели на територији Косовског вилајета (Србе, Црногорце, Грке) који су хтели да живе на својој земљи под окриљем закона. Тако да судар који би се догодио измећу Срба са једне стране и Албанаца с друге стране био је неминован, јер је концепт Лиге био агресиван против српског тј. против Словенски карактер. Тако да је лига трајно оптеретила односе измећу Срба и Албанаца.

Укидањем Лиге године 1881 није стављена тачка на албански национални покрет који је букнуо осамдесетих година XIX века, већ је наставио да тиња, а идеја водиља о „Великој Албанији“ прожимала се кроз цео XIX и XX век.

Литература

Историја српског народа 6том,(од Берлинског конгреса до уједињења)

Б.ХрабакПризренска-Албанска лига 1878-1881,Београд 1998 год.

ДимитријеБогдановић,књига о Косову,Београд 2006 4Јован Хад$и

Васиљевић,Албанско питање.Београд 1973